Category: Privreda

BAČKA TOPOLA – “KRIVAJA” DIGITALIZOVALA FARMU

Predsednica vlade Ana Brnabić otvorila je danas prvu digitalnu farmu u Srbiji i regionu, u Krivaji kod Bačke Topole, koja će poljoprivrednicima omogućiti da besplatno i “iz prve ruke” nauče kako da smanje rizike u proizvodnji, troše manje vode i đubriva i ulože manje sredstava, a dobiju veće prinose.

Premijerka je poručila da otvaranje digitalne farme pokazuje da je Srbija lider u regionu i da može da postane lider u Evropi kada je reč o digitalizaciji i novim tehnologijama u poljoprivredi.

“To danas vidimo, ali da bismo zadržali lidersku poziciju moramo da trčimo brzo, najbrže što možemo”, rekla je Brnabić.

U tom smislu, navela je da se što pre mora izgraditi zgrada Insituta “BioSens”, koji će biti evropski centar naučne izvrsnosti.

Za to će, dodala je, vlada uložiti 14 miliona evra, dodajući da je važno da se završi projektna dokumentacija i što pre krene gradnja koja će se završiti u što kraćem roku.

Takođe, navela je da je važno povezati baze podataka u poljoprivredi da bi se donosile efikasne odluke na bazi svih informacija.

Zato je vlada donela zaključak da osnuje radnu grupu, na čijem je čelu ministar poljoprivrede koja će na tome raditi sa “Biosensom”, dodala je premijerka.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je poljoprivreda u Srbiji važan pokretač i faktor razvoja, te da je u prethodnih šest-sedam godina izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije udvostručen.

Kako je rekao, EU je danas veliki investitor, trgovinski partner i donator Srbije i nastaviće da joj pruža podršku u procesu reformi na putu evropskih integracija, ali i za dobrobit ekonomije i građana Srbije.

Unija će, dodao je, nastaviti da pruža podršku Srbiji u inovacijama, kroz projekat “Horizons 2020”, kao i podršku srpskoj poljoprivredi kroz IPARD program, kojim će se obezbediti 175 miliona evra podrške.

Digitalnu farmu je osmislio Institut “BioSens”iz Novog Sada, u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačem “Krivaja”, u okviru projekta ANTARES, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Republike Srbije.

Fabrici je podvukao da je upravo projekat Antares, koji obuhvata dva najznačajnija sektora – IT i poljoprivredu, primer dobre saradnje Srbije i EU.

“Ovaj projekat EU i Vlada Srbije zajednički finansiraju sa 28 miliona evra, a cilj je da ‘BioSens’ postane naučni centar izuzetnosti koji će se baviti uspešno sa dva sektora i biti regionalni centar koji će okupljati poljoprivrednike, start ap kompanije, stručnjake u saradnji u ovim oblastima”, istakao je Fabrici.

Na farmi će poljoprivrednici moći da nauče kako nove tehnologije mogu da im pomognu da unaprede proizvodnju, od pripreme zemljišta, setve, navodnjavanja, ishrane bilja, do žetve i radova na pripremi naredne sezone.

Takođe, moći će da se informišu i o primeni dronova koji mapiraju teren, prate rast kultura, otkrivaju bolesti useva, jer kada se usevi posmatraju iz vazduha, vide se delovi parcele koji lošije napreduju, pa se mogu sprovesti lokalne mere.

Farma ima fizički deo – savremenu opremu, alate i mehanizaciju, ali i virtuelni, koji je, platforma AgroSens za praćenje useva koju poljoprivrednici koriste od oktobra.

Kroz tu platformu poljoprivrednicima su besplatno dostupni satelitski snimci Evropske svemirske agencije iz koje se na svakih pet dana može dobiti snimak parcele, na osnovu kojeg istraživači sa “BioSens” instituta daju izveštaj o stanju useva.

Može se, takođe, dobiti i vrlo precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju, kao i meteo podaci o tome koliko je vode akumulirano na parceli.

BAČKA TOPOLA- “PROSPERITATI”,BAČKOTOPOLČANIMA, 529 MILIONA

BAČKA TOPOLA -Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

Preko četiri hiljade poljoprivrednih mašina, traktora i priključnih alata na poljima Vojvodine nosi nalepnicu „Prosperitati” koja označava da su kupljeni iz donacije mađarske vlade. To je samo deo onoga što je urađeno u poslednje dve godine, a predstoji još treća godina realizacije programa Fondacije „Prosperitati” čiji će ukupan bilans biti: 200 miliona evra novca mađarske vlade raspodeljeno kroz bespovratne donacije ili kreditne podsticaje za, kako se procenjuje, 15.000 domaćinstava u Vojvodini.

Program pomoći mađarske vlade sunarodnicima preko granice, jedan od uslova za konkurisanje jeste dvojno državljanstvo, predstavljen je krajem 2015. godine, a njegovo ostvarivanje krenulo je kao pilot-projekat u Vojvodini januara 2016. godine. Fondacije „Prosperitati”, posredstvom koje se ova pomoć realizuje, početna suma od 160 miliona evra (50 milijardi forinti) nakon dobrih iskustava povećana je na preko 200 miliona evra.

Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

. Od ukupno 36 pristiglih projekata, prihvaćeno je 10 u poljoprivredi i 13 u privredi. Prihvaćeni projekti u poljoprivredi imaju obavezu da ostvare integraciju, objašnjava Balit Juhas rukovodilac Fondacije “Prosperitati” i dodaje da je reč  o velikim proizvođačima sposobnim da imaju zaokružen proces proizvodnje od uzgoja do prerade i plasmana. Ukupna vrednost ovih investicija je 10 milijardi dinara. Juhas dodaje da je poslednjih dana 2017. godine zaključen i konkurs za srednja preduzeća i gazdinstva, gde je vrednost ulaganja do pola miliona evra, i tu očekuju investicije u ukupnoj visini od 20 miliona evra te da ćeu sledećem koraku biti raspisan konkurs za male proizvođače, koji će biti dobavljači velikih proizvođača, prerađivača, integratora.

„Na taj način ćemo zaokružiti razvojni ciklus i povezati ljude, što smatramo da je izuzetno bitno, u vrednosnu vertikalu. Ne može da se dogodi da razvijemo kapacitete, a da nemamo dobavljače, krenuli smo od malih proizvođača do velikih, integrisanih sistema. Očekujemo i povezivanje sa oko 4.300 dobavljača i gledamo da svima pomognemo da se razviju u tom vrednosnom lancu”, kaže Juhas.

MADJARSKA DELEGACIJA U BAČKOJ TOPOLI-“PROSPERITATI” ULAŽE U CAPRIOLO I EM KOMERC

Mađarska delegacija i predstavnici fondacije Prosperitati posetili su firme Kapriolo i EM Komerc koje su dobile podršku ovog razvojnog fonda.U poseti firmama Kapriolo i EM Komerc bio je lider fondacije Prosperitati Balint Juhas koji je rekao da su tokom dana posetili više firmi koje su otvaraju nova radna mesta. U delegaciji su bili i zamenik ministra u vladi Mađarske Levente Mađar, generalni konzul Republike Mađarske u Subotici Janoš Babić, ambasador Atila Pinter te predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Firma za proizvodnju bicikla Kapriolo trenutno zapošljava 150 radnika, a nakon nove investicije će to porasti na oko 180 zaposlenih. Vlasnik Lajoš Brindza kaže da su kupili liniju za proizvodnju točkova i obruča, te da će izgraditi hale i skladišta za sirovine i gotove proizvode. Nadalje će sagraditi farbaru kako bi odgovorili zahtevima zapadnog tržišta.

U neposrednom susedstvu je i fabrika EM Komerc koja je do sada pravila ploče za nameštaj, ali prave i unikatni nameštaj, što bi želeli da nastave da razvijaju. Direktor Lajoš Đantar kaže da su im potrebne savremene mašine kako bi proizvodnja većih količina bila isplativa, te da planiraju izgradnju nove fabrike sa najsavremenijom tehnologijom.

Rukovodilac fondacije Prosperitati je izrazio zadovoljstvo zbog realizovanih, kao i investicija koje su u toku. Rekao je da na ove firme može da bude ponosna celokupna vojvođanska mađarska zajednica.

STRUČNA PRAKSA UZ NADOKNADU OD 20.000 DINARA

Projekat nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“ u saradnji sa Nacionalnim udruženjem Serbia Organika objavio je javni poziv za obavljanje stručne prakse iz oblasti organske poljoprivrede i prehrambene tehnologije po principima organske proizvodnje.
Cilj prakse je, sticanje potrebnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade i osposobljavanje za obavljanje poslova u sektoru organske proizvodnje.
“Program stručne prakse je namenjen mladim, nezaposlenim licima do 35 godine starosti koji su:
diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu (smer organska poljoprivreda/ekološka poljoprivreda, voćarstvo/vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, opšta agronomija, stočarstvo – zootehnika, fitomedicina i prehrambena tehnologija) ili Tehnološkom fakultetu (smer prehrambena biotehnologija i prehrambeno inženjerstvo) ili na poslednjoj godini osnovnih ili master studija gore pomenutih fakulteta i studijskih programa/smerova. ” kaže Helena Mearoš, iz opsinskog veća Bačke Topole
Na konkurs mogu da se prijave svi oni koji ispunjavaju su  državljani Republike Srbije,
da imaju manje od 35 godina, da su nezaposleni,da su završili ili završavaju neki od navedenih fakulteta i studijskih programa,da nisu imali radno iskustvo u oblasti organske i prehrambene tehnologije,da su spremni za sticanje novih znanja i veština, da su motivisani i spremni za rad u ovoj oblasti, piše u programu
“Odabranim kandidatima program stručne prakse nudi priliku za sticanje praktičnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade u sektoru organske proizvodnje kod poslodavaca koje uspešno posluju u ovom sektoru dugi niz godina.Tokom trajanja stručne prakse licima koja učestvuju u programu biće plaćena nadoknada u mesečnom iznosu od 20.000 dinara (neto), troškovi prevoza i doprinosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Predviđeno trajanje programa je do 6 meseci.”- objašnjava Mesaroš
Svi oni koji su zainteresovani za pohađanje stručne prakse treba da pošalju sledeća dokumenta:
Prijavu za stručnu praksu (preuzima se na veb stranici udruženja Serbia Organika) http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/ Kratku biografiju napisanu u slobodnoj formi,Motivaciono pismo,Fotokopiju lične karte, Fotokopiju diplome (ne mora da bude overena) – za nezaposlena lica, Fotokopiju indeksa prve strane i strane gde je overen poslednji semestar – za studente Prijave sa navedenom dokumentacijom se dostavljaju mejlom na: info@serbiaorganica.org ,Rok za slanje prijava je 15. mart 2018. do 17:00.
Prijavu možete preuzeti na sledćem linku i na veb stranici http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/
“Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje. Projekat sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije kao vodećim partnerom. Cilj projekta je da pruži podršku mladima između 15 i 35 godina starosti da se bolje pozicioniraju na tržištu rada i da se lakše i brže zaposle.”- ističe Helena Mesaroš

 

 

 

 

 

U NOVU PROIZVODNJU, RATARI ULAZE, POSLE PROŠLOGODIŠNJE LOŠE PROIZVODNJE

Kako finansirati prolećnu setvu, to je pitanje koje muči bačkotopolske ratare. Loša prošlogodišnja proizvodnja, niske cene poljoprivrednih proizvoda i male subvencije problemi su sa kojima se ulazi u novu kampanju.

Oko 50.000  hektara oranica, toliko će poljoprivrednici u opštini Bačka Topola, zasejati ovog proleća. Setva će početi u martu, ali poljoprivrednici već sada planiraju i računaju kako nakon prošle godine isfinansirati ovogodišnju setvu.

“Dizel gorivo je ono što nas najviše boli. Sa ovom cenom teško nam je ući u proizvodnju, jer gorivo je sve skuplje. Nadamo se tom regresiranom gorivu, koje nam samo obećavaju, a mi ga čekamo od sezone do sezone, od setve do žetve”, kaže Bela Šiška

Oni poljoprivrednici koji su računali da će prodajom prošlogodišnjeg roda, pred setvu, zaraditi više nego da su rod prodali u žetvi biće ovog proleća na gubitku.

“Kada smo vršili kukuruz bio je 16, 16,50 dinara,  a sada je sušeni kukuruz 16 dinara. Istovremeno cena semenskog kukuruza je povećana za 30 i više odsto, veli ŠIška.

“Najveći problem je novac, jer za prolećnu setvu treba uzeti  i veštak i seme i hemiju, a žito je jeftino, kukuruz je jeftin. Znači oni koji misle setvu finansirati prodajom kukuruza i žita moraće prodati više nego da u rod prodavali u vreme žetve”, objašnjavaju poljoprivrednici.

Njive ipak neće ostati nezasejane. Poljoprivrednici kažu dobar rod može se očekivati samo ako se uloži u setvu.

“Gotov novac uložiće  ko može da plati, ko nema taj će na crtu, pa se na kraju onda izračuna i nama ostane koliko ostane. Onda poljoprivrednici sa tim ulaze u godinu da žive, pa čekaju novu setvu. Tako ko nema novca da direktno finansira setvu ulazi se zadužuje u paritetima koji naravno što se kasnije plaćaju su nepovoljniji”, napominje Šiška.

Mali proizvođači nemaju veliku pomoć iz agrarnog budžeta, jer 4.000 dinara po hektaru  nedovoljno je za  bilo kakva ulaganja.

“Ako neko ima 10 hektara, 40.000 dinara koje će dobiti nisu mu dovoljne ni za kupovinu starog akumulatora za traktor”, razmišljnje je poljoprivrednika

U novu setvu ratari ulaze posle loše prošlogodišnje proizvodnje u kojoj su uglavnom knjižili gubitke.

BAČKA TOPOLA- ŽITKO, POSLE BANKROTA, KONAČNA RASPRODAJA

Posle rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Subotici o proglašenju bankrotstva od 6. aprila prošle godine, stečajni upravnik oglasio je prodaju imovine „Žitka” AD u stečaju, Bačka Topola, javnim nadmetanjem.

Imovina je svrstana u tri celine. U prvoj, koja se prodaje drugi put, jeste poslovna zgrada od 468 kvadratnih metara u Beogradu, katastarska opština Palilula, s početnom cenom od 7.462.039 dinara.

U drugoj celini je stopostotni udeo u preduzeću „Žito eksim” Skoplje u Makedoniji. Imovina je neuknjiženi poslovni prostor površine 40 i 102 kvadratna metra. Početna cena je 5.093.173 dinara.

U trećoj celini – a reč je o prvoj prodaji – jeste likvidacioni ostatak od „Žitovojvodine” d. o. o. Novi Sad.

Radi se o delu stana, odnosno poslovnog prostora sa četiri prostorije u Novom Sadu. Početna cena je 162.178,82 dinara.

Javno nadmetanje održaće se 28. februara u 12 časova u Agenciji „Gros” u Subotici.

RAKIJADA U STAROJ MORAVICI- OD LOKALNOG, REGIONALNI DOGADJAJ

Četvrta degustacija rakije koju su u Staroj Moravici organizovali Udruženje voćara i vinogradara „Rizling” i Kulturni centar „Adi Endre” iz tog mesta u opštini Bačka Topola, nadmašila je sve slične festivale u Srbiji.
Uz pozdravne reči domaćina iz Udruženja „Rizling” i predsednika Saveta MZ Stara Moravica Atile Šefera, festival je otvorio potpredsednik Odbora za poljoprivredu Narodne Skupštine Srbije Arpad Fremond, naglasivši da je i ova manifestacija primer da se od malog lokalnog može napraviti regionalni događaj, na kome proizvođači mogu da prikažu, pa i prodaju svoje proizvode. Fremond je iskoristio priliku da proizvođače upozna sa podsticajnim sredstvima na koje mogu računati u ovoj godini.

Bilo je dosta kvalitetnih rakija pa je stručni žiri na osnovu ocenjivanja dodelio 69 zlatnih medalja, 99 srebrnih i 151 bronzanu, a organizatori su još posebne nagrade dodelili za deset voćnih vrsta rakije. Posebna nagrada dodeljena je Ištvanu Bilickom iz Sente, koji je učestvovao sa 17 uzoraka rakije.

U degustiranje rakije u Staroj Moravici dobro se uklopila i prva Pihtijada, na kojoj je ovaj specijalitet spreman na tradicionalan način, ali i po posebnim receptima. Bilo je 30 učesnika iz Stare Moravice, okolnih mesta i iz Mađarske. Predsednica Kulturnog centra „Adi Endre” Gabrijela Gogoljak ističe da je cilj manifestacije da se uključi i promoviše što više učesnika.

Pobednici u spravljanju pihtija su, na staromoravički način Tamaš Rigo, za tradicionalnu pihtiju Antun Brčić, za posebnu pihtiju Angela Bece, a za najuspešniju na Pihtijadi proglašena je Magdalena Nađ. Nagrada je dodeljivana i za najharmoničniju pihtiju koja je najbolje „pasovala” uz rakiju, a pripala je Peteru Šuranjiju. Posebne nagrade za voćne pihtije dodeljene su Čabi Daroci i Eržebet Doža Boršoš.

Na festivalu u Staroj Moravici degustirale su se takmičarske rakije i pihtije, ali i razni proizvodi sa ovog područja sa oznakom lokalnih brendova. Nakon dodele nagrada dobro raspoloženje bilo je na druženju uz tri orkestra iz Sombora, Bačke Topole i Mađarske.

PODRŠKA PROIZVODJAČIMA SVINJA VOJVODINE I BAČ-KIŠKUNA

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Skupštine Županije Bač-Kiškun Gabor Banjai prisustvovali su danas potpisivanju sporazuma između udruženja proizvođača svinja iz Pačira i Mađarskog udruženja proizvođača čistokrvih svinja iz Kapusvara.

Cilj ovog sporazuma, koji su u znak podrške dveju regija parafirali i predsednici Pastor i Banjai, jeste dugoročna saradnja, učestvovanje na zajedničkim konkursima, direktna komunikacija između proizvođača i razmena iskustva, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta.
Dodaje se da je Pastor istakao da je zajednička ambicija dve regije da ovo postane prostor iz koga ljudi ne odlaze, nego se u njega vraćaju.
“Period od 2014-2018. veoma je značajan, jer u procesu pregovora sa EU neće se razgovarati o visokoj politici nego o potrebama svakodnevnog života. Jedno od poglavlja biće svakako i poljoprivreda”, rekao je Pastor i dodao da su zbog toga neophodni kompetentni ljudi i udruženja.
On je izrazio svoju punu podršku ovoj saradnji i iskazao uverenje da će ona rezultirati kvalitetnim uzgojom svinja, odnosno osnovnim stadima sa kojima će se moći izaći na tržište EU i zadovoljiti sve kriterijume.
Predsednik Skupštine Županije Bač-Kiškun Gabor Banjai istakao je da to što Srbija još uvek nije u EU ne predstavlja nikakvu prepreku za zajedničke nastupe na evropskom tržištu, jer će u procesu približavanja EU značaj prekograničnih projekata sve više rasti.
“Mnogi znaju da je zemljište na ovim prostorima jedno od najplodnijih. Vojvodina je sa 80.000 hektara obradive površine pokrivena, a suština je i da se uključe regije iz drugih zemalja jer smo zajedno sposobni da proizvodimo hranu za desetine miliona ljudi”, rekao je Banjai.
On je rekao i da je obaveza Županije Bač-Kiškun puna podrška poljoprivrednoj proizvodnji, te da je ova županija izdvojila 2 miliona evra pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Udruženje proizvođača svinja iz Pačira predstavljao je predsednik Mikloš Jozef, Mađarsko udruženje proizvođača čistokrvnih svinja predsednik Kiš Đerđ, a potpisivanju sporazuma o saradnji prisustvovao je i predsednik Saveta MZ Pačir Zoltan Sombati.

DVANAEST MILIONA, IZ BUDŽETA, ZA 61 HEKTAR POD BAGREMOM

U Srbiji se pod šumama nalazi 2,7 miliona hektra, odnosno oko 30 odsto teritorije, a strateški cilj Vlade Srbije je da se u narednih desetak godina pošumljenost poveća na 45 odsto. Toj akciji se prikljućila i opština Bačka Topola

Da bi bili sprečeni procesi degradacije zemljišta u Srbiji, planirano je da do 2010. godine bude posumljeno oko 50.000 hektara, kao i da na terenima sa većim nagibom zemljišta bude zatravljeno oko 80.000 oranica, kazao je Gulan i dodao da je u Vojvodini pošumljeno svega 6,8 odsto teritorije, a u centralnoj Srbiji 32,8 odsto.  Toj akciji se prikljućila i opština Bačka Topola s obzirom da je pošumljenost ovde svega jedan posto.

Prema rečima predsednika opštine Gabora Kišlindera, krajnje vreme bilo da se započne sa promenama pošumljavanjem i podizanjem vetrozaštitnih pojaseva kraj puteva, koji će služiti kao zaštita od olujnih vetrova, a takođe i od snežnih nanosa. Pošumljavanje predviđenih površina predviđeno je da se obavi do kraja marta iduće godine na podurčju Bačke Topole i atarima naselja Gunaraš, Pačir, Stara Moravica i Bajša.

Započeto je pošumljavanje u opštini Bačka Topola na zemljištu u državnom vlasništvu na kojem se ne odvija poljoprivredna proizvodnja.

Bagremom će se pošumiti 61,33 hektara na području više naselja, a na osnovu javnog konkursa radovi na pošumljavanju su povereni preduzeću „Ravni Budim” iz Kovilja.

Kišlinder kaže da je tokom izrade godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ukazivano da je neophodno početi sa pošumljavanjem kako bi se popravila staništa za divljač i doprinelo većoj brizi o zaštiti životne sredine.

Otuda je za pošumljavanje iz budžeta bačkotopolske opštine predviđeno 12 miliona dinara, na osnovu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u opštini Bačka Topola, a novac potiče od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

ZOBNATICA NASTAVLJA TRADICIJU DUGU 250 GODINA, PRVA KONJARSKA OAZA NA BALKANU

Vredni ljudi su iskoristili jedinstvenu prirodu u Bačkoj ravnici gde su stvorili pravu raj za ljubitelje konjičkog sporta. Danas je Zobnatica i homogena privredna celina sa razvijenom ratarskom i stočarskom proizvodnjom i veoma izraženim turizmom. Ali njen najlepši deo i dalje čine ergela rasnih konja i prekrasno jezero u Dolini bećara.

Ergelu je osnovao daleke 1779.godine Bela Vojnic, želeći da stvori konjarsku oazu na Balkanu. Tokom ovih skoro 250 godina duge tradicije kroz ergelu su progalopirali mnogi konji, koji su nam ostavili duh pobede. Zauvek će sijati ispisana imena Pastrmke, Baršonjke, Kazanove, Jadrana, Generala, Prospektora i mnogih drugih šampiona koji su čuveni pečat Z nosili na mnogim hipodromima i uvek se vraćali sa lovorikama oko vrata.Pehari govore o njihovim delima i ljudima koji su ih voleli i od njih stvarali šampionE.

Na ovim tradicijama Zobnatica ima velike planove za iduću godinu, a osim organizacije dve galopske trke, u planu su i razne manifestacije koje će se održati u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Bačka Topola.

Rukovodilac turističko-ugostiteljske organizacije Zobnatica Novak Bojanić kaže da planiraju organizaciju raznih dešavanja u Zobnatici u saradnji sa Turističkom organizacijom Bačka Topola.

“Planiramo da se okrenemo kongresnom turizmu, ali kao i do sada otvoreni smo za organizaciju raznih vrsta proslava. Osim toga, Zobnatica ima puno prostora i u budućnosti bilo bi lepo da u saradnji sa Opštinom Bačka Topola organizujemo neke manifestacije zajedno. Tada i Zobnatica i Topola kada manifestacije postanu tradicionalne već znaju kog dana će doći koliko posetilaca i to je prvi korak u razvijanju turističke ponude”, kaže Bojanić.

Savez vojvođanskih Mađara organizuje radicionalne konjičke trke u Zobnatici u maju. Tada dolaze konji i iz Srbije i Mađarske, i bude i po nekoliko hiljada posetilaca.

“Upravo takve manifestacije nama trebaju”, kaže Bojanić.