Category: Privreda

VLADA MADJARSKE PODRŽALA 2500, SUNARODNIKA U VOJVODINI

Kancelarija Fondacije Prosperitati u Bačkoj Topoli, koja je jedna od osam koje funkcionušu u Vojvodini, kao deo programa donacija Vlade Madjarske, za one koji imaju dvojno srpsko-madjasko državljanstvo, ima „pune ruke“ posla. U dva kruga, u Vojvodini, raspodeljeno je oko 14 miliona evra, a treći krug je upravo u toku sa prijavama do 31.januara 2017.godine, pri čemu je za tri konkursa manje vrednosti namenjeno 280 miliona dinara za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključne opreme, opreme za mikro i mala preduzeća, kao i za višegodišnje zasade. Istovremeno 1,8 milijardi dinara ponuđeno je za projekte kombinovane konstrukcije koji mogu biti integratori razvoja u poljoprivredi i onih sa projektima koji obećavaju opšti ekonomski razvoj, ali podrazumevaju sopstveno učešće, jeftine kredite i bespovratna sredstva..

Skoro, 3.000 zahetva, do sada, je podneto za donacije Vlade Mađarske u dva dosadašnja kruga na 15 javnih poziva, koje se u Vojvodini, raspoređuju posredstvom Fondacije “Prosperitati”, a od toga je pozitivno rešeno oko 2.500. Iz Mađarske je za podršku ekonomskom osnaživanju sunarodnika u Vojvodini za tri godine koliko traje program, obezbeđena finansijska injekcija vredna 50 milijardi forinti ili oko 60 miliona evra, za čiju raspodelu je zadužena Fondacija „Prosperitati“.

Saradnik kancelarije Prosperitati, Sabolč Sabolčki, misli da ovi konkursi mogu da spreče masovnu migraciju. Takodje da, početni preduzetnici i mladi poljoprivrednici , mogu da ispune svoja očekivanja u tim konkursima.Oto Roža , proizvodjač pšenice i kukuruza, iz Pačira, vidi šansu da nabavi nedostajuće poljoprivredne mašine..

Konkursi Fondacije Prosperitati pomoglli su onima koji žele da kupuju zemljište u cilju razvijanja svojih gazdinstava. Po dobrim poznavaocima ove oblasti, to utiče na povećanje cena poljoprivrednih zemljišta u regionu. U okolini Bačke Topole, se to i desilo.Cena oranica oko grada i u Bajši porasla je na 8-10 hiljada eura , a u Gunarošu na 10-12 hiljada eura.. Ipak je zainteresovanih bilo a dobijali su podršku od najviše 50% od cene zemljišta po hektaru. Subvencija nije mogla da prelazi 500 hiljada dinara po hektaru, a maximalan iznos je 2 miliona dinara, odnosno nešto više od 16 hiljada eura.

Podsticaj ekonomskom osnaživanju vojvođanskih Mađara je zasigurno najvažniji cilj,navodi novosadski „Dnevnik“, što treba da utiče da oni ostaju kod kuće i ne iseljavaju se u inostranstvo, koje im je omogućeno dvojnim državljanstvom. Kakvi su efekti korišćenja sredstava iz Fondacije “Prosperitati” još je rano za ukupno sagledavanje, jer tek izmiče prva godina raspodele, ali izvršni zastupnik Fondacije Balint Juhas i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, zadovoljni su zainteresovanošću za ovu ekonomsku podršku iz Mađarske.

Koliko je ljudi sa dvojnim državljanstvom, koji poseduju pasoš Mađarske otišlo u inostanstvo nema preciznih podataka, ali su procene da je iz svake vojvođanske opštine sa većinskim ili značajnijim učešćem Mađara, otišlo bar po nekoliko hiljada ljudi, pa kada se to sabere lako se dođe do pozamašne cifre.Takav je slučaj i u Bačkoj Topoli.

Imajući u vidu da veliki broj mladih ljudi sa dvojnim državljanstvom Mađarske odlazi u inostranstvo, izvršni zatsupnik Fondacije “Prosperitati”, Balint Juhas, konstatuje u izjavi „Dnevniku“, da je sloboda kretanja jedan od osnovnih principa EU i da građani jednostavno koriste tu mogućnost.

– Mi u Fondacija “Prosperitati” tu preblematiku koja ima šire razmere ne može da rešimo, ali mi nudimo alternative, svima koji žele da ostanu ovde, koji žele da privređuju i gazduju ovde u Vojvodini, eventualno da stvorimo klimu i nudimo mogućnosti i alternative onima koji žele da se vrate. Mi ćemo se boriti za svakog proizvođača i preduzetnika i vlasnika preduzeća, da ostane i zapošljava ljude ovde u Vojvodini, za šta nudimo i imamo širok spektar mogućnosti – naglašava Balint Juhas.

Za korišćenje sredsatva iz Fondacije “Prosperitati” nema ograničenja u pogledu godina starosti, pa su uključeni mladi, ali i zainetesovani svih dobi.

Fondacija “Prosperitati” je imala i konkurs za dodelu sredstava za kupovinu kuća mladim bračnim parovim. Zahvaljujući tim sredstvima skoro 100 mladih bračnih parova iz Vojvodine je dobilo svoj krov nad glavom, pri čemu su i kuće u koje se useljavaju pogodne za neki vid privređivanja, što je prema oceni Balinta Juhasa veoma značajno da se mlade porodice zadrže u Vojvodini. Juhas kaže da je interesovanja bilo i na konkursu za startap preduzeća, za koje su konkurisali mladi i koriste ova sredstva, te je u prva dva kruga raspodele sredstava, od 114 koji su prošli obuku njih 94 dobilo podršku.

ODLUČENO, “VENUS” SE VRAĆA BAČKOJ TOPOLI

Predsednika Skupštine Opštine Bačka Topola Saša Srdić izjavio je , da je , okončan postupak javne nabavke za rušenje, objekta bivšeg Sportsko rekreacionog centra „Venus“, u centru Bačke Topole te da je potpisan ugovor sa “Dubravom” iz Bajmoka , kao izvodjačem radova, da  sledi uvođenje u posao. Objasnio je da je tako prevazidjena „mat“ pozicija nastala rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava ponudjača iz avgusta 2015. godine, da je procedura do raspisivanja nove javne nabavke , time zakonski produžena, za šest meseci, sada okončana.Time je dato zeleno svetlo da rušenje, devastirane zgrade, može da počne.

Treća je ovo politička garnitura, sada u koaliciji Savez vojvodjanskih madjara, Srpska napredna stranka, sa partijama koje im daju podršku, koja pokušava da reši problem, propadanja, nekadašnjeg gradjevinskog ponosa grada. Da podsetimo, radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

„Venus” je građen novcem od mesnog samodoprinosa. Otuda su stanovnici Bačke Topole posebno osetljivi na propadanje ovog kompleksa. Svi znaju, da je za isti novac podignut banjski centar u Kanjiži, koji danas važi za lidera srpskog banjskog turizma. Sećaju se da je bilo zainteresovanih iz Nemačke, Australije, pa i nekih lokalnih biznismena.

Svojevremno je, tada predsedik opštine, Atila Babi, izjavio, da su svi odustajali kada su se preračunali jer su želeli da brzo vrate novac neophodan za rekonstrukciju, a da je ovo je posao na duže staze. Prema procenama ljudi od struke,tvrdio je predsednik, da bi se objekat doveo u funkciju, neophodno je bilo oko 500.000 evra. Pošto tih para nije bilo, ponudjen je „Venus“ na zakup od 20 .godina po ceni od jednog dinara, ali ni od toga ništa.

Sava Mileticki, bačkotopolčanin, , dobar deo života proveo je baš u „Venusu”. Bio je prvi šef ugostiteljskog dela objekta. Seća se najmodernije kuhinje koja još 1982. godine kao poslednji hit uvezena odmah nakon sajma ugostiteljske opreme u Parizu. Mileticki kaže da je ta kuhinja „razvučena”, pa sada prostorija u kojoj je bila zvrji prazna. On kaže da je kraj „Venusa” otpočeo kada su majstori zaduženi za održavanje, sposobni ugostitelji i medicinsko osoblje, zbog neisplaćenih polugodišnjih plata, počeli da napuštaju preduzeće.

Posao, koji je više od decenije bio nemoguća misija, preuzela je na sebe aktuelna politička garnitura, odlučna, da se u što kraćem roku sruši ono što je ostalo od „Venusa i pripremi teren za gradnju novog objekta.

„Uporedo sa rušenjem starog objekta rediće se na izradi projektne domumentacijeza novi. Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa. Opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.Biće još sadržaja ali ideje moramo ostvarivati fazno. Odlučni smo da započeto završimo. – kaže Saša Srdić.

Dobri poznavaoci prilika u ovoj oblasti ističu i termalni izvor, sa temperaturom vode od preko sedamdeset stepeni, odmah uz sportsko rekreacioni centar, koja se po lekovitim svojstvima može meriti sa vodom u Karlovim Varima. Misle da je moguć dogovor, o komercijalnom korištenju bušotine, koja je u vlasništvu „Naftagasa”.

NOVIM ULAGANJIMA “PTK PANONIJA”, DO TRŽIŠTA ZA 35.000 TOVLJENIKA

U vremenu opšte krize u stočarstvu, kada se veliki broj farmi zbog neisplativosti gasi, ohrabruje činejnica da ima i onih koji dobro posluju, a uz to još i investiraju u objekte.Takav primer je farma svinja “Panonija”, nadomak Bačke Topole, koja uvek ima zagarantovan plasman tovljenika, kako za industriju mesa “Bačka Topola”, tako i za dugogodišnjeg kupca iz Rusije.

Dogadja se to zahvaljujući dobroj viziji od 2004. godine, kada je ovo imanje privatizovano, od strane „IM Topola“ i promišljenosti, da glavna delatnost bude stočarstvo i celokupna ratarska proizvodnja podredjena , takvom opredeljenju.U farmu su uložena velika sredstva koja se polako vraćaju, jer se povećao broj tovljenika koji se isporučuju IM TOPOLI , tako da  danas,  godišnja isporuka,  prelazi broj 20000 tovljenika.

Prema izjavi direktora PTK Panonija, Igora Ivaniševića, datoj RTV, tokom 2015. godine farma je ispunila sve proizvodjačke standarde , kvaliteta koje zahteva IM Topola, koja pored domaćeg tržišta svoje proizvode uspešno plasira i na probirljivo Rusko tržište. Napominje da je trenutno zastoj u ovom poslu zbog negativnog valutnog kretanja na svetskom tržištu i izražava nadu da će do kraja meseca i početkom naredne godine biti nastavljen plasman, ne samo sirovog mesa, cepanih polutki već i trajnih proizvoda.

„Imamo plan da do kraja godine isporučimo 28.000 tovljenika. Sledeće godine planovi su ambiciozniji, proizvodnja do 35.000. tovnih svinja. To iziskuje niz novih ulaganja, u nove objekte, grejanje, tehnologiju farme, povećanje broja zaposlenih.“- kaže Igor Ivanišević.

U svom posedu Panonija ima mešaonu stočne hrane, tako da svu hranu za farmu svinja proizvodi u svojoj režiji. Ovo je veoma bitno jer IM TOPOLA tako ima potpuno zatvoren krug proizvodnje od proizvodnje hrane za tovljenike, proizvodnje samih tovljenika pa do proizvodnje gotovih prehrambenih proizvoda ne zaviseći od drugih, pa svojim kupcima u pravom smislu može garantovati kvalitet svakog svog proizvoda.

Da se sve koristi u cilju bolje rentabilnosti potvrdjuje i podatak da prikupljaju žetvene ostatke, sa oko 2300 hektara. Biomasu koriste za grejanje farme i okolnih objekatta ostvarujući na taj način velike godišnje uštede.

OPŠTINA BAČKA TOPOLA – PODSTICAJ 6,7 MILIONA GAZDINSTVIMA

 

Sa prvih 60 poljoprivrednih gazdinstava koji su se javili na raspisane konkurse lokalne samouprave Bačke Topole, ugovore je potpisao predsednik opštine Gabor Kišlinder.

Potpisanim ugovorima raspodeljeno je milion dinara bespovratnih sredstava, od 6,7 miliona dinara koliko je na raspolaganju u Opštinskom fondu za poljoprivredu i ruralni razvoj Bačke Topole.

Gazdinstvima su ovim ugovorima obezbeđena sredstva za pokrivanje dela troškova osiguranja useva i kamata na kredite, a konkursi za podršku poljoprivrednicima su otvoreni do 21. novembra. Raspodela će se vršiti do utroška raspoloživih sredstava u pomenutom fondu.

Na ime sufinansiranja kamata izdvojeno je 1,8 miliona dinara, a moguće je ostvariti najviše polovinu ukupne kamate koja dospeva za naplatu u ovoj godini, odnosno do 20.000 dinara po korisniku. Za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja koji podstiču razvoj poljoprivrede namenjeno je ukupno 2,6 miliona dinara, a gazdinstva mogu ostvariti 40 odsto visine premije osiguranja, najviše do 20.000 dinara.

Do sada je podneto 150 prijava zainteresovanih gazdinstava, a nosioci gazdinstava ističu da im je svaka podrška, pa i ovaj vid podsticaja iz kase lokalne samouprave dobrodošao. Zainteresovanost poljoprivrednika je povećana za dobijanje bespovratnih podsticajnih sredstava.

U toku su još konkursi za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga i nabavke lekova, vakcina i vitamina za goveda, na kome gazdinstva mogu ostvariti najviše do 40.000 dinara, ako imaju najviše 15 grla goveda upisanih u matičnu evidenciju, a oni sa više grla nemaju pravo učešća na konkursu. Za ovu svrhu izdvojiće se 2,5 miliona dinara.

BESPOVRATNA SREDSTVA NAJBOLJIM VOJVODJANSKIM PROIZVODJAČIMA

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević potpisao je danas 14 ugovora, kojima se realizuje jesenji ciklus dva konkursa, namenjena prevashodno poljoprivrednicima sa registrovanim gazdinstvom i zemljoradničkim zadrugama.

Na prvom su dodeljena bespovratna sredstva za opremanje hladnjača, zatim za nabavku opreme za pripremu, pranje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, kao i za sušare industrijskog, začinskog i lekovitog bilja. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi više od 42 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu obezbedio 14 miliona dinara.

“Od izuzetne važnosti, u proizvodnji kajsija, su rashladni kapaciteti. S obzirom da se radi o lako kvarljivoj voćki, odgovarajućim hladjenjem , produžavamo joj rok trajanja u prvoj klasi, kada ima najbolju cenu. U suprotnom veoma brzo , od najboljeg kvaliteta , zog brze fermentacije, dobija se drugi i treći kvalitet. To znači da se može upotrebiti , samo za preradu u džemove, rakiju. Od izuzetne je važnosti da je pokrajinska vlada prepoznale potrebe proizvodjača i faktički ih zaštitila, dodelom novca, za hladnjače i opremanje.“ kaže bačkotopolčanin, Petar Dobrković.

Na drugom konkursu dodeljena su takođe bespovratna sredstva za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje i drugu vrstu obrade voća, grožđa i povrća u okviru malih proizvodnih kapaciteta, za takozvanu kućnu proizvodnju. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi 6,5 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 2,7 miliona dinara.
Vuk Radojević je rekao da je za ovaj ciklus rebalansom pokrajinskog budzeta bilo obezbeđeno dodatnih 10 miliona dinara, koji su današnjim ugovorima i utrošeni. Prema njegovim rečima, sredstva su dobili svi poljoprivrednici koji su konkurisali i imali validnu dokumentaciju, do utroška planiranih sredstava za ovu namenu.

Radojević je najavio da će zato i naredne godine u pokrajinskom budzetu biti planirana finansijska sredstva za ove mere, kojima se pruža podrška opremanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta i podstiču poljoprivrednici da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja, kroz preradu, obezbeđuje dodatu vrednost osnovnom poljoprivrednom proizvodu.

Poljoprivrednike sa kojima je danas potpisao ugovore, Radojević je upoznao i sa usklađenim merama podrške za narednu godinu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

ISELJAVANJE, U POTRAZI ZA POSLOM, SA SEVERA BAČKE TRAJE, ODLAZE PORODICE…

U potrazi za poslom sve više Bačkotopolčana i onih iz okolnih sela odlazi na rad u Nemačku, Italiju, Austriju, Englesku a sada i u Slovačku. Identična je situacija u mnogim mestima na severu Bačke , Subotici , Kanjiži, Senti, Adi , Bečeju…. Članica Nacionalnog saveta Mađara Livija Jo Horti, na tragu , odlaska mladih u svet, iz opozicionog Mađarskog pokreta, zatražila je od tog tela da sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara iz Vojvodine i navela da se oni ubrzano iseljavaju, još drastičnijim tempom nego ’90-tih godina 20. veka.

Livija Jo Horti je na sednici Nacionalnog saveta Mađara u Subotici kazala da broj Mađara u Vojvodini opada za 12 dnevno u proseku i dodala da je to još drastičnoji trend nego ’90-tih godina, preneo je portal Vojvodina danas.

Ona je podsetila da je zbog iseljavanja stalno pod znakom pitanja otvaranje mađarskih odeljenja u školama.

Većina u Nacionalnom savetu Mađara, koju čine članovi iz Saveza vojvođanskih Mađara, nije prihvatila predlog osmoro opozicionih članova da to telo sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal rekao je da su u toku četiri istraživanja, a da je naručilac državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri kancelariji mađarskog premijera.

Hajnal je naveo da cilj Nacionalnog saveta Mađara nije da istražuje razmere iseljavanja, već ohrabrivanje ostanka i povratka mladih i najavio da će rezultati istraživanja biti prezentovani najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Dok se čekaju rezultati, puni autobusi , posebno iz severno-bačkog okruga , odlaze sa ljudima željnim posla u susednu Madjarsku, oblast Tatabanje i Šoprona, gde se zapošljavaju na poslovima pakovanja i montaže u fabrikama, koje rade za poslodavce u Austriji i Nemačkoj. Plata je od 400 do 500 evra , pride smeštaj. U Slovačku odlaze radnici za nešto veću nadnici , od oko 700 evra , za mesec dana rada sa obezbedjenim smeštajem. Posebno su atraktivni poslovi čuvanja starijih obolelih ili iznemoglih osoba u Austriji i Nemačkoj uz mesečnu nadoknadu oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj i hranu. Za takve poslove odlučuje se uglavnom medicinsko osoblje ali i veči broj nekvalifikovanih sa minimalnim poznavanjem nemačkog jezika.

Rade po nekoliko meseci, pa se vraćaju kući i posle nekoliko nedelja ili meseci pauze ponovo se vraćaju poslovima koje rade u inostranstvo.Nekima je to i prvi korak ka trajnom odlasku, posebno vlasnicima dvojnog državljanstva , koji imaju madjarski odnosno evropsko-unijsku pasoš.

Pravila nema. Odlaze kako oni iz grada tako i iz sela, svih generacija i zanimanja. Razlog je uvek isti potraga za poslom.Prednost ljudi sa ovih prostora je što imaju hrvatske ili mađarske pasoše, jer se sa tim pasošima posao lakše dobija.

Precizne podatke o broju onih koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo niko nema, kao ni podatke o broju onih koji su se sa porodicama iselili.

Ali ih je sve više i svi koji imaju priliku privremeni rad zamenjuju odlaskom za stalno.

NEISPLATIVU PŠENICU, SEJU, SAMO ZBOG PLODOREDA

Česte padavine usporavaju radove u polju, zbog čega će, kako kažu bačkotoposki poljoprivrednici , kukuruz možda i dočekati zimu na parcelama – ostalo je oko 20 odsto neobranog.Što se tiče pšenice, posejano je 15 odsto manje nego prošle godine.

Svaki sunčan dan na krajnjem severu Srbije poljoprivrednici koristeda završe sve što mogu jer su nove padavine stigle već sinoć. U dubokom blatu i po izuzetno teškim uslovima moralo se raditi – a preostalog posla u polju nije malo.

“Trenutno sejemo ječam mada smo jako okasnili zbog vremenskih uslova . Nismo mogli ranije da stignemo. Mada je blato, nekako se borimo. Ni pšenicu još nismo posejali, mi se nadamo za vikend lepšem vremenu. Kukuruz je okrunjen proše nedelje. Po blatu uz teške muke, ali nekako smo uradili. Rod je bio solidan , mogu vam reći, preko pet tona po jutru. Zrno je bilo dosta vlažno, ali predali smo ga na legar pa videćemo šta ćemo”, kaže Bela Šiška, poljoprivrednik iz Bačke Topole.

Bez obzira na veliku količinu vlage, ko god je primenio punu agrotehniku, dobri prinosi kukuruza nisu izostali. Ipak, nisu svi stigli da oberu kukuruz , u bačkotopolskom ataru, ostalo je još dosta posla kada je u pitanju vršidba te žitarice.

Prema nekim projekcijama ostalo je negde oko 20 odsto na njivama i parcelama. Mi pretpostavljamo da će to ostati duže i da će možda čak i prezimiti kukuruz na parcelama, procenjuju poljoprivrednici i dodaju da je 15 odsto manje posejano pšenice, nego što je bilo planirano”.

Većina ratara iz bačkotopolskog kraja, seje pšenicu samo zato što mora kako bi ispoštovali plodored – zbog toga je svake godine žita sve manje.  Cena koja je na rubu isplativosti sve više okreće poljoprivrednike ka drugim, isplativijim kulturama.

BAČKA TOPOLA – PETAR DOBRKOVIĆ NAJFARMER SRBIJE

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su, ne samo po obimu proizvodnje, nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir..

Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača.

“Snažna finasiska podrška itekako je važna, da posao može da se održava, na potrebnom nivou, kako u proizvodnji tako i u plasmanu robe. Dobrog partnera , moja firma, prepoznala je u banci Inteza. Zajedno smo uspeli da uspostavimo proizvodne cikluse , na najbolji mogući način. Tako iz godine u godinu uspevamo da obezbedimo potreban kvalitet u proizvodnji kako za domaće tako i za inostrana tržišta. Na preko 40 hektara , zajedničkim snagama uspevamo da proizvedemo, kvalitetan plod kajsije. To je jedan , od najvećih zasada, pod ovim voćem, na jednom mestu, u zemlji. Obezbedjen je deo rashladnih komora , kako bi plod mogao da se očuva, do bolje cene. Sada radimo na povećanju rashladnih komora. To je novi korak napred jer će deo tih novih kapaciteta biti uradjen za takozvani minusni režim hladjenja, što će omogućiti i čuvanje na duži period, za preradu. „-kaže Petar Dobrković.

Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks – die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke.

“Iz godine u godinu zadatak žirija je sve teži i teži, a broj prijavljenih takmičara sve veći i veći. Pritom ne gledamo samo obim proizvodnje, već i druge nama bitne stvari – recimo to kolika je uključenost porodice u posao, ili da li se i kako koristi energetski efikasna oprema”, napomenuo je Predrag Milenović. direktor sektora za mali biznis Banka Intesa.

“Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme”, istakao je Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.

Medju nagradjenim koji putuju u Nemačku je PetarDobrković, kaže da bez “pratnje” banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, “jer osrednja ulaganja premašuju 100.000. evra.Uz pomoć kredita funkcioniše hladnjača, za plod od , 18.000 stabala kajsija.Pre dve godine i destileriju za rakiju.

Renata Nađ, čija porodica pod povrćem drži 35 hektara zemlje i tri plastenika. U domaćinstvu Antala Januška, gde se pored kvaliteta svog mleka, brinu da njegova proizvodnja bude i što ekonomičnija pa su ugradili i solarne panele.

Da srpski poljoprivrednici moraju, i uspevaju, da drže korak sa svetom uverila nas je i Milanka Trtović, koja je u svoje selo kod Nove Varoši prva donela kompjuter, a sada sav zlatarski sir prodaje putem interneta.

Zbog svega toga su baš oni izabrani između 550 prijavljenih kandidata ovogodišnjeg Intesa Farmer takmičenja.

DJURO VAVROŠ U RALJAMA PRAVDE -PODRŠKA EKOLOGA SRBIJE

Predstavnici 18 ekoloških udruženja iz Kruševca, Novog Sada, Kraljeva, Smedereva, Bujanovca, Vršca, Beograda, Odžaka i ostalih gradova podržali su protest subotičkog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)  u znak podrške aktivistima koji javno ukazuju na probleme u zaštiti životne sredine. Povod okupljanja je slučaj Đure Vavroša, predsednika Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, koga je pre oko godinu dana tužilo preduzeće “Krivaja” nakon njegovih izjava u emisiji “Zelena patrola”, a na teret mu se stavlja “narušavanje ugleda firme zbog javne objave da su uzorali vetrozaštitni pojas”.

Đuro Vavroš ističe da nije ni najmanje kriv, nego da su krivi oni koji su ga tužili.

“Ja sam ipak uradio nešto za ovaj svet, posadio sam sadnice koje su oni uzorali. To što sam ja objavio šta su uradili je sasvim normalna stvar jer je napravljena šteta Krivaji, meni i Ekološkom društvu ‘Hrast’, a ne njima. Niko ih nije terao da uzoru i sami su sebi urušili ugled”, poručio je Vavroš

Svi dokazi su u moju korist jer nisam počinio nikakvo krivično delo, već sam hteo da ukažem na problem –objašnjava Đuro Vavroš.

“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji „Zelena patrola“ i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje traje, ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš

Nataša Đereg iz CEKOR –a smatra da je krajnje vreme da se zaštite ekolozi uzbunjivači kojima se preti i koje drugi zastrašuju na razne načine. – Mnogi su uvučeni u sudske postupke, bivaju čak i pretučeni, kao što je bio slučaj u Prijepolju, a takve stvari ne smeju da se dešavaju. Zabrinuti smo što nam se uskraćuje sloboda govora.

Na oktobarskom ročištu saslušani su tužitelj i svedok preduzeća, dok će na sledećem ročištu, zakazanom za 24. novembar, izkaz dati šest svedoka Đure Vavroša.

Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji

U BAJŠI TOLERANTNO NA PUTU VINA

Kad odete u Bajšu selo na domak Bačke Topole, prvo, vidite tri tradicionalne crkve, pravoslavnu, katoličku i evangelističku, koje su izgrađene u istoj liniji, što domaćini tumače kao simboliku zajedništva.U tom mestu nema jezičkih barijera, svi se međusobno poznaju, poštuju svoje i kulture ostalih. Jednostavno, vekovima jačaju te tolerantne odnos. Otuda su, svojevremeno, dobili prestižnu nagrada za toleranciju Fondacije „Plavi Dunav. Da imaju šta da kažu potvrdilo je i učešće na Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predsednik Saveta mesne zajednice Karolj Lacković predstavio je ovako.

“ Selo se prvi put spominje 1462. godine, a današnje ime sela potiče iz vremena nakon Mohačke bitke (1526). Godine 1751. Marija Terezija dodeljuje naselje Stevanu Zakou, potiskom kapetanu, za njegove vojne zasluge s tim da ga naseli. Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u našem selu se neguje sve do danas, čitavih 262. godine.
U ponovo naseljenoj Bajši 1751. godine, među prvim doseljenicima bili su Slovaci, evangeličko luteranske veroispovesti. Ubrzo po njihovom doseljenju sagradili su crkvu. Današnja crkva podignuta je 1824. godine. Za Slovacima pristizali su i Srbi i prvu crkvu su sagradili 1755. Godine, a današnju je dao sagraditi Dimitrije Zako 1818. godine. Bajšu su zatim naselili Mađari rimokatoličke veroispovesti, i svoju prvu crkvu sagradili 1760. godine.”
Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žežle da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Da je tako bilo od davnina, svedoči i spomenar Koviljke Bandobranski iz 1904. godine u koji su se njeni prijatelji upisivali na sva tri jezika i na oba pisma – dodaje Rožena Suhanko, predsednica Udruženja za negovanje tradicije i rukotvorina „Etno“, pokazujući očuvanu svesku požutelih listova.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava
Karolj Lacković, kaže, da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.
Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios, takođe iz Bajše, slovi za izvrsnog poznavaoca vina i dodao je nekoliko interesantnih vinskih crtica:
-Trenutna situacija je takva da se vinogradi oporavljaju od zime, kada smo imali izmrzavanje. Kod nas je vršena rezidba u glavu, jer je samo onaj mali deo pod snegom ostao neizmrznut. Navodno da smo u zimu 2012. godine u Srbiji bili najhladnije mesto sa -29,6°C i to je trajalo nekoliko dana. Prinosi su zbog toga strahovito podbacili i rod se kratao od 20 do 40%. Ipak vreme je učinilo svoje pa su sada vinogradi u dobroj kondiciji.
Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina
Ko god da dođe u Bajšu, između ostalog, svoj dolazak može da začini lepim vinom.