Najveći objekat je vijadukt u VOJVODINI, nedaleko od Bačke Topole, koji je dugačak 1,4 kilometra. Postavljen je poslednji horizontalni raspon, nakon čega ovaj objekat sada predstavlja jednu građevinsku celinu, saopštila je danas “Infrastruktura železnice Srbije”. Gradnje brze pruge Novi Sad – Subotica se finansira iz kredita kineske Eksim Banke i budžeta Srbije. Radovi su počeli 1. jula 2022. godinem, a rok za završetak je decembar 2024. godine.
Poslednja horizontalna ploča duga oko 50 metara predstavlja raspon između 13. i 14. stuba vijadukta i postavljena je iznad puta Vrbas – Kula. Kako se ukazuje u saopštenju, projektom izgradnje brze pruge Novi Sad Subotica državna granica Kelebija za 200 km/sat, u Vrbasu je predviđena izgradnja novog vijadukta dužine oko 1.417 metara.
Radovi na njegovoj izgradnji započeti su 1. jula 2022. godine. Novi vijadukt u Vrbasu biće dvokolosečan, sa razmakom koloseka od četiri i po metra. Svi stubovi vijadukta su armiranobetonski, dok se čeličnim konstrukcijama premošćava ukupno osam raspona, svaki dužine 48,7 metara.
Prema procenama stručnjaka , fizički procenat izvršenja: preko 80 odsto, dok finansijski iznosi oko 70 odsto. Radovi na donjem stroju na celoj deonici su završeni u procentu od 95 odsto, a radovi na postavljanju novog gornjeg stroja su izvršeni u procentu od oko 50 odsto. Izvode se radovi na gotovo svim inženjerskim objektima, ukupno ih ima 58 (mostovi, propusti, nadvožnjaci, podvožnjaci) – procenat završenosti 75 odsto, završavaju se radovi na pristupnim saobraćajnicama.
Privrednici i gradjnai Bačke Topole sa radošću su primili ovu vest jer smatraju da će ova pruga znatno doprineti privrednom pozicioniranju ove severnobačke opštine.
Želja je da nastave podelu plavih kanti i uspostavljanje sistema primarne separacije otpada, a istovremeno i da rade na podizanju svesti građana o značaju reciklaže. “Želim da zahvalim predstavnicima šest opština na dobroj saradnji i zato što su svojom posvećenošću pokazali da žele da promene na bolje ekološku sliku u svojim sredinama – izjavila je nedavno ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Kako bi se dugoročno rešio problem otpada u regionu, grad Subotica i opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš i Čoka su za svoj region osnovale zajedničko preduzeće „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica čiji je zadatak da izgradi nov, savremeni regionalni sistem za upravljanje otpadom u skladu sa evropskim standardima. Rad daje prve optimistične rezultate.
Gradu Subotica i opštinama Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka, Kanjiža, Senta i Novi Kneževac nedavno je je dodeljeno 25 vozila, 17 autosmećara i osam autopodizača kontejnera, što će unaprediti upravljanje otpadom na njihovim teritorijama, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.
“Upravljanje čvrstim otpadom je jedan od prioriteta Ministarstva koje vodim i problem koji možda i najviše muči građane Srbije. Zato smo danas obišli i regionalni centar koji će, upravo zahvaljujući ovoj opremi, raditi u boljem i većem kapacitetu. Želim da zahvalim gradonačelniku Stevanu Bakiću i predstavnicima šest opština na dobroj saradnji i zato što su svojom posvećenošću pokazali da žele da promene na bolje ekološku sliku u svojim sredinama – izjavila je nedavno ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Subotički reciklažni centar se nalazi na kompleksu Regionalne deponije, dok se ostalih šest reciklažnih centara nalaze na teritoriji svojih opština (Bačka Topola, Kanjiža, Novi Kneževac, Čoka, Mali Iđoš, Senta). Radom centara za sakupljanje otpada u svakoj opštini se obezbeđuje mogućnost za odvojeno prikupljanje kabastog otpada i onih vrsta otpada, koje je zabranjeno bacati u kantu za smeće ,
Odbornici su na MINULOJ SEDNICI SO BAČKA TOPOLA dali saglasnost na Program i Poseban program za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom Regionalne deponije Subotica za 2024 godinu. Region Subotica obuhvata 225.000 stanovnika iz šest opština, prikuplja, selektuje i dalje distribuira otpad nastao u Subotici, te opštinama Bačka Topola, Senta, Kanjiža, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac. Želja je da nastave podelu plavih kanti i uspostavljanje sistema primarne separacije otpada, a istovremeno i da rade na podizanju svesti građana o značaju reciklaže. Direktor Regionalne deponije Gligor Gelert sa skupštinske govornice podsetio je da je prošle godine na Regionalnu deponiju u Subotici odloženo 60 hiljada tona otpada, a plan je da i ove godine prime iste količine.
Postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina. U ovom postrojenju će se razdvajati otpad po vrstama i svojstvima, i na ovaj način će se dobiti sekundarne sirovine spremne za presovanje, baliranje i odlaganje u prostor za smeštaj, gde će se sirovine odlagati do daljeg slanja u reciklažne centre. Suština postrojenja je da se izdvoji sav otpad koji ne može da se reciklira, kako bi do tela deponije dospeo samo onaj deo otpada, koji ne može ni za šta drugo da se iskoristi.
Građani mogu odlagati u reciklažna dvorišta: papirnu i kartonsku ambalažu, PET boce, plastiku, staklenu ambalažu, limenke i konzerve, tekstilni otpad, biorazgradivi otpad (ambalažno drvo, drvene gajbe, neobrađeno drvo, lišće, trava, granje iz bašte, otpad iz hortikulture, ostaci povrća i voća), kao i kabasti otpad iz domaćinstva poput nameštaja, kupatilskih sanitarija, podnih obloga i sl.
Može se donositi i prazna ambalaža pesticida, abrazivnih i hemijskih preparata, prazna ambalaža lepkova, boja, lakova, kao i elektronski i električni otpad, kablovi, otpadne gume, motorna otpadna ulja, akumulatori i baterije, sijalice, građevinski otpad iz domaćinstva.
Mađarska i Mađari širom sveta obeležavaju svoj nacionalni praznik, u znak sećanja na Mađarsku revoluciju iz 1848. i 1849. godine. U Vojvodini su u više mesta organizovani prigodni skupovi i polaganja venaca na spomen-obeležja Mađarske revolucije. Venci su danas povodom nacionalnog praznika Mađara položeni i na Zapadnom groblju u Bačkoj Topoli.
Nacionalni praznik Mađara, u znak sećanja na Mađarsku revoluciju iz 1848. i 1849. godine u okviru tadašnje Habsburške Monarhije, obeležava se svakog 15. marta u matičnoj državi, u susednim zemljama u kojima žive Mađari i u celom svetu.Širom Mađarskе, ali i u okružеnju u mеstima gdе prеtеžno živi mađarska zajеdnica, sе obеlеžava Dan žalosti u znak sеćanja na gеnеralе i političarе pogubljеnе nakon nеuspеlе rеvolucijе Lajoša Košuta i Šandora Pеtеfija. Odlukom prеkog suda carskе Austrijе na smrt jе, naimе, osuđеno 13 gеnеrala mađarskе vojskе, koji su, 6. oktobra 1849, obеšеni ili strеljani u rumunskom Aradu, dok jе prvi mađarski prеmijеr grof Lajoš Baćanj ubijеn u Pеšti.
Revolucija je počela u Pešti, 15. marta, predvođena grupom studenata na čelu sa Šandorom Petefijem. Vođa i najistaknutiji pojedinac borbe bio je Lajoš Košut
U školama bačkotopolske opštine probni test radiće ukupno 203 učenika, 89 na srpskom i 114 đaka na mađarskom jeziku.
U martu osnovce čeka proba male mature. Proba se organizuje svake godine kako bi učenici videli šta znaju, a gde su poteškoće. To je važno kako bi se usmerio dalji tok pripremne nastave.
Proba završnog ispita rezervisana je za 22. i 23. mart. Test iz matematike polaže se 22. marta od 12 do 14 sati, dok se test iz srpskog i predmeta po izboru polaže 23. marta od 9 do 11 sati, odnosto 11.30 do 13.30 sati. Od 25. marta se analiziraju rezultati probnog završnog ispita i sumiraju rezultati.
U školama bačkotopolske opštine probni test radiće ukupno 203 učenika, 89 na srpskom i 114 đaka na mađarskom jeziku. U OŠ Nikola Tesla proveru znanja radiće 58 učenika, u OŠ Čaki Lajoš 59, u školama Vuk Karadžić na Krivaji i 18. oktobar u Novom Orahovu po 7 učenika, u Bajši – školi Bratstvo jedinstvo i u Staroj Moravici – školi Stari Kovač Đula po 19 učenika, u OŠ Moša Pijade Pačir 23 i u školi Doža Đerđ Gunaroš 11 učenika.
Nakon probe male mature data je mogućnost đacima da se predomisle i promene svoj izbor što se tiče trećeg ispita.Od 8. do 11. aprila oni će u svojim osnovnim školama moći da podnesu zahtev da promene predmet za koji su se ranije opredelili, a 12. aprila biće objavljeno konačno izjašnjenje učenika (na zvaničnom sajtu Moja srednja škola i neposredno u školi).
Učenici osmog razreda koji nameravaju da se upišu u neku specijalizovanu srednju školu, mogu elektonski da se prijave za polaganje prijemnog ispita preko portala Moja srednja škola od 15. do 22. aprila, a 19. i 22. aprila u matičnim osnovnim školama i u srednjim školama u kojima je organizovano polaganje prijemnih ispita.
Prijemni ispiti u umetničkim školama likovne oblasti biće održani 10, 11. i 12. maja, a za upis u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, kao i scenske i audio- vizuelne umetnosti – 11. maja.
Za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke prijemni će biti 11. i 12. maja. Đaci koji žele da se upišu u muzičku ili baletsku školu polagaće prijemni ispit 17, 18. i 19. maja.
Termalna banja Pačir je uređeno kupalište sa termalnom vodom, jedinstveno u Srbiji i ovom delu Evrope. Nalazi se u blizini Bačke Topole. Ono što ovu banju čini posebnom, jeste jezero sa površinom od 2000 kvadratnih metara, ispunjeno lekovitom vodom roze boje, koja je postala lek za mnoga oboljenja pa ljudi hrle da sete blagodat ove vode.
Da budućnost vide u banjskom turizmu, Pačirci su dokazali ulažući i u zatvorene bazene pored jezera, pa banja sada radi tokom cele godine. Prema sastavu, Pačirsko jezero ima istu količinu mineralnih soli kao i Jadransko more. Termalna banja podstakla je lokalne preduzetnike da ulože novac u moderne apartmane i tako omoguće višednevni boravak turista.
Apartmani “Šnajder” su medju valjanijim, pet apartmana, četvorokrevetni i dvokrevetni. Opremljeni su sa kupatilom i kuhinjom, svaki. Veliko je dvorište. Znači, parking je obezbeđen sa kamerama, a imaju i bicikle da odu do banje.
Upravo je boja vode ono što ovo jezero čini posebnim, jer je u letnjim mesecima ružičasto. Na julskom suncu odsjaj je toliko jak da odaje utisak polja ciklame, dok u “hladu” napravljenim od oblaka, poprima nešto tamniju nijansu ljubičaste. Svojom nesvakidašnjom bojom i podseća na najlepša egzotična jezera širom sveta.
Fudbaleri TSC-a pobedili su danas u Bačkoj Topoli ekipu Mladosti iz Lučana rezultatom 4:1 u prvom meču 25. kola Superlige Srbije.
Dva gola za TSC postigao je Aleksandar Ćirković u drugom i 67. minutu, a po jednom u listu strelaca upisali su se Miloš Pantović u 58. i Saša Jovanović u 71. minutu. Jedini gol za Mladost postigao je Marko Veličković u 74. minutu.
Utakmicom u Bačkoj Topoli dominirao je Aleksandar Ćirković, koji je postigao dva gola. Odličan meč je odigrao i Miloš Pantović zabeleživši gol i asistenciju.
Da će ekipa Žarka Lazetića ostvariti trijumf dalo se naslutiti već u drugom minutu kada je Ćirković doneo prednost. Ipak, na promenu rezultata čekalo se do 58. minuta i gola Pantovića.
Bio je to početak kraja Lučanaca. Ćirković je u 68. otklonio sve dileme, da bi Saša Jovanović u 71. zatresao mrežu gostiju po četvrti put.
Čast Lučanaca odbranio je Marko Veličković golom u 74. minutu.
TSC na trećem mestu ima 50 bodova. U sledećem kolu gostuje Spartaku u Subotici 16. marta. Mladost dan kasnije čeka Partizan sa šeste pozicije i 36 poena.
Obeležena 125. godišnjicu smrti slikara Mora Tana misom u crkvi Uznesenja Bl. Device Marije koju je služio subotički biskup, mons. Ferenc Fazekaš, otvaranjem izložbe u Spomen kući Tan koja predstavlja njegovu umetnost i polaganjem venca na spomen ploču braći Tan. Svečanosti prisustvovao i predsednik SVM-a Balint Pastor.
Obeležena 125. godišnjicu smrti slikara Mora Tana misom u crkvi Uznesenja Bl. Device Marije koju je služio subotički biskup, mons. Ferenc Fazekaš, otvaranjem izložbe u Spomen kući Tan koja predstavlja njegovu umetnost i polaganjem venca na spomen ploču braći Tan.
Svetom misom, otvaranjem izložbe, komemoracijom i brojnim pratećim sadržajem obeležena je 125. godišnjica smrti bečejskog velikana, mađarskog slikara Mora Tana. Program je realizovan u organizaciji Društva intelektualaca braće Tan i uz stručnu podršku Gradskog muzeja Bečej.
Svečani program je počeo Svetom misom u crkvi Velike Bogorodice u centru Bečeja , za koje je vladalo veliko interesovanje Bečejaca i na kojoj je učestvovao i biskup Ferenc Fazekaš.
Posle mise svečanost je nastavljena u Spomen kući „Tan” uz prigodan program, govore i otvaranjem izložbe koja predstavlja život i rad našeg velikana Mora Tana, kao i dokumentarnim filmom o njemu.
Ono što je manje poznato o Moru Tanu je činjenica da ga je Lajos Košut sa 19 godina lično zamolio da dizajnira nacrt prve mađarske poštanske markice.
“Savez „Rakoci“ je dodelio Nagradu „Esterhazi” mom pokojnom ocu, IŠTVANU PASTORU, bivšem predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara. Uručenje nagrade upriličeno je na Memorijalnoj svečanosti u čast Janoša Esterhazija. Drago mi je i velika je čast što se njegovo zalaganje za opstanak i prosperitet naše zajednice poštuje i ističe kao primer.”- REKAO JE PREDSEDNIK SVM-A, BALINT PASTOR
“Savez „Rakoci“ je dodelio Nagradu „Esterhazi” mom pokojnom ocu, IŠTVANU PASTORU, bivšem predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara. Uručenje nagrade upriličeno je na Memorijalnoj svečanosti u čast Janoša Esterhazija. ( Janoš Esterhazi (1901-1957) je svoj život posvetio zastupanju interesa mađarske zajednice u današnjoj Slovačkoj.) Drago mi je i velika je čast što se njegovo zalaganje za opstanak i prosperitet naše zajednice poštuje i ističe kao primer.”- REKAO JE PREDSEDNIK SVM-A, BALINT PASTOR
„Verovao je u perspektivnu budućnost svoje zajednice i služio ju je svom snagom. Realista s optimizmom. Svoj politički talenat i izuzetne sposobnosti posvetio je takođe i poboljšanju i razvoju odnosa između dve nacije. Izgubili smo velikog saborca, ali smo u nasleđe dobili visoke političke kriterijume.“ – rekao je među ostalog Laslo Kever, predsednik Parlamenta Mađarske, govoreći o njegovim zaslugama.
Posle akcije koja je održana u Beogradu 25. januara, a u kojoj se, takoreći, podigla cela Srbija u jednom dobrom delu i humanosti, ove godine smo podelili 1530 paketa od Subotice do Preševa i Bujanovca“, kaže Dejana Draškić, predsednica Udruženja „Anđeli severa“ iz Bačke Topole.
U srcu društvenih mreža pronašli smo inspirativan video o udruženju “Anđeli Severa” iz Bačke Topole, čija se humanitarna priča proširila i do nas! Udruženje svakodnevno pruža podršku socijalno ugroženim porodicama širom Srbije putem solidarne kuhinje i samo tokom prošle godine, podelili su 90.000 obroka bebama i deci s invaliditetom širom Srbije. Donacijom Livsane, paketa sa proizvodima za negu beba, BENU Apoteka pružila je podršku udruženju.
Ovje samo jedan od brojnih donatora koji je animiran i pomogao Andjelima severa da pomognu drugima.
„Kuhinjica postoji od 2022. godine. Trenutno broji preko dve hiljade beba koje su naši korisnici. Prošle godine smo uspeli da podelimo preko 90.000 obroka. Posle akcije koja je održana u Beogradu 25. januara, a u kojoj se, takoreći, podigla cela Srbija u jednom dobrom delu i humanosti, ove godine smo podelili 1530 paketa od Subotice do Preševa i Bujanovca“, kaže Dejana Draškić, predsednica Udruženja „Anđeli severa“ iz Bačke Topole.
“Ove bebe i njihovi roditelji nisu imali na koja vrata da pokucaju, dok jedna porodica velikog srca iz Bačke Topole nije pokrenula Udruženje ‘Anđeli severa’, prvu i jedinu solidarnu kuhinju za decu do dve godine. Oni samoinicijativno snabdevaju socijalno ugrožene porodice iz cele Srbije, da njihova deca ne bi bila praznog stomaka”, rekao je Strahinja Tanasković iz Udruženja “Anđeli severa” .
“Zajedno smo napravili video koji predstavlja apel za pojedince i kompanije da svi zajedno sakupe što više pelena, dohrana za bebe i drugih potrepština, kako bi udruženje nesmetano nastavilo da pomaže bebama širom Srbije. Za tri dana video je pregledan više od 8 miliona puta zahvaljujući velikom broju ljudi koji su prepoznali značaj ove akcije i masovno ga delili na društvenim mrežama, a kao rezultat toga priključile su se sve velike kompanije da doniraju velike kontigente svojih proizvoda”, rekao je Tanasković.
U nastojanju da prikupe i dostave mleko, pelene i kozmetiku svakoj porodici koja to ne može da pruži svojoj bebi, rame uz rame uz Dejanu Draškić, hrabru i humanu ženu je njen suprug Davor Vilotić.
„Video klip koji smo uradili povodom te akcije “UŠĆE” Beograd, pogledalo je i podelilo preko osam miliona ljudi, što u Srbiji što u našoj dijaspori. Prikupljeno je robe u vrednosti između pet i sedam miliona dinara. Uz to su prikupljene i novčane donacije na račun Udruženja koje će biti iskorišćene za kupovinu onoga što je, u datom momentu, potrebno Narodnoj kuhinjici za bebe“, objašnjava Davor Vilotić, potpredsednik Udruženja „Anđeli severa“ iz Bačke Topole
PERUTNINA PTUJ – TOPIKO, u Bačkoj Topoli planira gradnju farme za uzgoj kokošaka na parceli površine 47.320 m2, gde će objekti zauzeti 18.808,80 m2.
Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine. Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednjeih decenija stekli su se uslovi za organizovanje farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent industrijskoj farmskoj proizvodnji, naveode stručnjaci . Otuda nova ideja živi u praksi.
Prema urbanističkom projektu, predviđena je izgradnja kompleksa farme za uzgoj živine sa svim pratećim sadržajima, kolskim i pešačkim prilazima, saobraćajnim i manipulativnim površinama, parking mestima, zelenim površinama i pratećom mrežom infrastrukture.
Predviđeni kapacitet farme, koja se sastoji od sedam objekata za uzgoj živine je 315.000 pilića po turnusu, tj. 45.000 životinja po objektu u svakom turnusu. U toku godine predviđeno je oko šest ciklusa uzgoja pilića. Između dva ciklusa potrebno je objekte očistiti, oprati, dezinfikovati i ostaviti minimum dve nedelje prazne, pre započinjanja novog ciklusa.
U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji je između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja, a te godine proizvedeno je 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana. Eto i novog doprinosa uvećanju proizvodnje iz bačke Topole.
I direktor Poslovnog udruženja „Zajednica živinara” Rade Škorić smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada Srbija ispuni neophodne standarde, jer godinama izvozi samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.
