Category: Bačka Topola

Nakon četrdesetogodišnjeg iskustva i borbe sa  javnim mišljenjem mogu samo da konstatujem da smo svi ovde na rubu nervnog sloma ili nam se taj lom već i desio – možda i više puta, i da sada trpimo posledice . Sve to kao posedica bačkotopolskog političko- privrednog rijalitija koji je doprineo da Bačka Topola, koja je bila centar razvoja komune, nekada medju hvaljenim na širem prostoru države, postane selendra u kojoj je mnogo toga uništeno, sada, u pokušaju( nadamo se uspešnog) vraćanja u život. Istovremeno “centar” razvoja izmeštao se u Pačir, majušno selo na obodu opštine.  Nije problem u tome što se neko razvija, nego je pitanje kojom je logikom selo sa par hiljada ljudi, iz iste kase, izvuklo mnogostruko više novca nego mesto sa dvadesetak hiljada ljudi.

Poznavaoci prilika skloni su sve da objasne imenom Zoltana Sombotija, koga nazivaju, političko privrednim magom ovih prostora, koji je centar opštinskog informisanja uspeo da prebaci u Pačir, Udruženje gradjana “URKO”vlasnika seoske televizije ,koje je postalo vlasnik opštinskog javnog servisa televizije Ekspres kanal i Regio radija.“Udruženje za regionalnu komunikaciju “URKO“ iz Pačira je jedini kupac celokupnog kapitala Javnog informativnog preduzeća „Bačka Topola“. Početna cena je iznosila 35.201,88 evra.   Seosko udruženje građana „Urko“ na čijem je čelu do 29.01.2014. godine bio Zoltan Sombati, u to vreme i predsednik Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, i istovremeno predsednik Saveta mesne zajednice Pačir, koja je delom finansirala ovo udruženje građana. Kako onda objasniti da nije procesuiran uprkos krivičnim prijavama i o očiglednom sukobu interesa.

Moćni, „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je ponovo Zoltan Sombati predsednik Saveta, i koja je vlasnik 51 procenta vlasništva u preduzeću. U uredjenje kupališta i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima “Dnevnika”. Interesantno je da je prema dokumentima APR-a deo „Urka“, u odlučivanju 51 posto. Inače preduzeće  gazduje banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra.  U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara.(pet hiljada dinara)Tako narodne pare, sve u rukavicama, predjoše u privatne ruke….

Istovremeno u Bačkoj Topoli jedva se smoglo snage , posle duže vremena, da se sruši objekat “venusa” prepušten zubu vremena. Podsetimo radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa.Kažu- opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.

Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.

Još nažalost nismo ni počeli da prevazilazimo traume iz  minulih godina, , koje su bile ekstremno frustrirajuće, a usledile su nove, tranzicione frustracije. O tom potom.

Rukovodeća elita ili bolje reći vasnici preduzeća, koja čine privredu ove severnobačke opštine, najlakše se dogovaraju oko plata radnika. Javna je tajna da se s vremena na vreme sastanu, uz večeru,  postignu dogovor, da je najčešća plata koju će isplaćivati-minimalac . Kažu nema smisla da konkurišu jedni drugima oko radnika, koji su još uvek ostali “na rodnoj grudi”. Dobri poznavaoci prilika, u ovoj oblasti, skloni su ovo objasniti kao “udruženi zločinački poduhvat” dobrostijećih gazda u cilju izrabljivanja radne snage i formiranja socijalnog milje -bede koja caruje kao rezultat ovakvog načina razmišljanja.

Da je tako potvrdjuju brojke o prosečnoj plati u opštini Bačka Topola , koja je u 2017  iznosila 39.959 dinara  i manja je od republičkog proseka za oko 8000 dinara. U tih četrdesetak hiljada stala je cela narodna priča o kupusu i mesu. Meso jedu gazde a kupus oni koji omogućuju gazdama da se prse svojim privrednim dostignućima. Radnici ne mogu od punog radnog vremena da obezbede troškove “režije”i prazan sendvič pride. Tome treba dodati i više od 60 procenata penzionera Bačke Topole, njih oko 5000 koji ne primaju više od 25.000 dinara a koji su “plod” dugogodišnje privredne prakse ove opštine pa sada plaćaju ceh.

Poravajuća praksa, zadriglih gazda, da tu minimalnu platu nude visokoškolcima, sa diplomom ekonomiste ili lekara- recimo, na fabričkoj traci, sve sa prekovremenim radom, dopunjuje šta su sve smislili biznismeni u svojoj ličnoj pohlepi. Praksa je zasnovana  da drugoj dokazanoj da su mladi svesni da bez veze, tj prijatelja,rodjaka teško da će početi da rade i teorije “bolje išta nego ništa. Inače poznato je da ekonomisti najbolje prave mrtvačke sanduke veli diplomirani ekonomista koji bio na tom tretmanu.

Neopravdano bi bilo ne pomenuti praksu preduzetnika koji nakon isplate minimalca traže povrećaj pet do osam hiljada “keša” prilikom isplate plate tako da radniku ostane15.000- 18000 plate , za mesec rada.

Zato mladi često pakuju kofere i iz domovine ili konkretnije Bačke Topole, odu.

Bačka Topola će se nakon nekog vremena morati suočiti sa situacijom da neće imati mladu radnu snagu,  da sve što se oko nas dešava, polako nagriza ljude u psihičkom smislu, te se gubi nada da će barem jednog dana biti bolje.

Trebaju Bačkoj Topoli  investicije, trebaju  pare i moralna snaga. Najopasnija je moralna kriza, najgore je kad se čovek sam sa sobom sudara. Ima mogućnosti, samo bi trebalo stvoriti malo reda, trebalo bi da svako učini sve što može da se ne bi završilo diktatom moćnika, dovoljnih smih sebi, i  da se više vrednuje znanje.

.

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić kaže  da budžet Bačke Topole za ovu godinu iznosi oko milijardu i po dinara, od čega je veliki deo investicioni, a za ovu godinu im je najvažnije opremanje industrijske zone.
Bačka Topola ima tri industrijske zone, stara je popunjena, u drugoj su do sada prodate četiri parcele, a u trećoj su u toku radovi opremanja. Ove godine Bačka Topola je od Pokrajine dobila sredstva za opremanje industrijske zone u iznosu od 50 miliona dinara

– Prošle godine smo za infrastrukturno opremanje industrijske zone potrošili 50 miliona dinara, što novcima iz budžeta, ali i novcima po konkursima Pokrajine i Republike, a ove godine planiramo da uložimo još 70 miliona dinara- kaže Srdić. On dodaje da su prošle godine postavili vodovod i kanalizaciju u zonu, dok su ove godine u planu radovi na saobraćajnici.

U toku prošle godine potpisana su tri ugovora sa investitorima, a u pitanju su domaće kompanije- mlekara, prerada mesa i izrada elektronskih komponenti.

– Ove godine je prodata još jedna parcela i potpisan ugovor sa mađarskom kompanijom “Kite” – kaže Srdić i dodaje da imaju veću pomoć od Pokrajine, nego IPA fondova, iako već godinama unazad imaju saradnju sa Mađarskom. Ipak, značajno više novca dobijaju od Pokrajine, ali i Republike.

-Na teritoriji opštine Bačka Topola, u tri industrijske zone, posluju i domaće i strane kompanije, a prema rečima predsednika Skupštine opštine Saše Srdića najbolje rade “Jugo elit agro” doo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanija koja je kupila i Zobnaticu i koja ima velike zasade borovnica na više od sto hektara, zatim francuska kompanija “Lor” koja proizvodi delove za automobilsku industriju, slovenačka kompanija “Perutnina Ptuj”, poljoprivredno dobro “Krivaja” u kojoj je otvorena prva digitalna farma u Srbiji, čemu je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić pre nekoliko nedelja…

– Smanjena je nezaposlenost, otvaraju se industrije, pa i nova radna mesta, a dosta radnika je zaposleno i u slobodnoj zoni u Subotici – ističe Srdić i dodaje da dva puna autobusa radnika saobraćaju svakodnevno do slobodne zone u susednoj opštini.