Tajkuni privilegovani, građani na udaru

Dok bugarskom tajkunu, koji drži Staklaru u Paraćinu, država toleriše milionske dugove, građani ostaju bez struje i za dug od nekoliko dinara.

Paraćinska Staklara, koja je u vlasništu bugarskog konzorcijuma “Glas Industri”, čiji je većinski vlasnik bankar Cvetan Vasilev, duguje za struju 250 miliona dinara. Iako je dogovor bio da deo duga uplati do 3. avgusta, to se još nije desilo. Ipak, mašine u ovoj fabrici i dalje rade, jer im struja i pored ogromnih dugovanja, još nije isključena.

Građani tu privilegiju nemaju, jer im EPS crvene opomene šalje već za dug od 5.000 dinara.

Vest za mlade iz Bačke Topole

Ugostiteljski radnici na ceni u Austriji

Minimalac: 1.400 eur

Ovo je značajna vest za veliki broj mladih bačkotopolčana koji napuštaju sever Bačke tražeći posao u inostranstvu. Prema procenama,  dobro obaveštenih izvora, ovu opštinu svakoga meseca napusti oko stotinu mladih. Uglavnom zahvaljujući  Mađarskim pasošima i dvojnom državljanstvu. Smatra se da je na ovaj način odliv stanovništva znatno povećan u odnosu na poslednjih deset godina, do poslednjeg popisa, kada je broj stanovnika smanjen, sa 42.000 na 32.000, ili za hiljadu godišnje.

Velika je, takođe, potražnja i za pomoćnom radnom snagom u oblasti čišćenja zgrada (9.598) i pakovanja robe (7.574), opšte pomoćne radne snage (5.995), kao i za radnicima u skladištu (4.788).

Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl nedavno je konstatovao da ne može da shvati novinske članke da zatvaraju kafane zato što nema više ljudi, koji su spremni da rade vikendom.

„Očigledno nešto ne valja u našoj zemlji“, naglasio je on dodajući da zasigurno nije reč o nedovoljnim primanjima. Predsednik sindikata „Vida“ Gotfrid Vinkler na to je reagovao ukazujući da je tačno da gastronomija ima probleme, ali da je razlog što su loši uslovi rada.

„Sve dok su primanja u hoteljerstvu i gastronomiji nadprosečno niska, jer bruto primanje iznosi oko osam evra po satu, a pritisak natprosečno visok, ne treba da se čudimo o nedostatku radne snage u turizmu“, naglasio je on.

Od 1. maja ove godine zaposleni u hotelijerstvu i ugostiteljstvu imaju zakonski osigurana minimalna primanja u visini od 1.400 evra bruto mesečno.

Humanitarna modna revija “Test yourself“ 1.decembra

 

Povodom Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, prvog decembra, Modni svet Srbije u saradnji sa Supermarket concept store, organizuje humanitarnu reviju edukativnog karaktera pod nazivom „Test yourself“.

Treću godinu za redom sa istim ciljem da se ujedinimo u zajedničkoj borbi protiv HIV-a, pokažemo podršku prema ljudima koji žive sa HIV-om i setimo se onih koji su umrli organizujemo humanitarnu modnu reviju,najavio  je organizator.

Uz humanitarni karakter ovaj dogadjaj ima zadatak i da podigne svest mladih i poboljša obrazovanje ljudi o prevenciji i načinima zaštite od HIV- i pobede predrasude.

Program manifestacije koncipiran je u tri segmenta – modne revije, ples i edukacija.

Konkurs za radove „Test yourself“

Organizator  je raspisao konkurs i pozvao sve fotografe I grafičke dizajnere da svojim radovima  na temu borba protiv HIV/AIDS pod sloganom TEST YOURSELF podrže taj dogadjaj.

Konkurs je otvoren do 28.novembra kada će biti odabrano  12  najboljih radova  koji će biti izloženi u Supermarket concept store na dan održavanja humanitarne modne revije dok će svi radovi biti postavljeni na facebook profile Modnog sveta Srbije.

Uslovi konkursa:

Rad mora biti na zadatu temu. Broj radova koje možete poslati je neograničen, ali samo će dvanaest odabranih radova od dvanaest različitih kreatora biti izloženo. Kreatori izabranih radova u dužnosti su da rad donesu odštampan dan pred reviju.

Radovi treba da budu A3 formata, kasirana na peni do 5mm.

Prijave slati mailom fashionworldserbia@gmail.com na pod nazivom KONKURS. Slike slati u JPEG formatu i sa maila na koji možemo da Vas kontaktiramo, a u mail napisati ime i prezime, broj telefona i kratak opis rada.

Info mail: fashionworldserbia@gmail.com

Medjunarodna studentska eko konferencija u Novom Sadu

Prva Medjunarodna studentska konferencuja zaštite životne sredine  i nauka primenljivih u toj zaštiti  FISEC koja će okupiti 200 studenata iz sedam zemalja  biće održana od  14 do 16.novembra u rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.

Cilj konferencije čiji je organizator  Udruženje zaštite životne sredine RIO je jačanje kapaciteta ekološke svesti i  razmena  informacija  i iskustava  u sferi zaštite životne sredine zemalja učesnica.

Tokom trodnevne konferencije predvidjeno je prezentovanje radova eminentnih domaćih i inostranih stručnjka u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Zadatak konferencije je da se sagleda mogućnost obezbedjenja kvalitetnog načina života i ukaže na sve probleme koji utiču na životnu sredinu i održivi razvoj.Učesnicima će biti prikazane savremene tehnologije zelenog inžinjerstva i permakulturalne gradnje kao i savremena tehnologija prečišćavanja otpadnih voda,saopstio je organizator.

Konferenciju su podržali Ambasada SAD u Beogradu ,Agencija za zaštitu životne sredine i kompanije  Hemofarm , Veolia Water Solutions & Technologies i Legend World Wide.

Skup će otvoriti Rambo Amadeus.

Borba Svetozara Martinovića se nastavlja

ISELJAVA SE ZBOG FAŠISTA I KRIMINALACA

Svetozar MartinovićApelacioni sud u Novom Sadu, Sveozara Martinovića , oslobodio optužbe da je počinio krivično delo izazivanja nacionalne mržnje i netrpeljivosti, postavljanjem bilborda na kome je pisalo da prodaje kuću radi iseljenja iz Srbije po pritiskom madjarskih fašista, na ulazu u Bačku Topolu. Sada je postavio novi bilbord gotovo istovetne sadržine dodavši da državu želi da napusti i zbog pritiska bačkotopolskih kriminalaca.

Martinović upozorava, da je njegov revolt, na brojne pojave koje su se dogadjale u ovom severno-bačkom gradiću, gde žive u dobrim odnosima brojne nacije i manine, medju kojima su najbrojniji Madjari i Srbi i obraćanja za reagovanje opštinskom rukovodstvu, odlučio da postavi bilbord jer drugog načina da skrene pažnju na problem nije imao. Učinio je to jer su u ovo mesto ciljano dolazile muzičke grupe sa fašističkim predznakom poput „beatriče“ kojima su i nastupi u matičnoj Madjarskoj pod kontrolom. Navodi da su uznemirujuće i parole koje se pojavljuju i prizivaju reviziju Trianonskog sporazuma i nazivanje Bačke „delvidekom“ ili madjarskim južnim krajem. Smatra da je on kao osnivač Antifašističkog udruženja „Martinović-Matrasov“ morao da reaguje na promene naziva ulica kada je izmedju ostalog ulica revolucionara Čaki Lajoša preimenovana u Svinjska.
Umesto da uvide činjenice i preduzmu mere kako se to ne bi dogadjalo, opštinsko rukovodstvo je sazvalo Savet za medjunacionalne odnose i osudilo moj postupak. Usledila je i krivična prijava a tužilaštvo me teretilo za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Uprkos saznanju da sam bio izložen nalaganju iseljenja pod pritiskom. Noću su me pred kućom dočekivala lica obučena u uniforme sa kukastim krstom i oznakama „64 madjarske županije“. Namerno su zanemarili činjenicu da nikada nisam poistovetio madjarski narod i pijedince koji žele da poremete dobrosusedski odnos. Moja supruga je Madjarica a brojni prijatelji Madjari. Tako se i vlast pridružila hajci na mene i moju porodicu o čemu svedoči da je glavni svedok optužbe bila predsednica opštine Melinda Kokai Mernjak, koja je o ovome čula priču iz pete ruke.“- kaže Martinović
Kako se prema tvrdnji Martinovića ništa nije promenilo , već naprotiv pogoršalo za vreme sudjenja protiv njega a sada i od strane „bačkotopolskih kriminalaca“ odlučio se da nastavi borbu. Kaže da se sve odvija, po već vidjenom, perfidnom scenariju i da nema izbora sem da proda kuću i ode da živi u Crnu Goru, gde mu je dedovina.

Građani protiv smrada iz „Žibela“

PETICIJA I PROTESTI

Ako se zagađivačima niko ne suprostavi sve će nas potrovati. Za sada prikupljeno 1060 potpisa građana.- kaže organizator protestnog okupljanja Dragan Pečurica

10351378_10202775967940563_7210008414259271873_n
Dragan Pečurica – organizator protestnog skupa

Sa maramicima i maskama na licu građani Bačke Topole protestovali su, drugi put ove godine, ispred zgrade preduzeća AIK u okviru koga posluje fabrika za preradu životinjskog otpada „Žibel“, protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje kao i vode reke Krivaje. Na taj način izrazili su simbolično nezadovoljstvo, kako su istakli, dugogodišnjom nebrigom zagadjivača u opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš za elementarne uslove života u tim sredinama kao i na nepostojanje dobre volje da se to stanje promeni. Cilj okupljanja , protesne šetnje i boravka ispred poslovne zgrade AIK-a, kao matičnog preduzeća kafilerije „Žibel“ kao najvećeg emitera neprijatnog mirisa u Bačkoj Topoli je da se prozvodjači koji ne poštuju ekološke standarde na to nateraju. Protesni skup je podržao poznati muzičar i kompozitor Lajko Feliks. Zanimljivo je da je u pozivu na protesno okupljanje naznačeno da se na protesni skup pozivaju „svi oni koji smeju“.Sudeći po odzivu reklo bi se malo je onih koji su spremni, javno, da iskažu nezadovoljstvo, zbog nesnosnih mirisa, koje stanovnici Bačke Topole veoma često osećaju. „Kada bi vi verovali u uspeh akcije mi bi za tili čas počistili nesposobno rukovodstvo opštine postavili nove mlade ljude a ovima nebi dozvolili da promene fotelje nego bismo ih pozdravili za sva vremena. Zaustavili bi zagadjivače na veoma jednostavan način. Ja ću taj posao svakako uraditi samo mi to što građana nema dovoljno na ovim protestnim okupljanjima, mnogostruko otežava posao. Zahvaljujem se svim onim nevidljivim ljudima koji su istrajali u svemu ovome koji marljivo skupljaju potpise građana, kopiraju papire, obaveštavaju ljude i brinu o mnogim stvarima, obezbeđuju dobro ozvučenje za skupove, savetuju, podržavaju iako možda i nisu iz Bačke Topole, nego izdaleka. Zahvaljujem se našim umetnicima koji svojim talentom čine da ovi skupovi imaju dušu! Svi oni koji su se pojavili na prvom i na drugom našem okupljanju mi daju snage da ovaj posao radim i dalje jer ako se zagadjivačima niko ne suprotstavi oni će nas sve potrovati!”- kaže organizator protestnog okupljanja Dragan Pečurica.

10547947_10202775972620680_7266602194544961979_o Udruženje za zaštitu životne sredine „Arkus“ više puta je upućivalo zahtev opštinskoj inspekciji da utvrdi sastav i količinu gasova koje ova fabrika ispušta iz svojih postrojenja.Rezultata nije bilo ,ističu u Arkusu pošto ta inspekcija nema instrumenata kojim bi mogla kontrolisati aero i druga zagadjenja. Uz ekologe koji na taj problem ukazuju dugi niz godina sada i gradjani na različite načine pokušavaju da privole nadležne službe da učine nešto kako ne bi bilo više neprijatno udisati vazduh u Bačkoj Topoli. Potvrdjuje to peticija kojom se traži zdrav vazduh za Bačku Topolu i okolinu koja je pokrenuta na sajtu Peticije 24 com Kako se u tekstu peticije navodi ukoliko se sakupi dovoljan broj potpisa od nadležnih državnih organa tražiče se da fabrika ugradi odgovarajuće vazdušne filtere. Do 15. oktobra peticiju je potpisalo 1060 gradjana. Zanimljivo je da je reč o fabrici koja ima dozvolu za izvoz u EU koja bi trebalo da podrazumeva i potpunu ekološku bezbednost. Organizatori borbe za čist vazduh u Bačkoj Topoli odlučni su da zahtevaju od nadležnih republičkih inspekcija traže da reaguju u skladu sa zakonom. Obavestili su Bojana Pajtica , predsednika Izvršnog veća Vojvodine, o ozbiljnosti problema sa kojim se zbog zagadjenja vazduha susreću bačkotopolčani. Odrednica za žalbu je i državno Ministarstvo za poljoprivredu.

10629343_10202776003981464_5676053887376922361_o

Izložba slika Jožefa Ača

Gradski muzej Senta i Muzej u  Bačkoj Topoli se pripremaju za jedinstvenu retrospektivnu izložbu.Reč je o  izložbi slika Jožefa Ača iz zbirke ove dve institucije koja će biti  otvorena 5. septembra 2014. godine u Muzeju  u Bačkoj Topoli.

Jožef Ač rodjen je u Bačkoj Topoli  gde je završio osnovnu školu,a nakon toga gimnaziju u Subotici. Godine 1938. završio je Kraljevsku umetničku školu u Beogradu.Studije je nastavio na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Miluna Milunovića. Bavio se slikarstvom, grafikom, decenijama je pisao likovne kritike. Sa direktorom Gradskog muzeja u Senti, Gezom Tripolskim 1952. osnovao je likovnu koloniju u Senti koja kontinuirano radi i danas. Učestvovao je u osnivanju i drugih vojvođanskih kolonija. O njegovom stvaralaštvu svedoče brojne nagrade i priznanja.

Izložbu će otvoriti: dr Olga K. Ninkov, istoričar umetnosti

Žibel i dalje ekološki problem

 

Ekolozi,ali i stanovnici Bačke Topole smatraju da je jedan od najvećih ekoloških problema u gradu zagadjenje vazduha koje prouzrokuje fabrika za preradu animalnog otpada „Žibel“. Zbog velikog broja žalbi gradjana na neprijatan miris Udruženje za zaštitu životne sredine „Arkus“ više puta je upućivalo zahtev opštinskoj inspekciji da utvrdi sastav i količinu gasova koje ova fabrika ispušta iz svojih postrojenja.Rezultata nije bilo ,ističu u Arkusu pošto ta inspekcija nema instrumenata kojim bi mogla kontrolisati aero i druga zagadjenja. Uz ekologe koji na taj problem ukazuju dugi niz godina sada i gradjani na različite načine pokušavaju da privole nadležne službe da učine nešto kako ne bi bilo više neprijatno udisati vazduh u Bačkoj Topoli. Potvrdjuje to peticija kojom se traži zdrav vazduh za Bačku Topolu i okolinu koja je pokrenuta na sajtu Peticije 24 com Kako se u tekstu peticije navodi ukoliko se sakupi dovoljan broj potpisa od nadležnih državnih organa tražiče se da fabrika ugradi odgovarajuće vazdušne filtere. Zanimljivo je da je reč o fabrici koja ima dozvolu za izvoz u EU koja bi trebalo da podrayumeva i potpunu ekološku bezbednost.

Dolijali razbojnici

Припадници Полицијске управе у Суботици ухапсили су А. П. (1995) из
Бачке Тополе*, док су против *малолетне особе из околине Бачке Тополе
поднели кривичну пријаву, надлежном тужилаштву, у редовном поступку, због
постојања основа сумње да су извршили више кривичних дела разбојништва и
тешких крађа на дрзак и безобзиран начин.

Они се терете да су од почетка јула, у суботичким насељима Прозивка, Токио
и Бајнат, пресретали старије жене на улици, отимали им новчанике и скидали
са врата ланчиће, које су затим продавали у златарама, на подручју града.

Осумњичени А. П. ће након задржавања, уз кривичну пријаву бити доведен на
саслушање у Основно јавно тужилаштво у Суботици.

Акционари: Поништити приватизацију комбината

У организацији Савеза удружења акционара Војводине у Фекетићу су се окупили
акционари петнаестак пољопривредних комбината како би по ко зна који пут
затражили од републичких власти да поништи приватизације које су
упропастиле њихова предузећа а њихове породице довеле до просјачког штапа.
На скупу је одлучено да већ наредних дана група акционара оде у Владу
Србије јер је, како је речено, премијер Вучић игнорисао све њихове
досадашње молбе и позиве да се приватизације пониште, а комбинати врате
онима који су их и стварали.
falu_56

За Веселина Мухадиновића, председника Савеза удружења акционара Војводине,
који окупљају преко 50 хиљада чланова, дилеме нема: "Комбинати су
приватизовани и уништени уз несумњиву подршку једне ревизорске куће  иза
која је стајала држава!"

"Зато ми и тражимо да специјални тужилац за организовани криминал испита ко
је тај који је наредио да се сваки комбинат продаје у мају и јуну када је
заснована производња. У сваком комбинату она је била ревизор и давала
потврде да је све у реду чиме је пљачка легализована", објашњава
Мухадиновић.

Са ништа мање горчине не говоре и Томислав Пешут из Криваје и Никола Вораз
из Комбината Ђуро Стругар из Куле, која, по његовим речима, одавно није
кула Бачке, већ рупа у којој од некадашњих десет хиљада запослених ради тек
хиљаду.

"Криваја је радила око пет хиљада хектара земље, фарму свиња капацитета 20
хиљада, фарму музних крава хиљаду грла и у турнусу испоручивала око 1.200
јунади... Од тога је остао само коров и порушени објекти", каже Пешут.

"Агенција за приватизацију продала је Ђуро Стругар за два и по милиона
евра, а вредео је најмање дванаест пута више. То би сваки чобан, сељак и ми
сиротиња знали то да продамо. Али, не за те паре већ бисмо обештетили
државу и мањинске акционаре", додаје Стругар испред седамстотињак акционара
из кулског кобината.

Акционари су више пута посебно истакли проблем задружне земље која је, како
је речено, незаконито продавана на шта је једино реаговала општина Мали
Иђош решењем да се она врати стварним власницима.

"Ми хоћемо на овај начин да дамо јавности Србије до знања да је, нажалост,
у појединим приватизацијама у Војводини било пљачке. Не желим да именујем
никога, јер је то посао државних органа. Наша је обавеза да станемо уз овај
народ", објашњава свој поступак председник општине Марко Ровчанин.

Велики број учесника данашњег скупа очекивао је да ће бити блокаде пута.
Међутим, како нам је организатор објаснио полиција то није допустила.