REGRES, OD 16 MILIONA, ZA 545 UČENIKA, BAČKE TOPOLE

Svečanom potpisivanju ugovora o dodeli sredstava za regresiranje prevoza učenika srednjih škola u AP Vojvodini, po okončanom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, krajem novembrau holu Pokrajinske vlade u Novom Sadu, prisustvovala je Marina Popović, zamenica predsednika opštine Bačka Topopola.Tom prilikom bačkotopolskim učenicima dodeljeno je 1.890.000. dinara.

Marina Popović, je naglasila , da sekretarijat iz godine u godinu pomaže lokalne samouprave, a time učenike srednjih škola i njihove roditelje u regresiranju putnih troškova s ciljem njihovog obrazovanja. “Rebalansom budzeta pokrajine, od 70 miliona i osam stotina hiljada dinara, a po konkursu iz oktobra meseca tekuće godine, sekretarijat će na osnovu potpisanih ugovora, proslediti sredstva našoj lokalnoj samoupravi pa če tako uz naša sredtva iz opštinskog budžeta u ovu namenu biti isplaćeno oko 16 miliona dinara za 545 učenika u školskoj 2016-2017 godini“-kaše Popović.

Zamenica predsednika opštine, istakla je da je tom prilikom, pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš, predstavio i mogućnosti investiranja lokalnih samouprava u zgrade ustanova obrazovanja, planirane za naredne tri godine. Na osnovu anketa, koje su prosleđene obrazovnim ustanovama u AP Vojvodini, dobijen je uvid u izuzetno loše stanje zgrada i objekata predškolskih, osnovnih i srednjoškolskih obrazovnih ustanova, kao i đačkih domova. Na nedavno održanom sastanku predstavnika Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade, postignut je dogovor o investiranju ne samo za izgradnju novih objekata, već i za popravku i saniranje zapuštenih zgrada obrazovnih ustanova. Za tu svrhu na republičkom nivou je zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Sekretar je naglasio da, na osnovu dogovora sa obrazovnim ustanovama, lokalne samouprave treba da apliciraju s projektima i urednom tehničkom dokumentacijom već na konkursu u januaru sledeće godine, a koji će raspisati pomenuta republička kancelarija.

Na kraju svog izlaganja,Marina Popović je rekla, da će pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, na osnovu novog budzeta AP Vojvodine za sledeću godinu, i dalje svojim sredstvima putem konkursa, izdvajati sredstva za obnavljanje, popravke i saniranje zgrada i objekata obrazovnim ustanovama na području AP Vojvodine, kao i za izradu projektne dokumentacije, te da bačkotopolske obrazovne ustanove mogu računati na novac sa viših nivoa vlasti koji če uz sopstvena sredstva bitno poboljšati uslove rada u obrazovnim ustanovama opštine.

ZA KUĆE IZBEGLIH, 15.000.000 , U BAČKOJ TOPOLI

Zamenica predsednika opštine Bačka Topola, Marina Popović , prisustvovala je dodeli sredstava za pomoć , otkup seoskih kuća sa okućnica namenjenih izbegličkim i raseljeničkih porodicama iz BiH, Hrvatske i republike Srpskeu pokrajinskoj Vladi. Za kupovinu kuća na području opštine obezbedjena su sredstva u iznosu od 15.000.000. dinara, uz pomoć UNHCR-a, OEBSA, Evropske banke i zemalja donatora.

Marina Popović je izrazila zadovoljstvo zbog toga što su za kratko vreme obezbeđena sredstva za kupovinu kuća za 10 porodica, koje će dobiti krov nad glavom, a time i sigurniji i bolji život, pre svega, za svoje najmlađe članove. Ona je navela da je i dalje veliki broj ljudi, po nekim informacijama oko 20 hiljada, ima izbeglički status ili status raseljenog lica, zbog čega je neophodno da se više energije i pažnje usmeri ka izbegličkoj populaciji u Vojvodini te da će u bačkotopolskoj opštini imati svi pravo da ravnopravno učestvuju i konačno se obezbede mestom za stanovanje, nakon dugih 25 godina.

„Rešavanje probleme izbeglih, prognanih i raseljenih lica, traži odgovornost i opredeljenje, da se onima kojima je pomoć najpotrebnija, zaista i pomogne“, rekla je je Marina Popović i dodala da če ovdašnja vlast u realizaciji pokazati odgovornost, prema sugradjanima, jer je rok za završetak radova ovog velikog i odgovornog posla novembar 2017.

Zamenica predsednika opštine Popović, je izrazila uverenje da će tokom sledeće godine biti više porodica koje će u svojim budućim kućama širom opštine, nastaviti svoj život zajedno s nama. I napomenula da je opština Bačka Topola jedan , od 117, članova korisnika Komesarijata za izbeglicei migracije Republike Srbije.

50. GODINA ŠKOLE “BRATSTVO-JEDINSTVO” U BAJŠI

Potpredsednik Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, u petak 25. novembra 2016. godine, prisustvovao je proslavi povodom 50. godišnjice osnovne škole „Bratstvo—jedinstvo” u Bajši.
Svečanost se održala u fiskulturnoj sali škole. Pored direktorke Eleonore Silađi, okupljene je pozdravio i resursni sekretar, naglasivši pritom značaj ove obrazovne ustanove u srcu Bačke. Između ostalog, pokrajinski sekretar je rekao: „Bajša je višenacionalno mesto u kojem u miru i uzajamnom razumevanju žive Mađari, Srbi, Slovaci i drugi narodi. U takvoj sredini, uloga osnovne škole sa obrazovnom i vaspitnom funkcijom u životu svakog deteta je neprocenjiva – naročito kada je reč o multikulturalnosti i toleranciji. Vaša škola vaspitava i obrazuje decu od ranog uzrasta o vrednostima negovanja različitosti i značaju tih vrednosti u životu svakog ljudskog bića. Stručna kompetentnost vašeg kolektiva, bogato teorijsko znanje i praktično iskustvo, a pre svega ljubav prema pedagoškom radu – zalog su da Osnovna škola „Bratstvo–jedinstvo” u Bajši odnegovati niz uspešnih generacija i dati mnoge buduće uspešne ljude“.
Na svečanosti, pored bivših i sadašnjih nastavnika i učenika, bili su prisutni,zamenica predsednika opštine Marina Popovic i članovi opštinskog veća Bačke Topole Diana Domanji Dudaš i Adrian Satmari, predsednik Saveta mesne zajednice Bajša Karolj Lacković i sekretar Edvin Plohl, predstavnici lokalnih verskih zajednica i civilnih organizacija.

UČENICI POLJOPRIVREDNIH ŠKOLA U BADEN VITENBERGU

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković i stručni saradnik Predrag Rajić predstavili su danas u Plavom salonu Pokrajinske vlade, rezultate nedavnog studijskog boravka u Baden-Virtembergu u Nemačkoj. Put koji je organizovao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Kancelarijom za poljoprivredu nemačke savezne države Baden-Virtemberg, realizovan je prošlog meseca a pored predstavnika Sekretarijata, u njemu su učestvovali nastavnici i učenici srednjih škola poljoprivrednog obrazovnog profila sa prostora AP Vojvodine, medju njima i učenici iz Bačke Topole.Inače, učenici,  bačkotopolske poljoprivredne škole imaju dugogodišnju tradiciju druženja i razmene iskustava sa ovom nemačkom regijom.

Ukupno 19 učenika iz 16 škola, praćeno profesorima, imalo je priliku da se kroz direktan i aktivan kontakt upozna sa nizom obrazovnih, strukovnih i proizvodo-prerađivačkih institucija u jednoj od najrazvijenijih regija kako u Nemačkoj, tako i u Evropi.

Tokom studijskog boravka, učesnici iz Vojvodine obišli su Poljoprivredni školski centar u Kupfercelu, gde su u neposrednoj komunikaciji saznali više o obrazovnom sistemu koji se tiče poljoprivredne struke, a zatim posetili i kompaniju „Džon Dir“ u Majnhajmu, giganta na polju proizvodnje poljoprivrednih mašina. Pored toga, učesnici su imali sastanke u administrativnim centrima Baden-Virtemberga, u sedištu Štutgartskog okruga i u parlamentu te nemačke pokrajine. Studijski boravak u Nemačkoj činile su i posete brojnim poljoprivrednim gazdinstvima: farmama goveda i svinja, kao i prisutvovanje prezentacijama o proizvodnji sira i grožđa.

Na prezentaciji su iznete ocene i utisci o svim realizovanim posetama tokom boravka i izneti zaključci o daljem unapređenju saradnje između Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa jedne, i Kancelarije za poljoprivredu nemačke savezne države Baden-Virtemberg sa druge strane. Zaključeno je da prostora za saradnju ima, kao i to da je jedan od planova da se sledeće godine realizuje uzvratna poseta tokom koje bi učenici poljoprivrednih škola iz Baden-Virtemberga posetili AP Vojvodinu i nastavili razmenu znanja i ideja.

OPŠTINA BAČKA TOPOLA – PODSTICAJ 6,7 MILIONA GAZDINSTVIMA

 

Sa prvih 60 poljoprivrednih gazdinstava koji su se javili na raspisane konkurse lokalne samouprave Bačke Topole, ugovore je potpisao predsednik opštine Gabor Kišlinder.

Potpisanim ugovorima raspodeljeno je milion dinara bespovratnih sredstava, od 6,7 miliona dinara koliko je na raspolaganju u Opštinskom fondu za poljoprivredu i ruralni razvoj Bačke Topole.

Gazdinstvima su ovim ugovorima obezbeđena sredstva za pokrivanje dela troškova osiguranja useva i kamata na kredite, a konkursi za podršku poljoprivrednicima su otvoreni do 21. novembra. Raspodela će se vršiti do utroška raspoloživih sredstava u pomenutom fondu.

Na ime sufinansiranja kamata izdvojeno je 1,8 miliona dinara, a moguće je ostvariti najviše polovinu ukupne kamate koja dospeva za naplatu u ovoj godini, odnosno do 20.000 dinara po korisniku. Za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja koji podstiču razvoj poljoprivrede namenjeno je ukupno 2,6 miliona dinara, a gazdinstva mogu ostvariti 40 odsto visine premije osiguranja, najviše do 20.000 dinara.

Do sada je podneto 150 prijava zainteresovanih gazdinstava, a nosioci gazdinstava ističu da im je svaka podrška, pa i ovaj vid podsticaja iz kase lokalne samouprave dobrodošao. Zainteresovanost poljoprivrednika je povećana za dobijanje bespovratnih podsticajnih sredstava.

U toku su još konkursi za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga i nabavke lekova, vakcina i vitamina za goveda, na kome gazdinstva mogu ostvariti najviše do 40.000 dinara, ako imaju najviše 15 grla goveda upisanih u matičnu evidenciju, a oni sa više grla nemaju pravo učešća na konkursu. Za ovu svrhu izdvojiće se 2,5 miliona dinara.

BESPOVRATNA SREDSTVA NAJBOLJIM VOJVODJANSKIM PROIZVODJAČIMA

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević potpisao je danas 14 ugovora, kojima se realizuje jesenji ciklus dva konkursa, namenjena prevashodno poljoprivrednicima sa registrovanim gazdinstvom i zemljoradničkim zadrugama.

Na prvom su dodeljena bespovratna sredstva za opremanje hladnjača, zatim za nabavku opreme za pripremu, pranje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, kao i za sušare industrijskog, začinskog i lekovitog bilja. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi više od 42 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu obezbedio 14 miliona dinara.

“Od izuzetne važnosti, u proizvodnji kajsija, su rashladni kapaciteti. S obzirom da se radi o lako kvarljivoj voćki, odgovarajućim hladjenjem , produžavamo joj rok trajanja u prvoj klasi, kada ima najbolju cenu. U suprotnom veoma brzo , od najboljeg kvaliteta , zog brze fermentacije, dobija se drugi i treći kvalitet. To znači da se može upotrebiti , samo za preradu u džemove, rakiju. Od izuzetne je važnosti da je pokrajinska vlada prepoznale potrebe proizvodjača i faktički ih zaštitila, dodelom novca, za hladnjače i opremanje.“ kaže bačkotopolčanin, Petar Dobrković.

Na drugom konkursu dodeljena su takođe bespovratna sredstva za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje i drugu vrstu obrade voća, grožđa i povrća u okviru malih proizvodnih kapaciteta, za takozvanu kućnu proizvodnju. Ukupna vrednost ovih investicija iznosi 6,5 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 2,7 miliona dinara.
Vuk Radojević je rekao da je za ovaj ciklus rebalansom pokrajinskog budzeta bilo obezbeđeno dodatnih 10 miliona dinara, koji su današnjim ugovorima i utrošeni. Prema njegovim rečima, sredstva su dobili svi poljoprivrednici koji su konkurisali i imali validnu dokumentaciju, do utroška planiranih sredstava za ovu namenu.

Radojević je najavio da će zato i naredne godine u pokrajinskom budzetu biti planirana finansijska sredstva za ove mere, kojima se pruža podrška opremanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta i podstiču poljoprivrednici da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja, kroz preradu, obezbeđuje dodatu vrednost osnovnom poljoprivrednom proizvodu.

Poljoprivrednike sa kojima je danas potpisao ugovore, Radojević je upoznao i sa usklađenim merama podrške za narednu godinu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

BAČKA TOPOLA – ISPLATA 23. NOVEMBRA, 5000 ZA 5000 PENZIONERA

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje potvrdio je da će penzionerima, u skladu sa zaključkom vlade, jednokratno isplatiti po 5.000 dinara i to 23. novembra 2016., kojih u bačkotopolskoj opštini ima oko 5000,  uplatom na tekuće račune korisnika i na šalterima pošta, a istog dana počeće i isplata na kućne adrese korisnika i trajaće nekoliko dana.

Navedeni iznos biće isplaćen korisnicima prava na penziju, na privremenu naknadu po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, korisnicima prava na invalidsku penziju i invalidnoj deci koja su korisnici prava na privremenu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Jednokratna isplata pripada svim korisnicima kojima je isplaćena penzija ili naknada za oktobar 2016. godine i koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije, navodi se u saopštenju PIO fonda.

BAČKA TOPOLA – PUTEM DO SREDIŠTA KULTURE

BAČKA TOPOLA: Odmakli su radovi na rekonstrukciji puta od Bačke Topole do Umetničke kolonije, na obodu grada, u dužini od 1,8 kilometara. Radovi su u punom jeku iako gradjevinska sezona izmiče, sa ciljem, da se što pre, ovaj jedinstveni kulturni centar, učini funkcionalnim. Za tu namenu je obezbedjen 31 milion dinara.

Rekonstrukcija zdanja Umetničke kolonije, završena je pre nešto više od godinu dana , nalazi se nalazi kraj zobnatičkog jezera. Realizovana je u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, pod nazivom „Likovna umetnost u razvoju turizma Bačke regije”.Projekat su zajednički realizovale opštine Bačka Topola, Temerin i Janošhalma (Mađarska). Za rekonstrukciju je potrošeno oko 126.000 evrae. Zamenjena je krovna konstrukcija, urađena je fasada, unutrašnji molersko-keramički radovi. Za opremanje objekta namenjeno je obezbedjeno 18.500 evra.

Umetnička kolonija Bačke Topole medju najstarijim je u zelji, osnovana, 1953 godine. Radila je sa manjim pauzama a od 2014. ponovo ugošćuje umetnike iz regiona. Radovi sa ovogodišnjeg sayiva biče predstavljeni publici , početkom decembra.

ISELJAVANJE, U POTRAZI ZA POSLOM, SA SEVERA BAČKE TRAJE, ODLAZE PORODICE…

U potrazi za poslom sve više Bačkotopolčana i onih iz okolnih sela odlazi na rad u Nemačku, Italiju, Austriju, Englesku a sada i u Slovačku. Identična je situacija u mnogim mestima na severu Bačke , Subotici , Kanjiži, Senti, Adi , Bečeju…. Članica Nacionalnog saveta Mađara Livija Jo Horti, na tragu , odlaska mladih u svet, iz opozicionog Mađarskog pokreta, zatražila je od tog tela da sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara iz Vojvodine i navela da se oni ubrzano iseljavaju, još drastičnijim tempom nego ’90-tih godina 20. veka.

Livija Jo Horti je na sednici Nacionalnog saveta Mađara u Subotici kazala da broj Mađara u Vojvodini opada za 12 dnevno u proseku i dodala da je to još drastičnoji trend nego ’90-tih godina, preneo je portal Vojvodina danas.

Ona je podsetila da je zbog iseljavanja stalno pod znakom pitanja otvaranje mađarskih odeljenja u školama.

Većina u Nacionalnom savetu Mađara, koju čine članovi iz Saveza vojvođanskih Mađara, nije prihvatila predlog osmoro opozicionih članova da to telo sprovede istraživanje o iseljavanju Mađara.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal rekao je da su u toku četiri istraživanja, a da je naručilac državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri kancelariji mađarskog premijera.

Hajnal je naveo da cilj Nacionalnog saveta Mađara nije da istražuje razmere iseljavanja, već ohrabrivanje ostanka i povratka mladih i najavio da će rezultati istraživanja biti prezentovani najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine.

Dok se čekaju rezultati, puni autobusi , posebno iz severno-bačkog okruga , odlaze sa ljudima željnim posla u susednu Madjarsku, oblast Tatabanje i Šoprona, gde se zapošljavaju na poslovima pakovanja i montaže u fabrikama, koje rade za poslodavce u Austriji i Nemačkoj. Plata je od 400 do 500 evra , pride smeštaj. U Slovačku odlaze radnici za nešto veću nadnici , od oko 700 evra , za mesec dana rada sa obezbedjenim smeštajem. Posebno su atraktivni poslovi čuvanja starijih obolelih ili iznemoglih osoba u Austriji i Nemačkoj uz mesečnu nadoknadu oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj i hranu. Za takve poslove odlučuje se uglavnom medicinsko osoblje ali i veči broj nekvalifikovanih sa minimalnim poznavanjem nemačkog jezika.

Rade po nekoliko meseci, pa se vraćaju kući i posle nekoliko nedelja ili meseci pauze ponovo se vraćaju poslovima koje rade u inostranstvo.Nekima je to i prvi korak ka trajnom odlasku, posebno vlasnicima dvojnog državljanstva , koji imaju madjarski odnosno evropsko-unijsku pasoš.

Pravila nema. Odlaze kako oni iz grada tako i iz sela, svih generacija i zanimanja. Razlog je uvek isti potraga za poslom.Prednost ljudi sa ovih prostora je što imaju hrvatske ili mađarske pasoše, jer se sa tim pasošima posao lakše dobija.

Precizne podatke o broju onih koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo niko nema, kao ni podatke o broju onih koji su se sa porodicama iselili.

Ali ih je sve više i svi koji imaju priliku privremeni rad zamenjuju odlaskom za stalno.

BAČKA TOPOLA – RJABINA OSNOVCIMA U POMEN TIJANI I ČUVANJU OD ZLA

Kao sećanje na jednu predivnu mladu damu, Tijanu Jurić , koja je tragično izgubila svoj život … njen otac,Igor, zasadio je drvo Rjabine u dvorištu Osnovne škole „Čaki Lajoš“iz Bačke Topole ….da bi bilo večiti nauk mladim generacijama…. da se čuvaju zla!

U nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Na jednom od sačuvanih snimaka, Tijana je pevala pesmu upravo o rjabini, uralskoj oskoruši.

Njen besprekoran glas dirnuo je mnoga srca, rasplakao i najjače. Slušajući je, vrsni poznavalac hortikulture, Ilija Jovanov iz Zrenjanina, poželeo je da uradi nešto što će na poseban način podsećati na Tijanu. Prvu sadnicu rjabine posadio je u Bajmoku, a ubrzo se akcija proširila i u ostalim mestima Vojvodine.

– Tijanina tragična sudbina potresla je celu Srbiju i region. Sve bi ostalo samo na tom dubokom bolu da nisam sasvim slučajno pronašao snimak na kojem Tijana peva o rjabini. Tu su se emocije odmotale, gledajući tog malog anđela kako peva pesmu koju veoma volim, kao i sve druge ruske narodne pesme. Pesma je posvećena drvetu koje mi je inače omiljeno i često ga preporučujem i sadim u vrtovima koje podižem. Prelepim glasom, Tijana me je podsetila na mladost, kada sam se bavio pevanjem i kada mi je etno muzika najviše prijala. Povezujući neprestano u sebi muziku, drvo rjabine, rusku pesmu i Tijanu, želeo sam da kroz to drvo, koje živi stotinama godina – živi i Tijana, njena pesma, priroda i ljudi koji se ne mire sa teškim sudbinama. Kontaktirao sam Tijaninog oca Igora, predočio moju nameru daU nizu plemenitih akcija koje su prethodnih meseci pokretane u znak sećanja na Tijanu, jedna od onih koja je povezala veliki broj ljudi, svakako je sadnja rjabine – raskošnog drveta bogatog crvenim grozdovima.

Kako kaže, želja mu je bila da posadi bar tri rjabine kao gest, duhovnu potrebu. Međutim, nakon prvih sadnica posađenih ispred pravoslavne crkve u Bajmoku, ljudi su počeli sami da se javljaju.

  • Pročulo se brzo, ljudi su se javljali željni da svojim pozitivnim stavom i nemireći se sa užasnim zločinom, u rastu rjabine pronađu bar neku utehu, pažnju i ljubav prema Tijani. Do sada smo posadili 23 sadnice u mnogim mestima – Bajmoku, Subotici, Mišićevu, Tavankutu, Melencima, Zrenjaninu, Ečki, Margiti, Crepaji, Jarkovcu, Đurđevu. Od jeseni, sadiće se desetak rjabina u okolini Kruševca, u seoskim crkvama. Akcija nema vremenskog ograničenja, kada god neko bude želeo da učini takav gest, ja ću organizovati sadnju – kaže Jovanov.

  • Tako je stigla i u Bačku Topolu.