Author: btpn

BERBA LAVANDE U BAČKOJ TOPOLI PRIVEDENA KRAJU

Na plantaži lavande DOMA KULTURE BAČKE TOPOLE, koja se nalazi u blizini bačkotopolskog jezera je završnica berbe ove kulture na oko 2000 kvadrata Severa Bačke. Uzgajivači su prvi put, ove godine omogućila da u berbi učestvuju znatiželjni posetioci.

U Bačkoj Topoli odnedavnoa postoji, na 2000 kvadratnih metara, plantaža lavande – ove lekovite višestruko korisne i ukrasne biljke, tipične za Mediteran i toplija područja, koja polako osvaja i naša polja.

Timea Čipe, direktorica lokalnog Doma kulture i članovi kolektiva plantažu lavande na nešto više od dve hiljade kvadrata neguju nekoliko godina.

“Dom kulture u Bačkoj Topoli očekuje sve zainteresovane na berbu lavande, pod nazivom „Jun u ljubičastom”. Umirujući miris lavande, leptiri i cvrkut ptica, to dočekuju posetioce Umetničke kolonije u Bačkoj Topoli. Berba lavande će trajati tokom čitavog juna. Obavili smo do današnjeg dana veliki deo posla i ostala nam je još jedna sorta pa da za ovu godinu završimo posao. Ovaj poduhvat je naišao na opšte zadovoljstvo velikiog broja učesnika”. – kaže direktorica Doma kulture Tiimea Čipe.

Plantažu je osnovala radna zajednica Doma kulture pre 2 godine, kada je izbila epidemija kovid-a. Trenutno cveta medicinska lavanda, ali će uskoro početi da cveta i Provansa lavanda. U prvoj nedelji jula organizatori će predstaviti mnogobrojne mogućnosti upotrebe lavande, i to u okviru radionica za izradu rukotvorina.

Stara latinska izreka kaže: “Kao što je ruža miris srca, tako je lavanda miris duše”. I upravo tako, sa poslenicima kulture Timea je ugostila ekipu BT PUBLIC News-a,u toku berbe, koja će potrajati narednih dana. Kasnije procesom sušenja,  lavanda će biti pretočena u originalnu liniju proizvoda “Nota od lavande” brojnih posetilaca iz gotovo cele Vojvodine.

Svi njeni nadzemni dijelovi su ljekoviti.  Djeluje antiseptički, analgetski, protivupalno, diuretički, sedativno, te kao insekticid. Ukoliko se želi proizvodnja njenog eteričnog ulja, ubrana lavanda se mora destilovati u naredna 24 sata, dok se za  potrebe i dobijanje suvog cvijeta, tako ubrana u bukete, suši do deset dana u prozračnoj izatamnjenoj prostoriji.

Od suvog cveta pravi se aromatičan čaj koji je izvrstan za umirenje stomačnih tegoba, te mirisne vrećice, nezaobilazni miris garderobera. Jastučići i vrećice od sušenih cvjetova lavande, pravi su izazov za stvaranje maštovitih suvenira. Poseban ukras, ujedno i miris, predstavljaju lavandine baklje, koje su pravo umijeće. Prave se ručno, odmah nakon svježe otkinutih snopova. Posebnom metodom (koja zna da potraje i do 30 min. za jednu), savijaju se grančice, pletu i kombinuju sa ukrasnim materijalima. Pravo je zadovoljstvo raditi sa lavandom. Ona je lijek i za oči i za dušu.

Bačkotopolski kulturni radnici naselili su ovu mediteransku biljku na vojvodjanska polja.

GRADONAČELNIK BAKIĆ – SANIRAMO, SE SVE DIVLJE DEPONIJE

Ukupno ćemo ove godine sanirati šest lokacija na teritoriji grada, a ti radovi koštaju preko 4 miliona dinara. Ministarstvo nas je podržalo po konkursu sa 2 miliona i 200 hiljada, dok je Grad izdvojio nešto preko milion i 800 hiljada dinara.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić obišao je danas radove na uklanjanju divlje deponije u Donjem Tavankutu, nakon čega se obratio medijima, a njegovo izlaganje prenosimo u celosti:
“U septembru prošle godine bili smo u Gornjem Tavankutu, gde smo, uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, sanirali divlju deponiju, koja je bila jedna od najvećih u gradu.
Danas smo ovde u Donjem Tavankutu, gda nastavljamo važan posao borbe protiv nelegalnog i nesanitarnog odlaganja otpada. Ponovo nam je partner nadležno Ministarstvo i moram ovom prilikom još jednom da se zahvalim ministarki Ireni Vujović na velikoj podršci koju Subotica dobija za projekte sanacije ovakvih javnih prostora.
Od svih divljih deponija koje ćemo ukloniti tokom godine, ova, u tavankutskoj Malinovoj ulici, je najveća. Odavde će biti odnešeno 672 metara kubnih otpada ili preko 408 tona! Za to će biti utrošeno preko 2 miliona i 380 hiljada dinara.


Ukupno ćemo ove godine sanirati šest lokacija na teritoriji grada, a ti radovi koštaju preko 4 miliona dinara. Ministarstvo nas je podržalo po konkursu sa 2 miliona i 200 hiljada, dok je Grad izdvojio nešto preko milion i 800 hiljada dinara.
Radićemo dakle još na putu Novi Žednik – Čantavir, a na užem području grada: kod logističkog centra; u Lošinjskoj ulici; kod Pačirske pruge i u Mesnoj zajednici Ker.
U proteklih pet godina, za čišćenje divljih deponija, utrošeno je oko 18,5 miliona dinara i svake godine se sanira tri do pet lokacija.
Naši napori daju rezultate, jer smo 2009. imali 53 divlje deponije, prošle godine ih je bilo 20, a ove godine imamo 16 javnih površina gde se nezakonito odlaže otpad.
Ali javnost treba da čuje koliko nas sve to košta. Ogroman novac se izdvaja za problem koji neodgovorni ljudi sami prave svom gradu.
Uvek ću apelovati na one Subotičane koji stvaraju ove deponije da prestanu to da čine.
Podsećam da je JKP „Čistoća i zelenilo“ omogućilo odlaganje do 500 kilograma otpada na Gradskoj deponiji, potpuno besplatno!
Molim građane da koriste tu mogućnost i sve što nije biološki i opasan otpad odnesu uredno tamo gde je predviđeno, da bismo zajedno iskorenili divlje deponije jednom za svagda u Subotici.”

JOŠ JEDAN PROJEKAT BAČKOTOPOSKOKE PSS-RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA KONTRA COVIDU 19

 

Ministarstvo poljoprivrede u okviru mera podsticajne podrške razvoju poljoprivrede i ruralnih područija podržalo je Poljoprivrednu stručnu službu Bačka Topola kao nosioca projekta da sprovode naučna istraživanja na temu: “Uticaj pandemije izazvane COVID 19 virusom na povećanje prihoda u ruralnom turizmu” koja imaju za cilj da se kroz analitičke metode i statističku obradu podataka dođe do informacija kako je pandemija virusa korona uticala na poslovanje domaćinstava koja se bave ruralnim turizmom i koji su efekti postignuti u tom periodu u pogledu prihodovanja poslenika u delatnosti ruralnog turizma.

“Upravo promenom navika turista, takođe i činjenicom da je veliki broj poslovnih ljudi ostao da radi od kuće, pa eto i dobre ideje za stvaranje profita.Više to nisu samo digitalni nomadi, već i druge profesije su zadržale rad od kuće i time na neki način za ovaj segment turizma otvorile dodatnu potražnju jer su seoske sredine vrlo pogodne i za izmeštanje, da kažemo, iz svog životnog, a i radnog okruženja.Ono što je takođe važno da napomenemo je da se ljudi inače okreću sve više prirodi, a ruralni turizam upravo to nudi, takođe i kvalitetnu gastronomiju, prirodnu i zdravu hranu.To će doprineti da se bolje povežu svi subjekti koji posluju u turističkom sektoru u oblasti ruralnog turizma, seoska domaćinstva , turističke organizacije , poljoprivredna gazdinstva, gastronomi, destilerije”, rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.

Objasnio je, Tankosić, da destinacije koje imaju razvijen domaći turizam koji su okrenute i domaćim turistima su se i najviše oporavile jer se u najvećoj meri turistička ponuda u ovom trenutku oslanja na domaće turiste i eventualno na turiste iz regiona, tako da to na neki način svakako treba da nam bude pouka i poziv da vodimo računa o kvalitetu usluge, ali i o ceni koju pružamo našim turistima kako bismo gradili taj trend odmora u Srbiji i u narednom periodu.

Ključnu ulogu Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola imaće i u transferu znanja i iskustava u razvoju poljoprivrede i sela sa akcentom na razvoj ruralnih sredina i turističkih potencijala.

Projekat će se realizovati u saradnji sa HORTEKA sektorom, turističkim organizacijama, domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom i poslenicima koji rade u turističkoj delatnosti u Srbiji .

ZAPOSLI SE SVAKI TREĆI POSLE SAJMA U BAČKOJ TOPOLI

Danas je ovde oko 400 mladih ljudi koji žele da nadju posao ili da ga zamene nekim novim. Po pravilu jedna trećina nezaposlenih bude prpoznata od poslodvac pa zasnuju uglavnom stalni radni donos. Nedostaje veliki broj struka od mašinaca, elektrotehničara, administrativnih radnika , šivača….

ELVIRA SEČEI ERTMA- Na jednom mestu u Bačkoj Topoli 20 poslodavaca, otvoreno 400 radnih mesta

“Naš cilj je jasan u subotičkoj filijali Nacionalne slbe zapošljavanja: želimo da doprinesemo rešavanju gorućih problema nezaposlenosti, sa jedne, i nedostatka kvalitetnog radnog kadra, sa druge strane. Zato smo odlučili da stvaramo veze za vrhunske rezultate. Da bismo svoju misiju podigli na viši nivo, sajam zapošljavanja organizujemo dva puta u toku godine, ovde u Bačkoj Topoli i naredni u Subotici”- objašnjava piar, NSZ, Elvira Sečei Ertma.

Dodaje da je sajam zapošljavanja idealna prilika za kompanije da pronađu pravi kadar, kao i da se predstave u najboljem svetlu, da istaknu kvalitete koje vrednuju, ojačaju svoj brend, nađu se u prestižnom društvu, ali i da saznaju nešto više o sebi, kroz interesovanja i pitanja posetilaca. Posetioci, sa druge strane, imaju priliku da uspostave prave kontakte i predstave se kompanijama do kojih ne bi mogli doći na drugi način.

“Danas je ovde oko 400 mladih ljudi koji žele da nadju posao ili da ga zamene nekim novim. Po pravilu jedna trećina nezaposslenih bude prpoznata od poslodvac pa zasnuju uglavnom stalni radni donos, nedostaje veliki broj struka od mašinaca, elektrotehničara, administrativnih radnika , šivača….Velika razlika između sajmova zapošljavanja/praksi i drugih sajmova je u tome što se na njima ne predstavljaju samo izlagači već i posetioci. Ako niste došli samo da biste razgledali, onda je potrebno da se pripremite. Vodite računa, poseta sajmu zapošljavanja/praksi lako može da se pretvori u razgovor za posao! Najuspešniji kandidati na sajmovima su oni koji se pripreme!”- veli Sečedi

U BAČKOJ TOPOLI DEMONTIRANE STARE ŠINE- BRZA PRUGABRZO IDE.

Na spisku za rekonstrukciju su stanice Bačka Topola, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Žednik, Naumovićevo i Subotica. Osim toga, projekat predviciju devet železničkih stanica i gradnju tri nove za rekonstrukciju. Vrednost ugovora je 1,16 milijardi dolara.

Na trasi pruge za velike brzine Novi Sad – Subotica neophodno je bilo uraditi eksproprijaciju čak 4.500 katastarskih parcela. Trasa buduće pruge za velike brzine prolazi kroz teritoriju pet opštinskih, odnosno gradskih uprava, Novi Sad, Vrbas, Mali Iđoš, Bačka Topola i Subotica, odnosno kroz teritoriju 23 katastarske opštine. Kada je to uradjeno pristupilo se demontiranju šina.

Postupak eksproprijacije na trasi pruge za velike brzine između Novog Sada i Subotice započeo je pre dve godine, u prvom kvartalu 2020. godine, kada su se stekli formalno-pravni uslovi za to. Odvija se bez većih teškoća i u skladu sa rokovima koji su utvrđeni zakonom za ovu vrstu postupka. Procena je da bi se do kraja godine moglo očekivati da sve parcele na trasi brze pruge Novi Sad – Subotica pravosnažno budu eksproprisane.

Radovi privedeni kraju

.

Na deonici od Beograda do Novog Sada, pravosnažno su eksproprisane sve parcele. Najveća procena za gradsko građevinsko zemljište koju je dao sudski veštak bila je 500 evra po kvadratnom metru, za centar Novog Sada.Prema informacijama sa terena, vlasnici kuća iz bačkotopolske opštine, koji su postigli dogovor sa državom, , u zavisnosti od stanja i starosti objekta u kome su živeli dobilili su od 50.000 hiljada evra pa sve do preko milion evra.

,Plan je da do 6. juna demonaža bude okončana na čitavoj deonici do Subotice. I u tom gradu, kako kaže, počelo se s tim poslom, nešto kasnije nego u drugim mestima. Trenutno se radi još u Kisaču, Stepanovićevu, Lovćencu, Zmajevu i Novom Sadu, gde se grade novi peroni u železničkoj stanici.

Podeljeni u više ekipa po mestima, pomenute poslove obavljaju radnici iz Sečuana i Hubeja. Obezbeđen im je privremeni smeštaj u radničkim mobilnim kontejnerima, koje, kako završe posao u jednom mestu, premeštaju u drugo. Ksiong kaže da će broj radnika uskoro biti znatno veći, jer to zahtevaju zadaci koji su pred njima.

Pruga od Novog Sada do Kelebije duga je 108 kilometara. Rok za njen završetak je 33 meseca od potpune obustave saobraćaja na celoj trasi od Novog Sada do Subotice, što znači da se očekuje da pruga bude gotova do kraja 2024. godine

TREĆA POLITIČKA GARNITURA POKUŠAVA DA REHABILITUJE STARI VENUS -VREDNOST II FAZE BAZENA 81 MILION DINARA- RASPISAN TENDER

Opština Bačka Topola raspisala je tender za 2. fazu izgradnje kompleksa zatvorenog bazena sa pratećim sadržajima i infrastrukturom.

Reč je o kompleksu zatvorenih bazena (plivački bazen, dečji i kružni bazen), koji će služiti kako za sportska takmičenja (plivanje, vaterpolo), tako i za rekreativne svrhe.

Predviđa se izgradnja saobraćajnog priključka prema parceli na kojoj se planira prostor za parkiranje za potrebe stadiona i bazena.Ukupno je predviđeno 30 parking mesta za potrebe bazena.

PRE DVE GODINE SMO ČITALI, da je , okončan postupak javne nabavke za rušenje, objekta bivšeg Sportsko rekreacionog centra „Venus“, u centru Bačke Topole te da je potpisan ugovor sa “Dubravom” iz Bajmoka , kao izvodjačem radova, da  sledi uvođenje u posao, da je tako prevazidjena „mat“ pozicija nastala rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava ponudjača iz avgusta 2015. godine, da je procedura do raspisivanja nove javne nabavke , time zakonski produžena, za šest meseci, tada okončana.Time je dato zeleno svetlo da rušenje, devastirane zgrade, može da počne.

Treća je ovo politička garnitura, sada u koaliciji Savez vojvodjanskih madjara, Srpska napredna stranka, sa partijama koje im daju podršku, koja pokušava da reši problem, propadanja, nekadašnjeg gradjevinskog ponosa grada. Da podsetimo, radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

„Venus” je , svojevremeno građen novcem od mesnog samodoprinosa. Otuda su stanovnici Bačke Topole bili, posebno osetljivi na propadanje ovog kompleksa

Između kompleksa bazena i parkinga predviđen je atraktivni predprostor sa popločanim i zelenim površinama, teretana na otvorenom, kao i dečije igralište. Prostor oko objekta oprema se urbanim mobilijarom savremenog dizajna. Radiće se i spoljašnja stepeništa, trotoari za pešačke komunikacije, privodna TK infrastruktura bazena…

Predmet tendera je i izgradnja sekundarne mreže kanalizacije upotrebljenih voda kao i vodovodne mreže u delu Nušićeve ulice.

Vrednost posla procenjena je na 81,1 milion dinara, pa je za očekivati da naredne godine ovaj akva centar bude u funkciji za gradjane.

STOP NA AUTOPUTU ZA ISKLJUČENJE PRAVAC- BAČKA TOPOLA

U SREDU, 1. juna, od 17 časova pa u narednih mesec dana, doći će do obustave saobraćaja na delu auto-putu (E75) u pravcu Subotica-Novi Sad, u zoni petlje “Bačka Topola”, od km 48. do 51. kilometra

U SREDU, 1. juna, od 17 časova pa u narednih mesec dana, doći će do obustave saobraćaja na delu auto-putu (E75) u pravcu Subotica-Novi Sad, u zoni petlje “Bačka Topola”, od km 48. do 51. kilometra

Isključenje sa auto-puta iz pravca Subotice na petlju “Bačka Topola” i uključenje na auto-put prema Novom Sadu sa petlje “Bačka Topola” neće biti moguće do kraja juna, pa su alternativni pravci petlja “Žednik” iz pravca Subotice i petlja “Feketić” prema Novom Sadu.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole izvršenje zatvaranja petlje “Bačka Topola” u sredu, 1. juna, poslovi će se odložiti za naredni dan.

Isključenje sa auto-puta iz pravca Subotice na petlju “Bačka Topola” i uključenje na auto-put prema Novom Sadu sa petlje “Bačka Topola” neće biti moguće do kraja juna, pa su alternativni pravci petlja “Žednik” iz pravca Subotice i petlja “Feketić” prema Novom Sadu.

TRI DANA FESTIVALA, KAMPOVANJE ZA 500 DINARA, 40 IZVODJAČA, NA POLUOSTRVU JEZERA

Bačka Topola će od 23. do 25. juna biti domaćin Lake festa, na poluostrvu bačkotopolskog jezera. Organizatori su najvali da će biti prilike i da se kampuje tokom festivala.

U autokampu u Bačkoj Topoli, koji se nalazi na obali bačkotoplskog jezera, trodnevna kamp karta košta 500 dinara i može se kupiti na licu mesta. Kamp je opremljen vodom, strujom i sanitarnim čvorom.Podsećamo da će na dve bine biti više od 40 izvođača među njima će se naći Tropiko bend, Gazda Paja, Yamina i Alee. Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Bačka Topola.

Organizatori su objasnili da je LAKE FEST BAČKE TOPOLE, doprinos muzičkoj festivalskoj sceni .. Pored većih festivala koji su se razvili je Exit, trude se da procveta i scena festivala manjeg obima.

“Oni možda nisu pogon ekonomije, ali su i više nego značajni za lokalnu zajednicu. Uglavnom se održavaju u manjim gradovima, u provinciji koja nema toliko aktivnu kulturnu i umetničku klimu poput prestonica. Pored toga što aktiviraju lokalnu zajednicu, daju priliku i mladim i neafirmisanim muzičarima, koji u suprotnom ne bi imali priliku festivalskog nastupa. Tu je i moralna dimenzija ovih festivala – ljudi koji su ih pokrenuli i koji ih vode kreiraju novu vrednost za lokalnu zajednicu. Nešto se događa, ljudi cirklušu, svira se i sluša muzika… To je energija koju generišu festivali, ali na ovim manjim sve je intenzivnije jer je manje ljudi, nema tog pritiska velikih produkcija… “-kažu ljudi iz organizacije festivala

 Ideja festivala je da kroz umetnička i muzička dešavanja oživi i internacionalizuje kulturnu scenu Bačke Topole, odnosno da utiče na razvoj građanske svesti kroz edukativne radionice, dnevne tribine i javne razgovore. Ovim putem gradi se uzajamni odnos između umetnika i posetilaca festivala u kojem obe strane ostaju obogaćene jedinstvenim iskustvom razmene ideja, osećanja i pre svega stvaralačke energije. Festival je žanrovski šarenolik,

SATMARI – BAČKA TOPOLA IZDVAJA 1,8 MILIONA ZA EFIKASNIJI PROTIVGRADNI SISTEM

Radarski centar Bajša brani preko 620.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta 16 lokalnih samouprava. U sezoni, koja je u toku angažovano je 125 protivgradnih strelaca na 140 protivgradne stanice, koje će biti automatizovane.

Radovi u poljima i voćnjacima polako se zahuktavaju, a u Bačkoj Topoli uveliko razmišlja o tome, kada će i koliko grada biti ove godine. Grad može da napravi veliku štetu ukoliko se ne dejstvuje na vreme, pa kada a krenu padavine sa velikom pažnjom pratime se izveštaji Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sezona protivgradnog dejstva počela je 15. aprila.

PREDSEDNIK OPŠTINE BAČKA TOPOLA ADRIJAN SATMARI

Opština Bačka Topola izdvojila je 1.800.000 dinara za nabavku 40 protivgradnih raketa, a u cilju efikasnog funkcionisanja protivgradnog sistema, na teritoriji naše opštine ima 14 lansirnih stanica od kojih je 12 automatizovano, objašnjava predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari.

Mi nismo čelični kišobran ovog dela Srbije, objašnjavaju u protivgradnom centru,i naglašavaju da imaju svoju efikasnost rada i ona je grubo rečeno dvotrećinska. Ističu da kada se radi o raketnom načinu zasejavanja, mi smo apsolutno u vrhu sa ostalim moćnim državama koje se time uspešno bave godinama.

Minulih nekoliko godina nije pristigla niti jedna prijava za štetu od grada u našoj opštini, što dokazuje efikasnost funkcionisanja protivgradnog sistema u Bačkoj Topoli.“ – dodao je Satmari i istako da su se poljoprivredni proizvođači ove godine naši u veoma ne zavidnom položaju s obzirom da su cene goriva, repro materijala i energenata poskupeli. Opština Bačka Topola će pokušati da im olakša rad putem „Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i potilike ruralnog razvoja“ za koje je u budžetu Opštine namenjeno 13 miliona dinara, a konkurs će biti objavljen krajem leta odnosno početkom jeseni.

U ovom trenutku paralelno se automatizuju Samoš i Bajša, gde je postavljeno 80 automatskih lansera. Automatizacija, povećanje vatrene moći svakog lansera, dovodi do toga da se smanjuje broj stanica ali i dalje se angažuju strelci, sezonski na samo šest meseci.

“Posao strelca podrazumeva obavezu od javljanja tri puta tokom 24 sata i u slučaju pojave oblaka mora da bude u pripravnosti, u blizini protivgradne lansirne stanice 24 sata, kao bi mogao da dejstvuje pravovremeno,”, napominju u protivgradnoj zaštiti.

Prema svetskim standardima protivgradna zaštita u Srbiji je vrlo dobra. Jedino je istok zemlje prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji slabije pokriven, jer je sve manje stanovnika koji bi radili posao strelca, a manje je i obradivih površina.
Sezona protivgradne zaštite u Srbiji traje od 15. aprila do 15 oktobra.

NAJBOGATIJI ČOVEK NA SVETU,ILON MASK, UMEŠAO PRSTE U PRIVREDU BAČKE TOPOLE ?

Ilon Mask, osnivač kompanije „Tesla”, iskazao nameru za kupovinu fabrike i prava na eksploataciju mineralne vode MINAKV bogate jodom,u čijem je vlasništvu poljoprivredno imanje “Doža Djerdj” iz Bačke Topole pa je za očekivati da se ne odrekne poljoprivredne proizvodnje već da uloži u razvoj i Bačku Topolu dovede u rang najbogatijih u svetu ?

Kompanija DOO DOŽA ĐERĐ Bačka Topola je privatno preduzeće u 100% vlasništvu kompanije DOO BB Minaqua iz Novog Sada. Farma se nalazi u blizini luka Apatin i Novi Sad.Na farmi je zaposleno oko 160 radnika.
Takođe, u okviru kompleksa se nalazi 1.500 ha obradivog i građevinskog zemljišta. Ukoliko kupi Minakvu Mask kupuje i Dožu, pa lokalni privrednici već trljaju dlanove da kreću u biznis sa najačim. Raduju se i u opštini jer će i potpora budžetu biti pojačana, naravno samo da Mask interesovanje finalizira ugovorom o kupovini. U istom dana kada je obznanio da kupuje „Tviter” za 44 milijarde dolara, kod nas je objavljena vest da je zainteresovan za kupovinu novosadske mineralne vode „Minakva”. Iskazivanjem namere da kupi fabriku i pravo na eksploataciju vode, čuvene po bogatom sadržaju joda Mask je nastavio da izaziva pažnju javnosti i plete kontroverze oko sebe.
Mnogo je nepoznanica. Ilon Mask je za sada samo iskazao nameru da kupi fabriku vode i eksploataciona prava. Da li mu je potrebna robna marka, da li će raditi preradu, da li je zainteresovan za „minakvu” natural bez dodataka ili i za gaziranu. Na sajtu ove novosadske kompanije piše da je 1999. fabrika privatizovana, da funkcioniše kao akcionarsko društvo, da je većinski vlasnik porodica Bogićević i da je na njenom čelu Branislav Bogićević.
Sanja Bjelica, direktorka „Minakve”, u ponedeljak je za novosadski Radio 021 rekla da su im se predstavnici kompanije „Tesla motors” obratili sa zahtevom za saradnju koja bi podrazumevala kupovinu ili otkup većeg dela proizvodnje „Minakve”. Prema njenim rečima predstavnici „Tesle” su kontaktirali i nekoliko drugih proizvođača u Evropi koji imaju vodu sa prirodnim jodom.
Ilon Riv Mask (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki preduzetnik i inženjer. Osnivač je, direktor i glavni inženjer/dizajner kompanije Spejs eks, saosnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla, saosnivač i direktor Neuralinka; i saosnivač Pejpala. U decembru 2016. zauzeo je 21. mesto na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta. Od januara 2019. godine, njegovo neto bogatstvo procijenjeno je na 21,4 milijardi dolara, a 2018. godine bio je na 54. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu. Od januara 2021. godine, zauzeo je 1. mesto najbogatijih ljudi na svetu.
Zapravo to možda ne bi bilo toliko čudno da ukrajinska kriza nije donela strah od nuklearnog rata, zbog čega su Evropljani pohrlili da kupuju preparate joda, a minakva je bogata prirodnim jodom, jer se smatra da ovaj hemijski element sprečava štetan uticaj radioaktivnog zračenja.

Da li će Ilon Mask u potrazi za vodom bogatom jodom novosadskoj kompaniji dati ponudu koja se ne odbija ili je ovo možda njegov marketinški trik ostaje da se vidi. On je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu.