Category: Privreda

U NOVU PROIZVODNJU, RATARI ULAZE, POSLE PROŠLOGODIŠNJE LOŠE PROIZVODNJE

Kako finansirati prolećnu setvu, to je pitanje koje muči bačkotopolske ratare. Loša prošlogodišnja proizvodnja, niske cene poljoprivrednih proizvoda i male subvencije problemi su sa kojima se ulazi u novu kampanju.

Oko 50.000  hektara oranica, toliko će poljoprivrednici u opštini Bačka Topola, zasejati ovog proleća. Setva će početi u martu, ali poljoprivrednici već sada planiraju i računaju kako nakon prošle godine isfinansirati ovogodišnju setvu.

“Dizel gorivo je ono što nas najviše boli. Sa ovom cenom teško nam je ući u proizvodnju, jer gorivo je sve skuplje. Nadamo se tom regresiranom gorivu, koje nam samo obećavaju, a mi ga čekamo od sezone do sezone, od setve do žetve”, kaže Bela Šiška

Oni poljoprivrednici koji su računali da će prodajom prošlogodišnjeg roda, pred setvu, zaraditi više nego da su rod prodali u žetvi biće ovog proleća na gubitku.

“Kada smo vršili kukuruz bio je 16, 16,50 dinara,  a sada je sušeni kukuruz 16 dinara. Istovremeno cena semenskog kukuruza je povećana za 30 i više odsto, veli ŠIška.

“Najveći problem je novac, jer za prolećnu setvu treba uzeti  i veštak i seme i hemiju, a žito je jeftino, kukuruz je jeftin. Znači oni koji misle setvu finansirati prodajom kukuruza i žita moraće prodati više nego da u rod prodavali u vreme žetve”, objašnjavaju poljoprivrednici.

Njive ipak neće ostati nezasejane. Poljoprivrednici kažu dobar rod može se očekivati samo ako se uloži u setvu.

“Gotov novac uložiće  ko može da plati, ko nema taj će na crtu, pa se na kraju onda izračuna i nama ostane koliko ostane. Onda poljoprivrednici sa tim ulaze u godinu da žive, pa čekaju novu setvu. Tako ko nema novca da direktno finansira setvu ulazi se zadužuje u paritetima koji naravno što se kasnije plaćaju su nepovoljniji”, napominje Šiška.

Mali proizvođači nemaju veliku pomoć iz agrarnog budžeta, jer 4.000 dinara po hektaru  nedovoljno je za  bilo kakva ulaganja.

“Ako neko ima 10 hektara, 40.000 dinara koje će dobiti nisu mu dovoljne ni za kupovinu starog akumulatora za traktor”, razmišljnje je poljoprivrednika

U novu setvu ratari ulaze posle loše prošlogodišnje proizvodnje u kojoj su uglavnom knjižili gubitke.

BAČKA TOPOLA- ŽITKO, POSLE BANKROTA, KONAČNA RASPRODAJA

Posle rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Subotici o proglašenju bankrotstva od 6. aprila prošle godine, stečajni upravnik oglasio je prodaju imovine „Žitka” AD u stečaju, Bačka Topola, javnim nadmetanjem.

Imovina je svrstana u tri celine. U prvoj, koja se prodaje drugi put, jeste poslovna zgrada od 468 kvadratnih metara u Beogradu, katastarska opština Palilula, s početnom cenom od 7.462.039 dinara.

U drugoj celini je stopostotni udeo u preduzeću „Žito eksim” Skoplje u Makedoniji. Imovina je neuknjiženi poslovni prostor površine 40 i 102 kvadratna metra. Početna cena je 5.093.173 dinara.

U trećoj celini – a reč je o prvoj prodaji – jeste likvidacioni ostatak od „Žitovojvodine” d. o. o. Novi Sad.

Radi se o delu stana, odnosno poslovnog prostora sa četiri prostorije u Novom Sadu. Početna cena je 162.178,82 dinara.

Javno nadmetanje održaće se 28. februara u 12 časova u Agenciji „Gros” u Subotici.

RAKIJADA U STAROJ MORAVICI- OD LOKALNOG, REGIONALNI DOGADJAJ

Četvrta degustacija rakije koju su u Staroj Moravici organizovali Udruženje voćara i vinogradara „Rizling” i Kulturni centar „Adi Endre” iz tog mesta u opštini Bačka Topola, nadmašila je sve slične festivale u Srbiji.
Uz pozdravne reči domaćina iz Udruženja „Rizling” i predsednika Saveta MZ Stara Moravica Atile Šefera, festival je otvorio potpredsednik Odbora za poljoprivredu Narodne Skupštine Srbije Arpad Fremond, naglasivši da je i ova manifestacija primer da se od malog lokalnog može napraviti regionalni događaj, na kome proizvođači mogu da prikažu, pa i prodaju svoje proizvode. Fremond je iskoristio priliku da proizvođače upozna sa podsticajnim sredstvima na koje mogu računati u ovoj godini.

Bilo je dosta kvalitetnih rakija pa je stručni žiri na osnovu ocenjivanja dodelio 69 zlatnih medalja, 99 srebrnih i 151 bronzanu, a organizatori su još posebne nagrade dodelili za deset voćnih vrsta rakije. Posebna nagrada dodeljena je Ištvanu Bilickom iz Sente, koji je učestvovao sa 17 uzoraka rakije.

U degustiranje rakije u Staroj Moravici dobro se uklopila i prva Pihtijada, na kojoj je ovaj specijalitet spreman na tradicionalan način, ali i po posebnim receptima. Bilo je 30 učesnika iz Stare Moravice, okolnih mesta i iz Mađarske. Predsednica Kulturnog centra „Adi Endre” Gabrijela Gogoljak ističe da je cilj manifestacije da se uključi i promoviše što više učesnika.

Pobednici u spravljanju pihtija su, na staromoravički način Tamaš Rigo, za tradicionalnu pihtiju Antun Brčić, za posebnu pihtiju Angela Bece, a za najuspešniju na Pihtijadi proglašena je Magdalena Nađ. Nagrada je dodeljivana i za najharmoničniju pihtiju koja je najbolje „pasovala” uz rakiju, a pripala je Peteru Šuranjiju. Posebne nagrade za voćne pihtije dodeljene su Čabi Daroci i Eržebet Doža Boršoš.

Na festivalu u Staroj Moravici degustirale su se takmičarske rakije i pihtije, ali i razni proizvodi sa ovog područja sa oznakom lokalnih brendova. Nakon dodele nagrada dobro raspoloženje bilo je na druženju uz tri orkestra iz Sombora, Bačke Topole i Mađarske.

PODRŠKA PROIZVODJAČIMA SVINJA VOJVODINE I BAČ-KIŠKUNA

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Skupštine Županije Bač-Kiškun Gabor Banjai prisustvovali su danas potpisivanju sporazuma između udruženja proizvođača svinja iz Pačira i Mađarskog udruženja proizvođača čistokrvih svinja iz Kapusvara.

Cilj ovog sporazuma, koji su u znak podrške dveju regija parafirali i predsednici Pastor i Banjai, jeste dugoročna saradnja, učestvovanje na zajedničkim konkursima, direktna komunikacija između proizvođača i razmena iskustva, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta.
Dodaje se da je Pastor istakao da je zajednička ambicija dve regije da ovo postane prostor iz koga ljudi ne odlaze, nego se u njega vraćaju.
“Period od 2014-2018. veoma je značajan, jer u procesu pregovora sa EU neće se razgovarati o visokoj politici nego o potrebama svakodnevnog života. Jedno od poglavlja biće svakako i poljoprivreda”, rekao je Pastor i dodao da su zbog toga neophodni kompetentni ljudi i udruženja.
On je izrazio svoju punu podršku ovoj saradnji i iskazao uverenje da će ona rezultirati kvalitetnim uzgojom svinja, odnosno osnovnim stadima sa kojima će se moći izaći na tržište EU i zadovoljiti sve kriterijume.
Predsednik Skupštine Županije Bač-Kiškun Gabor Banjai istakao je da to što Srbija još uvek nije u EU ne predstavlja nikakvu prepreku za zajedničke nastupe na evropskom tržištu, jer će u procesu približavanja EU značaj prekograničnih projekata sve više rasti.
“Mnogi znaju da je zemljište na ovim prostorima jedno od najplodnijih. Vojvodina je sa 80.000 hektara obradive površine pokrivena, a suština je i da se uključe regije iz drugih zemalja jer smo zajedno sposobni da proizvodimo hranu za desetine miliona ljudi”, rekao je Banjai.
On je rekao i da je obaveza Županije Bač-Kiškun puna podrška poljoprivrednoj proizvodnji, te da je ova županija izdvojila 2 miliona evra pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Udruženje proizvođača svinja iz Pačira predstavljao je predsednik Mikloš Jozef, Mađarsko udruženje proizvođača čistokrvnih svinja predsednik Kiš Đerđ, a potpisivanju sporazuma o saradnji prisustvovao je i predsednik Saveta MZ Pačir Zoltan Sombati.

DVANAEST MILIONA, IZ BUDŽETA, ZA 61 HEKTAR POD BAGREMOM

U Srbiji se pod šumama nalazi 2,7 miliona hektra, odnosno oko 30 odsto teritorije, a strateški cilj Vlade Srbije je da se u narednih desetak godina pošumljenost poveća na 45 odsto. Toj akciji se prikljućila i opština Bačka Topola

Da bi bili sprečeni procesi degradacije zemljišta u Srbiji, planirano je da do 2010. godine bude posumljeno oko 50.000 hektara, kao i da na terenima sa većim nagibom zemljišta bude zatravljeno oko 80.000 oranica, kazao je Gulan i dodao da je u Vojvodini pošumljeno svega 6,8 odsto teritorije, a u centralnoj Srbiji 32,8 odsto.  Toj akciji se prikljućila i opština Bačka Topola s obzirom da je pošumljenost ovde svega jedan posto.

Prema rečima predsednika opštine Gabora Kišlindera, krajnje vreme bilo da se započne sa promenama pošumljavanjem i podizanjem vetrozaštitnih pojaseva kraj puteva, koji će služiti kao zaštita od olujnih vetrova, a takođe i od snežnih nanosa. Pošumljavanje predviđenih površina predviđeno je da se obavi do kraja marta iduće godine na podurčju Bačke Topole i atarima naselja Gunaraš, Pačir, Stara Moravica i Bajša.

Započeto je pošumljavanje u opštini Bačka Topola na zemljištu u državnom vlasništvu na kojem se ne odvija poljoprivredna proizvodnja.

Bagremom će se pošumiti 61,33 hektara na području više naselja, a na osnovu javnog konkursa radovi na pošumljavanju su povereni preduzeću „Ravni Budim” iz Kovilja.

Kišlinder kaže da je tokom izrade godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ukazivano da je neophodno početi sa pošumljavanjem kako bi se popravila staništa za divljač i doprinelo većoj brizi o zaštiti životne sredine.

Otuda je za pošumljavanje iz budžeta bačkotopolske opštine predviđeno 12 miliona dinara, na osnovu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u opštini Bačka Topola, a novac potiče od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

ZOBNATICA NASTAVLJA TRADICIJU DUGU 250 GODINA, PRVA KONJARSKA OAZA NA BALKANU

Vredni ljudi su iskoristili jedinstvenu prirodu u Bačkoj ravnici gde su stvorili pravu raj za ljubitelje konjičkog sporta. Danas je Zobnatica i homogena privredna celina sa razvijenom ratarskom i stočarskom proizvodnjom i veoma izraženim turizmom. Ali njen najlepši deo i dalje čine ergela rasnih konja i prekrasno jezero u Dolini bećara.

Ergelu je osnovao daleke 1779.godine Bela Vojnic, želeći da stvori konjarsku oazu na Balkanu. Tokom ovih skoro 250 godina duge tradicije kroz ergelu su progalopirali mnogi konji, koji su nam ostavili duh pobede. Zauvek će sijati ispisana imena Pastrmke, Baršonjke, Kazanove, Jadrana, Generala, Prospektora i mnogih drugih šampiona koji su čuveni pečat Z nosili na mnogim hipodromima i uvek se vraćali sa lovorikama oko vrata.Pehari govore o njihovim delima i ljudima koji su ih voleli i od njih stvarali šampionE.

Na ovim tradicijama Zobnatica ima velike planove za iduću godinu, a osim organizacije dve galopske trke, u planu su i razne manifestacije koje će se održati u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Bačka Topola.

Rukovodilac turističko-ugostiteljske organizacije Zobnatica Novak Bojanić kaže da planiraju organizaciju raznih dešavanja u Zobnatici u saradnji sa Turističkom organizacijom Bačka Topola.

“Planiramo da se okrenemo kongresnom turizmu, ali kao i do sada otvoreni smo za organizaciju raznih vrsta proslava. Osim toga, Zobnatica ima puno prostora i u budućnosti bilo bi lepo da u saradnji sa Opštinom Bačka Topola organizujemo neke manifestacije zajedno. Tada i Zobnatica i Topola kada manifestacije postanu tradicionalne već znaju kog dana će doći koliko posetilaca i to je prvi korak u razvijanju turističke ponude”, kaže Bojanić.

Savez vojvođanskih Mađara organizuje radicionalne konjičke trke u Zobnatici u maju. Tada dolaze konji i iz Srbije i Mađarske, i bude i po nekoliko hiljada posetilaca.

“Upravo takve manifestacije nama trebaju”, kaže Bojanić.

REGIONALNA DEPONIJA 20. DECEMBRA POČINJE SA RADOM

Ceo projekat, sedam osnivača ili opština,  koštao je ukupno miliona evra,  oko 20 miliona evra obezbeđeno iz IPA fonda Evropske unije, nešto više od 3 miliona evra dalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na osnovu ugovora između Delegacije Evropske unije i izvođača radova, završetak izradnje Regionalne deponije predviđen je za 20. decembar, kada bi trebalo da počne probni rad. U okviru sistema vršiće se prevoženje, skladištenje, tretman, ponovna upotreba i odlaganje otpada, a prema rečima direktorke Čile Goli, očekuje se oko 80 hiljada tona otpada godišnje iz ovog regiona, u kojem živi oko 260 hiljada stanovnika.

Nakon završetka radova na izgradnji Regionalnog sistema za upravljanje otpadom za Grad Suboticu i opštine Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, te potvrde nadzornog organa i inspekcije, organizovaće se tehnički prijem, koji će sprovesti profesori Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, a potom će započeti i dugoočekivani probni rad Regionalne deponije.

– Tokom probnog perioda, ceo sistem će biti u funkciji. Sistem je veoma kompleksan i sastoji se od Regionalnog centra za upravljanje otpadom, centralnog objekta koji se nalazi u Bikovu, tri Transfer stanice u Senti, Bačkoj Topoli i Kanjiži, kao i tri Reciklažna dvorišta u Malom Iđošu, Čoki i Novom Kneževcu. Nadležna preduzeća za sakupljanje otpada, predavaće otpad na Transfer stanicama, gde se otpad pretovara, ili direktno Regionalnom centaru za sakupljanje otpada. Sa Transfer stanica, naši kamioni će prevoziti otpad do Regionalnog centra za upravljanje otpadom, gde će se otpad razvrstavati pomoću postrojenja za separaciju na tri frakcije, odnosno na otpad koji predstavlja sekundarnu sirovinu, biorazgradiv otpad i otpad koji će se kompostirati kako bi se dobila prekrivka za telo deponije, i otpad koji ne može da se iskoristi i koji će biti odložen na telo deponije – kaže Čila Goli, direktorka Regionalne deponije.

 

U Regionalnoj deponiji treba da bude zaposleno još 60 ljudi , direktorka kaže da se trenutno radi na izradi Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, nakon čega će biti objavljen spisak radnih mesta koja su na raspolaganju, kao i koje kvalifikacije su potrebne.

– Pošto je mehanizacija s kojom će se raditi veoma sofisticirana, biće nam potrebna radna snaga sa određenim kvalifikacijama, ali i nekvalifikovana radna snaga zbog linije za separaciju. Uskoro ćemo objaviti spisak radnih mesta s opisom posla, na osnovu kojeg će zainteresovana lica moći da pošalju svoju biografiju, te ćemo pripremiti i bazu podataka, kako bismo bili spremni za angažovanje radne snage, kada se ukaže potreba za zapošljavanjem – istakla je direktorka.

Regionalna deponija treba da dobije dozvolu za probni rad od nadležnog organa Pokrajine, u trajanju do godinu dana, nakon čega bi preduzeće trebalo da obezbedi upotrebnu dozvolu za rad. Ceo projekat,  osnivače je koštao ukupno miliona evra,  oko 20 miliona evra obezbeđeno iz IPA fonda Evropske unije, nešto više od 3 miliona evra dalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

INTENZIVNIJI RAZVOJ MESNIH ZAJEDNICA I OPŠTINE

Prošlo je 18 meseci od poslednjih izbora na lokalnom nivou. Pred nama su izbori za Savete mesnih zajednica. Vreme je da se napravi presek i da se sagleda šta je urađeno u proteklom periodu. Gospodine Simoviću Vaš komentar?

I pre godinu i po dana kada je formirana nova lokalna vlast tvrdio sam da samo rezultati nečijeg rada treba da budu merilo za dobijanje poverenja građana na nekim narednim izborima. Formirali smo tim koji radi dobro,naravno da uvek može i bolje ali se po prvi put posle više godina oseća da Bačka Topola više nije prepoznatljiva kao opština u kojoj se decenijama stagniralo u razvoju.

Ima li lokalna samouprava snage da zaustavi odlazak stanovništva a pre svega mladih iz naše opštine kroz obezbeđivanje novih radnih mesta?

Znamo da su nova radna mesta ono što je prioritet iz navedenog razloga smo maksimalnu pažnju posvetili izgradnji i opremanju Industrijske zone. Izgradili smo kompletnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu u Industriskoj zoni, a u toku je izgradnja unutrašnjih saobraćajnica. Ono sto je najvažnije je da su tri parcele u Industrijskoj zoni otkupljene od strane investitora.Firma “Pardalote-S” će već do kraja godine krenuti sa zemljanim radovima na izgradnji nove mlekare čiji pocetak rada očekujemo u aprilu naredne godine. Investitor “Banatski organik MV” će takođe tokom naredne godine krenuti sa izgradnjom pogona za proizvodnju mesnih prerađevina kao i kompanija “Midmas” koja se bavi proizvodnjom električnih uređaja. Intenzivno vodimo razgovore sa još nekoliko stranih kompanija koje žele da otvore svoje pogone u našoj Industrijskoj zoni. U svakom slučaju u narednom periodu očekujemo značajan broj novih radnih mesta .

Sa odlaskom mladih i na poboljšanju nataliteta se borimo i kroz mere populacione politike. Od Kabineta za demografiju i populacionu politiku na konkursu smo dobili sredstva za sufinansiranje mera populacione politike u iznosu od 4.815.930,00 dinara. Od tih sredstava smo obezbedili veći iznos roditeljskog dodatka,oformili multidisciplinarni tim za praćenje ranog razvoja dece,angažovali defektologa u predškolskoj ustanovi i u školama ,obezbedili prenatalni skrining trudnicama dabl test,izdvojena su i sredstva za školu za trudnice i opremanje porođajne sale.

Čvrsto se držite obećanja datog tokom predizborne kampanje da će škole mnogo lepše izgledati u narednom periodu?

Obećali smo rekonstrukciju naših škola i na tome intenzivno radimo. Zahvaljujući Vladinoj Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima renovirali smo OŠ“Nikola Tesla” ,a u dvorištu škole je izgrađen novi sportski teren. Već do kraja godine sa radovima prelazimo u OŠ“Čaki Lajoš“ gde ćemo krenuti sa izgradnjom novih sportskih terena u dvorištu škole,a od proleća i sa kompletnom rekonstrukcijom škole. Nemojte zaboraviti da smo renovirali i fiskulturnu salu srednje škole “Dositelj Obradović“ a u toj školi smo i zamenili dotrajalu kotlarnicu sa kompletno novom na kojoj ćemo imati i značajnu uštedu na energentima. Napomenuću i da novoizgrađeni košarkaški teren sa tribinama i reflektorima koriste kako đaci dve srednje škole tako i veliki broj rekreativaca. U predškolskoj ustanovi “Bambi“ smo postavili nove solarne panele a uz pomoć Pokrajinskog Sekretrijata za obrazovanje obezbedili smo sredstva za zamenu stolarije na ovoj ustanovi. Putem konkursa koji je raspisala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije za narednu 2018-tu godinu odobreni su projekti za adaptaciju OŠ “Čaki Lajoš“ , gimnazije i srednje ekonomske škole “Dositej Obradović“ ,“Othon“ Stara Moravica i Centra za socijalni rad Bačka Topola.

 

Vidljivo je da se krenulo i sa infrastrukturnim uređenjem opštinskog centra?

Moram napomenuti da je bilo vreme da se i opštinski centar dakle sam grad Topola počne razvijati. U proteklom periodu infrastrukturni razvoj je bio predviđen samo za određene mesne zajednice i sa tom praksom je kraj. Zato intenzivno radimo na pripremi preostale dokumentacije kako bi na proleće krenuli sa izgradnjom novog bazena. U toku su radovi na bušenju bunara a na tenderu smo odabrali i projektantsku kuću koja ima rok 75 dana da izradi projekat novog bazena. Odmah nakon toga krećemo u proceduru odabira izvođača radova kako bi ih sa prvim lepim danima proleća uveli u posao.

Centar grada u velikoj meri narušava izgled nedovršenog hotela. Građani Bačke Topole sa pravom očekuju rešenje tog višegodišnjeg problema. Iz tog razloga i raspisujemo tender koji će biti podeljen u dva dela. Prvi deo radova podrazumeva rušenje najgornjeg sprata, koji moramo obaviti po preporuci statičara jer temelji objekta nemogu da dugoročno podnesu sadašnje gabarite objekta ,a u drugoj fazi ćemo izgraditi novi krov i zatvoriti objekat sa čeone strane prema ulici kako bi dobio zadovoljavajući izgled.

Govoriti o razvoju jedne opštine a da pritom jedan njen značajan deo nema neophodnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu ili je ona veoma dotrajala je nemoguće i zato na tome intenzivno radimo. U proteklih godinu ipo dana zamenili smo dotrajalu vodovodnu mrežu u gradu prsten 6 i 9 koji podrazumeva prostor Vašarišta i samog centra grada u dužini od 5.5 km. Ovi radovi su finansirani sopstvenim sredstvima budžeta opštine. Takođe smo izvršili i zamenu vodovodne mreže na prstenovima 3,7 i 8 koji pokriva prostor od OŠ“Čaki Lajoš“ pa prema Domu zdravlja uz sve poprečne ulice dužine od 6 km.Ove radove je finansirala Vlada AP Vojvodine po konkursu Uprave za kapitalna ulaganja.Tokom naredne godine u planu je završetak radova na izgradnji kanalizacione mreže u Prvomajskoj ulici .

Završili smo radove na izgradnji trotoara i postavljanju nove rasvete u Dunavskoj ulici. Ovo je samo prva faza radova. Na proleće ćemo asfaltirati ulicu koja povezuje Dunavsku i Vidovdansku i takođe postaviti novu rasvetu. U trećoj fazi ovih radova planiramo kompletno uređenje Vidovdanske ulice.

Očekuju nas i radovi na uređenju parkinga u Boračkoj ulici ispred ugostiteljskog objekta “Palma“ koji je u veoma lošem stanju kao i uređenje parkinga u Prvomajskoj i Karađorđevoj ulici za šta smo spremili neophodnu dokumentaciju.

Radovi na izgradnji novog parkinga kod pijace su završeni i to sada izgleda sasvim zadovoljavajuće. Zamenjena je i rasveta u pijačnim halama tako da sada i tu beležimo značajne uštede. Rekonstrukciju Doma kulture užurbano privodimo kraju. Podsetiću vas da ovaj prostor nije u funkciji od 2007 god. Mi užurbano privodimo kraju završne radove koji podrazumevaju opremanje tehničke sobe kao i postavljanje rasvete i ozvučenja. Do kraja ove godine svi radovi će biti završeni, a početkom naredne godine konačno imamo uslove da ugostimo naša eminentna pozorišta poput “Atelje 212“ ,“Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP)“ i druge.

Imamo izuzetno lepo jezero i ove godine smo značajna sredstva uložili u uređenje same obale. Ovog leta smo imali veliki broj gostiju iz drugih gradova u okruženju koji su organozovano dolazili da se kupaju na našem jezeru. Jezero je odnedavno dobilo status zaštićenog prirodnog dobra pa smo ga i na taj način dodatno zaštitili.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport obezbedili smo sredstva za postavljanje reflektora na sportskom terenu pored Doma zdravlja. I ovaj posao smo u celosti završili.

Izgradnja novih dečijih igrališta se pokazala kao dobra ideja i broj dece koji na njima svakodnevno boravi to najbolje potvrđuje. Zato ćemo sa tom praksom i nastaviti. Igrališta gradimo po Evropskim standardima koji podrazumevaju izuzetnu bezbednost dece koja borave na njima. Novo dečije igralište će biti izgrađeno u delu grada poznatijem kao Novo naselje. U planu je da nakon ovog igrališta izgradimo još nekoliko u vangradskim mesnim zajednicama.

Gradjani naše opštine koji žive u vangradskim mesnim zajednicama takodje očekuju infrastrukturno ulaganje u svojim sredinama ?

Razvoj vangradskih mesnih zajednica je bio i biće naš prioritet. To najbolje potvrđuju radovi koje smo sproveli u njima u proteklom periodu. Na Panoniji smo izgradili novu letnju učionicu a održani su i Markovdanski susreti na kojima je bilo 1500 dece iz celog regiona. U Malom Beogradu su u toku radovi na izgradnji otvorenog amfiteatra ,a u pripremi je dokumentacija za izgradnju novog dečijeg igrališta. U Gornjoj Rogatici smo izvršili obnovu kompletnog vodovoda dok smo u Njegoševu asfaltirali ulicu Ive Lole Ribara u dužini od 496 metara. U Tomislavcima smo izgradili dva nova teniska terena sa osvetljenjem. Takođe u Tomislavcima je u toku izgradnja i nove kapele. U Mićunovu smo izvršili kompletnu rekonstrukciju javne rasvete i izradili projektno tehničku dokumentaciju za potrebe izgradnje biciklističke staze na Čantavirskom putu dužine 2200 metara. Uz pomoc Komesarijata za izbeglice u vangradskim mesnim zajednicama kupljeno je 13 kuća koje su putem konkursa dodeljene porodicama izbeglih lica u Sokolcu,Krađorđevu,Tomislavcima, Malom Beogradu,Staroj Moravici i na taj način im je trajno rešeno stambeno pitanje.

Uz pomoć JKP „Komgrad“ čistimo deponije u vangradskim mesnim zajednicama a problem deponija će trajno biti rešen 20.decembra ove godine sa početkom rada Regionalne deponije. Tada se prestaje i sa odnošenjem smeća na našu deponiju u Bačkoj Topoli. Radovi na Transfer stanici su već završeni,na njima će autosmećari prebacivati otpad u velike Rolo kontejnere koji se kasnije prazne na Regionalnoj deponiji koja se nalazi između Oroma i Bikova. Napomenuo bih da smo bili u pravu kada smo tvrdili da preduzeće JKP “Komgrad“ ima kapacitete da bude nosioc posla daljinskog grejanja. Potvrda tome je i kvalitet grejanja prethodne godine, a i ovogodišnja grejna sezona je počela 15-tog oktobra kao što smo i najavili. Da je kvalitet grejanja u stanovima na daljinsko grejanje dobar ukazuje nam i to da ove godine imamo veći broj stanova nego prošle godine koji se greju na ovaj način.

Moram da napomenem da me raduje da polako ponovo postajemo i centar kulturnih,sportskih i turističkih dešavanja. Kao što smo i obećali proslavu dana opštine smo uzdigli na jedan viši organizacioni nivo sa nizom novih dešavanja poput takmičenja „Izađi mi na teglu“, takmičarske izložbe automobila „American Car Tuning Show“ i završno sa koncertom Lexington benda koji je bio izuzetno posećen. Vratili smo sjaj nekadašnjem letnjem fudbalskom turniru na kojem smo okupili veliki broj ekipa iz drugih gradova u okruženju.

Veoma je važno istaći dobru saradnju i veliku pomoć koju dobijamo od Vlade Republike Srbije kao i od Vlade AP Vojvodine. Samo smo kroz kvalitetnu saradnju sa višim nivoima vlasti mogli realizovati sve navedene projekte. Na izborima koji su pred nama Srpska napredna stranka delegira one koji su se u prethodnom periodu svojim radom pokazali kao ljudi koji opštinu Bačka Topola iskreno žele da učine lepšim i prijatnijim mestom za život svih nas.

PRIMA ZAINTERESOVANA ZA ŠIRENJE POSLA U SRBIJI

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Bojan Stević razgovarao je u četvrtak, 26. oktobra 2017. godine, sa predstavnicima mađarske firme Prima koja je zainteresovana za širenje poslovanja u lokalnim samoupravama u Vojvodini.
Stević je istakao da ova kompanija već posluje u opštinama Bačka Topola, Sombor i Subotica, ali i da je voljna da preko svojih distributivnih centara plasira srpske proizvode u Mađarsku, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

On je podvukao da je Srbija dobro mesto za investiranje i izrazio zadovoljstvo zbog namera mađarske kompanije da nastavi da ulaže i širi svoje poslovanje u Srbiji.

Inače, Prima se bavi proizvodnjom žitarica i uzgojem strnih žita na površini od 4.000 hektara, uz primenu najsavremenijih tehnologija. U Srbiji već sarađuje i sa novosadskim institutom NS Seme i Poljoprivrednim fakultetom.

STARA MORAVICA- OTVORENA BIOGASNA ELEKTRANA

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, koji je prisustvovao otvaranju biogasne elektrane Stara Moravica, poručio je da je ona pokazatelj kako treba razvijati poljoprivredu i energetiku na održiv način.

„Ovaj projekat je skupio nekoliko važnih aspekata, on je podrška poljoprivredi, podrška ekologiji, ali i energetski projekat. Upravo to predstavlja budućnost poljoprivrede“, rekao je Antić.Biogasna elektrana Stara Moravica proizvodi električnu energiju koristeći biomasu a, prema Antićevim rečima, to je dobar princip rada koji uvezuje stočarstvo i ratarstvo.

Kako je rekao, pored 100.000 tona žitarica i nekoliko hiljada tona mesa ovde će se sada proizvoditi 16.000 megavata sati električne energije što će pomoći rešavanju pitanja električne energije sa kojim se ovaj region suočava.Antić je izrazio zahvalnost ljudima koji su, kako je rekao, imali hrabrosti da uduju u ovakav projekat.

„Verujem da je podrška koju smo kao država dali kroz zakonodavni okvir, podsticanje i cenu električne energije dovoljna, a ovo treba da bude pokazni primer za naše poljoprivrednike“, naveo je Antić.

Ministar je rekao da će vlada nastaviti da podržava projekte poput ovog koji štite okolinu.

Vlasnik elektrane Hubert Kišpalo rekao je da je za deset godina koliko posluje u Bačkoj bilo i teških godina, poput ove kada je vladala suša, ali da je bilo više uspeha.Kišpalo se zahvalio ministru Antiću na podršci.

„Vlada Srbije i ministarstvo energetike prepoznaju da su ovakvi projekti važni za razvoj Srbije, a ovo je zaista važan ekološki projekat koji će sačuvati okolinu“, rekao je Kišpalo.Rukovodilac elektrane Vladan Divljak govorio je o načcinu na koji elektrana prozivodi električnu energiju, ali i o obnovljivim izvorima energije.

Prema Divljakovim rečima, suština proizvodnje iz obnovljivih izvora je očuvanje životne sredine.Kako je rekao, ova elektrana nema loš uticaj na vazduh, jer biljke apsorbuju sav ugljen dioksid i ne stvaraju efekat staklene bašte.Otpad iz industrije, kaže on, ne skladišti se na zelenim površinama, niti se ispušta u vodo-tokove.

Kako je objasnio, najviše udela u biogasu ima gorivi gas metan, iz koga se izvlači energija.