Category: Politika

BAČKOTOPOLČANI U VETERNIKU NA OBELEŽAVANJU GODIŠNJICE “OLUJE”

Veternik spremno dočekuje goste u petak, 4. avgusta, da prigodnim programom na fudbalskom stadionu u 20 sati zajedno obeleže 22. godišnjicu vojno-političke akcije „Oluja” kojom je iz Hrvatske proterano 220.000 Srba, a nekoliko hiljada je ubijeno. Na obeležavanje godišnjice,  iz Bačke Topole je  krenulo 150 ljudi, u organizaciji Udruženja boraca i porodica palih boraca ovoga mesta.

„Početak avgusta za nas su teški dani, a za Hrvate dani radosti. Ali se nadam da ćemo imati dovoljno razuma da, koliko je moguće skrivajući svoje emocije i tugu, pokušamo u političkom smislu da spustimo tenzije, i da bude manje uvreda i tenzija u odnosu na prethodne godine“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako su to preneli mediji.

“Vetrenik nije slučajno izabran za obeležavanje godišnjice progona Srba. U tom mestu nadomak Novog Sada, kako sami meštani kažu, polovinu stanovništa čine upravo izbegličke porodice iz Hrvatske. Oni su pre 22 godine u prvim danima avgusta traktorima i kolima, ko se kako snašao, krenuli prema Srbiji, putovali danima i našli krov nad glavom kod rodbine ili prijatelja u Veterniku. Meštani zpravo iz tih razloga smatraju da bi godišnjicu ubuduće trebalo svake godine obeležavati u Veterniku, kao što je Hrvati obeležavaju tradicionalno u Kninu. Tužna i tragična godišnjica za Srbiju i srpski narod, dok Hrvatska progon Srba tradicionalno proslavlja kao Dan pobede i Dan branitelja”.- kaže Vera Kaludjerović predsednik Skupštine Udruženja.

Državni vrh Srbije, s predsednikom Vučićem na čelu, biće učesnici događaja u Veterniku, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Predsednici Srbije i Republike Srpske će se nakon parastosa, kojim će početi program, obratiti okupljenima. Najavljeno je da će na skupu govoriti i osoba iz izbegličke kolone koja je 1995. godine kao dete morala da napusti svoj dom i krene na put prema Srbiji.

“Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti a proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine. U opštinu Bačka Topola, tada je došao veliki broj izbeglih lica, od kojih su mnogi, ovde našli trajni dom. Organizaciju odlaska na obeležavanje godišnjice snažno su pomogli sekretar Udruženja Željko Mandić, Duško Galić i Nemanja Simović. “-naglašava Kaludjerović

.

MORALNI SUNOVRAT JOVANA JEREMIĆA

Neverovatno kako čovek nekada ne pomiriše , samoga sebe, ne bi bilo nimalo perverzno, već svrsishodno, ukoliko mu sva čula nisu utrnula.

Koliko (ne) morala mora posedovati individua , koja se , ličnom kartom predstavlja, kao Jovan Jeremić, da kao odbornik Socijalističke partije Srbije, šef odborničke grupe SPS-a,  na poslednjoj sednici Skupštine opštine Bačke Topole, “argumentovano ” obrazloži da sinošnji smrad u ovom gradu, za koji su odbornici naglasili da potiče od fabrike za preradu animalnih otpadaka, “Žibel”, ne bi bio tako ubitačno smrdljiv, da su se kojim slučajem ,svojevremeno, budžetske pare oduzele informisanju i dale za rešavanje ekoloških problema. Konkretno, po Jeremiću, pare su trebale biti oduzete Javnom informativnom preduzeću i Omega televiziji i valjda date firmi u kojoj je on zaposlen. Tako, sinoć,  6000 ljudi, na turniru u malom fudbalu , ne bi moralo, da trpi smrad, do sada, nevidjenih razmera a gradjani blindiraju vrata na kućama.

Podsetićemo, moralnog Jeremića, da je  ulaskom u VLAST , taj posao učini do pola. Tada mu nije smetalo Javno informativno preduzeće, jer je bilo njegovo glasilo, već samo, Omega televizija. Uprkos redovno obavljenom poslu ukinuta su sredstva Omega televiziji, zaista ne znam, da li su kako danas tvrdi, prusmerena za ekologiju, ili su, ako se dobro sećam, nenamenski rasporedjena JIP-u. Informacije radi, takav način trošenja budšetskih para, podleže krivičnom gonjenju a za tu količinu novca, je zaprećena kazna zatvora, do tri godine.Učestvovao si u tome pošteni Jeremiću. Isto tako nije te bilo sramota da uz platu , koju si primao u firmi, primiš volonterski dodatak zamenika predsednika Skupštine opštine, mnogo iznad prosečnih primanja u privredi Bačke Topole. Nije te bilo sramota ni da uzmeš “kusur” od 5000 dinara, kao odbornik, koji ti nije pripadao a to je potvrdila i Državna revizorska komisija. Nije te bilo sramota da i dalje ostaneš u vlasti, kada je smenjena kompletna garnitura Saveza vojvodjanskih Madjara, zbog javašluka i bahatog rasipanja novca, izmedju ostalog i na tvoju platu. Sve odluke ste zajedno donosili ali vi ste (ne) odgovorni, to je poznato.

Sada si u opoziciji ili možda čekaš rehabilitaciju za (ne) dela, pa si se ohrabrio, da za smrad optužiš nekoga ko “nit luk jeo, nit ga mirisao”

Nisi zaboravio , gradjani možda jesu, uprkos političkoj sili , koju si demonstrirao, ukidajući sredstva Omega televiziji, morali ste, vlastodršci,  da platite, sve što ste pokušali da oduzmete, posle Presude Višeg privrednog suda u Subotici. Ne samo to, već i kamate i sudske troškove.

Možda je Omega bila kriva, jer nismo mogli progutati neverovatan, izborni  spisak, iz tvojih usta izgovorenih , lepih želja.  Kada bi neko mogao sve to da sabere i stavi na papir, verovatno bismo mogli da konstatujemo najmanje dve stvari: prvo, to ne bi mogle realizovati ni mnogo bogatije opštine od Bačke Topole, i drugo, kada bi se ostvario samo manji deo tih obećanja, Bačka Topola, bi već odavno bila zemlja srećnih i zadovoljnih ljudi a ne stradija u kojoj neka nova politička garnitura pokušava da pegla vaša gužvanja.

,,Šminkanje stvarnosti” nije počelo juče. Ono traje od kako ljudi postoje, pa tako i ova šuplja priča, kako su mediji krivi što u gradu smrdi. Neverovatno kako čovek nekada ne pomiriše , samoga sebe, ne bi bilo nimalo perverzno, već svrsishodno, ukoliko mu sva čula nisu utrnula.

 

DOK OPŠTINA NAMIRUJE DUGOVE DR “JANOŠU HADŽIJU”, ODGOVORNIH JOŠ NEMA

Opština Bačka Topola  je, već, napravila prve korake u saniranju ogromnih dugovanja,  ovdašnje zdravstvene ustanove – Doma zdravlja “dr Janoš Hadži”,koji iznose oko 104 miliona dinara,  ali smatraju da problem treba da se reši sistemski, kroz reprogram i dogovor sa velikim i malim dobavljačima, objasnio je na današnjoj sednici Skupštine opštine , predsednik opštine , Gabor Kišlinder.

“Razgovarali smo sa poveriocima da prolongiramo dugove, da svi dobiju određena sredstva, odblokirali smo račun i sada se rešava, dug po dug. Bitno je da gradjani ne smeju da osete probleme , koji su gomilani godinama. Tačno je da su markice , da je imovina zaplenjena, još na vozilima i aparatima ali to nije naš problem več onih koji suih nalepili. Kao što su ih stavili, zbog duga sada bi bio red da ih skinu, pošto finasije funkcionišu zahvaljujući dogovorima sa dobavljačima. Sa sindikatom Doma zdravlja postigli smo dogovor da zajednički prevazidjemo nastalu situaciju”- kaže Gabor Kišlinder.

Dužnička kriza se postepeno prevazilazi, ali se prema odgovornima za nastale probleme ne preduzimaju nikakve sankcije, mišljenja su opozicionih odbornika. Dr Peter Červenak mišljenja je da je za sve krivo partisko zapošljavanje, bez pokrića u stručnosti. Radovan Gardašević suprostavio je stav, tezi,  da je krivica u nestručnosti ljudi u upravnom i nadzornom odboru, zdravstvene ustanove, jer su sadašnji gubici rezultat , ne samo sadašnjeg vremena, već i minulog, kada su tamo bili stručnjaci. Gardašević je insistirao na pojedinačnoj odgovornosti i ukazao na nedopustivost da se sve pretvori u kolektivnu krivicu, da niko ne odgovara.

Deo bačkotopolske javnosti okrivljuje za nagomilane dugove, upravo, apoteku Doma zdravlja, ali bivši zaposleni tvrde da su optužbe bez osnova, jer je apoteka radila kao ogranak DZ, a ne kao posebno pravno lice. Navedeno je da je godišnja plata za petnaestak zaposlenih u apotekama, koje nisu radile,učinila finansiski problem od oko 25 miliona dinara te da ljudi nisu krivi, što su dovedeni u tu situaciju.

Izneto je još niz nelogičnosti pa i ta da budžetski inpektor nije mogao da utvrdi odgovorno lice za vodjenje knjigovodstveno računovodstvenih poslova i sastavljanje računovodstvenih izveštaja. Kontrolom obračunskih lista utvrdjeno je da je recimo jedan doktor u julu 2016 godine u pripravnosti proveo 120 časova pored efektivnog rada od 88 sati, noćnog rada u smeni od 16 časova prekovremenog rada danju 17 sati, prekovremenog rada noću 14 , prekovremenog rada, nedeljom noću 3 časa. Slično se dešavalo i sa vozačima i nešto manje medicinskim sestrama.

Dugovi su, naime, nastajali godinama, a najveći deo je prema veledrogerijama, koje su u jednom trenutku, prošle godine, obustavile isporuku lekova apoteci Doma zdravlja.

BAČKA TOPOLA- PLENI SE IMOVINA DOMA ZDRAVLJA “DR JANOŠ HADŽI”

 

Zaplena imovine bačkotopolskog Doma zdravlja “dr. Janoš Hadži”, scenario je koji je bio nezamisliv i za najveće kritičare stanja u  zdravstvu. Upravo se to dogodilo, zbog duga,  od 104 miliona dinara, koji je došao na naplatu.  Opština je u medjuvremenu pokušala da potraži rešenje i rebalansom budžeta, uz prethodno odobrenih pet miliona, dodala, za rešavanje dugovanja , još 25 miliona dinara, odlukom poslednje sednice Skupštine opštine. Istovremeno je angažovan i revizor da utvrdi razloge ovako visokog duga. Ipak zaplena vozila i medicinske tehnike je usledila.

U svojoj istoriji dugoj , više decenija, Dom zdravlja “dr Janoš Hadži” zajedno sa generacijama pacijenata prošao je razne golgote, ratove, sankcije i druge nedaće, ali je nedavna sudska presuda   bila uvod u zaplenu  imovine -vozila i medicinskih aparata. Usledilo je to nakon što je , sada već bivši direktor , Janoš Adjanski, podneo ostavku , na svoj položaj i imenovan novi vršilac dužnosti, diplomirani ekonomista Žužana Tot.

O dimenzijama problema svedoče podaci da je to ustanova koja  obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na podružju Opštine Bačka Topola koja se prostire na površini od 596 km2 sa gustinom naseljenosti od 64,1 stanovnika na km2  sa    ukupno 38245 stanovnika, i   23 naseljena mesta. Dom zdravlja «Dr Janoš Hadži» Bačka Topola je zdravstvena ustanova koja nastoji pružati kompletnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu na primarnom i specijalističko-konsultativnom nivou, realizujući aktivnosti preventive, prosvećivanja, kurative i rehabilitacije, zadovoljavajući tako potrebe stanovništva opštine Bačka Topola pa i šire. Specifična organizaciona struktura sa apotekom i porodilištem – stacionarom.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder, na minuloj sednici SO rekao je  da gradjani ne smeju da trpe posledice nečijeg nemara i ukazao da se ovoliki dug mora rešavati sistemski, kroz reprogram, te da treba utvrditi odgovornost. Odbornik dr Peter Červenak,  podsetio je da je deo duga , od 60 miliona dinara, nasledjen još iz 2010. godine. Radovan Gardašević je insistirao da nadležni organi treba da utvrde, kako je dug nastao, da li ima pronevera ili ne pa da onda raspravlja o odgovornosti.

Kišlinder tvrdi  da  opština preduzima sve da omogući normalan rad Doma zdravlja te da kao osnivači prate slučaj od početka, da intervenišu sredstvima, kako pacijenti ne bili ugroženi za lečenje, prevoz ili neku drugu uslugu.

Prethodni menadžmenti sa  direktorima u punom mandatu ili poslednji sa skraćenim , ostavili  su svojim naslednicima, teško breme, koje se sada, naslonilo na ledja pacijenata, hteli to priznati ili ne.

 

BAČKA TOPOLA DOMAĆIN OPŠTINAMA VOJVODINE, O USPOSTAVLJANJU BOLJE, HORIZONTALNE I VERTIKALNE SARADNJE

Održan Okrugli sto na temu „Funkcionisanje saveta za međunacionalne odnose i mesne samouprave u opštinama i gradovima Vojvodine“

 

Bačka Topola – Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, u skladu sa svojim nadležnostima, održao je u sredu, danas,  u  Bačkoj Topoli, još jedan od pet  planiranih Okruglih stolova na temu „Funkcionisanje saveta za međunacionalne odnose i mesne samouprave u opštinama i gradovima Vojvodine“, gde su u radu ispred sekretarijata učestvovali pomoćnik pokrajinskog sekretara Šandor Egereši sa saradnicama Dušankom Zeljković i Vladislavom Ranđelović, ispred Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine –nacionalne zajednice, podsekretar Žolt Sakalaš, kao i predstavnici opština -Sombor, Kula, Čoka, Apatin, Subotica, Senta, Ada , Kanjža, Kikinda, Novi Kneževac, Mali Idoš.

Skup je otvorio predsednik Skupštine opštine Saša Srdić, naglasivši dobre medjunacionalne odnose u opštini Bačka Topola.

Predstavnici opština i gradova izneli su svoja zapažanja u vezi funkcionisanja saveta za međunacionalne odnose i mesnih zajednica, izneli probleme sa kojima se svakodnevno susreću, a koji su najčešće organizacione prirode, kao i probleme nedostajućih finansijskih  sredstva.

U svim prisutnim opštinama i gradovima su osnovani saveti za međunacionalne odnose, ali je iskazana potreba za uspostavljanjem  bolje horizontalne i vertikalne saradnje i međusobnog informisanja, koje bi doprinelo aktivnijem i kvalitetnijem radu ovog stalnog radnog tela na lokalu.

I mesne zajednice sve više postaju samo formalno-pravni oblik zadovoljavanja neposrednih potreba građana, bez suštinskih poslova i zadataka, uprkos stvarne potrebe za funkcionisanjem iste i njene uloge u očuvanju života u selima. Osnovni razlog su zakonske promene kojima su mesnim zajednicama oduzete dosadašnje nadležnosti obavljanja određenih komunalnih delatnosti, kao i ukidanje mesnog samodoprinosa čime su mesne zajednice ostale bez svojih prihoda.

Prioritet rada Sekretarijata je savremena i efikasna lokalna samouprava u Vojvodini u kojoj svi građani zadovoljavaju svoje opšte i specifične potrebe, uz uzajamno razumevanje i toleranciju.

U tom pravcu, a polazeći od lociranih problema, Sekretarijat je spreman da u zajedničkom angažovanju sa predstavnicima lokalnih administracija iznađe i predloži način poboljšanja organizacije i rada saveta za međunacionalne odnose, kao i mesnih zajednica.

RESTITUCIJOM, NAJVIŠE DEDOVINE, DOBILI POTOMCI PREDRATNIH VLASNIKA U BAČKOJ TOPOLI

Najveće površine koje su dobili potomci predratnih vlasnika nalaze se u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu…

Iako je samo petina poljoprivrednog zemljišta restitucijom vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika, u Agenciji za restituciju tvrde da su zadovoljni dinamikom ovog procesa. Prema njihovima podacima, naslednici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20.000 hektara poljoprivrednog i još 4.500 hektara pod šumom.

Dok građani koji iščekuju vraćanje dedovine tvrde da se restitucija odvija sporo, pred Vladom Srbije se od oktobra prošle godine nalaze Izmene i dopune zakona o vraćanju imovine, koje bi trebalo da budu usvojene. Upravo bi nova zakonska rešenja trebalo da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina. Ukoliko vlada ne usvoji predložene novine, vraćanje obradivih površina trajaće barem dvostruko duže.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, napominje da novi propis dopušta da vlada određuje koje će parcele biti vraćene, u saradnji s Agencijom za restituciju.
Osim toga, ukoliko na jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, naslednicima će moći da bude ponuđeno adekvatno zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga.
Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije.
Iako popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, procenjuje se da država upravlja sa oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više nego što se restitucijom potražuje. Poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, budući da ga je država prodala, po zakonu neće moći da bude vraćeno potomcima. Oni će imati pravo na obeštećenje.
Neraščišćeni imovinski odnosi idu naruku onima koji nelegalno koriste zemljište i tako ostvaruju velike prihode. Baš zato su
Mile Antić iz Mreže za restituciju naglašava da to što država nema precizan popis svoje imovine podstiče pojedince da daju zemljište u zakup uz sumnjive ugovore i po cenama mnogo nižim od tržišnih.
Država je do sada popisala samo 25.000 hektara zemljišta, dok je Ministarstvo poljoprivrede nedavno objavilo da postoji 476.000 hektara obradivih površina koje su u državnom vlasništvu.
Vraćanje zemljišta naslednicima nekadašnjih vlasnika jedini je način da se stane na put uzurpaciji i zloupotrebi državne imovine“, ističe naš sagovornik i upozorava da vraćanje zemljišta odugovlači Državno pravobranilaštvo, koje na gotovo svaku odluku o vraćanju imovine ulaže žalbe.

OGROMNO INTERESOVANJE ZA MADJARSKI NOVAC

U Hali sportova  je 3.734 građana iz cele Vojvodine,   medju njima i veliki broj iz opštine Bačka Topola, potpisalo ugovore sa Fondacijom „Prosperitati“ o dodeli bespovratnih sredstava na konkursima za kupovinu poljoprivrednih mašina i priključne opreme, kao i za kupovinu mašina i opreme za preduzetnike i mikro i mala preduzeća.

Ovo je treći ciklus konkursa za koji je Vlada Mađarske opredelila ukupno 20 miliona evra, odnosno 5.8 milijardi forinti.

– Zaključili smo važnu fazu i uspeli u svemu što smo nagoveštavali da će nam biti cilj. Izgradili smo efikasan sistem kroz Fondaciju „Prosperitati”, u svemu smo udovoljili propisima i donatora i onih koji važe na teritoriji Srbije. Zadovoljan sam i što smo uspeli u svim institucijama Republike Srbije da nađemo partnera za realizaciju ovog poduhvata koji nije značajan samo za potencijalne dobitnike nego i za čitavu Srbiju. Porez na promet ulazi u državnu kasu, ali i ono što se iz ovih projekata realizuje doprinosi stvaranju bruto domaćeg proizvoda Srbije. Istovremeno, zadržava ljude na ovom prostoru – rekao je Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara.

Pastor je naglasio da bez angažovanja SVM-a ovog programa ne bi ni bilo, i izrazio uverenje da će njegovom realizacijom pokazati da je projekat zavredeo i dalju podršku.

“Ako gledamo unazad godinu i po dana puno uspešnih priča stoji iza nas i sa velikim očekivanjima gledamo u budućnost. Zadovoljni smo jako”, kaže zastupnik Fondacije Balint Juhas.

Ova sredstva obezbedila je Vlada Mađarske u sklopu programa čiji je cilj razvoj vojvođanskih Mađara i njihov ostanak u zavičaju.

“Politika koja se zasniva na obostranom poverenju nalazi podršku društva i sa jedne i sa druge strane granice”, ističe ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Ova sredstva su i od značaja za Srbiju, jer će biti uložena u više od 130 vojvođanskih naselja.

“Taj novac će biti ovde, plaćaće se porez u ovoj državi. Svi ćemo imati koristi od vašeg razvoja i razvoja vašeg malog i srednjeg biznisa”, smatra ministarka bez portfelja zadužena za EU integracije Jadranka Joksimović.

Političko vođstvo vojvođanskih Mađara zahvalno je kako matici na podršci, tako i svojoj zemlji na mogućnosti da tu podršku uživaju.

“Mi smo mala zajednica koja se mnogo mučila, ali smo punu životne snage koja se vezala za rodnu grudu i ovde želi da nađe svoju sreću”, naglašava predsednik SVM-a Ištvan Pastor.

Ukupna suma koju će Mađarska odobriti vojvođanskim Mađarima u naredne dve godine je 160 miliona evra, a slede konkursi za projekte vrednosti do pola miliona evra, kao i kupovinu kuća i zemljišta, koji podrazumevaju i kreditiranje uz sopstveno učešće, ali i bespovratna sredstva.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor zahvalio je ministarki Joksimović na otvorenosti srpske vlade, bez koje ne bi bilo moguće uraditi sve ono što je do sada urađeno.

“Danas bi se moglo reći da se to podrazumeva, ali gledajući druge mađarske zajednice u okolnim zemljama, gde su manjina, ovo je nešto što je za nas normalno, ali generalno uopšte nije”, rekao je Pastor.

On je naznačio da je ova pomoć značajna za vojvođanske Mađare, ali i za privredni i društveni oporavak Srbije, jer će Mađarske porodice u pokrajini svoju egzistenciju obezbediti ovde, plaćati porez, a time doprineti povećanju BDP-a i boljem životnom standard građana.

Medju korisnicima sredstava je i veliki broj gradjana opštine Bačka Topola.

U ime Vlade Mađarske potpisivanju ugovora prisutvovao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, koji je okupljenim građanima u prepunoj Hali sportova poručio da su oni najveći most između Srbije i Mađarske.

– Srbija i Mađarska imaju istorijski dobre odnose i obe države na vojvođanske Mađare gledaju kao na najvažniju kariku povezivanja, a mi kao na zajednicu čije jačanje jača Mađarsku, jača Srbiju i naše međusobne veze – poručio je Peter Sijarto dodajući da će Mađarska podržati svaki napor Srbije u procesu evrointegracija jer je to u interesu i Mađarske i Vojvodine i svakog čoveka sa obe strane granice. – U pripremi je i četvrti ciklus, koji će biti namenjen velikim preduzećima i velikim poljoprivrednim proizvođačima, a on će značiti i zapošljavanje veliki broj ljudi.

Potpisivanju ugovora prisustvovala je Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije, koja je takođe istakla da su bilateralni odnosi Srbije i Mađarske u poslednje vreme jako unapređeni.

– Sredstva koja je Vlada Mađaske opredelila doneće boljitak najpre lično građanima, a onda i Srbiji jer će novac biti ovde, plaćaće se porez, razvijaće se regioni i gradovi. Ravnomerni regionalni razvoj je jedan od prioriteta Vlade Srbije, imamo i koristimo potencijal pretpristupnih i fondova prekogranične saradnje, tako da smo na dobrom smo putu ka razvoju Srbije – istakla je ministarka Jadranka Joksimović. – Drago mi je da vidim da su ovde svi komšije, prijatelji i saradnici na onome što treba da bude cilj svih nas a to je razvoj Srbije i njen ekonomski napredak.

Po rečima Ištvana Pastora, predsednika Pokrajinske skupštine i lidera Saveza vojvođanskih Mađara nikada u Hali sportova nije bilo toliko pobednika kao i da nema nijednog naselja u Vojvodini u kome bar jedan čovek nije dobio sredstva na konkursu.

– Bez otvorenosti srpske Vlade sve ovo što smo do sada uspeli da uradimo ne bi dalo rezultata. Danas bi se moglo reći da je to nešto što se podrazumeva, ali gledajući druge mađarske zajednice u zemljama u okruženju gde žive u manjini i kako se odnose prema sličnim mogućnostima, ono što je za nas normalno, generalno nije – naglasio je Ištvan Pastor.

CIVILU 850.000 DINARA, DUVAČIMA 40.000

Budžet opštine Bačka Topola “rasteretio” se za 850.000,oo dinara u korist Udruženja, grupe gradjana “Civil”. Toliko je sredstava dodeljeno za aktivnosti ove organizacije u 2017.  Ovo ne bi bilo vredno pomena, da se ne radi o apsolutnom rekordu, koji je dobilo ovo udruženje,  od kada postoji. Ne samo to,  već je  apsplutni rekorder,  na podužem spisku opštinskih civilnih organizacija, koje su za svoje delovanje uglavnom dobile izmedju 30.000,00 i 50.000,00 dinara.

Komisija za raspodelu sredstava je tako odlučila, na bazi, programa rada Civila. Nešto manje vrednovani su Umetnička kolonija, 80.000,00 dinara, Udruženje pedagoga “Čabai Karolj” 30.000,00 dinara, Udruženje gradjana “Za bolju Bačku Topolu” 110.000,00 dinara, Omladinski klub Pačir 180.000,00 dinaraCentar za ruralni razvoj Bajša 200.000,00 dinara, omladinski duvački orkestar 40.000,00 dinara……

Poznavaoci političkog života u opštini,  napredak Civila na rejting listi najbolje plaćenih civilnih udruženja povezuju sa prelaskom tri odbornika  u vladajući koalicioni korpus, sto dana, nakon objavljivanja rezultata izbora. Samo su u dilemi, šta se desilo. Da li je pozicija shvatila navode Civila ili se Civil predomislio.

”  Bačkoj Topoli pod hitno potrebna promena načina rada i razmišljanja lokalne samouprave. Krajnje je vreme da opštinom počnu upravljati ljudi kojima je zaista stalo da se isčupamo iz živog blata u kome se gušimo već više od dve decenije. S obzirom da svi drugi učesnici izbora deo političkog establišmenta koji je upropastio našu opštinu, iluzorno je očekivati da će neko od njih učiniti bilo šta dobro za Bačku Topolu. Savez Građana Civil je skup ozbiljnih ljudi koji imaju ozbiljan program i što je još važnije ozbiljne namere da ožive našu opštinu, sa druge strane su mešetari ogrezli u korupciji i neradu koji nam već dve decenije neprestano dokazuju da niti mogu, niti žele učiniti bilo šta za ovu opštinu. Na bilo koji način da sagledamo sve učesnike izbora, Civil je najbolji izbor za sve one koji kao i mi, misle da su našoj opštini potrebne promene. Jednostavno Civil je na ovim izborima najbolja opcija za sve građane Bačke Topole, zapravo jedina dobra opcija.”

Demokratija je civilizacijsko dostignuće. Znači slobodu izbora, protesta, izražavanja nezadovoljstva,  da bi se to manifestovalo uz poštovanje sebe i drugih. Takva civilizacijska tekovina podrazumeva i odgovornost, za izrečeno. Ovo je samo blagi deo retorike Civila, o onima sa kojima danas sede u odborničkim klupama Skupštinske većine. Da li su sada, sa mešetarima ogrezlim u korupciju , od kojih dobijaju novac ili su se predomislili pa sede sa finim ljudima, koji misle o gradjanima opštine Bačka Topola. Ovu dilemu ipak će morati sami sa sobom da razreše u Civilu, demokratski i civilizovano, do naredne raspodele novca, ili dok ne osvoje više od polovine glasova u opštini. Onda mogu kako hoće,  samo je pitanje dali i dokle hoće.

POSLE DEČIJEG IGRALIŠTA SLEDE NOVE INVESTICIJE U BAČKOJ TOPOLI

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić, sa sardnicima, otvorio je danas igralište za decu, u centru Bačke Topopole. Objasnio je,  da je to samo deo sadržaja koji će se raditi u narednom periodu. Kao novi  posao najavio je izgradnju pešačke staze,  u Dunavskoj ulici, koja će povezati centar sa obdaništem “Bambi”.

“Prihvatamo sve sugestije gradjana, koje su od opšte koristi. Smatramo da ćemo na ovaj način otkloniti još jedno “usko grlo” u gradu jer je kretanje dece i roditelja do ove predškolske ustanove , nebezbedno. Košarkaško igralište, koje je bilo u sastavu sportsko rekreacionog centra “Venus” izmestićemo u širi centar grada, nedaleko od igrališta za mali fudbal i sale Gimnazije”. Namera nam je da uposlimo i industrisku zonu. Pored već najavljene mlekare, koja bi trebala da počne sa radom u septembru, postojeće firme otkupljuju zemljište radi širenja kapaciteta a najavljuju se i novi investitori. Posebno nam je drago da žele da ulažu privrednici iz Bačke Topole.-kaže Saša Srdić.

Pojasnio je da je veći deo novca iz budžeta , za ove radove obezbedjen, te da će radovi biti efikasno izvedeni. Odgovorio je i na pitanje o ceni dečijeg igrališta,  koje je minulih dana zaokupilo pažnju javnosti, rekavši da je sve koštalo oko 1,2 miliona dinara, da je bio raspisan tender,  na koji se javio samo jedan izvodjač radova, koji je i dobio posao, te da su svi troškovi u potpunosti transparentni, za svakoga koga to interesuje.

SRUŠENI “VENUS” ČEKA KAMEN TEMELJAC

Nakon  okončanja  postupaka javne nabavke za rušenje, objekta bivšeg Sportsko rekreacionog centra „Venus“, u centru Bačke Topole, i potpisivanja  ugovora sa „Dubravom“ iz Bajmoka , kao izvodjačem radova, počelo je čišćenje terena i ovih dana okončano. Sada je sve spremno da poslovi krenu dalje.

Treća je ovo politička garnitura, sada u koaliciji Savez vojvodjanskih madjara, Srpska napredna stranka, sa partijama koje im daju podršku, koja pokušava da reši problem, propadanja, nekadašnjeg gradjevinskog ponosa grada. Da podsetimo, radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

„Venus“ je građen novcem od mesnog samodoprinosa. Otuda su stanovnici Bačke Topole bili posebno osetljivi na propadanje ovog kompleksa. Svi znaju, da je za isti novac podignut banjski centar u Kanjiži, koji danas važi za lidera srpskog banjskog turizma. Sećaju se da je bilo zainteresovanih iz Nemačke, Australije, pa i nekih lokalnih biznismena.

Posao, koji je više od decenije bio nemoguća misija, preuzela je na sebe aktuelna politička garnitura, odlučna, da se u što kraćem roku sruši ono što je ostalo od „Venusa i pripremi teren za gradnju novog objekta.

„Uporedo sa rušenjem starog objekta rediće se na izradi projektne domumentacijeza novi. Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa. Opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v reme dozvoli,  i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.Biće još sadržaja ali ideje moramo ostvarivati fazno. Odlučni smo da započeto završimo. – kaže predsednik SO Bačka Topola Saša Srdić.