Category: Privreda

REKORDAN ROD KUKURUZA NA 35.000 HEKTARA POD KUKURUZOM, SUNCOKRET 3,8 /HA

Rod kukuruza će ove godine biti rekordan, na gotovo svih 35000 hektara, koliko se u bačkotopolskoj opštini nalazi pod ovom kulturom, procenjuje ing. Radomir Šuša na minulim Danima jesenjih poljoprivrednih kultura u organizaciji PSS-a Bačka Topola.

Na uvidu ratara na Danu polja bila je i 21 sorta soje kao i 4 sirka za zrno i 4 sirka za silažu . Proizvođači i stručnjaci na ovom skupu bili su jednodušni u oceni da se kod kukuruza mogu očekivati rezultati koji će biti iznad proseka. Sadašnje stanje kukuruza nagoveštava da bi ovo mogla da bude rekordna ili jedna od rekordnih godina.Kakvi će biti krajnji rezultati sa ukupnih oko 35 hiljada hektara koliko na području delovanja PSS zauzima kukuruz, ostaje da se vidi s obzirom da je on sada u fazi nalivanja zrna.

Skidanje suncokreta je u punom jeku, čulo se na Danu polja jesenjih kultura održanom 24. avgusta na oglednom polju PSS Bačka Topola. Zbog faze zrenja koju je dostigao suncokret je morao da se skine i sa ogledne parcele naveo je stručnjak službe Radomir Šušu predstavljajući ogled. Po preliminarnim rezultatima prosek sa ogleda je 3, 8 tona po hektaru što je do sada najači prosek ogleda ocenio je Šuša i rekao da će proizvođači tokom iduće nedelje u PSS moći će da dobiju i preciznije podatke o prinosima pojedinih hibrida.

 

TOP EXPO -TRODNEVNA IZLOŽBA VISOKE TEHNOLOGIJE I MALIH PROIZVODJAČA

Na bačkotopolskom  Sajmu poljoprivrede i privrede Expo, 7. SEPTEMBRA se očekuje najveći dosadašnji broj izlagača i posetilaca. Ove godine će se održavati na, na prostoru pijace. 

Sajam poljoprivrede i privrede je prilika da se na jednom mestu sretne veliki broj poslovnih ljudi, razmene ideje, iskustva i uspostave novi kontakti. Očekuje se da će na sajmu učešće uzeti poljoprivredni proizvođači, privredni subjekti čije su delatnosti proizvodnja metalne i plastične galanterije, prerada drveta, hemijska industrija, IT oprema, građevinarstvo, tekstil, obuća, prehrambena industrija, mehanizacija, turizam i ugostiteljstvo, itd.

Glavni pokrovitelj EXPO-a je Opština Bačka Topola, koja koja je uz podršku saradnika pripremila i tehnički opremila izložbeni prostor površine 420 m2, unutar bačkotopolske pijace, na kome će se odvijati trodnevna dešavanja, kazao je  predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder. Sa velikim zadovoljstvom najavljujem prisustvo mladih ljudi kojima će ovo biti jedinstvena prilika da se neposredno i na jednom mestu informišu o mogućnostima ličnog usavršavanja kroz kvalitetna predavanja pre svega iz oblasti poljoprivrede, u koju se krupnim koracima uvodi primena savremene i visoke tehnologije pre svega u zalivni sistem, a sve u cilju dostizanja visokih prinosa, naveo je Kišlinder.

. Veliki je broj privrednika iz opštine, okruženja i inostranstva, koji će se predstaviti asortimanom proizvoda od metala, plastike, ali i iz sektora prehrambene industrije, turizma i ugostiteljstva.

. Do 5. septembra u kancelariji ove organizacije, u Glavnoj 12, radnim danima od 8 do 16 časova, zainteresovani proizvođači rakije, moći će dostavljati uzorke svojih proizvoda, o čijem će kvalitetu odlučivati stručna komisija, koja će najbolji proizvod proglasiti 9. septembra u 13 časova.

PREDOJEVIĆEV “MIDMAS” OTVARA POGON U INDUSTRISKOJ ZONI

Marko Predojević, vlasnik preduzeća “Midmas” za proizvodnju elektrouređaja, pored postojećeg otvoriće još jedan pogon u novoj industrijskoj zoni u Bačkoj Topoli. MIDMAS DOO ima pouzdane snabdevače transformatorskih delova.  U ovom kolektivu kažu “Više decenija mi smo razvijali bazu dobavljača različitih brendova proizvođača jezgra, dinamo limova, aluminijumskih i bakarnih žica, termo prekidača, kontaktora i ostalih transformatorskih delova.
U isto vreme, sa materijalima stalno dostupnim na našem magacinu i našoj logističkoj podršci, mi isporučujemo u rokovima proizvode našim kupcima.

“Kada se gradi fabrika to je dosta komplikovana procedura. Ovde u lokalnoj samoupravi su se zaista potrudili da nam olakšaju sve to i da sve ide tečno i brzo, da u principu nismo ni osetili tu vrstu administracije kao problem”, ističe Predojević.

Opštinu Bačka Topola čine 23 naseljena mesta sa ukupno 30.000. Privreda je bleda senka nekadašnjih kapaciteta. Na evidenciji tržišta rada je 2.125 nezaposlenih, pa su velika očekivanja od razvoja industrijske zone.Iako osnovana još 2006. godine kao prva u Vojvodini, industrijska zona u Bačkoj Topoli godinama je bila bez pogona i ulagača. U poslednje dve godine sve se promenilo i, uz izgradnju potrebne infrastrukture, sada se gradi šest novih fabrika. Reč je o proizvodnim kapacitetima koji će, za početak, zaposliti oko 300 radnika.

“To je veliki napredak za naš grad. Nadam se da će mnogi ljudi tu naći zaposlenje”, kažu meštani. “Čim zaposle ljude odmah će sve bolje da bude”, navode u Bačkoj Topoli.

U razvoj industrijske zone Bačka Topola uloženo je za sada 120 miliona dinara iz opštinske i pokrajinske kase. Uz vodu, struju, gas i pristupne saobraćajnice, reč je o infrastrukturno potpuno opremljenoj zoni.

“Auto-put je tu na nekih kilometer udaljenosti, železnička pruga Beograd–Budimpešta takođe je tu, uskoro će naravno tu biti i brza pruga i to je poznato investitorima koji planiraju da ulažu”, ukazuje direktor Vojvođanske industrijske zone Bačka Topola Radomir Kuzmanović.

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić ističe da imaju tri domaća i dva strana investitora.

“U pregovorima smo sa još nekim stranim investitorima, tako da se nadamo da ćemo u narednom periodu imati još ulaganja, još fabrika da će nicati u našoj industrijskoj zoni”, rekao je Srdić.

Osim investitorima, varoš na severu Bačke interesantna je i posetiocima. Očekuje se proširenje tzv. Vojvođanskog industrijskog parka, a Bačka Topola planira ulaganja i u turističke potencijale opštine.

PRVO POD KROV PA U POTRAGU ZA NOVCEM, KOJI NEDOSTAJE

Kostur bivšeg hotela,”Panonija“, nekada vlasništvo, UTD „Vojvodina“u centru Bačke Topole, čija dogradnja je započeta i obustavljena nakon neuspele privatizacije pre nekoliko godina u lokalnoj samouravi su označili kao najveći problem uz nadu da će njegovo rešavanje započeti do kraja godine. Objekat je to površine  3.924 metra kvadratnih,  na parceli od 1.940 metara kvadratnih je i 122 kvadratna metra pomoćnih prstorija. Podsetimo upravljanje ovim objektom omogućeno je  vlastima opštine, nakon što je , voljom vladajuće većine u Skupštini opštine, kupljen na javnoj prodaji, za 12 miliona dinara, iz stečaja.

– Najveći problem u ovom trenutku, koji se nadamo da ćemo rešiti do kraja godine, jeste pitanje hotela u centru grada, za koji ćemo ozbiljno konkurisati kod stranih fondova, a raspisali smo javnu nabavku za rušenje na osnovu elaborata Građevinskog fakulteta u Novom Sadu. Hotel je sada svojina Opštine, a predviđeno je da se ruši gornji sprat zbog statike jer temelji ne mogu da iznesu toliku spratnost, a ove godine planiramo i stavljanje krova, dok ćemo za unutrašnji deo konkurisati kod svih mogućih fondova. Iz javnog preduzeća smo predvideli 100 miliona dinara, što je dovoljno za prvu fazu radova, koja će biti najskuplja, a hotel će se raditi u četiri faze – napominje predsednik opštine Gabor Kišlinder .

ZATVORENI BAZEN NAJDALJE DO MARTA 2020

Posao, koji je više od decenije bio nemoguća misija, preuzela je na sebe aktuelna politička garnitura, odlučna, da se u što kraćem roku sruši ono što je ostalo od „Venusa i pripremi teren za gradnju novog objekta.

„Uporedo sa rušenjem starog objekta rediće se na izradi projektne domumentacijeza novi. Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa. Opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v reme dozvoli,  i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.Biće još sadržaja ali ideje moramo ostvarivati fazno. Odlučni smo da započeto završimo. – kaže predsednik SO Bačka Topola Saša Srdić.

Predsednik opštine Bačka Topola, Gabor Kišlinder,  u izjavi  za javnost, dodaje, da pri svakom projektu u startu razmišljaju i o njegovom funkcionisanju, da posle ne nastanu problemi. Nekada su se gradile objekti, koji posle nisu imali nikakvu svrhu, ili su loše urađeni, a tipičan primer za to je, tvrdi Kišlinder, otvoreni bazen „Venus“. U to vreme to je bilo dobra investicija što se tiče ulaganja, a loša u smislu funkcionisanja i održavanja, upravo zato se Opština sada odlučila za izgradnju zatvorenog bazena.

Po  rečima Kišlindera,  u julu završava se projekat zatvorenog bazena, koji je kapitalna investicija Bačke Topole, za koju je iz budžeta izdvojeno 150 miliona dinara, a vrednost ukupne inevesticije iznosi 350 miliona, te će za ostatak novca Opština konkurisati kod Pokrajine.

“Očekujemo da ćemo već u julu se sprovodi javna  nabavka, a u septembru bi već mogla početi izgradnja bazena, koja će se raditi u fazama, a kraj radova očekuje se krajem 2019, a ne duže od marta 2020. godine “.– kaže Kišlinder.

 

FURADAN DOVOLJAN DA SE OTRUJE GRAD POPUT BAČKE TOPOLE

  • Toksične materije Insekticid „furadan“ i pesticid „kreozan” iako su nekoliko godina zabranjeni u Srbiji i Evropskoj uniji, i dalje se koriste u mnogim voćnjacima i na oranicama ali i za trovanje 

 Na prostoru pored nekadašnjeg kaštela Lajoša Kiša do nedelje traje edukativni kamp Ekološkog društva „Arkus”.Obilazeći teren, Članovi udruženja “Arkus” iz B. Topole pre nekoliko dana u blizini akumulacije “Zobnatica” pronašli su na najmanje tri mesta ćureće noge koje su posute ružičastom materijom. Opravdano sumnjamo na Furadan. Sredstva za zaštitu bilja „kreozan” i „furadan”, koja su u EU i Srbiji zabranjena zbog svoje visoke toksičnosti, i dalje se koriste u našoj zemlji i odgovorna su za smrt ogromnog broja ptica, zečeva, srndaća i ostalih životinja, a predstavljaju opasnost i po ljude! Ovi preparati na crno se uvoze iz Turske i Albanije, a stručnjaci upozoravaju da ih, uprkos zabrani, ima u tolikim količinama da mogu izazvati pomor celog manjeg grada!

Čeka se reakcija nadležnih inspekcija.

Pretpostavlja se da su ćureće noge koje su pronađene 300 metara od kampa premazane furdanom, odnosno karbofuranom. O ovom događaju obavešteni su nadležni. Jožef Sihelnik, vođa grupe kaže su verovatno hteli da otruju lisicu ili šakala, mada na teritoriji zaštićenog parka prirode nisu registrovani šakali. Žrtve ovakvih trovanja su obično soko mišar ili poljska sova.

– „Kreozan“ je insekticid koji se u voćnjacima koristio za suzbijanje insekata, dok se „furadanom“, koji je bio dozvoljen do pre dve godine, tretiralo seme kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Oba preparata su zbog svoje toksičnosti zabranjena i u Srbiji i u EU – priča za Kurir Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Simptomi trovanja „kreozanom“ su visoka temperatura, povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke i malaksalost.

„Furadan” deluje na centralni i periferni nervni sistem, blokira ili stimuliše prenos nervnih impulsa, izaziva paralizu mišića i dovodi do brze smrti

„Kreozan” je zabranjen 2003. godine, a „furadan” 2014.

 

BAČKA TOPOLA-DVA MILIONA ZA PROTIVGRADNE UDARE

Dva miliona dinara izdvojeno je iz budžeta opštine za poslednji kontingent protivgradnih raketa, koji je  dana isporučen  u Protivgradni centar Bajša. On sadrži 50 raketa i to je uobičajen broj koji se svake godine isporučuje tom centru.

“Zahvaljujući razumevanju lokalne uprave stanje zaliha je stabilno i pruža nam mogućnost da blagovremeno delujemo.” kaže rukovodiocProtivgradnog Centra Bajša, Miodraga Stojanovića.

Iz prošle u ovu godinu preneto je 99 raketa, od 15. aprila, kada je počela sezona protivgradne odbrane pa do 15. jula, zabeležene su četiri prijave sugradice, ispaljeno je 117 raketa, pa nismo imali pojavu grada i što je najvažnije zaštićeni su usevi poljoprivrednika i imovina građana, kazao je Stojanović.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder pokazao je interesovanje za rešavanje problema stanice Bačka Topola, koja od 15 postojećih na teritoriji opštine jedina nije u funkciji. Od predstavnika Centra Bajša zatražio je detaljniji izveštaj o tome, pa se u najskorije vreme može očekivati stavljanje u funkciju i stanice Bačka Topola. Kišlinder je nagovestio i veću naknadu za 14 strelaca Centra Bajša kao i nabavku kosilice za održavanje zelene površine Protivgradnog centra Bajša.

Vuk Radojević- BAČKA TOPOLA: Neophodno je povećati kvalitet žita i prinos po hektaru

Ne možemo više da se zadovoljavamo prinosima pšenice od pet tona po hektaru kada imamo kvalitetne domaće sorte koje daju deset tona roda. A uz povećanje prinosa i bolji kvalitet, paori će svakako moći da računaju i na bolju cenu, koja će za ovogodišnji rod biti oko 18 dinara po kilogramu”, izjavio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na otvaranju manifestacije “Žetveni dan 2018” kod Bačke Topole.

Na imanje Lajoša Brinze kod Bačke Topole ušao je kombajn i time je otpočela žetva, najvažniji godišnji posao u Vojvodini. Nada se dobrom kvalitetu hlebnog zrna i visokom prinosu, kao i dobroj ceni.

“Ja očekujem bolju cenu. Čuo sam da će biti oko 18 dinara. Ako ne bude više, i to će biti dobro”, kaže Lajoš Brinza, poljoprivrednik iz okoline Bačke Topole.

Time je otpočela 13. manifestacija “Žetveni dan 2018” čiji je domaćin Zemljoradnička zadruga “Bačka” iz Bačke Topole, a organizuje je Zadružni savez Vojvodine koji očekuje dobre prinose i adekvatnu cenu pšenice.

“Da li će biti 18,5 dinara ili neće, to će odrediti tržište, ali sigurno, ono što već sada možemo da naslutimo, je da će prinosi biti iznad proseka”, poručuje Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Privredna komora Vojvodine očekuje da će biti dovoljno hlebnog žita za domaće tržište, a ističe da je za prva četiri meseca ove godine izvezeno 220.000 tona pšenice, duplo više nego lane.

“U prva četiri meseca izvoz je preko dve milijarde dolara. Znači, pšenica je našla svoj veliki udeo u tome, a očekujemo i da će u budućnosti isto tako biti”, kaže Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Manifestaciju “Žetveni dan 2018” svečano je otvorio Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je istakao da je pšenica najveće bogatstvo Vojvodine kojim je zasejano 330.000 hektara te da pokrajinska Vlada poljoprivredi daje punu podršku.

“Dodatnih oko 700 miliona dinara izdvojeno je za poljoprivredu. Dakle, prošle i ove godine imamo rekordno visok budžet za poljoprivredu Vojvodine. Nikada toliko para nije bilo izdvajano za poljoprivredu”, istakao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Vuk Radojević je istakao da je ove godine i u sisteme za navodnjavanje pokrajinska Vlada investirala rekordnih 500 miliona dinara te da dobar odnos prema agraru rezultira time da sve više mladih ljudi bira da plodove svoga rada žanje na vojvođanskim njivama.

Podrška Pokrajinske vlade u cilju rešavanja problema zagađenosti reke Krivaje

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor saglasili su se danas, nakon radne posete Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, da je neophodno što pre pristupiti rešavanju problema zagađenosti reke Krivaje u tim opštinama.

Predsednik Mirović rekao je da je cilj posete bio da se na licu mesta uvere u razmere, kako je ocenio, velikog problema, sa kojim se meštani tih opština suočavaju godinama.

„Odlučili smo da u narednih nekoliko meseci, u saradnji sa lokalnim samoupravama, pripremimo velike projekte koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, za šta građevinske dozvole već postoje“, rekao je predsednik Mirović.

On je istakao da je tokom posete Bačkoj Topoli održan i sastanak sa vlasnicima industrijskih postrojenja tog kraja, koji su među najvećim zagađivačima, te dodao da je sa njima dogovoreno da, uz podršku pokrajine, rade na izradnji pretpostrojenja u svojim kompanijama.

„Ovo je višegodišnji posao, koji ćemo zajedno realizovati, a pored prečistača otpadnih voda, odnosi se i na izgradnju kanalizacione mreže, centralnih kolektora i celokupnog čišćenja toka reke Krivaje“, naveo je predsednik Mirović i dodao da je reč o strateškom razvojnom i infrastrukturnom projektu, za čiju realizaciju očekuje podršku i drugih lokalnih samouprava.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je reč o velikom projektu i poduhvatu, te dodao da očekuje da prečistač otpadnih voda bude izgrađen u narednih nekoliko godina.

„Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Pokrajinska vlada, u situaciji smo da možemo da se bavimo rešavanjem pitanja zaštite životne sredine, što je veoma značajno“, rekao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.

GRAD “OBRAO” USEVE , BAČKA TOPOLA SAČUVANA SA 58 RAKETA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, 23. aprila  bilo je  “ratno stanje” jer su se borili sa gradonosnim oblacima koji su pretili da unište useve na severu Bačke. Ispaljeno je 159 raketa sa 42 protivgradne stanice, najviše na terioriji Bačke Topole , čak 58.

Ovaj centar sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca. Uprkos dejstvu usevi su na teritoriji opštine senta stradali i preko 50 posto, najviše soja, ječam i kukuruz.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.