Category: Privreda

BESPOVRATNA SREDSTVA NAJBOLJIM VOJVODJANSKIM PROIZVODJAČIMA

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević potpisao je danas 14 ugovora, kojima se realizuje jesenji ciklus dva konkursa, namenjena prevashodno poljoprivrednicima sa registrovanim gazdinstvom i zemljoradničkim zadrugama.

Na prvom su dodeljena bespovratna sredstva za opremanje hladnjača, zatim za nabavku opreme za pripremu, pranje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, kao i za sušare industrijskog, začinskog i lekovitog bilja. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi više od 42 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu obezbedio 14 miliona dinara.

“Od izuzetne važnosti, u proizvodnji kajsija, su rashladni kapaciteti. S obzirom da se radi o lako kvarljivoj voćki, odgovarajućim hladjenjem , produžavamo joj rok trajanja u prvoj klasi, kada ima najbolju cenu. U suprotnom veoma brzo , od najboljeg kvaliteta , zog brze fermentacije, dobija se drugi i treći kvalitet. To znači da se može upotrebiti , samo za preradu u džemove, rakiju. Od izuzetne je važnosti da je pokrajinska vlada prepoznale potrebe proizvodjača i faktički ih zaštitila, dodelom novca, za hladnjače i opremanje.“ kaže bačkotopolčanin, Petar Dobrković.

Na drugom konkursu dodeljena su takođe bespovratna sredstva za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje i drugu vrstu obrade voća, grožđa i povrća u okviru malih proizvodnih kapaciteta, za takozvanu kućnu proizvodnju. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi 6,5 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 2,7 miliona dinara.
Vuk Radojević je rekao da je za ovaj ciklus rebalansom pokrajinskog budzeta bilo obezbeđeno dodatnih 10 miliona dinara, koji su današnjim ugovorima i utrošeni. Prema njegovim rečima, sredstva su dobili svi poljoprivrednici koji su konkurisali i imali validnu dokumentaciju, do utroška planiranih sredstava za ovu namenu.

Radojević je najavio da će zato i naredne godine u pokrajinskom budzetu biti planirana finansijska sredstva za ove mere, kojima se pruža podrška opremanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta i podstiču poljoprivrednici da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja, kroz preradu, obezbeđuje dodatu vrednost osnovnom poljoprivrednom proizvodu.

Poljoprivrednike sa kojima je danas potpisao ugovore, Radojević je upoznao i sa usklađenim merama podrške za narednu godinu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

ISELJAVANJE, U POTRAZI ZA POSLOM, SA SEVERA BAČKE TRAJE, ODLAZE PORODICE…

U potrazi za poslom sve više Bačkotopolčana i onih iz okolnih sela odlazi na rad u Nemačku, Italiju, Austriju, Englesku a sada i u Slovačku. Identična je situacija u mnogim mestima na severu Bačke , Subotici , Kanjiži, Senti, Adi , Bečeju…. Članica Nacionalnog saveta Mađara Livija Jo Horti, na tragu , odlaska mladih u svet, iz opozicionog Mađarskog pokreta, zatražila je od tog tela da sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara iz Vojvodine i navela da se oni ubrzano iseljavaju, još drastičnijim tempom nego ’90-tih godina 20. veka.

Livija Jo Horti je na sednici Nacionalnog saveta Mađara u Subotici kazala da broj Mađara u Vojvodini opada za 12 dnevno u proseku i dodala da je to još drastičnoji trend nego ’90-tih godina, preneo je portal Vojvodina danas.

Ona je podsetila da je zbog iseljavanja stalno pod znakom pitanja otvaranje mađarskih odeljenja u školama.

Većina u Nacionalnom savetu Mađara, koju čine članovi iz Saveza vojvođanskih Mađara, nije prihvatila predlog osmoro opozicionih članova da to telo sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal rekao je da su u toku četiri istraživanja, a da je naručilac državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri kancelariji mađarskog premijera.

Hajnal je naveo da cilj Nacionalnog saveta Mađara nije da istražuje razmere iseljavanja, već ohrabrivanje ostanka i povratka mladih i najavio da će rezultati istraživanja biti prezentovani najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Dok se čekaju rezultati, puni autobusi , posebno iz severno-bačkog okruga , odlaze sa ljudima željnim posla u susednu Madjarsku, oblast Tatabanje i Šoprona, gde se zapošljavaju na poslovima pakovanja i montaže u fabrikama, koje rade za poslodavce u Austriji i Nemačkoj. Plata je od 400 do 500 evra , pride smeštaj. U Slovačku odlaze radnici za nešto veću nadnici , od oko 700 evra , za mesec dana rada sa obezbedjenim smeštajem. Posebno su atraktivni poslovi čuvanja starijih obolelih ili iznemoglih osoba u Austriji i Nemačkoj uz mesečnu nadoknadu oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj i hranu. Za takve poslove odlučuje se uglavnom medicinsko osoblje ali i veči broj nekvalifikovanih sa minimalnim poznavanjem nemačkog jezika.

Rade po nekoliko meseci, pa se vraćaju kući i posle nekoliko nedelja ili meseci pauze ponovo se vraćaju poslovima koje rade u inostranstvo.Nekima je to i prvi korak ka trajnom odlasku, posebno vlasnicima dvojnog državljanstva , koji imaju madjarski odnosno evropsko-unijsku pasoš.

Pravila nema. Odlaze kako oni iz grada tako i iz sela, svih generacija i zanimanja. Razlog je uvek isti potraga za poslom.Prednost ljudi sa ovih prostora je što imaju hrvatske ili mađarske pasoše, jer se sa tim pasošima posao lakše dobija.

Precizne podatke o broju onih koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo niko nema, kao ni podatke o broju onih koji su se sa porodicama iselili.

Ali ih je sve više i svi koji imaju priliku privremeni rad zamenjuju odlaskom za stalno.

NEISPLATIVU PŠENICU, SEJU, SAMO ZBOG PLODOREDA

Česte padavine usporavaju radove u polju, zbog čega će, kako kažu bačkotoposki poljoprivrednici , kukuruz možda i dočekati zimu na parcelama – ostalo je oko 20 odsto neobranog.Što se tiče pšenice, posejano je 15 odsto manje nego prošle godine.

Svaki sunčan dan na krajnjem severu Srbije poljoprivrednici koristeda završe sve što mogu jer su nove padavine stigle već sinoć. U dubokom blatu i po izuzetno teškim uslovima moralo se raditi – a preostalog posla u polju nije malo.

“Trenutno sejemo ječam mada smo jako okasnili zbog vremenskih uslova . Nismo mogli ranije da stignemo. Mada je blato, nekako se borimo. Ni pšenicu još nismo posejali, mi se nadamo za vikend lepšem vremenu. Kukuruz je okrunjen proše nedelje. Po blatu uz teške muke, ali nekako smo uradili. Rod je bio solidan , mogu vam reći, preko pet tona po jutru. Zrno je bilo dosta vlažno, ali predali smo ga na legar pa videćemo šta ćemo”, kaže Bela Šiška, poljoprivrednik iz Bačke Topole.

Bez obzira na veliku količinu vlage, ko god je primenio punu agrotehniku, dobri prinosi kukuruza nisu izostali. Ipak, nisu svi stigli da oberu kukuruz , u bačkotopolskom ataru, ostalo je još dosta posla kada je u pitanju vršidba te žitarice.

Prema nekim projekcijama ostalo je negde oko 20 odsto na njivama i parcelama. Mi pretpostavljamo da će to ostati duže i da će možda čak i prezimiti kukuruz na parcelama, procenjuju poljoprivrednici i dodaju da je 15 odsto manje posejano pšenice, nego što je bilo planirano”.

Većina ratara iz bačkotopolskog kraja, seje pšenicu samo zato što mora kako bi ispoštovali plodored – zbog toga je svake godine žita sve manje.  Cena koja je na rubu isplativosti sve više okreće poljoprivrednike ka drugim, isplativijim kulturama.

BAČKA TOPOLA – PETAR DOBRKOVIĆ NAJFARMER SRBIJE

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su, ne samo po obimu proizvodnje, nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir..

Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača.

“Snažna finasiska podrška itekako je važna, da posao može da se održava, na potrebnom nivou, kako u proizvodnji tako i u plasmanu robe. Dobrog partnera , moja firma, prepoznala je u banci Inteza. Zajedno smo uspeli da uspostavimo proizvodne cikluse , na najbolji mogući način. Tako iz godine u godinu uspevamo da obezbedimo potreban kvalitet u proizvodnji kako za domaće tako i za inostrana tržišta. Na preko 40 hektara , zajedničkim snagama uspevamo da proizvedemo, kvalitetan plod kajsije. To je jedan , od najvećih zasada, pod ovim voćem, na jednom mestu, u zemlji. Obezbedjen je deo rashladnih komora , kako bi plod mogao da se očuva, do bolje cene. Sada radimo na povećanju rashladnih komora. To je novi korak napred jer će deo tih novih kapaciteta biti uradjen za takozvani minusni režim hladjenja, što će omogućiti i čuvanje na duži period, za preradu. „-kaže Petar Dobrković.

Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks – die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke.

“Iz godine u godinu zadatak žirija je sve teži i teži, a broj prijavljenih takmičara sve veći i veći. Pritom ne gledamo samo obim proizvodnje, već i druge nama bitne stvari – recimo to kolika je uključenost porodice u posao, ili da li se i kako koristi energetski efikasna oprema”, napomenuo je Predrag Milenović. direktor sektora za mali biznis Banka Intesa.

“Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme”, istakao je Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.

Medju nagradjenim koji putuju u Nemačku je PetarDobrković, kaže da bez “pratnje” banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, “jer osrednja ulaganja premašuju 100.000. evra.Uz pomoć kredita funkcioniše hladnjača, za plod od , 18.000 stabala kajsija.Pre dve godine i destileriju za rakiju.

Renata Nađ, čija porodica pod povrćem drži 35 hektara zemlje i tri plastenika. U domaćinstvu Antala Januška, gde se pored kvaliteta svog mleka, brinu da njegova proizvodnja bude i što ekonomičnija pa su ugradili i solarne panele.

Da srpski poljoprivrednici moraju, i uspevaju, da drže korak sa svetom uverila nas je i Milanka Trtović, koja je u svoje selo kod Nove Varoši prva donela kompjuter, a sada sav zlatarski sir prodaje putem interneta.

Zbog svega toga su baš oni izabrani između 550 prijavljenih kandidata ovogodišnjeg Intesa Farmer takmičenja.

DJURO VAVROŠ U RALJAMA PRAVDE -PODRŠKA EKOLOGA SRBIJE

Predstavnici 18 ekoloških udruženja iz Kruševca, Novog Sada, Kraljeva, Smedereva, Bujanovca, Vršca, Beograda, Odžaka i ostalih gradova podržali su protest subotičkog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)  u znak podrške aktivistima koji javno ukazuju na probleme u zaštiti životne sredine. Povod okupljanja je slučaj Đure Vavroša, predsednika Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, koga je pre oko godinu dana tužilo preduzeće “Krivaja” nakon njegovih izjava u emisiji “Zelena patrola”, a na teret mu se stavlja “narušavanje ugleda firme zbog javne objave da su uzorali vetrozaštitni pojas”.

Đuro Vavroš ističe da nije ni najmanje kriv, nego da su krivi oni koji su ga tužili.

“Ja sam ipak uradio nešto za ovaj svet, posadio sam sadnice koje su oni uzorali. To što sam ja objavio šta su uradili je sasvim normalna stvar jer je napravljena šteta Krivaji, meni i Ekološkom društvu ‘Hrast’, a ne njima. Niko ih nije terao da uzoru i sami su sebi urušili ugled”, poručio je Vavroš

Svi dokazi su u moju korist jer nisam počinio nikakvo krivično delo, već sam hteo da ukažem na problem –objašnjava Đuro Vavroš.

“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji „Zelena patrola“ i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje traje, ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš

Nataša Đereg iz CEKOR –a smatra da je krajnje vreme da se zaštite ekolozi uzbunjivači kojima se preti i koje drugi zastrašuju na razne načine. – Mnogi su uvučeni u sudske postupke, bivaju čak i pretučeni, kao što je bio slučaj u Prijepolju, a takve stvari ne smeju da se dešavaju. Zabrinuti smo što nam se uskraćuje sloboda govora.

Na oktobarskom ročištu saslušani su tužitelj i svedok preduzeća, dok će na sledećem ročištu, zakazanom za 24. novembar, izkaz dati šest svedoka Đure Vavroša.

Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji

U BAJŠI TOLERANTNO NA PUTU VINA

Kad odete u Bajšu selo na domak Bačke Topole, prvo, vidite tri tradicionalne crkve, pravoslavnu, katoličku i evangelističku, koje su izgrađene u istoj liniji, što domaćini tumače kao simboliku zajedništva.U tom mestu nema jezičkih barijera, svi se međusobno poznaju, poštuju svoje i kulture ostalih. Jednostavno, vekovima jačaju te tolerantne odnos. Otuda su, svojevremeno, dobili prestižnu nagrada za toleranciju Fondacije „Plavi Dunav. Da imaju šta da kažu potvrdilo je i učešće na Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predsednik Saveta mesne zajednice Karolj Lacković predstavio je ovako.

“ Selo se prvi put spominje 1462. godine, a današnje ime sela potiče iz vremena nakon Mohačke bitke (1526). Godine 1751. Marija Terezija dodeljuje naselje Stevanu Zakou, potiskom kapetanu, za njegove vojne zasluge s tim da ga naseli. Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u našem selu se neguje sve do danas, čitavih 262. godine.
U ponovo naseljenoj Bajši 1751. godine, među prvim doseljenicima bili su Slovaci, evangeličko luteranske veroispovesti. Ubrzo po njihovom doseljenju sagradili su crkvu. Današnja crkva podignuta je 1824. godine. Za Slovacima pristizali su i Srbi i prvu crkvu su sagradili 1755. Godine, a današnju je dao sagraditi Dimitrije Zako 1818. godine. Bajšu su zatim naselili Mađari rimokatoličke veroispovesti, i svoju prvu crkvu sagradili 1760. godine.”
Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žežle da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Da je tako bilo od davnina, svedoči i spomenar Koviljke Bandobranski iz 1904. godine u koji su se njeni prijatelji upisivali na sva tri jezika i na oba pisma – dodaje Rožena Suhanko, predsednica Udruženja za negovanje tradicije i rukotvorina „Etno“, pokazujući očuvanu svesku požutelih listova.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava
Karolj Lacković, kaže, da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.
Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios, takođe iz Bajše, slovi za izvrsnog poznavaoca vina i dodao je nekoliko interesantnih vinskih crtica:
-Trenutna situacija je takva da se vinogradi oporavljaju od zime, kada smo imali izmrzavanje. Kod nas je vršena rezidba u glavu, jer je samo onaj mali deo pod snegom ostao neizmrznut. Navodno da smo u zimu 2012. godine u Srbiji bili najhladnije mesto sa -29,6°C i to je trajalo nekoliko dana. Prinosi su zbog toga strahovito podbacili i rod se kratao od 20 do 40%. Ipak vreme je učinilo svoje pa su sada vinogradi u dobroj kondiciji.
Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina
Ko god da dođe u Bajšu, između ostalog, svoj dolazak može da začini lepim vinom.

POKOJNI DEDA KRAO STRUJU, CEH NOVIM VLASNICIMA

Prema pisanju medija – Radio 021 , bračni par Nevenka Žižić i Muharem Amanoviću, iz Bajše kod Bačke Topole, tek što su kupili kuću ostali su bez struje. Pozvali su radnike “Elektrodistribucije” i pokazali imimalu sklopku koja se nalazila u plakaru bivših vlasnika. U plakaru se nalazio električni sat, ali bračni par nije znao čemu sklopka služi, a na kraju se ispostavilo da je svrha krađa struje. 

“Kako smo morali da obnovimo stare instalacije pozvali smo radnike ‘Elektrodistribucije’ i oni su nakon pregleda rekli da je sve u redu i krenuli na vrata. Sa kapije sam ih vratio i pozvao nazad u kuću da bih im pokazao ono što se nalazi u plakaru. Čim sam ga otvorio rekli su da je u pitanju krađa struje. Odveo sam ih zatim i na tavan i tamo smo pronašli kablove koji idu direktno na sat i ležište ukopano u ploču i pokriveno starim nameštajem”, ispričao je Muharem za “Novosti”.

Radnici su i sami bili začuđeni onim što su zatekli, te su im rekli da je najverovatnije u pitanju instalacija koja je postavljena osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, morali su da postupe u skladu sa procedurom i odmah su im isključili struju.

Kuću im je prodala naslednica prethodnog vlasnika, koja tvrdi da nije znala kako je njen deda krao struju.

U subotičkoj “Elektrodistribuciji” navode da će tužiti i stare i nove vlasnike, te će na kraju sud odlučiti ko je kriv za dug.

Kako piše “Blic”, državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević za ovaj slučaj je saznao od novinara. Dodao je da će kontaktirati “Elektrodistribuciju” i da se “ovim ljudima mora izaći u susret”.

BAČKA TOPOLA – SOMBATI, DALJE GRABI, KAPOM I ŠAKOM

Sombati Zoltan, direktor Javnog komunalnog preduzeća, „Komgrad“, u centru je političko-javnih zbivanja opštine Bačka Topola. Ovih dana, u žižu javnosti,  ga je izbacila, žalba , nezadovoljnih radnika preduzeća , kojim rukovodi. U objavi, u sredstvima informisanja, usledila je žalba dela zaposlenih, koji ukazuju da Sombati, retko posećuje firmu, te da je rukovodjenje prepustio šefovima koje je imenovao, da ne vodi računa o zaštiti na radu , pa su radnici svakodnevno izloženi, i zaraznim oboljenjima. Optužuju ga radnici da je u vreme njegove „vladavine“ enormno porasla razlika u platama, izmedju radnika, i ekipe oko njega, te da rukovodeća ekipa arči službene automobile u privatne svrhe, kao da su njihova.Šikaniranje, onih koji se usude da ukažu na strahovladu i javašluk je redovna pojava a tvrde,nije retka  , psihička tortura.

Svojevremeno su i odbornici Skupštine opštine ukazivali na enormnu potrošnju, reprezentacije u ovom javnom preduzeću i tražili objašnjenje za visoke kazne koje komunalci plaćaju svake godine, zbog pražnjenja cisterni sa fekalnom kanalizacijom, u vodotokove. Nije bilo jasno, odbornicima, kako direktor u „Komgradu“ sa mnogo probleema , u radu, prima, jednu od najvećih plata u opštini.

Fenomen Zoltan Sombati i ubiranje novca, po raznim osnovama, nije od juče, tvrde dobri poznavaoci prilika. Poznato je, da je do najvećeg javašluka u vodjenju opštinom, došlo u vreme kada je on bio predsednik opštinske organizacije Saveza vojvodjanskih Madjara. Predsedništvo Saveza vojvođanskih Mađara, odlučilo je da sa mesta predsednka opštine Bačka Topola smeni Melindu Kokai Mernjak, kao i članove Opštinskog veća i drugih funkcionera iz njihove partije. Razlog za smenu su astronomske stimulacije koje su sebi isplaćivali čelnici opštine. Kap koja je prelila čašu bilo je obelodanjivanje činjenice da je predsednica opštine, pored plate koja premašuje sto hiljada dinara, sebi isplaćivala i stimulaciju od 50.887 dinara.

Prema podacima Agencije za privredne registre , Sombati je do 29.1 2014 bio zastupnik i predsednika „Urka“, seoskog udruženje građana „Urko“ . Da mu funkcija ne bi manjkalo, bio je predsednik Saveta mesne zajednice Pačir , koja je pored opštine, bila finansijer privatnog „Urka“. Kada je ujdurma oko novca, uzburkala javnost ovaj političko privredni „multipraktik“odrekao se predsednikovanja. Novo-staro , rukovodstvo, pojavljuje se kao kupac, celokupnog lokalnog informisanja javnosti, u Bačkoj Topoli ili Radio Regije i kablovske televizije „Ekspres kanal“. Neprofitno udruženje građana „Urko“ itekako je bilo profitno, jer da nije odakle bi im bilo 35.000 evra, koliko su platili dotadašnje javno informativno preduzeče. Možda , zahvaljujući novcu građana, iz budžeta opštine Bačka Topola. Seoska TV , za selo od oko 4000 stanovnika , nagrađena je u 2013. godini sa 4,5 miliona dinara, godinu dana ranije sa više od 3,5 miliona i jos toliko u 2011. godinio, pride kupovinom opreme iz sredstava mesne zajednice, kako Sombati tvrdi u izjavi „Politici“.

Na odborničko pitanje novom predsedniku Gaboru Kišlinderu, koji je zamenio Kokaievu, da li je vršena kontrola potrošnje novca u „Urku“ nedvosmisleno je odgovorio da nije, ali da će biti ubuduće. Grupa građana iz Pačira kupuje lokalni radio i televiziju, sada bez Sombatija, kao neprofitna organizacija, sa deset radnika i opremom za emitovanje programa. Preuzima i frekvenciju koja je od RRA dodeljena Javnom preduzeću.

Moćni,neprofitni „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata u odlučivanjunovoosnovanog d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je , neizbežni, Zoltan Sombati predsednik Saveta MZ. Preduzeće je to , koje treba da brine o kupalištu u ovom selu.U uredjenje Kupališta Pačir i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima „Dnevnika“. Inače preduzeće će gazdovati banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra. Investiranje se dalje nastavlja opštinskim novcem. U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara i praktično preuzeli vlasništvo.

Spekuliše se, da Zoltan Sombati , zbog svega nije omiljen u SVM-u te da je u minulim izborima trebao da napusti mesto direktora „JP „Komgrad“, kako bi ga zamenio neko drugi iz redova ove partije. Naime, po koalicionom dogovoru Izmedju SVM-a i SNS-a , ovo mesto pripada madjarskoj koaliciji. Za uzvrat je trebao da dobije neko mirnije mesto. Medjutim , naš izvor potvrdjuje, da je to odbio, jer mu je preostalo još više od dve godiine mandata na mestu direktora. Radi mira u kuući, ostavljen je na tom mestu, sve do pobune radnika.

Da li će ozbiljne optužbe zaposlenih, biti dovoljne da se stane na kraj, ozbiljnim problemima, poput onih o učestalim povredama na radu, zabranama radnicima da doručkuju u firmi koji su bili prinudjeni da jedu na smetlištu, u vozilu ili na ulici. Upozoravaju radnici da radne mašine rade vikendom , privatno . Da se ne zna ko je sve kupio stanove „Komgrada“.Tvrde da su nestale mašine za rad te da popravke kamiona koštaju više od novih vozila.

Na potezu , moraju biti osnivači- Opština Bačka Topola. Da se utvrdi istina i konačno stavi rampa, na arčenje novca gradjana Bačke Topole.

PLAMEN PROGUTAO JEZERSKU ČARDU JERKOVIĆA

Do temelja je , u subotu oko 19,30 časova, izgorela „Jezerska čarda“, ugostiteljski objekat u vlasništvu Mileta Jerkovića, biznismena iz Bačke Topole. Uzrok požara je , za sada, nepoznat. Predpostavke su da do zapaljenja nije došlo , od elektroinstalacije, jer su kako se tvrdi, svi električni aparati bili isključeni sa mreže.

Interesantno je da se sve dogadjalo velikom brzinom i pored toga što je na licu mesta bio i čuvar, koji je pozvao policiju i vatrogasce. Iako su stigli brzo , vatrogasne brigade Bačke Topole u Subotice, sa šest vozila, nisu uspeli da stave pod kontrolu plamen. Stručnjaci smatraju, da je brzini širenja plamena, doprinelo i nekoliko plinskih boca, koje su se nalazile u kuhinji ugostiteljskog objekta.Pride, objekat je bio sagradjen uglavnom od drveta a krov od trske, pa je sve to doprinelo, da objekat, od nekoliko stotina kvadratnih metara, sagori za nepunih pola sata .

Plamen je bio tolikih razmera, da su bačkotopolčani koji stanuju nekoliko kilometara , od mesta dešavanja, mogli da vide vatru, koja je osvetljavala severno nebo grada.

Prema tvrdnjama očevidaca, na lice mesta, subotički put bb, veoma brzo je stigla i žandarmerija i sam vlasnik Mile Jerković, sa uobičajenom policiskom pratnjom,koji je, kao što je poznato, svedok u postupku protiv Darka Šarića.Istraga je u toku

BAČKOTOPOLSKA MANIFESTACIJA DOSTIGNUĆA I DRUŽENJA

Sajmom poljoprivrede i privrede „Ekspo 2016“ na prostoru Poljoprivredne škole otpočelo je obeležavanje Dana Bačke Topol, u petak a okončano spektakularnim vatrometom nakon koncerta na Manifestacionom trgu grupe „Honeybeast“iz Segedina i „Štikle i vikleri“ iz Novog Sada, u subotu.

U Gradskom muzeju otvorena izložba posvećena umetnicima koji su stvarali na bačkotopolskoj koloniji a njihove su slike u posedu Subotičkog muzeja.. U potkrovlju biblioteke „Eržebet Juhas“ otvorena izložba radova i dodeljene nagrade najuspešnijima na konkursu Bačka Topola u detaljima.

Svečana sednica SO Bačka Topola održana je u petak , kada su najzaslužnijim pojedincima i oorganizacijama uručene plakete i zahvalnice..Nagrada grada „Pro urbe dodeljena je Zoltanu Namestovskom na predlog Upravnog odbora Lovačkog udruženja „Srndać“.

Oko 30 karnevalskih trupa sa preko 1000 učesnika ulepšalo je grad nastupom u okviru priredbe pod nayivom „Mi smo deca vesla“. Ove godine značajno je učešće dece iz predškolskih ustanova, osnovnih škola i kulturnih centara, kulturno umetničkih društava i dečijih sekcija kako iz Bačke Topole tako i iz zemlje i inostranstva.Manifestacija je okončana spektakularnim vatrometom u centru grada.