BAČKA TOPOLA – Page 110

BAČKA TOPOLA-SPAŠAVANJE PROPALE INVESTICIJE BUDŽETSKIM “MIŠIĆIMA”

. Od dobre ideje, 2018 se obeležava godina propale investicije, koju opština Bačka Topola pokušava da spasi sa 25 miliona, iz budžeta i očekivanje nove potpore pokrajinskih vlasti.

Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 200 miliona.

U strategiji razvoja bačkotopolske opštine,svojevremeno, je, krupnim slovima je označen “DOM UČENIKA” , nedaleko od Poljoprivredne škole, na obali, akomulacionog jezera. Najvljen je kao rešenje dugogodišnjih problema, učenika putnika, koji su konačno, tu trebali naći utočište za vredan djački rad. Posebno je obradovalo jer je finansijer bio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji trebao da isfinansira, sve za 50 miliona dinara, preda “ključ u ruke”a domaćini, samo da usele učenike. Od dobre ideje, 2018 se obeležava godina propale investicije, koju opština Bačka Topola pokušava da spasi sa 25 miliona, iz budžeta i očekivanje nove potpore pokrajinskih vlasti. U medjuvremenu je za “DOM UČENIKA” potrošeno novca, koliko za još dva nova ili oko 150 miliona dinara.

MUP je, nedavno saopštio, da je subotička policija uhapsila bivšeg predsednikaopštine Bačka Topola i još dve osobe zbog osnova sumnje da su pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja oštetili za 40 miliona dinara. Oni su osumnjičeni da su od 2008. do 2012. godine potpisivali i overavali dokumenta sa neistinitim sadržajem u kojima je navedeno da je građevinsko preduzeće „Kovačević“ ugradilo materijal i izvelo radove na rekonstrukciji Doma učenika Bačka Topola, koji u stvarnosti nisu izvedeni.

Formalno pravno jeste tako. Dobri poznavoci prilika, objšnjavaju da je direktni nadzor vršilo odgovorno stručno lice , potpisivalo takozvane “situacije” o izvršenim radovima a predsednik na osnovu toga potpisivao. Nije tu kraj kruga. Otvoreno se govori o megalomaniji, tada, dobro pozicioniranih “političara” koji su insistirali na gradnji medjusprata, koji nije bio predvidjen projektnom dokumentacijom, što je podiglo vrednost investicije i onemogućilo da se posao za predvidjenih 50 miliona privede kraju, koji sada sede sa strane, plašeči se, da se neko ne doseti.

Zgrada “Doma učenika”, stoički propada, izložena zubu vremenaa gradjevinari su davno napustili gradilište. Opština je u nekoliko navrata intervenisala, ne bi li spasila što se spasiti može. Poslednje što je radjeno bila je ekektroinstalacija ali je novca brzo presušilo i ponovo sve stalo. Godina 2018 označila je da opština ne odustaje pa se odvažila da , od nešto više od 1,5 milijardi budžeta, odvoji 25 miliona, kako bi spasila objekat , od propadanja. Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici Skupštine opštine, odbornicima je rečenoda će se pokušati nedostatak nadomestiti iz pokrajinskih fondova.

Dom učenika postaje tako ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda u potrošenom novcu. Zaista ekspertima je teško objasniti da će, koliko sutra, nešto što je trebalo da košta 50 miliona dinara , koštati , preko 200 miliona. Da li će za opremu trebati , još toliko, ostaje bačkotopolčanima da saznaju i da se pitaju dokle će da svojim dinarom krpe tudje rupe, slično kao što je bio slučaj sa 100 miliona Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži”

BAČKA TOPOLA- “PROSPERITATI”,BAČKOTOPOLČANIMA, 529 MILIONA

BAČKA TOPOLA -Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona i “SILA” sa 50 miliona dinara.

Preko četiri hiljade poljoprivrednih mašina, traktora i priključnih alata na poljima Vojvodine nosi nalepnicu „Prosperitati” koja označava da su kupljeni iz donacije mađarske vlade. To je samo deo onoga što je urađeno u poslednje dve godine, a predstoji još treća godina realizacije programa Fondacije „Prosperitati” čiji će ukupan bilans biti: 200 miliona evra novca mađarske vlade raspodeljeno kroz bespovratne donacije ili kreditne podsticaje za, kako se procenjuje, 15.000 domaćinstava u Vojvodini.

Program pomoći mađarske vlade sunarodnicima preko granice, jedan od uslova za konkurisanje jeste dvojno državljanstvo, predstavljen je krajem 2015. godine, a njegovo ostvarivanje krenulo je kao pilot-projekat u Vojvodini januara 2016. godine. Fondacije „Prosperitati”, posredstvom koje se ova pomoć realizuje, početna suma od 160 miliona evra (50 milijardi forinti) nakon dobrih iskustava povećana je na preko 200 miliona evra.

Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona i “SILA” sa 50 miliona dinara.

. Od ukupno 36 pristiglih projekata, prihvaćeno je 10 u poljoprivredi i 13 u privredi. Prihvaćeni projekti u poljoprivredi imaju obavezu da ostvare integraciju, objašnjava Balit Juhas rukovodilac Fondacije “Prosperitati” i dodaje da je reč o velikim proizvođačima sposobnim da imaju zaokružen proces proizvodnje od uzgoja do prerade i plasmana. Ukupna vrednost ovih investicija je 10 milijardi dinara. Juhas dodaje da je poslednjih dana 2017. godine zaključen i konkurs za srednja preduzeća i gazdinstva, gde je vrednost ulaganja do pola miliona evra, i tu očekuju investicije u ukupnoj visini od 20 miliona evra te da ćeu sledećem koraku biti raspisan konkurs za male proizvođače, koji će biti dobavljači velikih proizvođača, prerađivača, integratora.

„Na taj način ćemo zaokružiti razvojni ciklus i povezati ljude, što smatramo da je izuzetno bitno, u vrednosnu vertikalu. Ne može da se dogodi da razvijemo kapacitete, a da nemamo dobavljače, krenuli smo od malih proizvođača do velikih, integrisanih sistema. Očekujemo i povezivanje sa oko 4.300 dobavljača i gledamo da svima pomognemo da se razviju u tom vrednosnom lancu”, kaže Juhas.

PODELJENO PUNO PARA, KAKO KOME, NAJVIŠE SVOJ SVOME

Opština Bačka Topola ove godine izdvojila sredstva za podršku 114 udruženja građana.

Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder potpisao je ugovore o podršci 114 udruženja građana u ukupnom iznosu 15.110.000 dinara. Ovim sredstvima će se sufinansirati privredni razvoj, socijalna i dečja zaštita, kultura, izdavanje knjiga i monografija, štampani mediji, organizacije koje se bave zaštitom životne sredine kao i crkve, za njihov rad i realizaciju programa.

Rekorderi po primljenim iznosima su, BETEŽDA, sa 2,5 miliona dinara , Asocijacija za razvoj opštine , 1,65 miliona i SPC BAJŠA sa 1 milion dinara. Potom slede CIVIL sa 850.000 dinara, NADJAPATI KUKAC PETER sa 450.000 dinara i URKO sa 370.000 dinara. Ostali su zadovoljeni sa iznosima od 10.000 do 50.000 dinara.

Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder kaže da ovi iznosi nisu niži nego prošle godine i da srazmerno rastu povećanjem budžeta. To je dobra vest za sve i smatram da ćemo i nadalje tako raditi – dodao je prvi čovek Bačke Topole. On je posebno istakao svoje zadovoljstvo što su prošle godine svi pobednici na konkursu uspeli da podnesu obračune utrošenih sredstava na za to predviđen način.

U GUNAROŠU NOVE TABLE SLEDI OBNOVA SALE ZA FISLULTURU

Osnovna škola “Đerđ Deže” iz Gunaroša je dobila nove, savremene školske table zahvaljujući konkursu pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Pohađa je oko 120 učenika na mađarskom jeziku. Njih je posetio pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš kako bi se uverio u obavljene radove, a sledi i obnova sale za fiskulturu.

Na nove table se piše flomasterima u boji, koje su zamenile stare table u sedam razreda. Učenicima se sviđaju nove table, kažu da se puno bolje vide. Prijašnjih godina su zahvaljujući konkursima pokrajinskog sekretarijata obnovljeni računari i interijer, a sada konkurišu za sređivanje krova fiskulturne sale. Direktorka Hermina Čikoš kaže da je zgrada građena sedamdesetih godina i otada nije bilo radova na njoj. Zbog kondenzovane vode je patos uvek bio mokar, krov je prokišnjavao, osvetljenje je propalo.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da bi želeli da konstantno iz godine u godinu obezbeđuju sredstva za ove radove i osavremenjavanje škola.

TIBOR TOT- ZA MESEC DANA U BAČKOJ TOPOLI BESPLATNO ČIPOVANO 600 PASA

Direktor Tibor Tot kaže da su ovog meseca već čipovali oko 600 pasa, te su ih i vakcinisali.

Vlasnici pasa su obavezni da pse starije od 3 meseca čipuju i vakcinišu protiv besnila. Zahvaljujući mikročipovima se može pratiti broj pasa, koji poslednjih godina raste te ih je sada oko 3.800.

Čipovanje pasa je proces obeležavanja jedinki zbog utvrđivanja identiteta i zakonski je obavezan za sve vlasnike pasa i mačaka. Čipovanje je dragoceno kod nalaženja izgubljenih životinja i njihovog vraćanja vlasniku, ali je takođe važan i na izložbama i sajmovima. Svaki registrovani pas ima svoj individualni broj i oznaku. To je njegova lična karta, ali se u nju, za razliku od naših ličnih podataka, ne unose nikakvi drugi podaci sem broja. Čipovanje se vrši uglavnom između šest do osam nedelja straosti ljubimca, iako se ove intervencije mogu vršiti u bilo kojem životnom dobu. Ugradnja mikročipa je skoro bezbolna metoda i ne razlikuje mnogo od davanja obične injekcije. Čip je veličine zrna pirinča i ugrađuje se u predelu vrata psa.
Time i podaci o vlasniku psa ulaze u bazu podataka koja se zahvaljujući čipu mogu uvek lako očitati. Zahvaljujući inicijativi opštine Bačka Topola, vlasnici pasa će ovim uštedeti 980 dinara, koliko košta čipovanje. Zaposleni u veterinarskoj stanici obilaze ulice i gde naiđu na vlasnike, tamo mogu odmah da reše čipovanje, a tamo gde ih nema ostavljaju poruke. Direktor Tibor Tot kaže da su ovog meseca već čipovali oko 600 pasa, te su ih i vakcinisali. On dodaje da je obaveza vlasnika da čipuju životinje, jer ako se izgube da ih lakše nađu.

Svi koji žele da se prijave za čipovanje u opštini Bačka Topola, to mogu da urade na broj telefona 063/58-14-54-es ili 741-138.

BAČKOTOPOLSKE ZGRADE POD INSPEKCISKIM NADZOROM

Sve zgrade u Srbiji moraće da imaju upravnika do kraja godine. U onim koje su ozbiljno shvatile slovo Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u toku su izbori za upravnika, koji će zameniti dosadašnje predsednike Skupštine stambene zgrade. Kako u Bačkoj Topoli to u velikom broju zgrada nije uradjeno inspekciske sluzbe istakle su , na ulazima, zapisnike o inspekciskom nadzoru uz upozorenje o posledicama ukoliko to ne učine u ostavljenom roku.

Ko može da bude upravnik

Propisi su jasni. Upravnik može da bude izabran iz redova vlasnika stanova koji čine Skupštinu stambene zajednice (sada je to Skupština stambene zgrade). Uslov je da prosta većina učestvuje u izborima potencijalnog upravnika.

Ono što je najčešći problem što uglavnom stanari nisu zainteresovani da dođu na zakazane sastanke za izbor.

Izbor moguć i pisanim putem

Kod višespratnica gde ima puno vlasnika stanova, rešenje za izbor upravnika je da se on bira pisanim putem ili elektronski, a što je takođe zakonom predviđeno. Da bi izbor bio validan potrebno je da stanar osim zaokruživanja kandidata potpiše i list.

Volonterski ili sa naknadom

Stanari mogu da se dogovore sa upravnikom o nadoknadi, ali i on to može ako želi da radi i volonterski. Do sada u praksi je bilo da predsednici Skupštine stanara malih zgrada ne uzimaju naknadu, ali tamo gde zgrada ostvaruje prihode (na primer od zakupa slobodnih prostorija) to čine.

SUBVENCIJE ZA POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE I DALJE 4000 PO HEKTARU

Ostaje subvencija od 4.000 dinara po hektaru obradive površine, rekao je Arpad Fremond za Panon RTV. Potpredsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije iz redova SVM-a povodom IPARD fondova rekao je da je zainteresovanost bila nešto manja od očekivane. Po njegovom mišljenju razlog tome je što je 2017.-ta godina bila loša za poljoprivrednike i manje njih se odlučilo da konkuriše. Arpad Fremond govorio je i o tome na koliku pomoć od države mogu da računaju poljoprivrednici u ovoj godini.

„Ono što se odnosi na subvencije države u odnosu na obradivo zemljište, poljoprivredne subvencije i druge pomoći, može se reći da će u 2018. godini biti iste kao u 2017. godini. Na žalost, pomoć nije mogla biti povećana. Po osnovu obradivog zemljišta subvencija će ostati četiri hiljade dinara po hektaru, i biće direktno isplaćena proizvođačima. Nije potrebno to potvrđivati nikakvim računima, nema povrata, nego proizvođači direktno na svoj račun dobijaju tih četiri hiljade dinara po hektaru. Ostaje pomoć za uzgoj goveda, u visini od 25 hiljada dinara, za suprasne krmače je 10 hiljada dinara, za ovce i koze po sedam hiljada dinara, za košnice odgajivači dobijaju 720 dinara. Za tovne svinje subvencija je hiljadu dinara, a za tovne bikove subvencija je ostala 10 hiljada dinara, za jagnje i jare poljoprivrednici mogu da računaju na po dve hiljade dinara”, rekao je Arpad Fremond.

STRUČNA PRAKSA UZ NADOKNADU OD 20.000 DINARA

Projekat nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“ u saradnji sa Nacionalnim udruženjem Serbia Organika objavio je javni poziv za obavljanje stručne prakse iz oblasti organske poljoprivrede i prehrambene tehnologije po principima organske proizvodnje.
Cilj prakse je, sticanje potrebnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade i osposobljavanje za obavljanje poslova u sektoru organske proizvodnje.
“Program stručne prakse je namenjen mladim, nezaposlenim licima do 35 godine starosti koji su:
diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu (smer organska poljoprivreda/ekološka poljoprivreda, voćarstvo/vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, opšta agronomija, stočarstvo – zootehnika, fitomedicina i prehrambena tehnologija) ili Tehnološkom fakultetu (smer prehrambena biotehnologija i prehrambeno inženjerstvo) ili na poslednjoj godini osnovnih ili master studija gore pomenutih fakulteta i studijskih programa/smerova. ” kaže Helena Mearoš, iz opsinskog veća Bačke Topole
Na konkurs mogu da se prijave svi oni koji ispunjavaju su državljani Republike Srbije,
da imaju manje od 35 godina, da su nezaposleni,da su završili ili završavaju neki od navedenih fakulteta i studijskih programa,da nisu imali radno iskustvo u oblasti organske i prehrambene tehnologije,da su spremni za sticanje novih znanja i veština, da su motivisani i spremni za rad u ovoj oblasti, piše u programu
“Odabranim kandidatima program stručne prakse nudi priliku za sticanje praktičnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade u sektoru organske proizvodnje kod poslodavaca koje uspešno posluju u ovom sektoru dugi niz godina.Tokom trajanja stručne prakse licima koja učestvuju u programu biće plaćena nadoknada u mesečnom iznosu od 20.000 dinara (neto), troškovi prevoza i doprinosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Predviđeno trajanje programa je do 6 meseci.”- objašnjava Mesaroš
Svi oni koji su zainteresovani za pohađanje stručne prakse treba da pošalju sledeća dokumenta:
Prijavu za stručnu praksu (preuzima se na veb stranici udruženja Serbia Organika) http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/ Kratku biografiju napisanu u slobodnoj formi,Motivaciono pismo,Fotokopiju lične karte, Fotokopiju diplome (ne mora da bude overena) – za nezaposlena lica, Fotokopiju indeksa prve strane i strane gde je overen poslednji semestar – za studente Prijave sa navedenom dokumentacijom se dostavljaju mejlom na: info@serbiaorganica.org ,Rok za slanje prijava je 15. mart 2018. do 17:00.
Prijavu možete preuzeti na sledćem linku i na veb stranici http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/
“Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje. Projekat sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije kao vodećim partnerom. Cilj projekta je da pruži podršku mladima između 15 i 35 godina starosti da se bolje pozicioniraju na tržištu rada i da se lakše i brže zaposle.”- ističe Helena Mesaroš

POMOĆ POKRAJINE, ZA KVALITENIJI OBROK, U BAMBIJU

“Konkursom kod Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje , propise , upravu nacionalne manjine-nacionalne zajednice, koji je raspisan u decembru 2017.godine, tiče se pomoći jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini za opremanje predškolskih ustanova . Opštini Bačka Topola je, nakon odlučivanja, odobren iznos od 342.000 dinara za kupovinu konvektomata za pripremu gotovih jela , koji zadovoljava potrebe Predškolske ustanove “Bambi”. Zahvaljujući ovim sredstvima zamnjena je rerna koja je stara oko 40 godina” . – kaže zamenik predsednika opštine Marina Popović
Ovo je treći konkurs Pokrajinskog sekretarijata na kojem je opština Bačka Topola dobila sredstva za P.U. “Bambi”.

“Podsećam da su odobrena sredstva za izradu projektno -tehničke dokumentacije u iznosu od 200.000 dinara , zamenjena je stolarija u sobama koje koriste deca , što predstavlja 1. fazu radova na zameni stolarije na centralnoj zgradi , u iznosu od 2.345.000 dinara, a po trećem konkursu je dobijen pomenuti konvektor.”- ističe Popović

U NOVU PROIZVODNJU, RATARI ULAZE, POSLE PROŠLOGODIŠNJE LOŠE PROIZVODNJE

Kako finansirati prolećnu setvu, to je pitanje koje muči bačkotopolske ratare. Loša prošlogodišnja proizvodnja, niske cene poljoprivrednih proizvoda i male subvencije problemi su sa kojima se ulazi u novu kampanju.

Oko 50.000 hektara oranica, toliko će poljoprivrednici u opštini Bačka Topola, zasejati ovog proleća. Setva će početi u martu, ali poljoprivrednici već sada planiraju i računaju kako nakon prošle godine isfinansirati ovogodišnju setvu.

“Dizel gorivo je ono što nas najviše boli. Sa ovom cenom teško nam je ući u proizvodnju, jer gorivo je sve skuplje. Nadamo se tom regresiranom gorivu, koje nam samo obećavaju, a mi ga čekamo od sezone do sezone, od setve do žetve”, kaže Bela Šiška

Oni poljoprivrednici koji su računali da će prodajom prošlogodišnjeg roda, pred setvu, zaraditi više nego da su rod prodali u žetvi biće ovog proleća na gubitku.

“Kada smo vršili kukuruz bio je 16, 16,50 dinara, a sada je sušeni kukuruz 16 dinara. Istovremeno cena semenskog kukuruza je povećana za 30 i više odsto, veli ŠIška.

“Najveći problem je novac, jer za prolećnu setvu treba uzeti i veštak i seme i hemiju, a žito je jeftino, kukuruz je jeftin. Znači oni koji misle setvu finansirati prodajom kukuruza i žita moraće prodati više nego da u rod prodavali u vreme žetve”, objašnjavaju poljoprivrednici.

Njive ipak neće ostati nezasejane. Poljoprivrednici kažu dobar rod može se očekivati samo ako se uloži u setvu.

“Gotov novac uložiće ko može da plati, ko nema taj će na crtu, pa se na kraju onda izračuna i nama ostane koliko ostane. Onda poljoprivrednici sa tim ulaze u godinu da žive, pa čekaju novu setvu. Tako ko nema novca da direktno finansira setvu ulazi se zadužuje u paritetima koji naravno što se kasnije plaćaju su nepovoljniji”, napominje Šiška.

Mali proizvođači nemaju veliku pomoć iz agrarnog budžeta, jer 4.000 dinara po hektaru nedovoljno je za bilo kakva ulaganja.

“Ako neko ima 10 hektara, 40.000 dinara koje će dobiti nisu mu dovoljne ni za kupovinu starog akumulatora za traktor”, razmišljnje je poljoprivrednika

U novu setvu ratari ulaze posle loše prošlogodišnje proizvodnje u kojoj su uglavnom knjižili gubitke.