Sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli

Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je Sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli, u petak 29. septembra 2017. godine, od 10 do 13 časova u Domu kulture.

Na Sajmu siu učestvovala, 22 poslodavca, koji su ponudili preko 350 slobodnih radnih mesta za radnike različitog obrazovanja i kvalifikacija.

Iskazane su potrebe za sledećim zanimanjima: trgovci, agenti osiguranja, agenti u direktnom marketingu, profesionalni vojnici i ekonomisti.

Iz oblasti mašinstva i obrade metala potrebni su topioničari, livci, oštrači, bravari, zavarivači, metalostrugari, mašinski tehničari, tehničari na održavanju mašina, tehničari kvaliteta, diplomirani inženjeri mašinstva.

Potreban je i veliki broj operatera – radnika u proizvodnji plastike, gume, korpica za trgovine, proizvodnji mesa, šivači i krojači u proizvodnji obuće.

Na sajmu je omogućen direktan kontakt sa većim brojem poslodavaca koji imaju potrebu za zapošljavanjem kadrova njihove struke.

Tokom razgovora sa poslodavcima, imali su priliku da se predstave, iznesu svoje profesionalne karakteristike, ostave dobar utisak, i što je najvažnije na istom mestu i u isto vreme lično predaju prijavu za zaposlenje i radnu biografiju (CV) za veći broj slobodnih poslova prema vlastitom izboru.

U neposrednom kontaktu sa kandidatima poslodavci preuzeli su radne biografije, obavili preliminarne razgovore ili se na licu mesta dogovarili o uslovima za zapošljavanje.

Na području opštine Bačka Topola krajem avgusta evidentirano je 2.133 nezaposlenih lica, što predstavlja smanjenje za 19,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

PORED PČELA , DIVLJAČ OTROVANA -INSPEKCIJA IZLAZI U PONEDELJAK

Nakon masovnog trovanja pčela u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, i negedovanja pčelara i javnosti, odgovorne službe, prema najavi, izaći će na teren , da utvrde ko je kriv za ogromne štete koje su pretrpela domaćinstva . Podsetimo, nekoliko stotina pčelinjih društava je apsolutno uništeno u toku prethodnih dana. Gradjani su posumljali, da je uzrok totalni herbicid Agro Kvatro, kojim je zaprašivana ambrozija, koja je trenutno u cvetu.

“U ponedeljak izlazi veterinarska inspekcija…svi koji još uvek nisu prijavili uginuće pčela, svojim veterinarima, neka to urade što pre…članovi udruženja su svi obavešteni i svi su prijavili a oni koji nisu članovi udruženja bi to trebali uraditi najkasnije u ponedeljak ujutru da bi i do njih došli veterinari i konstatovali stanje. Problem se prema izjavama lovaca multipilkuje,naišli su na zečeve , kojiima ide pena na usta i vrte se u krug”- kaže Mirko Spasojević.

“Ako neko plati ovu štetu , to ne znači, da ubuduće neće biti trovaja . Svi će dalje koristiti, bez ograničenja, insekticide i ostala sredstva – veli Atila Doboš

“Ako ovaj slučaj, odgovorne institucije puste da se “ohladi”, opravdano se može postaviti pitanje: Čija su oni vojska”- pita se Ištvan Nemet

“Pčele su indikatori, oni su prvo na udaru, a ljudi su sledeci”- zabrinuto konstatuje Ildika Mendjan Pletikosić

“Ako se izborite za kontrolu prskanja i nas lovce ćete spasiti. Kad se totalom poprska parcela, sve što udje i sleti taj dan je mrtvo, od ptica do zečeva, lanadi, pasa i naravno pčela”-konsatuje Mirko Jovanić.

Prema našim saznanjima , fitosanitarna inspekcija je danas uzela uzorke bilja, za koje se predpostavlja da je kontaminirano.

MASOVNO TROVANJE PČELA U OPŠTINI BAČKA TOPOLA-ODGOVORNIH NEMA

Bačka Topola – Juče je u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, Brazilija došlo do trovanja i velikog pomora pčela. Nekoliko stotina pčelinjih društava je apsolutno uništeno u toku prethodnih dana i ova agonija će trajati još nekoliko dana.”- tvrdi pčelar Mirko Spasojević.

Gradjani sumljaju da je uzrok totalni herbicid Agro Kvatro, kojim je zaprašivana ambrozija, koja je trenutno u cvetu. Pčelari su zvali inspekcije i nadležne institucije i dobili odgovor da nema dovoljno inspektora da bi neko izašao.Pčelar Radomir Ivković ostao bez 131 društva pčela.

Prema nama dostupnim podacima, obavešteni si nadležni organi, veterinarska inspekcija… ali Spasojeviću je rečeno, da pčelari utvrde ko je kriv, za pomor, pa će oni, (inspekcija) da tuže.

“Sve što bilo je u našoj moći, to smo učinili! Postupali shodno dogovoru koji je objavljen na sajtu SPOS-a.
Sve je veoma lepo i jasno objašnjeno, kako bi trebalo da se obavi postupak u slučaju masovnih uginuća pčela. Međutim, TO JE SAMO NA PAPIRU!!! Po mom znanju, do sada jedino nam je izašao u susret vet. inspektor, gosp. Stanimirov. Od ostalih nikakve vajde! Pored obaveznih institucija, kod kojih treba da se prijave predaju, obavešten je gosp. Arpad Fremond, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, gde ima funkciju zamenika predsednika u Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, svi opštinski funkcioneri kojima je funkcija povezana sa poljoprivredom, SPOS, SPOV, medije…!
Ali kakve vajde od toga, kad ni veterinarska, ni fitosanitarna inspekcija nije pokazala nameru da izlaze na teren u što kraćem mogućem roku. Sa svih strana stižu samo obećanja, i izgovori kako su prezauzeti, tek mogu izlaziti na teren oko 3-4 septembra, iako prvi simptomi uginuća su registrovani još 28. avgusta.E, tako stojimo!Bože, spasi nas epidemija svih vrsta! “- kaže Nemet Ištvan.

Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja iz 2009. godine zabranjena primena sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele iz vazduhoplova, kao i u vreme cvetanja bilja.

Uz to, Zakon izričito propisuje i da oni koji prskaju bilje moraju za to biti obučeni, kao i da su odgovorni za sve aktivnosti i preduzimanje mera predostrožnosti kada koriste sredstva za zaštitu bilja.

Korisnik je dužan da obavesti vlasnike parcela koje se graniče sa parcelom koja će biti tretirana o primeni sredstava za zaštitu bilja, najmanje 24 sata pre početka primene tih sredstava, tek toliko da se zna.

BAČKA TOPOLA- POKRADENI SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE – SUŠA JE KUKURUZ SPRŽILA OD KORENA DO VRHA STABLJIKE

Šteta, na njivama bačkotopolske opštine ,se procenjuje i podaci se iz dana u dan menjaju, a preliminarne prognoze su da će prinosi kukuruza biti manji od 40 do 60 odsto, soje do 50 odsto, šećerne repe od 20 do 30 osto, suncokreta do 10 odsto. Poljoprivredno obradivo zemljište (55.000 ha), veliki prirodni resurs, ove godine ozbiljno je ugrožen.

Suša je kukuruz spržila od korena do vrha stabljike i domaćem ekonomskom adutu i izvoznom lideru, dodelila prefiks ovogodišnjeg ratarskog gubitnika. Po pravilu, svake godine, u ataru Bačke Topole, “zlatno zrno”, stasava oko 20.000 hektara. I soja će po svemu sudeći neslavno proći, a i suncokret koji bi trebalo da uživa u toplini sunca je pognuo glavu.

Voćari, a posebno oni koji su proizvodnju zasnovali na savremenim principima uz neophodno navodnjavanje, neće snositi velike ekonomske posledice, ali svakako neće ubeležiti proizvodne rekorde. Deo roda je spasen zahvaljujući vodi iz četri veštačka jezera. Bilo bi i bolje da deo opreme, sa kojim se navodnjavalo preko 5000 hektara, nije pokraden, pa je sada samo deo sistema u funkciji.

I u povratarstvu se na najilustrativniji način pokazalo koliko su sistemi za navodnjavanje spasonosni. Jer oni proizvođači koji su zalivali povrće nisu dozvolili suši da obere rod.

U svakom slučaju i ratari i voćari i povrtari su se uverili da je borba sa ćudima prirode uspešna samo uz primenu nauke i novih tehnologija. Dok ovogodišnji, kako prognostičari kažu, poslednji tropski talas ulazi u svoju završnicu meteorološka hronologija novo sušno leto najavljuje za 2019 godinu. Do tada izvucimo pouke!

U BAČKOJ TOPOLI, GOLI ŽIVOT ŽIVE RADNICI I PENZIONERI A OMLADINA ODE U PEČALBU

Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. Jasno je to , kada se zna , da u bačkotopolskoj opštini, radi tek nešto više od 7000 radnika a od penzija živi, 10.500 ljudi.

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku. Bačkotopolčani zaostaju, posebno kada se ima u vidu da je najčešća plata, minimalna od oko 20.000 dinara a prosečna penzija oko 23.000 U potrošačkim organizacijama smatraju da je za pristojan životpotrebno bar dvostruko više, od one u Srbiji, tako da radnicima i penzionerima Bačke Topole , nedostaje , gotovo sve , za goli život. Gorko svedočanstvo je i sve veći broj korisnika narodne kuhinje, kojima je to najčešće , jedini obrok u toku dana.

Jednostavna računica, pokazuje da , nakon plaćanja standardnih troškova za struju, telefon, komunalije, kablovsku televiziju i ostale stalne obaveze, malo šta ostane, za osnovnu prehranu većini stanovnika Bačke Topole. Otuda su kontejneri česta meta velikog broja ljudi, koji su nekada činili srednji sloj ove severnobačke varoši. Potvrdjuju to neumoljive brojke. U opštini živi od penzija oko 10.500 ljudi. Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata.Jasno je to , kada se zna , da ovde radi tek nešto više od 7000 radnika.

To je posledica nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Minimalna, najčešća plata sve govori. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama.

Besparica je naterala mnoge građane Bačke Topole da se sete svojih rođaka sa sela, koji na svu sreću, nisu tako daleko.Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se grad oslanjaja i zavisi od – sela. “Dotacije“ od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju“ frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.

Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu.

Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva… Tu se podrazumeva veliki broj mladih, koji je , zahvaljujući dvojnom državljanstvu izašao u pečalbu, pa neki evro ,vrati da bi pomogao one koji su ostali.

ZA TOP EXPO 14. PRIJAVLJENO PREKO 150 IZLAGAČA IZ REGIONA

Na bačkotopolskom 14. Sajmu poljoprivrede i privrede Expo se očekuje najveći dosadašnji broj izlagača i posetilaca. Ove godine će se održavati na novom mestu, na prostoru pijace. Glavni sponzor je Udruženje poljoprivrednika Bačke Topole.

Sajam poljoprivrede i privrede je prilika da se na jednom mestu sretne veliki broj poslovnih ljudi, razmene ideje, iskustva i uspostave novi kontakti. Očekuje se da će na sajmu učešće uzeti poljoprivredni proizvođači, privredni subjekti čije su delatnosti proizvodnja metalne i plastične galanterije, prerada drveta, hemijska industrija, IT oprema, građevinarstvo, tekstil, obuća, prehrambena industrija, mehanizacija, turizam i ugostiteljstvo, itd.

Između 8. i 10. septembra se gosti očekuju bogatim programom, održavaće se takmičenje u rakiji, stručna savetovanja, kreativne radionice za decu, dečja igraonica kao i tombola.

Prijave učesnika se očekuju do 25. avgusta. Irena Šlingar iz Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole objašnjava, da se već prijavilo 150 izlagača. Još uvek je moguće prijaviti se direktno organizatoru ili kod partnerskih organizacija.

Savez agrarnih udruženja Vojvodine zadužen je za pozivanje gostiju iz Rumunije i Slovačke. Partner je i Mađarska trgovinska kuća, na čiju pomoć računaju i brojni mađarski izlagači. Jedna od glavnih donatora je lokalna samouprava Bačke Topole. Gradočelnik Gabor Kišlinder kaže da je ova manifestacija tradicionalna i da po pravilu , u nedelju, treba očekivati više hiljada posetilaca.

Ulaz tokom sva tri dana biti besplatan.

PROSPERITATI -PARE ZA KUPOVINU KUĆA, ZEMLJIŠTA I PODRŠKU SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Prema zvaničnom sajtu bačkotopolske kancelarije Fondacije Prosperitati , otvoren je četvrti konkursni krug, koji je namenjen za podršku preduzetnicima te za kupovinu zemlje i kuća, pozivajući se na izjavu Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvodjanskih Madjara.

Konferenciji za štampu održana je u Subotici, bio je prisutan i Levente Mađar, zamenik ministra spoljnih i spoljnotrgovinskih poslova Mađarske, koji se osvrnuo na dosadašnja zalaganja i rezultate fondacije. Levente Mađar je prvo predstavio rezultate prethodnog, trećeg konkursnog kruga, koji je imao velik značaj za razvoj poljoprivrede. On je kazao kako su potpisani ugovori sa više od 6 hiljada poljoprivrednika iz Vojvodine.

“Pre oko dve godine je odlučeno da će Vlada Mađarske i Savez vojvođanskih Mađara zajednički pokrenuti ogroman razvojni program sa ciljem da se ojača preduzetništvo vojvođanskih Mađara te da u okviru tog programa Vlada Republike Mađarske plasira oko 9 milijardi forinti (oko 30 miliona evra) i time podrži oko 6.200 preduzetnika i privrednika vojvođanskih Mađara sa višemilionskim iznosima u forintama. Takođe želim da naglasim kako je to manje od četvrtine celokupno predviđenog okvira” – rekao je Levente Mađar.

Na konferenciji za novinare je o investicijama u poljoprivredi sa predstavnikom fondacije Prosperitati Balintom Juhasom ugovor potpisao generalni direktor OTP banke u Srbiji Predrag Mihajlović.

Predsednik SVM Ištvan Pastor je izjavio kako se na novom raspisu očekuju srednja preduzeća sa obimom razvojnih projekata od 50-500 hiljada evra. Postojaće mogućnost kupovine zemlje i kuća. Među konkursima postoje i dva koja već traju, radi se o kupovini kuća i zemlje, ali se sada radi o sasvim drugoj koncepciji, to su sada krediti i razvojni programi za srednja preduzeća.

Razvojni program Saveza vojvođanskih Mađara je Vlada Mađarske podržala sa preko 60 milijardi forinti (oko 200 miliona evra).

BAČKA TOPOLA- DVA MILIONA IZ BUDŽETA ZA 50 PROTIVGRADNIH RAKETA

Protivgradnu stanicu Bajša, koja na teritoriji Vojvodine, brani 715.625 hektara zemljišta, od čeka je 629.477 hektara poljoprivredno, lokalna samouprava Bačke Topole će ove godine sa 50 protivgradnih raketa. Vrednost investicije iznosi nepunih 2 miliona dinara. Na teritoriji ove opštine funkcioniše 14 raketnih stanica, na kojima radi 28 lica. Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder je prilikom obilaska protivgradne raketne staniceu Bajši rekao da će im biti povećane i plate.

Kišlinder je naglasio da državne plate strelaca nisu odgovarajuće , za napor i trud, koji ulažu primaju skromnu platu, te da će opština, dodati svakom strelcu, po 6 hiljada dinara, mesečno.

“To će biti oko milion i po dinara i smatram da će u odnosu na budžet to biti značajan iznos koji nećemo ukidati dok god ga budemo mogli isplaćivati, jer je interes građana i svih da nam imovina bude zaštićena” – rekao je gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder.

EVROPSKA UNIJA 20 MILIONA EVRA ZA GAŠENJE DEPONIJA, BAČKE TOPOLE…..

Izgradnja regionalnog sistema upravljana otpadom, nedaleko od Subotice, bliži se kraju, a njegovo stavljanje u funkciju se očekuje naredne godine. Ovaj sistem će upravljati otpadompored Grada Subotica i opština Senta, Kanjiža, , Mali Iđoš, Čoka , Novi Kneževac i otpadom Bačke Topole. Projekat sa više od 20 miliona evra finansira Evropska unija pa bačkotopolčani sa nestrpljenjem očekuju kraj radova, kako bi se rešio, višegodišnji problem , zagadjenja plodnih oranica, na domak gradu sa 18.000 stanovnika. Do sada je izgrađeno ili je pri kraju više od 30 objekata, odnosno dve trećine ugovorenih radova a centralni kompleks deponije , prema očekivanjima, treba da bude gotov do kraja septembra.

Osim centralnog postrojenja deponije, izgrađene su i transfer stanice u Senti, Kanjiži i Bačkoj Topoli, kao i centri za sakupljanje otpada u Malom Iđošu, Novom Kneževcu i Čoki. Kamoni i oprema za transfer sa stanica ka deponiji su isporučeni, a u toku je i nabavka kamiona i opreme za prikupljanje otpada po opštinama.

“Prema planovima, testiranje opreme će se vršiti u novembru i decembru ove godine, kada će se već otpad nositi do kompleksa regionalne deponije. S tim, da onda još nećemo raditi punim kapacitetom. Punim kapacitetom planiramo da radimo od početka sledeće godine”- tvrdi direktorka Regionalne deponije Andrea Kikić.

Izgradnjom regionalnog sistema upravljanja otpadom sadašnje deponije trebalo bi da postanu prošlost. Da bi se to u praksi i ostvarilo potrebna je edukacija, prvenstveno građana, o potrebi razvrstavanja na mestu njegovog nastanka. Dakle, već u domovima svih.

“Neki smatraju da smo na edukaciji trebali raditi već odavno, međutim, mi smatramo da dok nema infrastrukture – ne bismo mogli postići nikakve efekte s tim jer bismo samo o teoriji pričali, koja bez prakse nema nikakvih efekata. Znači, sa početkom rada sistema, onda ćemo početi aktivno da radimo i na terenu”- dodaje Kikić.

Sistemom će biti obuhvaćeno oko 260.000 građana, kojima će sukcesivno biti deljene posude za razdvajanje otpada pogodnog za reciklažu.

DVANAEST MILIONA EVRA, DELI BAČKU TOPOLU, DA OŽIVI MRTVU KRIVAJU

Bajšani su početkom juna, zatražili, od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo, hitno ispitivanje vode u rečici Krivaja , trajno rešenje ekološkog zagadjivanja. Mišljenja su, da rešavanja ovog problema, može dati doprinos otvaranju Poglavlja 27 “Životna sredina i klimatske promene” u pregovorima Republike Srbijeo pristupanju Evropskoj uniji. Podršku , ovom zahtevu, dali su odbornici Skupštine opštine Bačka Topola na poslednjoj sednici. Ovo je jedna od retkih tema, oko koje je vladalo jednoglasje, vladajućih stranaka i opozicije .

Reka Krivaja, duga 109 kilometara, najduži je vodotok koji u celosti protiče kroz Vojvodinu. Međutim, usled pokretanja novih industrijskih pogona iz kojih se u reku direktno ispuštaju zagađujuće materije, naročito u opštini Bačka Topola, ovaj vodotok sada je potpuno mrtav.

To potvrđuje i studija hemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu o kvalitetu životne sredine Pokrajini iz 2015. godine. I ekolozi i građani nastanjeni u ovom delu Bačke, godinama se bore protiv zagađenja i ukazuju na taj problem, ali on do danas nije rešen.

Početkom 2016. godine doneta je uredba kojom je zagađivačima u ovom gradu naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku i zagađenje životne sredine. Uredbom je propisan i krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova – za pravna lica do 2025. godine, dok javna i komunalna preduzeća imaju rok do 2040. godine. Dok građanima Bačke Topole ovaj rok izgleda predaleko, stručnjaci su stava da se ni on neće ispoštovati, te da će rok biti prekoračen i da će rešenje problema opet biti odloženo.

Ildiko Mendjan Pletikosić , izrazila je zabrinutost da uništenje vodotok može imati ozbiljne posledici na život u ovoj sredini , od biljnog i životinjskog sveta, do uticaja na živote ljudi. Protivi se , neodgovornom pristupu, prema sredini u kojoj, samo u Bajši, živi nekoliko hiljada ljudi a duž Krivaje i više desetina hiljada.

Žitelji, Malog Iđoša u istoimenoj Bačkoj opštini danima ne otvaraju prozore svojih domova zbog nesnosnog smrada koji se širi iz reke Krivaje. Oni pretpostavljaju da zagađenje potiče od otpadnih voda iz klanične industrije u Bačkoj Topoli, odakle Krivaja teče do opština Mali Iđoš i Srbobran, gde se uliva u Veliki bački kanal kod Turije. Prema informacijama , kojim raspolažemo i ova opština će zatražiti zaštitu države od zagadjivača.

Osim toga, uredba nalaže da zagađivači moraju kvalitet ispuštenih otpadnih voda uskladiti najkasnije do 2025. godine. Ovaj rok ne važi za kompanije Žibel i Topiko Perutnina Ptuj koji se svrstavaju u IPPC postrojenja, odnosno u grupu postrojenja koja moraju da imaju integrisanu dozvolu zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te oni kvalitet otpadnih voda moraju usaglasiti do 2020. godine, dok javna preduzeća, odnosno Komgrad, to treba da urade do 2040.

Osam zagađivača plaća kazne

Kazne za zagađenje, koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Visina naknade koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Ono što bi prema mišljenju stručnjaka bilo optimalno rešenje ovog problema jeste izgradnja jednog zajedničkog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, čija izgradnja košta 12 miliona evra. Osim toga potrebno je da svaki industrijski zagađivač izgradi primarni prečistač. Razlozi za to su što bi u tom slučaju postojao samo jedan izliv, troškovi bi bili mnogo manji i dosta bi bilo lakše kontrolisati rad jednog uređaja nego više njih. Međutim, da bi se ova ideja realizovala neophodna je zainteresovanost svih aktera, počevši od lokalne samouprave pa do viših nivoa vlasti i naravno samih zagađivača. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je njihovo usaglašavanje teško ostavarivo.