Category: Privreda

ZATVORENI BAZEN NAJDALJE DO MARTA 2020

Posao, koji je više od decenije bio nemoguća misija, preuzela je na sebe aktuelna politička garnitura, odlučna, da se u što kraćem roku sruši ono što je ostalo od „Venusa i pripremi teren za gradnju novog objekta.

„Uporedo sa rušenjem starog objekta rediće se na izradi projektne domumentacijeza novi. Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa. Opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v reme dozvoli,  i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.Biće još sadržaja ali ideje moramo ostvarivati fazno. Odlučni smo da započeto završimo. – kaže predsednik SO Bačka Topola Saša Srdić.

Predsednik opštine Bačka Topola, Gabor Kišlinder,  u izjavi  za javnost, dodaje, da pri svakom projektu u startu razmišljaju i o njegovom funkcionisanju, da posle ne nastanu problemi. Nekada su se gradile objekti, koji posle nisu imali nikakvu svrhu, ili su loše urađeni, a tipičan primer za to je, tvrdi Kišlinder, otvoreni bazen „Venus“. U to vreme to je bilo dobra investicija što se tiče ulaganja, a loša u smislu funkcionisanja i održavanja, upravo zato se Opština sada odlučila za izgradnju zatvorenog bazena.

Po  rečima Kišlindera,  u julu završava se projekat zatvorenog bazena, koji je kapitalna investicija Bačke Topole, za koju je iz budžeta izdvojeno 150 miliona dinara, a vrednost ukupne inevesticije iznosi 350 miliona, te će za ostatak novca Opština konkurisati kod Pokrajine.

“Očekujemo da ćemo već u julu se sprovodi javna  nabavka, a u septembru bi već mogla početi izgradnja bazena, koja će se raditi u fazama, a kraj radova očekuje se krajem 2019, a ne duže od marta 2020. godine “.– kaže Kišlinder.

 

FURADAN DOVOLJAN DA SE OTRUJE GRAD POPUT BAČKE TOPOLE

  • Toksične materije Insekticid „furadan“ i pesticid „kreozan” iako su nekoliko godina zabranjeni u Srbiji i Evropskoj uniji, i dalje se koriste u mnogim voćnjacima i na oranicama ali i za trovanje 

 Na prostoru pored nekadašnjeg kaštela Lajoša Kiša do nedelje traje edukativni kamp Ekološkog društva „Arkus”.Obilazeći teren, Članovi udruženja “Arkus” iz B. Topole pre nekoliko dana u blizini akumulacije “Zobnatica” pronašli su na najmanje tri mesta ćureće noge koje su posute ružičastom materijom. Opravdano sumnjamo na Furadan. Sredstva za zaštitu bilja „kreozan” i „furadan”, koja su u EU i Srbiji zabranjena zbog svoje visoke toksičnosti, i dalje se koriste u našoj zemlji i odgovorna su za smrt ogromnog broja ptica, zečeva, srndaća i ostalih životinja, a predstavljaju opasnost i po ljude! Ovi preparati na crno se uvoze iz Turske i Albanije, a stručnjaci upozoravaju da ih, uprkos zabrani, ima u tolikim količinama da mogu izazvati pomor celog manjeg grada!

Čeka se reakcija nadležnih inspekcija.

Pretpostavlja se da su ćureće noge koje su pronađene 300 metara od kampa premazane furdanom, odnosno karbofuranom. O ovom događaju obavešteni su nadležni. Jožef Sihelnik, vođa grupe kaže su verovatno hteli da otruju lisicu ili šakala, mada na teritoriji zaštićenog parka prirode nisu registrovani šakali. Žrtve ovakvih trovanja su obično soko mišar ili poljska sova.

– „Kreozan“ je insekticid koji se u voćnjacima koristio za suzbijanje insekata, dok se „furadanom“, koji je bio dozvoljen do pre dve godine, tretiralo seme kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Oba preparata su zbog svoje toksičnosti zabranjena i u Srbiji i u EU – priča za Kurir Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Simptomi trovanja „kreozanom“ su visoka temperatura, povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke i malaksalost.

„Furadan” deluje na centralni i periferni nervni sistem, blokira ili stimuliše prenos nervnih impulsa, izaziva paralizu mišića i dovodi do brze smrti

„Kreozan” je zabranjen 2003. godine, a „furadan” 2014.

 

BAČKA TOPOLA-DVA MILIONA ZA PROTIVGRADNE UDARE

Dva miliona dinara izdvojeno je iz budžeta opštine za poslednji kontingent protivgradnih raketa, koji je  dana isporučen  u Protivgradni centar Bajša. On sadrži 50 raketa i to je uobičajen broj koji se svake godine isporučuje tom centru.

“Zahvaljujući razumevanju lokalne uprave stanje zaliha je stabilno i pruža nam mogućnost da blagovremeno delujemo.” kaže rukovodiocProtivgradnog Centra Bajša, Miodraga Stojanovića.

Iz prošle u ovu godinu preneto je 99 raketa, od 15. aprila, kada je počela sezona protivgradne odbrane pa do 15. jula, zabeležene su četiri prijave sugradice, ispaljeno je 117 raketa, pa nismo imali pojavu grada i što je najvažnije zaštićeni su usevi poljoprivrednika i imovina građana, kazao je Stojanović.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder pokazao je interesovanje za rešavanje problema stanice Bačka Topola, koja od 15 postojećih na teritoriji opštine jedina nije u funkciji. Od predstavnika Centra Bajša zatražio je detaljniji izveštaj o tome, pa se u najskorije vreme može očekivati stavljanje u funkciju i stanice Bačka Topola. Kišlinder je nagovestio i veću naknadu za 14 strelaca Centra Bajša kao i nabavku kosilice za održavanje zelene površine Protivgradnog centra Bajša.

Vuk Radojević- BAČKA TOPOLA: Neophodno je povećati kvalitet žita i prinos po hektaru

Ne možemo više da se zadovoljavamo prinosima pšenice od pet tona po hektaru kada imamo kvalitetne domaće sorte koje daju deset tona roda. A uz povećanje prinosa i bolji kvalitet, paori će svakako moći da računaju i na bolju cenu, koja će za ovogodišnji rod biti oko 18 dinara po kilogramu”, izjavio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na otvaranju manifestacije “Žetveni dan 2018” kod Bačke Topole.

Na imanje Lajoša Brinze kod Bačke Topole ušao je kombajn i time je otpočela žetva, najvažniji godišnji posao u Vojvodini. Nada se dobrom kvalitetu hlebnog zrna i visokom prinosu, kao i dobroj ceni.

“Ja očekujem bolju cenu. Čuo sam da će biti oko 18 dinara. Ako ne bude više, i to će biti dobro”, kaže Lajoš Brinza, poljoprivrednik iz okoline Bačke Topole.

Time je otpočela 13. manifestacija “Žetveni dan 2018” čiji je domaćin Zemljoradnička zadruga “Bačka” iz Bačke Topole, a organizuje je Zadružni savez Vojvodine koji očekuje dobre prinose i adekvatnu cenu pšenice.

“Da li će biti 18,5 dinara ili neće, to će odrediti tržište, ali sigurno, ono što već sada možemo da naslutimo, je da će prinosi biti iznad proseka”, poručuje Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Privredna komora Vojvodine očekuje da će biti dovoljno hlebnog žita za domaće tržište, a ističe da je za prva četiri meseca ove godine izvezeno 220.000 tona pšenice, duplo više nego lane.

“U prva četiri meseca izvoz je preko dve milijarde dolara. Znači, pšenica je našla svoj veliki udeo u tome, a očekujemo i da će u budućnosti isto tako biti”, kaže Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Manifestaciju “Žetveni dan 2018” svečano je otvorio Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je istakao da je pšenica najveće bogatstvo Vojvodine kojim je zasejano 330.000 hektara te da pokrajinska Vlada poljoprivredi daje punu podršku.

“Dodatnih oko 700 miliona dinara izdvojeno je za poljoprivredu. Dakle, prošle i ove godine imamo rekordno visok budžet za poljoprivredu Vojvodine. Nikada toliko para nije bilo izdvajano za poljoprivredu”, istakao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Vuk Radojević je istakao da je ove godine i u sisteme za navodnjavanje pokrajinska Vlada investirala rekordnih 500 miliona dinara te da dobar odnos prema agraru rezultira time da sve više mladih ljudi bira da plodove svoga rada žanje na vojvođanskim njivama.

Podrška Pokrajinske vlade u cilju rešavanja problema zagađenosti reke Krivaje

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor saglasili su se danas, nakon radne posete Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, da je neophodno što pre pristupiti rešavanju problema zagađenosti reke Krivaje u tim opštinama.

Predsednik Mirović rekao je da je cilj posete bio da se na licu mesta uvere u razmere, kako je ocenio, velikog problema, sa kojim se meštani tih opština suočavaju godinama.

„Odlučili smo da u narednih nekoliko meseci, u saradnji sa lokalnim samoupravama, pripremimo velike projekte koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, za šta građevinske dozvole već postoje“, rekao je predsednik Mirović.

On je istakao da je tokom posete Bačkoj Topoli održan i sastanak sa vlasnicima industrijskih postrojenja tog kraja, koji su među najvećim zagađivačima, te dodao da je sa njima dogovoreno da, uz podršku pokrajine, rade na izradnji pretpostrojenja u svojim kompanijama.

„Ovo je višegodišnji posao, koji ćemo zajedno realizovati, a pored prečistača otpadnih voda, odnosi se i na izgradnju kanalizacione mreže, centralnih kolektora i celokupnog čišćenja toka reke Krivaje“, naveo je predsednik Mirović i dodao da je reč o strateškom razvojnom i infrastrukturnom projektu, za čiju realizaciju očekuje podršku i drugih lokalnih samouprava.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je reč o velikom projektu i poduhvatu, te dodao da očekuje da prečistač otpadnih voda bude izgrađen u narednih nekoliko godina.

„Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Pokrajinska vlada, u situaciji smo da možemo da se bavimo rešavanjem pitanja zaštite životne sredine, što je veoma značajno“, rekao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.

GRAD “OBRAO” USEVE , BAČKA TOPOLA SAČUVANA SA 58 RAKETA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, 23. aprila  bilo je  “ratno stanje” jer su se borili sa gradonosnim oblacima koji su pretili da unište useve na severu Bačke. Ispaljeno je 159 raketa sa 42 protivgradne stanice, najviše na terioriji Bačke Topole , čak 58.

Ovaj centar sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca. Uprkos dejstvu usevi su na teritoriji opštine senta stradali i preko 50 posto, najviše soja, ječam i kukuruz.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

POSLEDICE BAČKOTOPOLSKOG RIJALITIJA-IMPERIJA SOMBATI KOJA RASTE, BAČKA TOPOLA PROPADA….

Nakon četrdesetogodišnjeg iskustva i borbe sa  javnim mišljenjem mogu samo da konstatujem da smo svi ovde na rubu nervnog sloma ili nam se taj lom već i desio – možda i više puta, i da sada trpimo posledice . Sve to kao posedica bačkotopolskog političko- privrednog rijalitija koji je doprineo da Bačka Topola, koja je bila centar razvoja komune, nekada medju hvaljenim na širem prostoru države, postane selendra u kojoj je mnogo toga uništeno, sada, u pokušaju( nadamo se uspešnog) vraćanja u život. Istovremeno “centar” razvoja izmeštao se u Pačir, majušno selo na obodu opštine.  Nije problem u tome što se neko razvija, nego je pitanje kojom je logikom selo sa par hiljada ljudi, iz iste kase, izvuklo mnogostruko više novca nego mesto sa dvadesetak hiljada ljudi.

Poznavaoci prilika skloni su sve da objasne imenom Zoltana Sombotija, koga nazivaju, političko privrednim magom ovih prostora, koji je centar opštinskog informisanja uspeo da prebaci u Pačir, Udruženje gradjana “URKO”vlasnika seoske televizije ,koje je postalo vlasnik opštinskog javnog servisa televizije Ekspres kanal i Regio radija.“Udruženje za regionalnu komunikaciju “URKO“ iz Pačira je jedini kupac celokupnog kapitala Javnog informativnog preduzeća „Bačka Topola“. Početna cena je iznosila 35.201,88 evra.   Seosko udruženje građana „Urko“ na čijem je čelu do 29.01.2014. godine bio Zoltan Sombati, u to vreme i predsednik Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, i istovremeno predsednik Saveta mesne zajednice Pačir, koja je delom finansirala ovo udruženje građana. Kako onda objasniti da nije procesuiran uprkos krivičnim prijavama i o očiglednom sukobu interesa.

Moćni, „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je ponovo Zoltan Sombati predsednik Saveta, i koja je vlasnik 51 procenta vlasništva u preduzeću. U uredjenje kupališta i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima “Dnevnika”. Interesantno je da je prema dokumentima APR-a deo „Urka“, u odlučivanju 51 posto. Inače preduzeće  gazduje banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra.  U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara.(pet hiljada dinara)Tako narodne pare, sve u rukavicama, predjoše u privatne ruke….

Istovremeno u Bačkoj Topoli jedva se smoglo snage , posle duže vremena, da se sruši objekat “venusa” prepušten zubu vremena. Podsetimo radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa.Kažu- opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.

Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.

Još nažalost nismo ni počeli da prevazilazimo traume iz  minulih godina, , koje su bile ekstremno frustrirajuće, a usledile su nove, tranzicione frustracije. O tom potom.

UDRUŽENI “ZLOČINAČKI” PODUHVAT PRIVREDNIKA TERA OMLADINU IZ BAČKE TOPOLE

Rukovodeća elita ili bolje reći vasnici preduzeća, koja čine privredu ove severnobačke opštine, najlakše se dogovaraju oko plata radnika. Javna je tajna da se s vremena na vreme sastanu, uz večeru,  postignu dogovor, da je najčešća plata koju će isplaćivati-minimalac . Kažu nema smisla da konkurišu jedni drugima oko radnika, koji su još uvek ostali “na rodnoj grudi”. Dobri poznavaoci prilika, u ovoj oblasti, skloni su ovo objasniti kao “udruženi zločinački poduhvat” dobrostijećih gazda u cilju izrabljivanja radne snage i formiranja socijalnog milje -bede koja caruje kao rezultat ovakvog načina razmišljanja.

Da je tako potvrdjuju brojke o prosečnoj plati u opštini Bačka Topola , koja je u 2017  iznosila 39.959 dinara  i manja je od republičkog proseka za oko 8000 dinara. U tih četrdesetak hiljada stala je cela narodna priča o kupusu i mesu. Meso jedu gazde a kupus oni koji omogućuju gazdama da se prse svojim privrednim dostignućima. Radnici ne mogu od punog radnog vremena da obezbede troškove “režije”i prazan sendvič pride. Tome treba dodati i više od 60 procenata penzionera Bačke Topole, njih oko 5000 koji ne primaju više od 25.000 dinara a koji su “plod” dugogodišnje privredne prakse ove opštine pa sada plaćaju ceh.

Poravajuća praksa, zadriglih gazda, da tu minimalnu platu nude visokoškolcima, sa diplomom ekonomiste ili lekara- recimo, na fabričkoj traci, sve sa prekovremenim radom, dopunjuje šta su sve smislili biznismeni u svojoj ličnoj pohlepi. Praksa je zasnovana  da drugoj dokazanoj da su mladi svesni da bez veze, tj prijatelja,rodjaka teško da će početi da rade i teorije “bolje išta nego ništa. Inače poznato je da ekonomisti najbolje prave mrtvačke sanduke veli diplomirani ekonomista koji bio na tom tretmanu.

Neopravdano bi bilo ne pomenuti praksu preduzetnika koji nakon isplate minimalca traže povrećaj pet do osam hiljada “keša” prilikom isplate plate tako da radniku ostane15.000- 18000 plate , za mesec rada.

Zato mladi često pakuju kofere i iz domovine ili konkretnije Bačke Topole, odu.

Bačka Topola će se nakon nekog vremena morati suočiti sa situacijom da neće imati mladu radnu snagu,  da sve što se oko nas dešava, polako nagriza ljude u psihičkom smislu, te se gubi nada da će barem jednog dana biti bolje.

Trebaju Bačkoj Topoli  investicije, trebaju  pare i moralna snaga. Najopasnija je moralna kriza, najgore je kad se čovek sam sa sobom sudara. Ima mogućnosti, samo bi trebalo stvoriti malo reda, trebalo bi da svako učini sve što može da se ne bi završilo diktatom moćnika, dovoljnih smih sebi, i  da se više vrednuje znanje.

.

 

 

 

ZA OPREMANJE INDUSTRISKE ZONE, OVE GODINE, 70 MILIONA DINARA

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić kaže  da budžet Bačke Topole za ovu godinu iznosi oko milijardu i po dinara, od čega je veliki deo investicioni, a za ovu godinu im je najvažnije opremanje industrijske zone.
Bačka Topola ima tri industrijske zone, stara je popunjena, u drugoj su do sada prodate četiri parcele, a u trećoj su u toku radovi opremanja. Ove godine Bačka Topola je od Pokrajine dobila sredstva za opremanje industrijske zone u iznosu od 50 miliona dinara

– Prošle godine smo za infrastrukturno opremanje industrijske zone potrošili 50 miliona dinara, što novcima iz budžeta, ali i novcima po konkursima Pokrajine i Republike, a ove godine planiramo da uložimo još 70 miliona dinara- kaže Srdić. On dodaje da su prošle godine postavili vodovod i kanalizaciju u zonu, dok su ove godine u planu radovi na saobraćajnici.

U toku prošle godine potpisana su tri ugovora sa investitorima, a u pitanju su domaće kompanije- mlekara, prerada mesa i izrada elektronskih komponenti.

– Ove godine je prodata još jedna parcela i potpisan ugovor sa mađarskom kompanijom “Kite” – kaže Srdić i dodaje da imaju veću pomoć od Pokrajine, nego IPA fondova, iako već godinama unazad imaju saradnju sa Mađarskom. Ipak, značajno više novca dobijaju od Pokrajine, ali i Republike.

-Na teritoriji opštine Bačka Topola, u tri industrijske zone, posluju i domaće i strane kompanije, a prema rečima predsednika Skupštine opštine Saše Srdića najbolje rade “Jugo elit agro” doo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanija koja je kupila i Zobnaticu i koja ima velike zasade borovnica na više od sto hektara, zatim francuska kompanija “Lor” koja proizvodi delove za automobilsku industriju, slovenačka kompanija “Perutnina Ptuj”, poljoprivredno dobro “Krivaja” u kojoj je otvorena prva digitalna farma u Srbiji, čemu je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić pre nekoliko nedelja…

– Smanjena je nezaposlenost, otvaraju se industrije, pa i nova radna mesta, a dosta radnika je zaposleno i u slobodnoj zoni u Subotici – ističe Srdić i dodaje da dva puna autobusa radnika saobraćaju svakodnevno do slobodne zone u susednoj opštini.

UBISTVO SA PREDUMIŠLJAJEM, BEZ KAZNE

Velika zagađenja reke Krivaje iz bačkotopolske industrijske zone učestala suposlednjih pet godina, a od tada u prvih desetak kilometara vodotoka praktično nema živog sveta. Zbog prošlogodišnjeg izmuljavanja Krivaje kod Bajše otrovne supstance lakše i brže dospevaju do svih naselja u opštini Mali Iđoš, a minulih dana ponovo je zabeležen pomor ribe na ovom području.

Najnovije zagađenje reke Krivaje izazvalo je do sada najveći pomor ribe u Malom Iđošu, Lovćencu i Feketiću. Do ispuštanja otrovnih materija dolazi u industriskoj zoni na izlazu iz Bačke Topole, a nizvodno u Bajši i svim naseljima opštine Mali Iđoš, zagađenje je izazvalo veliku zabrinutost građana, koji su reagovali da društvenim grupama.

Bruka i sramota. Samo ne znam čija je veća, onih koji je zagađuju ili naroda koji sve ovo trpi ?-rekao je Nenad Nikolić.

Zoran Djuranović, “Moraš biti bestijalan da uništiš najlepše što si dobio od Prirode i svojoj vlastitoj deci ostaviš ovakvo đubrište umesto prelepe rečice koja je, iako nevelika, uvek bila ukras Bačke Topole.”

” Nikada nisam počitao jezgrovitiji opis nesrecnika čiji trag smrdi nečovještvom, a neodoljivo podseća na smrad koji ispuštaju iz svojih smrdionica.”-izjavio je Dragan Pečurica

Jožef Balint,  “Nažalost Krivaji ni jedna radna akcija više ne pomaže!Tužna slika,da tužnija više ne može biti.Kod mnogih kuća je i septička jama urednija i čistija”.

“Ovo ima samo kod nas ,da li su inspekcija klošari koji ne smeju nikom nista. Da inspekcija radi svoj poso sve bi bilo u redu nemam reci sramota!!!-veli Mihajlo Krunić
Rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine opštine Mali Iđoš, Imre Halgato kaže da su nemoćni da spreče zagađenje koje dolazi iz susedne opštine, ali i da su od početka godine podneli tri prijave nadležnoj republičkoj inspekciji zbog zagađenja vodotoka Krivaje.

“Naravno da smo podneli ponovo prijavu, to je najnovije, ali videćemo šta će se preduzeti na višem nivou u vezi ovoga. Mi kao opština smo nemoćni, znamo da zagađenje dolazi sa tuđe teritorije”, kaže Halgato.

Sa druge strane, ekološka aktivistkinja Ildiko Menđan Pletikosić iz Bajše trvdi da zagađivače štiti vladina uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i da prijave inspekcijama nemaju nikakvog efekta.

“Republičko ministarstvo, sada imamo čak i Republičko ministarstvo za zaštitu životne sredine, obično pošalje odgovor da je za to nadležna pokrajina, a pokrajina pošalje jedan dopis sa nekim delovima uredbe koju sam već spomenula, i oni zapravo odgovaraju to da se tu ništa ne može i da ta industrijska postrojenja mogu da rade šta god hoće do 2040. godine.”

Sudeći po iskustvima iz prethodnih godina, ispuštanje otrovnih materija u Krivaju i ugrožavanje zdravlja građana i ovoga puta će proći bez sankcija ili adekvatne kazne koja bi sprečila buduća zagađenja vodotoka Krivaje.