Savez vojvođanskih Mađara i mađarska vlada raspodeliće oko 160 miliona evra pomoći susedne Mađarske preduzećima u Vojvodini, što je suma koja je jednaka dvoipogodišnjem vojvođanskom budžetu, najavio je predsednik SVM-a Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine. Kako su preneli mediji na mađarskom u Vojvodini, Pastor je objasnio da će ukupno 50 milijardi forinti biti podeljeno u naredne tri godine – 20 milijardi forinti biće podeljeno kao nepovratna pomoć, a za ukupno 30 milijardi forinti povoljnih kredita će moći da konkurišu vojvođanska preduzeća.
To je nastavak finansiranja , od lane, kada je trideset osam firmi, donirano sa ukupno 37,8 miliona evra. Najviše ih je iz Subotice i Bačke Topole – dobile su blizu 20 miliona evra. Novac su tada dobile samo proverene firme, odnosno preduzeća koja su Budimpešti preporučili mađarski političari iz Srbije
I ovaj put, raspodelu subvencija će obavljati SVM i Vlada Mađarske zajedno, objasnio je Pastor i najavio da prvi krug konkursa počinje u januaru i prvenstveno će se odnositi na mikropreduzeća i porodična preduzeća, na projekte razvoja u poljoprivredi i na standardizaciju.
“Cilj programa je da se preokrene sadašnja tendencija odlaska mladih iz Vojvodine na rad u inostranstvo”, rekao je Pastor.
U komisijama za procenu konkursnih prijava treba da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice, rečeno je na savetovanju koje je u Subotici organizovao Mađarski pokret, a prenosi portal Vojvodina danas.
Otkako je došao na vlast u Mađarskoj, predsednik Vlade, Viktor Orban se ozbiljno posvetio poboljšanju političkog i ekonomskog položaja Mađara van Mađarske. Ministarstvo ekonomije Madjarske, donelo je pre dve godine takozvani Vekerle plan pomoći Mađarima u okruženju. Zvanično, namera Orbanovog kabineta je da se putem finansijske podrške zemljacima omogući bolji život da bi ostali tamo gde su se rodili.
Prema pisanju subotičkog portala mađarska vlada dosad je kreditrala 38 preduzeća u Srbiji s ukupno 37,8 miliona evra. Ne treba posebno isticati da su sva ona u Vojvodini i da su pare dobili domači Mađari. Zanimljiva su i imena firmi – Vinarija „Zvonko Bogdan” u vlasništvu Lajoša Čakanja dobila je kredit do pet miliona evra, pola miliona manje sleglo se na račun “Masterplasta” predsednika subotičkog odbora SVM-a Tibora Bunforda i još tri miliona evra na račun preduzeća njegovog sina Olivera. Istu sumu dobila je i firma “Cim gas” Čabe Kerna.
Najviše novca dobila je Vinarija “Zvonko Bogdan” iz Subotice, čak 5 milona evra. Sledeći na spisku po visini dobijenih para iz Mađarske je Masterplast, takođe iz Subotice. Njemu je pripalo 4,5 miliona evra. Treće pozicionirani na ovoj neobičnoj listi je Sat-trakt iz Bačke topole sa 3.642.800 evra. Zatim slede Oliver Bunfort i CAM-gas iz Subotice sa po 3.000.000 evra. Prima ZZ, iz Bačkih Vinograda dobila je poklon iz Budimpešte od 2.705.070 evra. Orbanov podsticaj u iznosu od 2.183.000 dobila je Sila RT iz Stare Moravice. Sledi Mini Pani iz Subotice sa 2.000.000 evra, potom Tisa coop iz Kanjiže sa 1.515.000 evra. Na listi povlašćenih Orbanovih milionera u Srbiji našli su se i Agrocoop iz Bačke Topole, kom je dodeljeno 1,2 miliona evra, Yumol iz Subotice sa 1,3 mil. evra. Aretol iz Novog Sada i Geneza iz Kanjiže dobili su okruglih 1.000.000 evra. Agroprodukt iz Bečeja bogatiji je za 985.000 evra, pristiglih iz Mađarske. Subotička štamparija Grafoprodukt, dobila je 150.000 evra, Metaloprerađivač iz Sente 150.000, Telekpaprika, Martonoš 400.000 evra, Hedera iz Hajdukova 150.000 evra, Selma, Subotica 230.000 evra. Na spisku su i vinarija Vindulo iz Temerina sa 200.000 evra, Arok i Arok iz Čoke sa 350.000, Sumik, Subotica 250.000, Rasveta, Subotica 125.000 evra. Silos – teh iz Sente dobio je 154.000 evra, Agrokons iz Feketić 475.000, Balasa, Čantavir 230.000 evra, Časakert, Zrenjanin 350.000 evra, EV-pro, Subotica 300.000 evra, Kešenović iz Čantavira 200.000 evra, Tipp net iz Subotice 120.000, Hoffi cuki iz Temerina 580.000 evra i još šest firmi koje su ukupno dobile 420.320 evra. Kad se sve sabere vlada iz Budimpešte upumpala je u mađarske firme u Srbiji ravno 37.865.190 evra.
Putem javnih konkursa sada če biti dodijeljeno 160 miliona eura u tri godišnje tranše.Nadzor nad raspodelom kredita vršit će Savez vojvođanskih Mađara, čiji lider predsedava Skupštinom Vojvodine navodi All Jazeera i citira Istvana Pastora.
„Taj novac će se praktično implementirati ovde u Srbiji. Ovde će se stvarati doprinos bruto društvenom proizvodu Republike Srbije, tu će zapošljavati ljude, tu će se trošiti novac koji se tu bude zarađivao i tu će se plaćati porezi. Sa tog aspekta mislim da je ovo jedna podrška koja je svakome veoma značajna“
Od ove finansijske intervencije mnogi očekuju, da će, bar donekle, zaustaviti vidljiv odlazak mladih sa severa Bačke, koji masovno odlaze u zemlje EU, zahvaljujuči dvojnom državljanstvu – madjarskim pasošima, koje su dobili upravo na inicijativu Orbanove Vlade.
Category: BAČKA TOPOLA
SNS, SVM I “OSTALA POLITIČKA BURANIJA”
Politički akteri u opštini Bačka Topola, pred proletnje izbore 2016. godine polagano pregrupišu redove. Dve su centralne kolone, koje okupljaju „poliičku buraniju“, ne bi li uvećali, za koji procenat svoj konačan rezultat. U jednom stroju je Srpska napredna stranka, sa za sada jedinim verifikovanim saveznikom – SDP. U drugom Savez vojvodjanskih Madjara, koji je u lokalu najavio druženje sa ostalim političkim partijama madjarskog predznaka.
Iako zajedno sede u opštinskoj vlasti SNS i SVM na narednim izborima žele svoju većinu kako bi im pripalo više ključnih funkcija u Opštinskom veću i javnim preduzećima. Dobro obavešteni izvori ukazuju na javna i tajna sastajanja sa budućim koalicionim partnerima.
Najviše je zabrinut SPS, koji je na prethodnim izborima jedva prešao cenzus a neka istraživanja političke scene im ukazuju da će to ovaj put, sa 3,6 posto, teško biti moguće. Zato bi se bilo dobro udomiti , bar na lokalu, kako to oni kažu , sa „siguricom“, iako na parlamentarnim izborima , prema dosadašnjim najavama, neče biti tako.Za svaki slučaj njihova siva eminecija, oličena u privrednicima iz onih vremena, razmišlja o Srpskoj narodnoj partiji Nenada Popovića, ne toliko ideološki, koliko interesno.
Naš izvor, potvrdjuje razgovore SNS-a sa grupama gradjana, nekim koji su se na prošlim izborima borili za socijalnu pravdu i novim u medjuvremenu stasalim i ojačalim na minulim izborima za Mesnu zajednicu. Računaju naprednjaci i na dobro pozicionirane ljude, raspadnute Demokratske stranke , u Krivaji, Rogatici, Pobedi…koji bi ovaj put svoj autoritet trebali da upotrebe i donesu glasove.
LSV računa na svoje verne glasače i računa na prelazak cenzusa. Da li će im se gazde dogovoriti pa nastupiti zajedno sa Borisom Tadićem, Čedom Jovanovićem i jos ponekim čije ime baš mnogo ne znači, za sada je nepoznanica.Dosadašnji izbori su pokazali da LDP nikada nije uspeo da sakupi dovoljan broj glasova da nastupi na izborima pa ako bude koalicije jasno je na će se „šlepati“ na ledjima „ligaša“. Tu je i Demokratska stranka, kao mogući saveznik, koja teško da če pomoči posle post izbornog debakla, kada je od sedam odbornika , zbog rasula, ostala bez ijednog. Da bi spasili ostanak u sadašnjoj vlasti na volšeban način „nabavili“ su jednoga bivšeg odbornika LSV-a.
Savez vojvodjanskih Madjara ulazi u izbore pod hipotekom lošeg rada nedavno smenjenog rukovodstva. Pratio je ih je niz afera trošenja novca gradjana bez mere, u svoju korist. Svesrdno su im u tome pomagali DS, SPS i neke medju kombinacije ali ih to nije oslobodilo tereta vodeće stranke u opštini. Zato su se valjda opredelili da posle četvorogodišnje pauze ponovo, najverovatnije, oprobaju zajednički nastup, sa ostalim madjarskim partijama u opštini, sa kojima u minulom periodu nisu imali „diplomatske odnose“. Nužda zakon menja, pa su u toku pregovori, šta i koliko kome, kad bude .Razmišljaju u SVM i o grupama gradjana, jer su upravo oni odnosili najviše glasova iz madjarskog biračkog tela.
Interesantno je da je rano kao nikada do sada lansirana priča o svrstavanju u dva politička tabora, srpskom i madjarskom. Valjda zato da bi se obezbedilo nacionalno pregrupisavanje, da bi se pridobilo onih 30 posto neopredeljenih, koliko se smatra da ima u biračkom telu.
Niko ne razmišlja da pokaze šta je uradio, da mu izborni adut bude, u funkciju stavljen sportsko rekreacioni centar „Venus“, bivši hotel „Vojvodina“, hiljade radnih mesta u Industriskoj zoni, Solarno polje za proizvodnju struje, omladina koja ostaje a ne odlazi u svet.
Dokoni, su otvorili kladionicu, da če ovo isto, biti novi projekti koji treba da obeznane glasače, kao u prethodna dva izborna mandata. Kladionica ne bi funkcionisala, da nema i onih drugih koji misle da će biti i nešto novo, pregalački.
Partijsko zapošljavanje tera mlade u pečalbu sa mađarskim pasošima
Put u bolji život u nekoj od zemalja Evropske unije, pre svega Austriji, Nemačkoj i Engleskoj, sa severa Bačke, vodi preko dobijanja državljanstva Mađarske pa time i pasoša, koji obezbeđuje trajan boravak u nekim od ovih zemalja. Od 2011 do danas oko 150.000 državljana Srbije zatražilo je mađarsko državljanstvo od kojih je veliki broj položio zakletvu i time stekao pravo na putnu ispravu za beg iz zemlje.
Najviše zahteva podneli su vojvođanski Mađari ali u korak sa njima su i Srbi iz Vojvodine. Prema nezvaničnim informacijama Srbi iz Beograda, centralne Srbije i APV predstavljaju četvrtinu od ukupnog broja. Za dobijanje mađarskog državljanstva potrebni su vam preci, rođeni u Ugarskoj do 1921. ili Bačkoj od 1941. do 1945. Drugi uslov je znanje mađarskog jezika.
„ Ne samo iz Bačke Topole, Subotice, Sombora, Bečeja, Kanjiže, Temerina, već i iz obližnjih sela mladi odlaze, traže bolji život u inostranstvu. Posebno me zabrinjava činjenica da mnogi srednjoškolci, već planiraju odlazak. Mislim da je veliki problem, pesimizam i negativno raspoloženje, kojima je uzrok stalno otpuštanje i malo novih radnih mesta. Tamo gde se pojave posao dobijaju partiski kadrovi pa tako ako niste na „liniji“ nemate šansu da radite. U državnom sektoru i tajkunskim firmama to je isključivi kriterijum za dobijanje posla“- kaže Janoš Hadži, predsednik Udruženja građana Pro komune.
Hadži tvrdi da su u poslednje vreme pooštreni kriterijumi oko predaja dokumentacije, zahteva se odlično znanje jezika, koji proveravaju, ne samo tokom intervjua, već i prilikom davanja zakletve, ali da ljudi u trci za poslom sve više uzimaju časove mađarskog jezika.
Dobri poznavaoci prilika , oko iseljavanja, pre svega severa Vojvodine, na primeru opštine Bačka Topola objašnjavaju odliv koji se kontinuirano odvija u poslednjih petnaestak godine. Od opštine koja je brojala 42.000 ljudi na prethodnom popisu, u periodu od deset godina, iselilo se ili umrlo gotovo 10.000 ljudi. Objašnjavaju to, odlaskom mladih i mortalitetom starih.Procenjuju da je tendencija nastavljena i poslednje četri godine u većem broju, uz pomoć mađarskih pasoša, te da se ova opština ozbiljno spustila ispod 30.000 stanovnika.
Janoš Hadži navodi tvrdnju, sociologa Žolt Lazara, datu za B 92 da je liberalizacija državljanstva prema drugim državama, u početku bila stvar unutrašnjeg političkog obračuna u Mađarskoj, čime su pojedine stranke nastojale da dobiju više glasača koja ima i problmatičan spoljnopolitički kontekst, zaključivši citatom Lazara „ Nije više reč o nacionalnom poreklu, dakle, nije više reč da se mađarskim državljanima izvan mađarske omogući državljanstvo, već svima, svim građanima čiji su preci nekada živeli na nekim od teritorija mađarske. Dakle, ja bih to nazvao perfidnom politikom, ponovnog nekog širenja uticaja na neke teritorije koje su nekada bile mađarske”.
SRAMNA ODLUKA VLASTODRŽACA BAČKE TOPOLE
Pačirci preuzimaju radio, televiziju, banju…
Termalno jezero se prostire na 2400 kvadratnih metara, a najdublja tačka je 160 centimetara. Voda u jezeru je temperature između 30 i 35 stepeni celzijusa i pogodna je za lečenje reumatskih obolenja, stanja nakon povreda i kožnih obolenja.
“Udruženje za regionalnu komunikaciju “URKO“ iz Pačira je jedini kupac celokupnog kapitala Javnog informativnog preduzeća „Bačka Topola“. Početna cena je iznosila 35.201,88 evra. Konkurencije nije bilo pa je komisija za javno prikupljanje ponuda javnim nadmetanjem „Urko“ označila kao kupca. Pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, sa proglašenim kupcem, državna Agencija za privatizaciju je u obavezi da, u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o uslovima, postupku i načinu prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, zatraži mišljenje od Ministarstva finansija o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje Ugovora. Nakon dobijanja pozitivnih mišljenja pomenutog Ministarstva, Agencija za privatizaciju će sa proglašenim kupcem zaključiti Ugovore o prodaji kapitala. Seosko udruženje građana „Urko“ na čijem je čelu do 29.01.2014. godine bio Zoltan Sombati, u to vreme i predsednik Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, i istovremeno predsednik Saveta mesne zajednice Pačir, koja je delom finansirala ovo udruženje građana. Novi vlasnik, naimenovan od Sombatija, pojavljuje se kao kupac, celokupnog informisanja javnosti u Bačkoj Topoli ili Radio Regije i kablovske televizije „Ekspres kanal“. Neprofitno udruženje građana „Urko“ itekako je bilo profitno i zahvaljujući novcu građana, iz budžeta opštine Bačka Topola, finansirano je po mnogo osnova, od o razvoja poljoprivrede do seoske televizije, za predsednika SVM-a i njegov komšiluk. Ova „ekspozitura“ Sombatija, tadašnjeg predsednika SVM-a od strane svojih stranačkih kolega na vlasti nagrađena je u 2013. godini sa 4,5 miliona dinara, godinu dana ranije sa više od 3,5 miliona i jos toliko u 2011. godini. Kada su ovi transferi novca, budžetskog novca, u privatne džepove otkriveni i obelodanjeni na sednicama Skupštine opštine, predsednik opštinske organizacije SVM-a je smenjen . Pozivali su se odbornici Skupštine opštine Bačka Topola, na sukob interesa. Tada je posao predsednika opštine obavljala Melinda Kokai Mernjak čiji je partijski šef bio Sombati. Odluke o dodeli para donosili su „klubski“ sa svojim koalicionim partnerima iz DS-a i SPS-a uprkos sukobu interesa i povezanim licima koji su jedni drugima isplaćivali novac. Na odborničko pitanje novom predsedniku Gaboru Kišlinderu, koji je zamenio Kokaievu, da li je vršena kontrola potrošnje novca u „Urku“ nedvosmisleno je odgovorio da nije ali da će biti ubuduće. Grupa građana iz Pačira kupuje lokalni radio i televiziju, sada bez Sombatija, kao neprofitna organizacija, sa deset radnika i opremom za emitovanje programa. Preuzima i frekvenciju koja je od RRA dodeljena Regio radiju. Moćni, „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je ponovo Zoltan Sombati predsednik Saveta, i koja je vlasnik 51 procenta vlasništva u preduzeću. U uredjenje kupališta i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima “Dnevnika”. Interesantno je da je prema dokumentima APR-a deo „Urka“, u odlučivanju 51 posto. Inače preduzeće će gazdovati banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra. Investiranje se dalje nastavlja opštinskim novcem. U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara. Imperija Sombati nastavlja se u JP „Komgrad“ iz Bačke Topole, gde je ovaj višestruki „gazda“ direktor. Prema našim informacija, Okružnom javnom tužilaštvu, od strane građana, su podnete krivične prijave radi nenamenskih trošenja budžetskih sredstava,zloupotrebe položaja i zbog kršenja odredaba zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija pa se očekuje reakcija službenih organa.
Jelisaveta Karadjordjević otvorila Kup Princa Pavla
“Velika mi je čast što ove trke nose ime mog oca, koji je bio osnivač džokej kluba Beograd pre rata i drago mi je što se ovde obnavlja ovaj lep sport – istakla je princeza Jelisaveta Karađorđević, koja je svečano otvorila prestižnu konjičku smotru.
Trkama je prisustvovala i Maja Gojković, predsednica republičke skupštine, članovi diplomatskog kora Ambasade Ujedinjenih Arapskih Emirata i brojni gosti.
Kup Princa Pavla, na poseban način, i to posle jedne decenije označio je povratak konjičkog sporta u Zobnaticu, našu najuspešniju ergelu sa rekordnih 16 pobeda u najznačajnijoj trci na Beogradskom hipodrumu „derbiju“. Imena poput Pastrmke, Baršonjke, Generala, Prospektora, Jadrana II, Kazanove, Krajnji Do, Cvetka, Generala Žitka i mnogi drugi konji, svi sa čuvenim pečatom u obliku slova Z, bili su šampioni koji su proslavili ovu konjičku oazu, osnovanu još davne 1779. godine, ukazom austrougarska carice Marije Terezije kojim je proglasila Suboticu kraljevskim gradom i poklonila je porodici Šimona Vojnića za uzgoj konja za potrebe Austro-ugarske vojske. “Velika mi je čast što ove trke nose ime mog oca, koji je bio osnivač džokej kluba Beograd pre rata i drago mi je što se ovde obnavlja ovaj lep sport – istakla je princeza Jelisaveta Karađorđević, koja je svečano otvorila prestižnu konjičku smotru. I njeno grlo, prelepa “Ruža lipolista” bila je među takmičarima u trci “Opština Bačka Topola”. Trkama je prisustvovala i Maja Gojkov.ić, predsednica republičke skupštine, članovi diplomatskog kora Ambasade Ujedinjenih Arapskih Emirata i brojni gosti 13. septembra 2015. godine, Zobnatica je započela novu eru u razvoju konjičkog sporta u Srbiji. Na hipodromu u Zobnatici, udaljenom 5 kilometara od Bačke Topole (prema Subotici), odžano je šest galopskih i dve kasačke trke sa nagradnim fondovima za četiri prvoplasirana grla od 150 do 800 hiljada dinara. Prva održana u nizu je trka na 1200 metara pod nazivom Air Serbia Sprint. Sledila je trka Handicap Opština Bačka Topola na 1300 m, potom kasačka trka na 220 metara – Državni šampionat za grla od 5 godina, pa trka Belgrade Waterfront Jadran II, na 1400 m. Potom druga kasačka trka na 2300 metara i trka Etihad Milja, na 1600 m. Glavna trka galopera održana je na stazi, 2400 m pod nazivom Kup Princa Pavla – Zobnatica, za koju je nagradni fond najveći – 800.000 dinara, da bi potom, manifestaciju zatvorila trka pod nazivom Zobnatica, na 1400 m. Organizatori su obezbedili i sadržajan prateći program. Između ostalog, posetioci su u Zobnatičkoj umetničkoj galeriji videli izložbu sa crtežima i radovima princeze Karađorđević, jedinstveni muzej konjarstva u Srbiji.
GALERIJA SLIKA SA KUPA PRINCA PAVLA 2015
“Top Expo” otvorio Dane Bačke Topole
U Bačkoj Topoli je otvoren dvanaesti Sajam poljoprivrede, industrije i Vašar zanata “Top Expo” na kojem do nedelje, 13. septembra, nastupa veliki broj izlagača iz zemlje i inostranstva. Na ovogodišnjoj sajamskoj priredbi, koja je po broju učesnika nadmašila sve dosadašnje, svoje usluge i proizvode predstavljaju proizvođači i preduzeća, zemljoradničke zadruge i zanatlije iz Srbije i Mađarske. Na “Top Expo” sajmu uz agro mehanizaciju, rezervne delove za poljoprivredne mašine na više od 5.000 metara kvadratnih zatvorenog i otvorenog prostora svoju ponudu predstavili su proizvođači organske hrane, hrane i pića, opreme za prehrambenu industriju, hemijskih i zaštitnih sredstava. Organizatori tokom tri dana trajanja sajma očekuju više od 10.000 posetilaca. Trodnevni 12.sajam poljoprivrede i privrede „Ekspo 2015“ počeo je juče na prostoru Poljoprivredne škole, dok je u Gradskom muzeju otvorena izložba posvećena 75-godišnjici rođenja Ferenca Tota. U ponedeljak će u potkrovlju biblioteke „Eržebet Juhas“ u 18 sati biti otvorena izložba radova i dodeljene nagrade najuspešnijima na konkursu Bačka Topola u detaljima. Svečana sednica SO Bačka Topola zakazana je za 15. septembar, kada će najzaslužnijim pojedincima i organizacijama biti uručene plakete i zahvalnice. U Galeriji Doma kulture biće uručena nagrada „Nađapati Kukac Peter“ i otvorena izložba ovogodišnje dobitnice, grafičarke, Eržebet Mezei iz Sente a u 18 sati na trgu između Katoličke crkve i Muzeja održaće se koncert subotičkog ansambla „Golden kvartet“. Za 16. i 17. septembar predviđeno je gostovanje dečijih pozorišnih predstava na srpskom i mađarskom jeziku, kod fontane, iza zgrade biblioteke. Svečana sednica Mesne zajednice Bačka Topola održaće se 18. septembra a sledećeg dana Opštinsko vatrogasno takmičenje, 10. međunarodna izložba pasa svih rasa, a deseti put se priređuje i „Bačkotopolski karneval meda“. Prilike će biti i za prikazivanje ektremnih sportova a uveče od 19 sati na Manifestacionom trgu program započinje grupa Kreativni pogon iz Novog Sada, nastavlja se koncertom Magdolna Ruže, vatrometom , a završava se koncertom bendova. Program Dana opštine Bačka Topola završava se 20. septembra stonoteniskim Kupom Bačke Topole.
Kup princa Pavla, Zobnatica 2015
Reč je o Kupu Princa Pavla – Zobnatica 2015, koji će biti održan na hipodromu Zobnatica 13. septembra 2015. Kup Princa Pavla – Zobnatica 2015 obeležava povratak konjičkog sporta u Zobnatici nakon gotovo jedne decenije. Ovogodišnji program, koji se sastoji od osam trka, organizuje se u saradnji sa Beogradskim džokej klubom, spajajući na taj način istoriju, tradiciju i iskustvo. Dan konjičke trke, koji će otvoriti NJ.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević, član srpske kraljevske porodice, uključivaće galopske i kasačke trke na kojima učestvuju vrhunski konji i poznati džokeji iz regiona Istočne Evrope. Prema ugovoru o sponzorstvu, obe avio-kompanije su dobile pravo da dve najznačajnije galopske trke nose naziv ’Etihad Milja’ i ‘Er Srbija-Jadran II’. Zobnatica se nalazi 150 kilometara od Beograda, odakle Etihad ervejz i Er Srbija zajedno nude dva svakodnevna leta za Abu Dabi. Sedište je poznate konjičke ergele, koja ima dugu i uglednu tradiciju organizovanja konjičkih događaja tokom više od 30 godina u doba bivše Jugoslavije. U tom periodu konjičke trke su uživale veliku popularnost i bile međunarodno priznate, privlačeći pažnju hiljada entuzijasta širom sveta. – Drago nam je što možemo da objavimo naše prvo sportsko sponzorstvo u regionu, koje naglašava našu duboku posvećenost srpskom tržištu i odražava sjajne veze između UAE i Srbije – rekao je Peter Baumgartner, komercijalni direktor Etihad ervejza. Konferenciji za novinare u Zobnatici kao specijalna gošća prisustvovala je princeza Jelisaveta Karađorđević, čiji je otac knez Pavle bio predsednik Beogradskog džokej kluba, čiji su čelnici, predsednik Slobodan Tešić i generalni sekretar Voja Ivanović, snažno podržali celu akciju. Inače, u zobnatičkoj umetničkoj galeriji je otvorena izložba sa crtežima i radovima princeze Karađorđević, a u blizini je i jedinstveni muzej konjarstva u Srbiji. Kup princa Pavla na poseban način, i to posle jedne decenije, označava povratak konjičkog sporta u Zobnaticu, našu najuspešniju ergelu sa rekordnih 16 pobeda u najznačajnijoj trci na Beogradskom hipodromu – “derbiju”. Organizatori najavljuju i sadržajan prateći program, a dolazak u Zobnaticu je već potvrdilo osam stranih ambasadora. Cene ulaznica su simboličnih 100 dinara, a mesta na tribinama ima za oko 3.000 gledalaca.
Đaci ponovo u klupama
Sve osnovne i srednje škole bačkotopolske opštine spremno su dočekale početak nove školske godine. U nekim školama poput o.š. „Čaki Lajoš“ prostorije i drvenarija su osvežene molerajom i farbom u okviru radne akcije u kojoj su glavni izvodjači radova bili nastavnici i pomoćno osoblje. Pored učenika željnih znanja i prosvetni radnici imaju očekivanja u poboljšanju materijalnog položaja u prosveti i uvođenje platnih razreda, koji bi trebali da stupe na snagu od prvog januara. Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice doneo je pravilnik o školskom kalendaru za osnovne škole sa sedištem na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine za školsku 2015/2016. godinu. Nastava i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada u osnovnoj školi ostvaruju se u toku dva polugodišta. Prvo polugodište počinje u utorak, 1. septembra 2015. godine, a završava se u sredu, 23. decembra 2015. godine. U prvom polugodištu ima 81 nastavni dana. Drugo polugodište počinje u petak, 15. januara 2016. godine i završava se: u sredu, 15. juna 2016. godine, za učenike od prvog do sedmog razreda i ima 99 nastavnih dana; u sredu, 1. juna 2016. godine, za učenike osmog razreda i ima 89 nastavnih dana. U toku školske godine učenici imaju zimski, prolećni i letnji raspust. Zimski raspust počinje u četvrtak, 24. decembra 2015. godine, a završava se u četvrtak, 14. januara 2016. godine. Prolećni raspust počinje u četvrtak, 24. marta 2016. godine, a završava se u utorak, 29. marta 2016. godine. Letnji raspust za učenike od prvog do sedmog razreda počinje u četvrtak, 16. juna, a završava se u sredu 31. avgusta 2016. godine. Letnji raspust za učenike osmog razreda počinje po završetku završnog ispita, a završava se u sredu 31. avgusta 2016. godine.
Obeležena slava Svetog Ilije
Pravoslavna crkva koja nosi ime Svetoga Ilije obeležila je i ove godine slavu, 2. avgusta. Bila je to prilika za okupljanje velikog broja vernika iz opštine Bačka Topola. Bila je to prilika na podsećanje na najneobičnijeg čoveka koji je živeo na ovoj zemlji Božijoj, najneobičnijeg čoveka u rodu ljudskom. Toliko neobičnog, i toliko izuzetnog, da ga je Gospod sa telom uzneo na Nebo. Gospod Hristos je prošao kroz smrt u ovome svetu. A, gle! Prorok Ilija nije prošao kroz kapiju smrti kroz koju prolazimo svi na svetu. I uzneo ga Gospod na Nebo! Otkuda to? Radi čega to? Otuda, što je on bio neiskazano veliki Ispovednik Boga Istinitog. Čovek ognjene vere, sav je bio oganj! Njegova vera samo je oganj i požar. Njegov otac Savah, video je Anđele Božije, kada se rodio Prorok Ilija, gde ga hrane ognjem i povijaju ognjem mesto pelenama. I ceo život njegov bio je oganj i požar. Takav oganj vere spaljuje prvo u njemu sve strasti. Veli se u divnim pesmama crkvenim danas: da je on bio “car nad strastima”. Nijedna strast nije mogla da ga zahvati, da se nad njim začari. Sve je on kao ognjem sažego i spalio. On je i svaki greh spaljivao ognjem vere svoje. Sav bezgrešan, on sav posvećen Bogu, on nije dao da se nijedan greh zalegne u njegovoj duši i da ostane u njoj. On je spalio i smrt! Nije bilo smrti između njega i Boga. Još nešto, najvažnije. On je spalio đavola i lažne bogove ovoga sveta, i ispovedao i propovedao Jedinog Istinitog Boga. Gle, Njegova molitva spaljuje vodu! Voda gori od njegove reči – kakva sila, kakva moć! Kada je izašao na Karmilsku goru da pokaže Istinitog Boga Izrailjskom narodu, a tada je u Izrailjskom narodu bilo mnogo neznabožaca, mnogo njih koji su poklekli pred lažnim bogovima i služili im zajedno sa carem Ahavom i sa zlom suprugom Jezaveljom, videći da je skoro ostao sam, da je sve napustilo Istinitog Boga, Prorok Ilija i Prorok Jelisej sazivaju Izrailjski narod, i sveštenike lažnih bogova, da svi oni prinesu žrtvu Neka oni prvi prinesu žrtvu svojim bogovima, pa ću i ja prineti žrtvu Bogu mome, i onda ćemo videti ko je Istiniti Bog, reče Ilija narodu. Ako Bog moj s neba baci oganj na žrtvu i spali je – On je Istiniti Bog.
.U Bačkoj Topoli 16.Oktobra 1932 godine položen je kamen temeljac za Pravoslavne bogomolje. Ta zgrada u stvari danas je Parohijski dom, kasnije 1938.- me godine Beogradski arhitekt Kovačevski Projektovao je današnju crkvu koju su izgradili do 1940 te godine i predali bogosluženju. Između broda i svetilišta stoji drveni nerazbaren ikonostaz . Ikone slikao Stevan Stevanović 1938. i 1939. te godine po uzoru Uroša Predića.
