Category: Bačka Topola

UČENICI POLJOPRIVREDNIH ŠKOLA U BADEN VITENBERGU

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković i stručni saradnik Predrag Rajić predstavili su danas u Plavom salonu Pokrajinske vlade, rezultate nedavnog studijskog boravka u Baden-Virtembergu u Nemačkoj. Put koji je organizovao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Kancelarijom za poljoprivredu nemačke savezne države Baden-Virtemberg, realizovan je prošlog meseca a pored predstavnika Sekretarijata, u njemu su učestvovali nastavnici i učenici srednjih škola poljoprivrednog obrazovnog profila sa prostora AP Vojvodine, medju njima i učenici iz Bačke Topole.Inače, učenici,  bačkotopolske poljoprivredne škole imaju dugogodišnju tradiciju druženja i razmene iskustava sa ovom nemačkom regijom.

Ukupno 19 učenika iz 16 škola, praćeno profesorima, imalo je priliku da se kroz direktan i aktivan kontakt upozna sa nizom obrazovnih, strukovnih i proizvodo-prerađivačkih institucija u jednoj od najrazvijenijih regija kako u Nemačkoj, tako i u Evropi.

Tokom studijskog boravka, učesnici iz Vojvodine obišli su Poljoprivredni školski centar u Kupfercelu, gde su u neposrednoj komunikaciji saznali više o obrazovnom sistemu koji se tiče poljoprivredne struke, a zatim posetili i kompaniju „Džon Dir“ u Majnhajmu, giganta na polju proizvodnje poljoprivrednih mašina. Pored toga, učesnici su imali sastanke u administrativnim centrima Baden-Virtemberga, u sedištu Štutgartskog okruga i u parlamentu te nemačke pokrajine. Studijski boravak u Nemačkoj činile su i posete brojnim poljoprivrednim gazdinstvima: farmama goveda i svinja, kao i prisutvovanje prezentacijama o proizvodnji sira i grožđa.

Na prezentaciji su iznete ocene i utisci o svim realizovanim posetama tokom boravka i izneti zaključci o daljem unapređenju saradnje između Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa jedne, i Kancelarije za poljoprivredu nemačke savezne države Baden-Virtemberg sa druge strane. Zaključeno je da prostora za saradnju ima, kao i to da je jedan od planova da se sledeće godine realizuje uzvratna poseta tokom koje bi učenici poljoprivrednih škola iz Baden-Virtemberga posetili AP Vojvodinu i nastavili razmenu znanja i ideja.

OPŠTINA BAČKA TOPOLA – PODSTICAJ 6,7 MILIONA GAZDINSTVIMA

 

Sa prvih 60 poljoprivrednih gazdinstava koji su se javili na raspisane konkurse lokalne samouprave Bačke Topole, ugovore je potpisao predsednik opštine Gabor Kišlinder.

Potpisanim ugovorima raspodeljeno je milion dinara bespovratnih sredstava, od 6,7 miliona dinara koliko je na raspolaganju u Opštinskom fondu za poljoprivredu i ruralni razvoj Bačke Topole.

Gazdinstvima su ovim ugovorima obezbeđena sredstva za pokrivanje dela troškova osiguranja useva i kamata na kredite, a konkursi za podršku poljoprivrednicima su otvoreni do 21. novembra. Raspodela će se vršiti do utroška raspoloživih sredstava u pomenutom fondu.

Na ime sufinansiranja kamata izdvojeno je 1,8 miliona dinara, a moguće je ostvariti najviše polovinu ukupne kamate koja dospeva za naplatu u ovoj godini, odnosno do 20.000 dinara po korisniku. Za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja koji podstiču razvoj poljoprivrede namenjeno je ukupno 2,6 miliona dinara, a gazdinstva mogu ostvariti 40 odsto visine premije osiguranja, najviše do 20.000 dinara.

Do sada je podneto 150 prijava zainteresovanih gazdinstava, a nosioci gazdinstava ističu da im je svaka podrška, pa i ovaj vid podsticaja iz kase lokalne samouprave dobrodošao. Zainteresovanost poljoprivrednika je povećana za dobijanje bespovratnih podsticajnih sredstava.

U toku su još konkursi za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga i nabavke lekova, vakcina i vitamina za goveda, na kome gazdinstva mogu ostvariti najviše do 40.000 dinara, ako imaju najviše 15 grla goveda upisanih u matičnu evidenciju, a oni sa više grla nemaju pravo učešća na konkursu. Za ovu svrhu izdvojiće se 2,5 miliona dinara.

BESPOVRATNA SREDSTVA NAJBOLJIM VOJVODJANSKIM PROIZVODJAČIMA

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević potpisao je danas 14 ugovora, kojima se realizuje jesenji ciklus dva konkursa, namenjena prevashodno poljoprivrednicima sa registrovanim gazdinstvom i zemljoradničkim zadrugama.

Na prvom su dodeljena bespovratna sredstva za opremanje hladnjača, zatim za nabavku opreme za pripremu, pranje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, kao i za sušare industrijskog, začinskog i lekovitog bilja. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi više od 42 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu obezbedio 14 miliona dinara.

“Od izuzetne važnosti, u proizvodnji kajsija, su rashladni kapaciteti. S obzirom da se radi o lako kvarljivoj voćki, odgovarajućim hladjenjem , produžavamo joj rok trajanja u prvoj klasi, kada ima najbolju cenu. U suprotnom veoma brzo , od najboljeg kvaliteta , zog brze fermentacije, dobija se drugi i treći kvalitet. To znači da se može upotrebiti , samo za preradu u džemove, rakiju. Od izuzetne je važnosti da je pokrajinska vlada prepoznale potrebe proizvodjača i faktički ih zaštitila, dodelom novca, za hladnjače i opremanje.“ kaže bačkotopolčanin, Petar Dobrković.

Na drugom konkursu dodeljena su takođe bespovratna sredstva za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje i drugu vrstu obrade voća, grožđa i povrća u okviru malih proizvodnih kapaciteta, za takozvanu kućnu proizvodnju. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi 6,5 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 2,7 miliona dinara.
Vuk Radojević je rekao da je za ovaj ciklus rebalansom pokrajinskog budzeta bilo obezbeđeno dodatnih 10 miliona dinara, koji su današnjim ugovorima i utrošeni. Prema njegovim rečima, sredstva su dobili svi poljoprivrednici koji su konkurisali i imali validnu dokumentaciju, do utroška planiranih sredstava za ovu namenu.

Radojević je najavio da će zato i naredne godine u pokrajinskom budzetu biti planirana finansijska sredstva za ove mere, kojima se pruža podrška opremanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta i podstiču poljoprivrednici da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja, kroz preradu, obezbeđuje dodatu vrednost osnovnom poljoprivrednom proizvodu.

Poljoprivrednike sa kojima je danas potpisao ugovore, Radojević je upoznao i sa usklađenim merama podrške za narednu godinu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

BAČKA TOPOLA – ISPLATA 23. NOVEMBRA, 5000 ZA 5000 PENZIONERA

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje potvrdio je da će penzionerima, u skladu sa zaključkom vlade, jednokratno isplatiti po 5.000 dinara i to 23. novembra 2016., kojih u bačkotopolskoj opštini ima oko 5000,  uplatom na tekuće račune korisnika i na šalterima pošta, a istog dana počeće i isplata na kućne adrese korisnika i trajaće nekoliko dana.

Navedeni iznos biće isplaćen korisnicima prava na penziju, na privremenu naknadu po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, korisnicima prava na invalidsku penziju i invalidnoj deci koja su korisnici prava na privremenu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Jednokratna isplata pripada svim korisnicima kojima je isplaćena penzija ili naknada za oktobar 2016. godine i koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije, navodi se u saopštenju PIO fonda.

BAČKA TOPOLA – PUTEM DO SREDIŠTA KULTURE

BAČKA TOPOLA: Odmakli su radovi na rekonstrukciji puta od Bačke Topole do Umetničke kolonije, na obodu grada, u dužini od 1,8 kilometara. Radovi su u punom jeku iako gradjevinska sezona izmiče, sa ciljem, da se što pre, ovaj jedinstveni kulturni centar, učini funkcionalnim. Za tu namenu je obezbedjen 31 milion dinara.

Rekonstrukcija zdanja Umetničke kolonije, završena je pre nešto više od godinu dana , nalazi se nalazi kraj zobnatičkog jezera. Realizovana je u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, pod nazivom „Likovna umetnost u razvoju turizma Bačke regije”.Projekat su zajednički realizovale opštine Bačka Topola, Temerin i Janošhalma (Mađarska). Za rekonstrukciju je potrošeno oko 126.000 evrae. Zamenjena je krovna konstrukcija, urađena je fasada, unutrašnji molersko-keramički radovi. Za opremanje objekta namenjeno je obezbedjeno 18.500 evra.

Umetnička kolonija Bačke Topole medju najstarijim je u zelji, osnovana, 1953 godine. Radila je sa manjim pauzama a od 2014. ponovo ugošćuje umetnike iz regiona. Radovi sa ovogodišnjeg sayiva biče predstavljeni publici , početkom decembra.

ISELJAVANJE, U POTRAZI ZA POSLOM, SA SEVERA BAČKE TRAJE, ODLAZE PORODICE…

U potrazi za poslom sve više Bačkotopolčana i onih iz okolnih sela odlazi na rad u Nemačku, Italiju, Austriju, Englesku a sada i u Slovačku. Identična je situacija u mnogim mestima na severu Bačke , Subotici , Kanjiži, Senti, Adi , Bečeju…. Članica Nacionalnog saveta Mađara Livija Jo Horti, na tragu , odlaska mladih u svet, iz opozicionog Mađarskog pokreta, zatražila je od tog tela da sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara iz Vojvodine i navela da se oni ubrzano iseljavaju, još drastičnijim tempom nego ’90-tih godina 20. veka.

Livija Jo Horti je na sednici Nacionalnog saveta Mađara u Subotici kazala da broj Mađara u Vojvodini opada za 12 dnevno u proseku i dodala da je to još drastičnoji trend nego ’90-tih godina, preneo je portal Vojvodina danas.

Ona je podsetila da je zbog iseljavanja stalno pod znakom pitanja otvaranje mađarskih odeljenja u školama.

Većina u Nacionalnom savetu Mađara, koju čine članovi iz Saveza vojvođanskih Mađara, nije prihvatila predlog osmoro opozicionih članova da to telo sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal rekao je da su u toku četiri istraživanja, a da je naručilac državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri kancelariji mađarskog premijera.

Hajnal je naveo da cilj Nacionalnog saveta Mađara nije da istražuje razmere iseljavanja, već ohrabrivanje ostanka i povratka mladih i najavio da će rezultati istraživanja biti prezentovani najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Dok se čekaju rezultati, puni autobusi , posebno iz severno-bačkog okruga , odlaze sa ljudima željnim posla u susednu Madjarsku, oblast Tatabanje i Šoprona, gde se zapošljavaju na poslovima pakovanja i montaže u fabrikama, koje rade za poslodavce u Austriji i Nemačkoj. Plata je od 400 do 500 evra , pride smeštaj. U Slovačku odlaze radnici za nešto veću nadnici , od oko 700 evra , za mesec dana rada sa obezbedjenim smeštajem. Posebno su atraktivni poslovi čuvanja starijih obolelih ili iznemoglih osoba u Austriji i Nemačkoj uz mesečnu nadoknadu oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj i hranu. Za takve poslove odlučuje se uglavnom medicinsko osoblje ali i veči broj nekvalifikovanih sa minimalnim poznavanjem nemačkog jezika.

Rade po nekoliko meseci, pa se vraćaju kući i posle nekoliko nedelja ili meseci pauze ponovo se vraćaju poslovima koje rade u inostranstvo.Nekima je to i prvi korak ka trajnom odlasku, posebno vlasnicima dvojnog državljanstva , koji imaju madjarski odnosno evropsko-unijsku pasoš.

Pravila nema. Odlaze kako oni iz grada tako i iz sela, svih generacija i zanimanja. Razlog je uvek isti potraga za poslom.Prednost ljudi sa ovih prostora je što imaju hrvatske ili mađarske pasoše, jer se sa tim pasošima posao lakše dobija.

Precizne podatke o broju onih koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo niko nema, kao ni podatke o broju onih koji su se sa porodicama iselili.

Ali ih je sve više i svi koji imaju priliku privremeni rad zamenjuju odlaskom za stalno.

BAČKA TOPOLA – RJABINA OSNOVCIMA U POMEN TIJANI I ČUVANJU OD ZLA

Kao sećanje na jednu predivnu mladu damu, Tijanu Jurić , koja je tragično izgubila svoj život … njen otac,Igor, zasadio je drvo Rjabine u dvorištu Osnovne škole „Čaki Lajoš“iz Bačke Topole ….da bi bilo večiti nauk mladim generacijama…. da se čuvaju zla!

U nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Na jednom od sačuvanih snimaka, Tijana je pevala pesmu upravo o rjabini, uralskoj oskoruši.

Njen besprekoran glas dirnuo je mnoga srca, rasplakao i najjače. Slušajući je, vrsni poznavalac hortikulture, Ilija Jovanov iz Zrenjanina, poželeo je da uradi nešto što će na poseban način podsećati na Tijanu. Prvu sadnicu rjabine posadio je u Bajmoku, a ubrzo se akcija proširila i u ostalim mestima Vojvodine.

– Tijanina tragična sudbina potresla je celu Srbiju i region. Sve bi ostalo samo na tom dubokom bolu da nisam sasvim slučajno pronašao snimak na kojem Tijana peva o rjabini. Tu su se emocije odmotale, gledajući tog malog anđela kako peva pesmu koju veoma volim, kao i sve druge ruske narodne pesme. Pesma je posvećena drvetu koje mi je inače omiljeno i često ga preporučujem i sadim u vrtovima koje podižem. Prelepim glasom, Tijana me je podsetila na mladost, kada sam se bavio pevanjem i kada mi je etno muzika najviše prijala. Povezujući neprestano u sebi muziku, drvo rjabine, rusku pesmu i Tijanu, želeo sam da kroz to drvo, koje živi stotinama godina – živi i Tijana, njena pesma, priroda i ljudi koji se ne mire sa teškim sudbinama. Kontaktirao sam Tijaninog oca Igora, predočio moju nameru daU nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Kako kaže, želja mu je bila da posadi bar tri rjabine kao gest, duhovnu potrebu. Međutim, nakon prvih sadnica posađenih ispred pravoslavne crkve u Bajmoku, ljudi su počeli sami da se javljaju.

  • Pročulo se brzo, ljudi su se javljali željni da svojim pozitivnim stavom i nemireći se sa užasnim zločinom, u rastu rjabine pronađu bar neku utehu, pažnju i ljubav prema Tijani. Do sada smo posadili 23 sadnice u mnogim mestima – Bajmoku, Subotici, Mišićevu, Tavankutu, Melencima, Zrenjaninu, Ečki, Margiti, Crepaji, Jarkovcu, Đurđevu. Od jeseni, sadiće se desetak rjabina u okolini Kruševca, u seoskim crkvama. Akcija nema vremenskog ograničenja, kada god neko bude želeo da učini takav gest, ja ću organizovati sadnju – kaže Jovanov.

  • Tako je stigla i u Bačku Topolu.

NEISPLATIVU PŠENICU, SEJU, SAMO ZBOG PLODOREDA

Česte padavine usporavaju radove u polju, zbog čega će, kako kažu bačkotoposki poljoprivrednici , kukuruz možda i dočekati zimu na parcelama – ostalo je oko 20 odsto neobranog.Što se tiče pšenice, posejano je 15 odsto manje nego prošle godine.

Svaki sunčan dan na krajnjem severu Srbije poljoprivrednici koristeda završe sve što mogu jer su nove padavine stigle već sinoć. U dubokom blatu i po izuzetno teškim uslovima moralo se raditi – a preostalog posla u polju nije malo.

“Trenutno sejemo ječam mada smo jako okasnili zbog vremenskih uslova . Nismo mogli ranije da stignemo. Mada je blato, nekako se borimo. Ni pšenicu još nismo posejali, mi se nadamo za vikend lepšem vremenu. Kukuruz je okrunjen proše nedelje. Po blatu uz teške muke, ali nekako smo uradili. Rod je bio solidan , mogu vam reći, preko pet tona po jutru. Zrno je bilo dosta vlažno, ali predali smo ga na legar pa videćemo šta ćemo”, kaže Bela Šiška, poljoprivrednik iz Bačke Topole.

Bez obzira na veliku količinu vlage, ko god je primenio punu agrotehniku, dobri prinosi kukuruza nisu izostali. Ipak, nisu svi stigli da oberu kukuruz , u bačkotopolskom ataru, ostalo je još dosta posla kada je u pitanju vršidba te žitarice.

Prema nekim projekcijama ostalo je negde oko 20 odsto na njivama i parcelama. Mi pretpostavljamo da će to ostati duže i da će možda čak i prezimiti kukuruz na parcelama, procenjuju poljoprivrednici i dodaju da je 15 odsto manje posejano pšenice, nego što je bilo planirano”.

Većina ratara iz bačkotopolskog kraja, seje pšenicu samo zato što mora kako bi ispoštovali plodored – zbog toga je svake godine žita sve manje.  Cena koja je na rubu isplativosti sve više okreće poljoprivrednike ka drugim, isplativijim kulturama.

U SPORTSKOJ HALI “DOSITEJ OBRADOVIĆ” PONOVO SPORTISTI

Sportsku salu srednje škole, „Dositej Obradović“, koja je rekonstrisana , svečano su otvorili učenici ove škole, prvim časom fizičkog vaspitanja, nakon što su čelnici opštine Bačka Topola, pozdravili djake i goste izražavajući zadovoljstvo, što je rešen dugogodinji problem, nedostatka odgovarajućeg prostora za učeničke i sportske aktivnosti.Predsednik opštine Gabor Kišlinder, naglasio je , da je veoma važno, što su uspeli da realizuju jedan ovakav poduhvat, na intervenciju opštine i reše gorući problem za normalan rad vaspitno obrazovnog procesa.

„Nastava se do sada odvijala, na rukomatnom terenu pored sale, sali „Čaki Lajoša“ i u učionicama. Sve to je bila prinuda jer sala nije bila funkcionalna. Nije bila bezbedna za naše učenike. Sada je u potpunosti privedena funkciji. Učenici su ponovo svoji na svome i krećemo sa radom na pravi način, sa dobrim kadrovima i dobrim učenicima. Postavljena je nova podna obloga, koja je bezbedna, za učenike i što je najvažnije, rešen je problem podzemnih voda, koje su bile glavni uzrok stradanja podnih obloga. „-kaže, direktor Veselin Martinović.

Radovan Gardašević, profesor fizičkog vaspitanja, objašnjava, da je to poduhvat koji će omogučiti kvalitetnije izvodjenje nastave, te da ulog, u salu, „Dositej Obradović“ od 12 miliona i još 5 miliona u salu „Čaki Lajoš“ , najlepši primer, koji objašnjava, da se uz dobru volju mogu rešavati problemi , koji traju godinama.Gardaševič kaže da su najviše na dobitku učenici i sportisti.

„Naš posao je da omogućimo uslove da naši sportisti i učenici , mogu dati, maksimalan potencijal. Otuda istrajavanje na ovom projektu i još nekoliko, koji slede. Samo tako će iz Bačke Topole i dalje u svet ići talenti poput Dušana Tadića, Nikole Žigića, Mladjana Šilobada. Svi oni su svoje prve sportske korake načinili u našim salama i na našim sportskim terenima. Zato planitramo da tartanom presvučemo teren ovde pored sporske hale i još dva pored škola „Nikola Tesla „ i „Čaki Lajoš“. -veli Milan Janus , član opštinskog veća, zaduženog za sport.

„U narednom periodu, sledi nam zahvat, na rekonstrukciji sportske sale Poljoprivredne škole ,škole u Staroj Moravici i nekoliko vanjskih terena, kako bi postali potpuno funkcionalni ia u službi škola i u službi sporta. Ništa manje nije važno ni održavanje postojećih objekata, pa će se i u tu namenu deo budžetskog novca potrošiti. Namera nam je da udružimo sredstva sa Mesnim zajednicamna jer čemo na taj način moći više uraditi. Posebno ćemo pažnju pokloniti zameni prozora i izolaciji, kako se ne bi novac za energente uludo trošio. Naše računice pokazuju, da ćemo tako, postići velike uštede.“- ističe Gabor Kišlinder.

ZIMA STIŽE, PODGREVA SE CENTAR BAČKE TOPOLE

Najzad je sve spremno za početak grejne sezone za korisnike daljinskog grejanja iz dve kotlarnice u centru Bačke Topole. Posle obavljenog probnog grejanja kotlarnice na gas u Vidovdanskoj, iz JP „Komgrad” su korisnicima najavili da će se za drugu kotlarnicu na mazut u Dunavskoj ulici, punjenje i kontrola toplovoda zvršiti do početka novembra.

Odlukom odbornika Skupštine opštine Bačka Topola donetom 6. oktobra, ovdašnje JP „Komgrad” je obavezano da proizvodi i distribuira toplotnu energiju u opštini, za šta je uoči grejne sezone najviše bilo zainteresovano oko 400 vlasnika stanova u zgradama u užem centru grada. Tada je insistirano da „Komgrad” po hitnom postupku sve neophodne pripreme obavi što pre i grejna sezona otpočne 15.oktobra, što ipak nije moglo da se postigne i pored želje da se što pre gradjanima izadje u susret.

Ipak, imajući u vidu da je problematika daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli prisutna više godina, pomak je da će radijatori biti topli mesec dana ranije nego lane. Izvršen je remont kotlarnice na gas u Vidovdanskoj ulici, a „Komgrad” je preuzeo i elaborat o ispitivanju gasnih pumpi, regulacione opreme, bezbednosnih uređaja, unutrašnje gasne i električnih instalacija.

U pripremama za početak grejne sezone JP „Komgrad” je zaključio ugovor sa isporučiocem zemnog gasa „Rodgasom” iz Bačke Topole, izmirene su obaveze za struju i u kotlarnici priključena struja, a izvršeno je i probno grejanje. Takođe, urađena je dopuna toplovoda i kontrola podstanica.

Za sve korisnike daljinskog grejanja iz kotlarnice na mazut u Dunavskoj ulici 2, u ranijem periodu je ispuštena voda, pa su vlasnici, zakupci stanova i poslovnih prostorija zamoljeni da ukoliko nisu sredili svoje unutrašnje toplotne instalacije uređaje i opremu, da to učine ovih dana.

Stanarima i korisnicima poslovnog prostora da u to vreme budu kod kuće, kako bi se izbegli eventualni problemi.

U odnosu na prethodne dve sezone, kada su se korisnici daljinskog grejanja suočavali sa velikom neizvesnošću, ne samo sa početkom grejne sezone već i u pogledu proizvođača i distributera toplotne energije, sada je kompletnu problematiku lokalna samouprava ponovo „smestila” u JP „Komgrad”. Prošle sezone kada je posle dosta natezanja za rešavanje problematike angažovano preduzeće „TMG Toplana” iz Batočine grejanje je otpočelo početkom decembra, dok je pretprošle kada je sistem daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli bio poveren JP „Subotička toplana” to bilo u poslednjoj nedelji novembra.