Majke su naše najbolje prijateljice, naše zaštitnice, uvek su uz nas, paze nas i maze, kritikuju kada je potrebno i navode na pravi put i uče nas dobrim stvarima i tokom života daju deo sebe da postanemo ljudi, rečeno je u Pačiru na obeležavanju više od dva veka naselja i istovremeno Dana majki. Svečanosti su prisustvovali predsednik Madjarskog nacionalnog saveta, Arpad Fremond i predsednik opštine Bačka Topola, Adrijan Satmari i brojni funkcioneri SVM-a
U susret jubileju osveženo je sećanje – Do obimnijeg naseljevanja područja dolazi između 1783 i 1786.god kada dolaze mađarski kolonisti iz Kišujsalaša.U privrednom razvoju oblasti veliku ulogu je odigrala i pruga Sub. – Vinkovci koja je 1869.god. izgrađena na zapadnom delu atara, kasnije,1895.god. izgređena je i pruga Bajmok – St.Moravica koja se prolazila kroz selo i na kraiu 1908 izgređena je druga Sub. – Crvenka – Odžaci koja se doticala istočni deo sela i bila centar privrednog razvoja za selo. Tih godina Pačir je imao najveći broj stanovnika, oko 5000, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnje sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola. Temelji industrijskog razvoja, postaljenih početkom XX veka nisu se menjali sve po završetka II.sv. rata kada je nastavljen dalji razvoj. Prvo je izgređana ciglana zatim pogoni za farbanje tekstilne robe, proizvodnju buradi, metli, zatim osnovana je gređeninska firme sa 400 radnika, poljoprivredna zadruga i prerada polj. proizvoda. U pačiru je postojala benzinska pumpa i više zanatlijskih radionica kao što su: pekari, frizeri, mesari, kovači, stolati, papučari, krojači itd.Na nesreću sela i njegovih građana u poslednih 20 – 30 god. zatvorile su se sve fabrike i pogoni pa čak i većina privatnih poduzetnika.
Do današnjih dana u selu radi samo mlin i par radnji mešovite robe i poljoprivredne zadruga koje su do danas sve privatizovane. Od nekadašnjih 5000 stanovnika sela ostalo se svega 2500. Naviše radnika ostalo je da radi u zadruzi nekolicina u fabrikama u St.moravici, B.Topoli i Sub. a ostali stanovnici se bave polj.proizvodnjom.
