U slavu novog roda pšenice i novog hleba
U Bačkoj Topoli, protekle subote, održani su dani hleba, manifestacija koja se ovde organizuje u slavu novog roda i hleba, a najpre u cilju negovanja starih žetelačkih običaja. Gosti ali i učesnici ovog programa prisustvovali su, najpre, kulturno-umetničkom programu i potom su fijakerima i traktorima krenuli ka crkvi Pohodjenja Device Marije,u centru grada, gde je u okviru mise župnik Ferenc Fazekaš, osveštao prvi hleb od novog brašna 2016. godine.Prvu krišku osveštanog hleba isekao je predednik opštine Gabor Kišlinder.
Tokom celodnevne manifestacije mogla je da se vidi izložba a, starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja.
Author: btpn
PAORSKI OLIMPIJCI U PUNOJ FORMI
Tokom 6. godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od najmasovnijih i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 3000-5000 posetilaca. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Ove godine po prvi put na Olimpijadi su učestvovali i bačkotopolčani iz dijaspore.Proglašeni su pobednici . Najspretnija vojvodjanska seljanka je Magoši Anika izDoline,a drugo i treče mest su zauzele Anika Kelemen iz Bačke Topole i Nora Truznja iz Sente. Najači vojvodjanski seljak 2016. godine je Karolj Hajdu iz Stare Moravice a slede gaJanoš Orosi iz Gunaroša i Aurel Buranj iz Tornjoša.
ПОМОЋ ЗА ТРЕЋЕ ДЕТЕ
Нови Сад , 20. јул 2016.
Покрајинска влада, на данашњој седници којом је председавао Игор Мировић, задужила је, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, да након ребаланса буџета за 2016. годину настави са исплатом новчане помоћи породици у којој се роди треће дете, у износу од 12.000,00 динара месечно по кориснику, до краја 2016. године. Наиме, након разматрања Информације о реализацији мера утврђених програмом демографског развоја АП Војводине у првом полугодишту 2016. године, Покрајинска влада је оценила је да су мере којима се подстиче рађање деце, један од трајних приоритета и истовремено констатовала да је неопходно изнаћи додатна средства за те потребе, с обзиром на чињеницу да у актуелном буџету Аутономне покрајине Војводине за 2016. годину нису била предвиђена средства за ову намену.
Покрајинска влада данас је допунила Одлуку о броју студената за упис у прву годину мастер академских студија и докторских академских студија, који се финансирају из буџета АП Војводине, на факултетима Универзитета у Новом Саду, у школској 2016/2017. години. На Природно-математичком факултету, наиме, акредитован је нови студијски програм мастер академских студија Примењена математика: Наука о подацима, за извођење на српском и енглеском језику. На овај програм ће у наредној школској години моћи да се упише 20 студената на буџету.
На данашњој седници, Покрајинскa влада донела је и решења о постављењу седам подсекретара и 15 нових помоћника покрајинских секретара у ресорним секретаријатима и пет нових помоћника директора Управе за капитална улагања и Управе за заједничке послове покрајинских органа.
ПОСВЕЋЕНИ ЈАЧАЊУ ДУНАВСКЕ САРАДЊЕ
Важност јачања повезаности дунавских држава, регија и градова била је главна тема бројних разговора које су председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и потпредседница Скупштине АПВ Снежана Седлар водили у немачком граду Улму, у покрајини Баден-Виртемберг, где се одржава традиционални, јубиларни 10. Дунавски фестивал.
“Време које је иза нас показало је да земље, регије и градове дуж Дунава често муче исти проблеми и показало је да се заједничким приступом и радом на тим проблемима, јачањем подунавског идентитета, све те препреке могу брже и лакше савладавати. Република Србија, и у оквиру ње АП Војводина, у потпуности су предане и посвећене тој сарадњи и спремне да са пуно ентузијазма и надаље буду један од покретача и чврстих ослонаца Дунавске стратегије и повезаности”, истакао је Пастор, говорећи на форуму посвећеном дунавској сарадњи, одржаном у оквиру програма Дунавског фестивала.
Он је нагласио да је, у периоду који је пред нама, неопходно да се пријатељски и партнерски односи подунавских земаља и регија продубе и обогате конкретним облицима сарадње, који ће допрети директно до грађана.
“Дунавски фестивал у Улму, који се може назвати и брендом дунавске сарадње, успео је управо у томе да споји и повеже људе”, истакао је Пастор.
На овом форуму, поред домаћина градоначелника Улма Гунтера Циша и мађарског писца Ђерђа Конрада, говорили су и министри европских интеграција и сарадње немачких покрајина Баварске и Баден-Виртемберг, Беата Мерк и Гвидо Волф. Они су посебно истакли опредељеност да се дунавска сарадња ојача, те да је на примеру великих изазова са којима се Европа суочава, попут мигрантске кризе, постало још очигледније да се заједничким стратегијама и најозбиљнији проблеми могу лакше сагледавати и решавати.
Председник Пастор и потпредседница Седлар одржали су и радни састанак са новим првим градоначелником Улма Мартином Бенделом и његовим сарадницима. На овом састанку је још једном истакнут значај сада већ дводеценијског пријатељства које негују град Улм и АП Војводина, које је било мотор и подстрек јачању сарадње дуж Дунава. Разговарано је и о могућностима нових заједничких пројеката и програма, заснованих на заједничкој спремности и намери да се постојећа приврженост и оданост сарадњи још више продуби.
Делегација Скупштине АП Војводине борави у немачком граду Улму поводом одржавања Дунавског фестивала, који се традиционално организује сваке друге године још од 1998. У оквиру програма фестивала отворена је изложба фотографија Музеја Војводине „Подунавске Швабе у Војводини“.
KRIVAJA KAO OTVORENA FEKALNA KANALIZACIJA !
Ildiko Mendjan Pletikosić, odbornica u Skupštini opštine Bačka Topolo, upozorila je , na poslednjo sednici, da je rečica Krivaja,u delu ispod naseljenog mesta Bajša, prema poslednjim zvaničnim analizama, svrstana u kategoriju voda – otvorene fekalne kanalizacije. Zatražila je da nadležne inspekcije pod hitno reaguju kako ne bi došlo do ozbiljnijih posledica po šivot i zdravlje okolnog stanovništva. Poznavaoci prilika u ovom mestu naglašavaju da je problem time veći jer se ta voda koristi za polivanje povrća, koje se uzgaja u okolnim baštama, te da je takva voda žarište zaraze.
Na minulom skupu grupe, “za borbu protiv smrada i opšte zagadjenosti” , koji predvodi već nekoliko godina predvodi, Dragan Pečurica , u centru Bačke Topole, okupili su se aktivisti, tražeći – pravo na zdravu životnu okolinu, bolji rad inspekciskih službi i više razumevanja od svih koji bi trebali da brinu o zaštiti zdravlja gradjana ove opštine.
ZAVIČAJNA KUĆA DOMAĆIN KREATIVNE RADIONICE
Po tradiciji, ovoga leta okupili su se bačkotopolski osnovci, na taborovanju u Zavičajnoj kući. Tridesetak mališana, svakodnevno je sa svojim instruktorima vredno radilo , osvajajući znanja u raznim likovnim tehnikama i igranju. Naučili su kako se tka, prave umetnički predmeti od slame, dekupaž… U slobodnom vremenu deca su naučila nekoliko igara iz folklornog stvaralaštva vojvodjanskih Madjara.
RADOVANU ŽDRALEU NAGRADA TESLINE FONDACIJE
Američka naučna fondacija Nikola Tesla u Filadelfiji, koja prati naučna dostignuća u svetu iz oblasti kojima se bavio Tesla, dodelila je nagradu za životno delo našem piscu i vajaru Radovanu Ždraleu za trotomni roman “Trilogija Teslijana” i za vajarske radove na Teslinom liku.
Književno i vajarsko delo umetnika iz Novog Sada, koji je deo života proveo na Srednjem Salašu, nedaleko od Bačke Topole, ova američka fondacija prepoznala je kao izuzetan doprinos popularizaciji i tumačenju dela i lika velikana koji je svojim otkrićima zadužio čovečanstvo
U bogatom književnom opusu , koji čine 12 romana, četiri knjige pripovedaka i četiri drame, je i trilogija o životu i delu Nikole Tesle – “Gospodar munja”, “Detinjstvo gospodara munja” i “Mit o gospodaru munja”, kojima je prvi put u našoj književnosti oblikovao život i rad našeg velikana.
Radovan Ždrale je do sada izradio 500 skulptura sa likom Nikole Tesle. Mnoge škole, muzeji, fakulteti i druge institucije u Srbiji postavile su njegove radove – Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ( poklanja ove radove najboljim studentima, profesorima i uglednim gostima), zatim Elektrodistribucija Vojvodine u Novom Sadu koja ima zbirku od 47 njegovih skulptura, potom brojne škole koje nose ime Nikole Tesle , Matica srpska, Muzej Srba u Pitsburgu, Muzej Hercegovine u Trebinju, Prirodnjački muzej u Novom Sadu itd…
Gotovo sve skulpture, koje su izrađene od poludragog i ukrasnog kamena, su njegovi pokloni.
Nagrada će biti uručena 10.jula na Belom dvoru u Beogradu
SEOSKE AMBULANTE NA UDARU ŠTEDNJE !
Tamo gde se ustali neka zdravstvena služba , praksa , ambulanta, kao što je to slučaj u naselju Krivaja, na domak Bačke Topole, svi žele da ih zadrže, čak i kada to sa stanovišta racionalnosti nije opravdano, kao što tvrde u Domu zdravlja „dr Janoš Hadži“.Svako pominjanje zatvaranja ili oduzimanja postojećih prava, izaziva burnu reakciji oko 1000 stanovnika ovoga mesta.
Reaguju i u rukovodstvu istoimenog imanja, na kome su mahom zaposleni žitelji i koji bi po svemu sudeći mogli ostati bez zdravstvene zaštite u selu.
„Mere štede koja Republika Srbija mora da sprovede u cilju racionalizacije budžeta ponekad ne štede najosetljivije slojeve društva: decu i bolesne. Tako se desilo da se jednom nepromišljenom odlukom dovelo u pitanje opstanak Doma Zdravlja u Krivaji, saopštava oficijelni sajt istoimenog poljoprivrednog imanja.U nastavku je i pojašnjenje – “Ova ordinacija deluje kao ispostava Doma Zdravlja „Janoš Hadži “ iz Bačke Topole i prestavlja jedino rešenje za lečenje stanovnika ne samo Krivaje, nego i Bačkog Sokolca i Gornje Rogatice. Kao razlog za zatvaranje Doma Zdravlja navelo se ekonomska ušteda. Naša firma, kao društveno odgovorno preduzeće nikako nije mogla da dopusti ovakav razvoj situacije i zato smo rešili da učinimo sve što je u našoj mogućnosti da sačuvamo ovu instituciju.”
U saopštenju se obrazlaže da su u tome i uspeli “ Od 1. jula 2016. godine ugovorom smo definisali postojeću situaciju: Republičkom i Opštinskom Budžetu više ne predstavlja finansijski teret dalje delovanje Doma Zdravlja u Krivaji. Organizovali smo sastanak direktora Doma Zdravlja „Janoš Hadži“ i Mesne Zajednice Krivaje, na kome je postignut dogovor o sačuvanju lekarske ordinacije.”
Pojašnjavaju u rukovodstvu „Krivaje“ . „Firma nije socijalna institucija i nije naš zadatak da ulazimo u političke igre, ali kao nezaobilazni privredni faktor u regionu iskoristićemo naš uticaj da i u buduće pomažemo ljudima iz naše okoline, jer se trudimo da izgradimo prijateljski odnos sa stanovnicima Opštine Bačke Topola, kao strateškim partnerima u našem poslovanju. Ponekad se teške odluke donose bez detaljne analize postojeće situacije i mogućih rešenja. Pretnja zatvaranja Doma Zdravlja u Krivaji bila je baš takva odluka, gde smo situaciji rešili jedino dobrom namerom. Iskreno se nadamo da ćemo zaraditi poverenje stanovnika Krivaje i da ćemo svaki nadolazeći problem ili konflikt rešiti u istom maniru i da ćemo zajedno postići da ovo selo bude ono što zaslužuje: jedno lepo mesto za život.”.
Prema ugovoru od 1. jula , direktor „Krivaje“, Ištvan Harmati, dao je na besplatno korištenje prostora ambulante, sve dok za njom postoje potrebe, bačkotopolskom domu zdravlja.
REKORDAN BROJ AUTOMOBILA “OSVAJA” JEZERO
Prema broju, posetilaca bačkotopolsko jezero je medju najposećenijim destinacijama u Vojvodini. Vikendom gotovo da nema mesta za parkiranje u široj okolini. Dobri poznavaoci prilika cene da se ovde svojim automobilima doveze oko pet hiljada ljudi te da je u svakom trenutku prisutno preko hiljadu automobila. Parkira gde ko stigne. Ugrožene su zelene površine ali o tome niko ne vodi računa. Odgovorni kažu, da je glavni problem nereluglisano vlasništvoizmedju opštine i preduzeća DTD “Krivaja”. U opštini objašnjavaju da nemaju ovlaštenja a u preduzeču ne “cvetaju ruže” pa imaju prečih poslova od brige o priobalnom delu.Taka se na očigled svih uništava sve što je priroda dugo i strpljivo stvarala.
KERAMIKA ZA DUŠU
Poslednji u nizu dogadjaja koji je obeležio bačkotopolsko kulturno leto je iznožba Iren Vekonj Oltvanji iz Subotice , koja je otvorena u Galeriji grada. Publici je predstavljen veliki broj radova , novijeg perioda stvaranja ove umetnice. Veliki broj radova svedoči o istančanom stvaralačkom opusu , pretežno “odradjenih” u keramici ali i jos nekoliko slikarskih pravaca što je svedočanstvo raznolilikosti stvaralaštva