Od početka krize,, potražnja za toalet papirom u Srbiji skočila je 208 odsto u odnosu na period pre krize, ali Bačka Topola, nije ni po tome izuzetak. “Kada uđu u supermarket, ljudi traže vrednost i veliku količinu, i privuku ih velika pakovanja toalet papira kojima žele da povrate osećaj kontrole“, jasni su psiholozi, govoreći o potrošačkoj panici koja prati epidemiju.
Kad je epidemija virusa korona, službeno nazvana Kovid-19 izbila i počela se širiti Srbijom, zaštitne maske bile su prvi proizvod na koji su ljudi navalili i koji je nestao iz apoteka. Zatim su kupci, u navali na prodavnice, ispraznili police s antibakterijskim sredstvima, vlažnim maramicama i sapunima, a negde i s trajnom hranom. Paralelno na vrh potrošačke liste izbio je toalet papir. Jasno je koja je primarna svrha toalet-papira. No, budući da, za razliku od maski i sredstava za dezinfekciju ne nudi nikakvu zaštitu od virus korona, a za razliku od hrane nije nužan za preživljavanje, nameće se pitanje zašto ga ljudi sad kupuju u velikim količinama?. Sem psihološkog nema drugog objašnjenja.
Već sada ima prognoza da će “više njih bankrotirati nego što će se inficirati”
U opštini Bačka Topola, epidemije korona virusa, proglašeno vanredno stanje – sve o čemu se razgovara, piše i izveštava fokusirano je na epidemiju, nove mere Vlade i izmene koje to donosi u svakodnevnim životima ljudi. Pored najvećeg pitanja: javnog zdravlja i obolelih od COVID-19, epidemija i vanredno stanje imaće značajne efekte na privredu ove opštine.Minulih godina inače je privreda Bačke Topole prepolovljena sa nekadašnjih12.000 radnika u privredi i više od 3000 u vanprivredi. Najveća neizvesnost je koliko će dugo kriza trajati. Ako epidemija bude relativno brzo zaustavljena, i dugoročni efekat na privredu će biti ograničen i mogli bismo da vidimo da privreda odskoči onoliko brzo koliko je brzo i pala, tvrde ekonomisti. . S druge strane, ako se ovakva situacija nastavi do leta ili duže, posledice će biti vrlo ozbiljne, u najgorem scenariju, moglo bi da dođe do pada zaposlenosti, zatvaranja preduzeća, pada likvidnosti, kašnjenja u plaćanju dobavljačima, kašnjenja u otplati kredita, nestašica, rasta sive ekonomije,pada investicija, smanjene potrošnje, rasta i poskupljenja javnog duga, pada budžetskih prihoda, planiranih za ovu godinu na 2,72 milijardi dinara. U njemu su sadržani investicioni projekti poput izgradnje prečistača, uređenja motela, završetka pokrivenih bazena i doma učenika….pa bi mnogo toga moglo biti dovedeno u pitanje.
Da li će Corona uticati na zainteresovanost investitora u Industrisku zonu
Prema prognozama koje čujemo od stručnjaka, verovatnije je da pandemija neće dostići tolike razmere da proizvede ovakve posledice – ako se svi budemo disciplinovano pridržavali preporučenih mera.
U ovom trenutku su, najugroženiji oni sektori koji su vezani za fizičko prisustvo posetilaca budući da njima delatnost de fakto prestaje – to su hoteli, restorani, turističke agencije, autobuski prevoz, kompletan sportski kompleks (uključujući, pored profesionalnog sporta, i kladionice, teretane, organizatori koncerata i drugih događaja, bioskopi,manikiri, frizeri, kursevi itd, kao i firme čije se poslovanje naslanja na sve ove grane. Naravno i veliki broj malih privrednika i preduzetnika koji zapošljavaju do desetak radnika či će posao prestati zbog smanjene zaiteresovanosti potencijalnih kupaca ili korisnika usluga.
Bačkotopolski mesni delikatesi su „rođaci“ one kobasice koja je 2013. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao nadjuža kobasica na svetu i pravi se, kao i svaka prava turijska kobasica, samo od mesa, paprike, belog luka, soli i bibera, a puni se u prirodna creva.
MANIFESTACIJU OTVORIO PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE SAŠA SRDIĆ
Prva Turiska Kobasicijada je održana 1985. godine, jedne zimske večeri kada je uz vatru furune i kuvano vino, došlo do komšijskog zadirkivanja čije su kobasice bolje. Očas formiran žiri, kobasice su donešene i tako je sve počelo. Danas prvo gostovanje u Baačkoj Topoli, gde su na poziv domaćina došli da pokažu štaa znaju i umeju. Promovišu 36. kobasicijadu i odaberu ekipu koja će predstavljati Bačku Topolu.
Majstori spremni za start takmičenja
“Po prvi put promovišemo ovu privrednu manifestaciju u Bačkoj Topololi. To je jedna je od najvećih manifestacija u Srbiji. Traje tri dana i poseti je na desetine hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva. Organizator je udruženje građana iz Turije, a pokrovitelj SO Srbobran. Na ovaj način smo obezbedili učešće naših gradjana i u takmičarskom delu i postali sastavni deo turiske priče o vrhunskim preradjivačima svinjskog mesa.” – kaže predsednik skupštine opštine Saša Srdić. Dodao je da je festival domaće kobasice okupio danas , u srcu Bačke, ljubitelje prave domaće bačke kobasice, one za koju proizvođači tvrde da se pravi bez veštačkih aditiva i od čistog mesa.
Bačkotopolski mesni delikatesi su „rođci“ one kobasice koja je 2013. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao nadjuža kobasica na svetu i pravi se, kao i svaka prava turijska kobasica, samo od mesa, paprike, belog luka, soli i bibera, a puni se u prirodna creva. – Imamo dugu tradiciju i godinama dolazimo u Suboticu, Sombor i Novi Sad, sada i Bačku Topolu, da pokažemo šta to Turija može da napravi. Ljdi znaju, dolaze, znaju da je ukusna i dobra, a tajne njenog ukusa nema. Kobasica je napravljena od mesa, soli, bibera i paprike, a razlikuje se samo odnos tih namirnica – poručuje Ištvan Tot, član UO „Kobasicijade“. Ovoj je prvi put da nam je u gostima udruženje „Kobasicijada“ iz Turije, koja donira poznatu turijsku kobasicu. Zahvaljujemo im se na tome, jer je svaka donacija za Narodnu kuhunju nama veoma značajna. Narodna kuhinja sada ima oko 600 korsnika i i dobrodošla nam je svaka donacija istakao je Tibor Leštar iz Crvenog krsta Bačke Topole.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije, Branislav Nedimović, i poverenik SNS-a za Bačku Topolu Nemnja Simović i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić, sa saradnicima, obišli su danas, tri poljoprivredna gazdinstva, na teritoriji bačkotopolske opštine: Uprkos krizi u proizvodnji mleka farmeri ne odustaju od mlečnog govedarstva. Nikola Žigić, jedan je od retkih žitelja Tomislavaca mesta kod Bačke Topole, koji svoju perspektivu, nije prepoznao u gradu, već se posvetio selu i tradicionalnom porodičnom poslu, mlečnom govedarstvu. Predrag Lalović,perspektivu je pronašao u odgoju svinja. U farmi goveda budućnost vidi Dejan Takač, iz Pačira. Oni su bili i odredište posete ministra Nedimovića.
Nedimović je sa poljoprivrednicima razgovarao o merama podrške agraru i najavio ubrzavanje administrativnih procedura.
Nedimović je kazao da će ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.
“I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta”, rekao je on. Pokrajinska vlada dodelila je poljoprivrednicima ugovore po Konkursu opremanja stočarskih farmi u AP Vojvodini u 2019. godini. Za ove namene preko Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za 69 korisnika izdvojeno je 80.000.000 dinara. ” Od ovih 69 ugovora najviše investicija je na teritoriji opštine Bačka Topola, čak sedam, šest na teritoriji opštine Vrbas, Subotica i Žitište sa po pet. Opredeljeni smo za subvencionisanje intenzivnih proizvodnji. Stočari zauzimaju značajno mesto, jer znamo koliko je rad u ovoj grani poljoprivrede zahtevan i mukotrpan, rekao je Nemanja Simović i dodao “Naš cilj je da unapredimo ovu oblast. Ono što pre tri godine, kada smo počeli da sprovodimo nove mere agrarne politike, nismo imali jeste veća usmerenost na male i srednje proizvođače. Iz dodele sredstava eliminisali smo velike kompanije koje sopstvenim kapitalom mogu da razvijaju poljoprivrednu proizvodnju u okviru svojih resursa i na taj način smo značajno povećali sredstva koja su usmerena ka malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima”. “Ukupan budžet za poljoprivrednu delatnost, svake godine povećavamo i na taj način pokazujemo da opština poljoprivredu stavlja na prvo mesto. Tako je i ove godine, u budžetu , kada smo značajnija sredstva za ovu namenu, opredelili za razvoj “- kaže Saša Srdić. Ministar, Nedimović je naglasio da u svakodnevnim razgovorima i obilascima gazdinstava želi da se lično upozna sa problemima na terenu i uvideo da ratare zanima da li će i oni imati pravo na dugoročni zakup. On kaže da je stočarima omogućeno da uzimaju zemlju u zakup na deset godina, a ratari će od naredne godine moći da uzimaju zemlju u dugoročni zakup.
“Važne su nam posete ministara jer je to prilika da predstavimo problemesa kojima se susrećemo.Posebno se to odnosi na ministarstvo poljoprivredejer smo poljoprivredni kraj. Ministar Nedimović, odlično poznaje probleme sa kojima se poljprivrednici susreću, spreman je da čuje i najteža pitanjai da na njih da odgovore. Obećao je da dolazi uskoro ponovo da obidje poljoprivrednike u oš nekoliko sela opštine.” rekao je Saša Srdić
Od naredne školske godine , sada je već izvesno, bačkotopolski, Dom učenika, primiće 107 učenika, zahvaljujući interventnim sredstvimaPokrajinske vlade od 25 i dodatnih 50 miliona dinara iz budžeta opštine Bačka Topola. U skladu sa principom podsticanja preduzetništva i ukupnog razvoja privrede u AP Vojvodini i velikog interesovanja, Pokrajinska vlada izdvojila je dodatnih 25 miliona dinara za subvencionisanje troškova nabavke repromaterijala s cilјem unapređivanja poslovnog procesa i delatnosti.
Podsetimo, gradnja je počela 2008 godine, ubrzo zaustavljena zbog potrošenog novca pa nastavljena nakon više od deset godina. Dom učenika u Bačkoj Topoli smešten je uz Poljoprivrednu školu. Prema planovima po okončanju radova moglo bi da useli učenike, koji bi na taj način rešili probleme sa putovanjem. Zbog doma učenika u škole u Bačkoj Topoli upisivalo bi se više dece, kaže za javnost, Tibor Tot, direktor Poljoprivredne škole i dodaje: „Ne bi to bila pomoć samo našoj školi, već i za još dve škole u opštini, za Gimnaziju i Tehničku školu, jer ukoliko bi se ostvarilo ovo ulaganje i otvorio dom učenika, onda bi se više dece javljalo na upis što bi podstaklo i razvoj smerova”.
Da se podsetimo istorije ovog svojevrsnog “Skadra na Bojani”.
MUP je, pre izvesnog vremena saopštio, da je subotička policija uhapsila bivšeg predsednikaopštine Bačka Topola A.B. i još dve osobe zbog osnova sumnje da su pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja oštetili za 40 miliona dinara. Oni su osumnjičeni da su od 2008. do 2012. godine potpisivali i overavali dokumenta sa neistinitim sadržajem u kojima je navedeno da je građevinsko preduzeće „Kovačević“ ugradilo materijal i izvelo radove na rekonstrukciji Doma učenika Bačka Topola, koji u stvarnosti nisu izvedeni.Prema poslednjim informacijama postupak je još uvek u toku.
Što radovi bliže kraju, cena veća
Poslednja politička koalicija, pre svega Srpska napredna stranka i Savez vojvodjanskih Madjara, odvažili su se da prekinu ovu gradjevinsku agoniju, koju su aktuelizovale bivše demokrate i deo smenjene strukture VMS-a i da privedu kraju ovu investiciju, preko potrebnu opštini u kojoj nastavu pohadja preko 1200 srednjoškolaca od kojih su 600 putnici. Samo u poljoprivrednoj školi su učenici koji putuju iz Temerina, Bečeja, Kupusine, Utrina, Kule, Subotice…..
Prve računice su pokazivale da je završen objekat trebao da košta 5o miliona dinara. Stručnjaci kažu da već danas košta oko 200 a tu je dodatni novac potreban za opremanje.U opštini računaju da bi za opremu mogli učestvovati na domaćim i medjunarodnim konkursima i na taj način obezbediti deo potrebnog novca.
SVAKODNEVNO, RADNO, NA NOVIM PROJEKTIMA-NEMANJA SIMOVIĆ, POVERENIK SNS-a
Bačka Topola, pre samo pet godina, nije izgledala kao što izgleda danas.Opština i pokrajina je investirala u industrisku zonu, zdravstvo, školstvo,zapošljavanje, razvoj sela. – Bačka Topola može biti primer i za druge opštine ne samo u privrednom i industrijskom delu već i zbog skladnih međuljudskih odnosa – kazao je predsednik pOkrajinske vlade , Igor Mirović . – Impresioniran sam energijom koju smo predsednik Mirović i ja videli u Bačkoj Topoli, obišli smo četiri veoma značajna projekta, i u svim ovim projektima postoji sinergija državnog i privatnog kapitala, odnosno pokrajinskih i opštinskih budzetskih sredstava, kao i zainteresovanih investitora – kazao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.
Poverenik SNS-a za Bačku Topolu NEMANJA SIMOVIĆ kazao je da je Opština Bačka Topola uz pomoć Pokrajinske vlade završila sve započete projkete.
NEMANJA SIMOVIĆ,POVERENIK SNS-a ZA BAČKU TOPOLU
– Da smo sami izdvajali sredstva za sve projekte u našoj opštini, pola ne bismo uradili da nije bilo Pokrajinske vlade – rekao je on.
Tome treba dodati da je u zajednici sa privrednicima više od 40 poslodavaca na jednom od minulih Sajmova zapošljavanja u Bačkoj Topoli, ponudjeno oko 600 radnih mesta, ali je predato svega 250 biografija zainteresovanih da dobiju posao.
Kako kaže Simović , u ponudi su poslovi za radnike u oblasti mašinstva i obrade metala, topioničari, livci, oštrači, bravari, zavarivači, metalostrugari, mašinski tehničari, tehničari na održavanju mašina, tehničari kvaliteta, inženjeri mašinstva, operateri na CNC mašinama i tehnički crtači.
MIDMAS
Potrebni su i radnici u proizvodnji plastike, guma, korpica za trgovine, mesari, trgovci, agenti osiguranja, ekonomisti. Mali broj radnika u odnosu na ponuđena radna mesta u Bačkoj Topoli se ponavlja treću godinu zaredom. Razlog je to što je, uprkos našem nastojanju da zaustavimo iseljavanje, veliki broj bačkotopolčana otišao da radi u neku od zemalja Evropske unije jer su plate u “komšiluku”, ipak veće.
” U opštini Bačka Topola ima oko 1.800 nezaposlenih, što je, lane bilo smanjenje za 11,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U 2018.g zaposleno je 654 osobe sa evidencije NSZ”-navodi Simović i dodaje da je ove godine 26 kompanija iskazalo kao svoju potrebu za 300 radnih mesta u zanimanjima- tehnolog u mesnoj industriji, diplomirani hemičar, HR asistent, finansijski saradnik, inženjer kontrole kvaliteta, marketing koordinator, asistent logistike, inženjer u proizvodnji, administrativni radnici, šef kuhinje, kuvari, konobari, radnici na pakovanju, trgovci, operateri u proizvodnji žice, komercijalisti, električari, elektromonteri i elektroinstalateri, elektrotehničari, poljoprivredni tehničari, mehaničari poljoprivredne mehanizacije, poslovođa u proizvodnji borovnica, radnici u voćarstvu, magacioneri, viljuškaristi, tehničari održavanja, operateri u kontroli kvaliteta, operateri u proizvodnji proizvoda od gume, šivači, operateri u proizvodnji proizvoda od plastike, stolari, farbari, točioci goriva, higijeničari, kasiri, operateri u proizvodnji električne i elektronske opreme za motorna vozila, prodavci, konsultanti prodaje i radnici u mesnoj industriji. Kada govorimo o razvoju Bačke Topole neophodno je pomenuti pored gradnje hotela i banje Venus, gradnju velelepnog stadiona kapaciteta 4000 mesta.
4000 mesta za gledaoce
“Gradi se fudbalski teren sa grejanjem, savremena oprema, osvetljenje, smeštaj i drugi sadržaji naći će mesta u novom projektu. Izgradnja centralnog terena košta preko 10 miliona evra, a finansira ga mađarska Vlada posredstvom Fudbalskog saveza Mađarske. Osim fudbala, tu će biti moguće organizovati i koncerte, druga sportska dešavanja, nadovezuje se na bazen koji se sada gradi, i to će biti jedan pravi sportski i rekreativni, te javni centar, a ne samo fudbalski teren” – veli Simović
Zemljoradnička zadruga Stara Moravica u stečaju ponudila je u jednogodišnji zakup poljoprivredno zemljište površine veće od 430 hektara, objavljeno je na portalu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Zemljište se nalazi na više desetina katastarskih parcela u katastarskoj opštini Stara Moravica, a za učešće u trci za ove oranice depozit je 1, 3 miliona dinara. Minimalno prihvatljiv iznos zakupnine po hektaru je 40.000 dinara, a hoće li biti ponuđeno i više, saznaće se posle otvaranja pisanih ponuda koje se dostavljaju do 16. oktobra.
To što će mađarski Parlament izglasati da 2020. godina bude godina nacionalne sloge je važan simbolički čin. Mađarska Vlada, ipak, ne razmišlja samo u simboličkim kategorijama, nego obezbeđuje pomoć koja se svakodnevno primetna – rekao je Balint Pastor, za Subotički mađarski radio.
Republički poslanik SVM-a je, PREMA PISANJU RTV PANON, govorio na Danu nacionalne sloge u lokalnoj samoupravi opštine Ferencvaroš u Budimpešti. Rekao je: uspeh mađarske nacionalne politike je u tome što od najmlađeg do najstarijeg, podržava svakog Mađara van granica kroz programe bebi obveznica, finansiranja obdaništa, stipendija, povereništva ruralnog razvoja i kroz program razvoja privrede. Da bi se taj sistem pomoć ostvario, osim spremnosti mađarske Valde, bio je potreban i snažan predstavnik interesa vojvođanskih Mađara, što je dobijeno u vidu Saveza vojvođanskih Mađara – dodao je političar.
„U protekle tri godine u ostvarivanju nacionalne politike možemo da govorimo o pomoći od 38,2 milijarde forinti kroz sistem podrške Fondacije Prosperitati. To je generisalo 75 milijarde forinti ulaganja. Sve to je moglo biti ostvareno jer smo mi kod kuće izradili konkretne planove koji su neophodni za jačanje vojvođanskih Mađara i privredno osnaživanje” rekao je Balint Pastor, republički poslanik, SVM.
PRILIKOM NEDAVNOG OTVARANJA SAJMA POLJOPRIVREDE U BAČKOJ TOPOLI ,narodni poslanik Balint Pastor, podsećajući prisutne da je istu manifestaciju otvorio i pre tačno deset godina.
“Šta se promenilo u prethodnih deset godina. Sa jedne strane poljoprivredni proizvođači su složniji i jedinstveniji i zbog toga uspešniji, a sa druge strane zahvaljujući programu Fondacije Prosperitati, u protekle tri godine je samo u opštinu Bačka Topola, pošto smo ovde danas, poljoprivrednim proizvođačima i privrednicima dato nešto više od 13 miliona evra podrške”, kaže Pastor.
Poverenik Srpske Napredne stranke, za Bačku Topolu, NEMANJA SIMOVIĆ sumirao je, u poslednjih dvadeset godina, najveći investicioni ciklus u opštini, vredan više desetina miliona evra za razvoj i napredak Bačke Topole. “Rekao sam svojim saradnicima još 2016 godine da moramo realizovati što više projekata i da taj imidž Bačke Topole kao velike vojvođanske spavaonice u kojoj se ništa ne gradi i ništa ne dešava moramo menjati. Nepune četiri godine kasnije mogu reći da smo na dobrom putu. I danas kada vodimo ovaj razgovor na nekoliko lokacija u gradu imamo velika gradilišta.Tačno je da se bliži vreme za sumiranje rezultata rada lokalne samouprave ali nas ove jeseni još čeka otvaranje dve fabrike u našoj Industrijskoj zoni kao i asfaltiranje određenog broja ulica u seoskim mesnim zajednicama. Trudimo se da kroz razvoj Industrijske zone i stvaranja preduslova za nova radna mesta u njoj zadržimo mlade u našem gradu. Logistički centar Kite je već počeo sa radom a do kraja godine počeće sa radom novi pogon kompanije Midmas kao i nova Mlekara . Investitori u lokalnoj samoupravi traže partnere i mi se trudimo da stvorimo preduslove za njihov dolazak a kada dođu da im pomognemo da što pre reše administrativna i sva druga pitanja. Kroz rad ova tri pogona ukupno biće obezbeđeno oko 100 novih radnih mesta. Vodimo razgovore sa još jednim investitorom koji bi zaposlio 150 radnika i u tim pregovorima imamo veliku pomoć Vlade Republike Srbije. Zatim ćemo naravno kao odgovorna politička stranka podneti izveštaj o svom radu.”
Vidovdanska ulica završena u roku
Dugo se Bačka Topola, davila, borila za vazduh. Sada je prepoznatljiva urbano , dobija polagano novo lice i od palanke prerasta u gradić, prijatan za život.
“Svako od nas gde god da ode ne može zaboraviti period svog detinjstva, školovanja i odrastanja i zato smo svi mi zauvek vezani za Bačku Topolu. Neko na žalost putem skajpa i društvenih mreža jer migracija i odlazak stanovništva nisu zaobišli ni nas ali mislim da naša Topola svakim danom biva lepše i prijatnije mesto za život. Uređujemo centar grada, asfaltiranjem i kompletnim uređenjem Vidovdanske ulice oživeli smo jedan kompletan kvart u centru grada. Po istom tom projektu slede radovi na uređenju parkinga u Karađorđevoj ulici preko puta novoizgrađenog košarkaškog terena a zatim i kompletno uređenje parkinga u Prvomajskoj ulici i izgradnja novih parking mesta u toj ulici. Most kod Lukoil pumpe koji je godinama bio devastiran sada je rekonstruisan kao i most u Bajsi na putu prema Panoniji .Gradili smo nova dečija igrališta i sportske terene a poseban akcenat smo stavili na uređenje naših osnovnih i srednjih škola. OŠ Nikola Tesla je značajno renovirana uz pomoc Vladine kancelarije za javna ulaganja a značajna rekonstrukcija sledi i u OŠ Čaki Lajoš za koju smo spremili kompletnu projektnu dokumentaciju. U dvorištima obe škole izgradili smo nove sportske terene i kompletno renovirali fiskulturnu salu gimnazije Dositej Obradović. JP Komgrad je danas servis gradjana u pravom smislu te reci. Svi se secamo problema koje smo imali pre nekoliko godina sa sistemom daljinskog grejanja u centru grada. Od kada je Komgrad na sebe preuzeo tu obavezu sistem je odlicno funkcionisao a od ove zime nakon sto smo postavili nove gasne generatore bice jos bolji .”
Sela su dugo vemena bila zapostavljena. U poslednjem mandatu učinjen je značajan pomak pase gradjeni novi putevi, ambijent života krenuo je uzlaznom putanjom paralelno sa ulaganjem u grad. “Nisu naravno zaboravljena ni sela. U Tomislavcima smo izgradili dva nova teniska terena. Formiran je novi teniski klub Princ koji ima već preko 40 članova i to je najbolji pokazatelj potrebe za izgradnjom tih terena. Naredne godine planiramo da obezbedimo i balon s kojim bi pokrili oba terena da se mogu koristiti i u zimskom periodu.Od osnivanja ovog sela postojala je potreba za izgradnjom puta do seoskog groblja i taj smo projekat nedavno realizovali. Novi sportski teren je izgradjen i u Njegoševu uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport.
Asfaltiran novi put
Asfaltirali smo nove puteve i uredili domove kulture u Karađorđevu, Bačkom Sokolcu, Gornjoj Rogatici i Njegoševu. Izgradili novu vodovodnu mrežu u delu mz Panonija a na Krivaji resavali probleme sa strujnom mrežom a sledi postavljanje novog repetitora kako bi se pojačao signal i mreža operatera mobilne telefonije. Završetkom radova na rekonstrukciji zgrade Doma Kulture značajno je zaživeo i kulturni život. Kod nas su gostovala prestižna pozorišta sa svojim predstavama poput Ateljea 212 , Akademija 28 kao i Beogradsko dramsko pozorište a svi novi bioskopski hitovi su veoma brzo imali svoje projekcije i kod nas. Proslava dana opstine je izdignuta na jedan bolji organizacioni nivo uz prisustvo poznatih muzičkih grupa i uz mnogo sadržajniji program.” Na kraju naravno i pitanje, može li bolje? “Naravno da može. Značajan pomak je napravljen ali sada postavljamo pred sebe još veće ciljeve. Moramo završiti izgradnju novog bazena u planiranoj dinamici, javna nabavka za postavljanje novog krova na zgradi bivšeg hotela je završena i slede i ti radovi a zatim i uređenje fasade i postavljanje nove pvc stolarije na tom objektu. Sa Savezom Vojvođanskih Mađara kao našim koalicionim partnerom imamo dobru i kvalitetnu saradnju. Ne bavimo se jedni sa drugima i stranačkim prepucavanjima koja su deo svakodnevnog folklora u nekim drugim opštinama već imamo zajednički cilj da realizujemo što više projekata. U svom radu imamo veliku pomoc Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine ali i Vlade Republike Mađarske koja ulaže značajna sredstva u razvoj naše opštine. “
-Tradicionalna manifestacija „Dani meda“ otvorena u subotnje jutro na Manifestacionom trgu Bačke Topole.
. Organizator je Udruženje pčelara Bačke Topole, uz podršku Turističke organizacijem pod pokroviteljstvom opštine.
PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE SAŠA SRDIĆ OTVORIO MANIFESTACIJU DANI MEDA
“Pčelarska delatnost je jako važna za Sbriju. Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, možda ne proizvodima najviše meda na svetu, ali imamo najviše košnica”, rekao je predsednik So Bačka Topola Saša Srdić i naveo da se u opštini ranije na pčelarstvo gledalo kao na hobi, ali da su danas pčelari najjačce i najbolje oganizovana grupa pojedinaca u sektoru poljoprivrede.
.
SVE JE SPAKOVANO ZA PROBIRLJIVOG KUPCA
Srdić je naveo je da država svake godine ima različite programe podrške pčelarima, koji će biti nastavljeni.
” Nema upornijih od pčelara, njima morate biti 24 sata sedam dana u nedelji na rapolaganju. Voleo bih da su nam takve i sve druge organizacije u poljoprovredu kao organizacije pčelara” . „Veoma je važno da razvijamo pčelarstvo. 2013. je više izvezeno meda iz Srbije, nego svog mesa iz Srbije goveđeg, svinjskog i pilećeg. Ovo je mnogo važna priča za Srbiju. Čitav koncept razvijanja dodate vrednosti u proizvodnji apsolutno je ostvariv u pčelarstvu. ” – veli Mirko Spasojević
