REGIONALNA DEPONIJA 20. DECEMBRA POČINJE SA RADOM

Ceo projekat, sedam osnivača ili opština, koštao je ukupno miliona evra, oko 20 miliona evra obezbeđeno iz IPA fonda Evropske unije, nešto više od 3 miliona evra dalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na osnovu ugovora između Delegacije Evropske unije i izvođača radova, završetak izradnje Regionalne deponije predviđen je za 20. decembar, kada bi trebalo da počne probni rad. U okviru sistema vršiće se prevoženje, skladištenje, tretman, ponovna upotreba i odlaganje otpada, a prema rečima direktorke Čile Goli, očekuje se oko 80 hiljada tona otpada godišnje iz ovog regiona, u kojem živi oko 260 hiljada stanovnika.

Nakon završetka radova na izgradnji Regionalnog sistema za upravljanje otpadom za Grad Suboticu i opštine Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, te potvrde nadzornog organa i inspekcije, organizovaće se tehnički prijem, koji će sprovesti profesori Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, a potom će započeti i dugoočekivani probni rad Regionalne deponije.

– Tokom probnog perioda, ceo sistem će biti u funkciji. Sistem je veoma kompleksan i sastoji se od Regionalnog centra za upravljanje otpadom, centralnog objekta koji se nalazi u Bikovu, tri Transfer stanice u Senti, Bačkoj Topoli i Kanjiži, kao i tri Reciklažna dvorišta u Malom Iđošu, Čoki i Novom Kneževcu. Nadležna preduzeća za sakupljanje otpada, predavaće otpad na Transfer stanicama, gde se otpad pretovara, ili direktno Regionalnom centaru za sakupljanje otpada. Sa Transfer stanica, naši kamioni će prevoziti otpad do Regionalnog centra za upravljanje otpadom, gde će se otpad razvrstavati pomoću postrojenja za separaciju na tri frakcije, odnosno na otpad koji predstavlja sekundarnu sirovinu, biorazgradiv otpad i otpad koji će se kompostirati kako bi se dobila prekrivka za telo deponije, i otpad koji ne može da se iskoristi i koji će biti odložen na telo deponije – kaže Čila Goli, direktorka Regionalne deponije.

U Regionalnoj deponiji treba da bude zaposleno još 60 ljudi , direktorka kaže da se trenutno radi na izradi Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, nakon čega će biti objavljen spisak radnih mesta koja su na raspolaganju, kao i koje kvalifikacije su potrebne.

– Pošto je mehanizacija s kojom će se raditi veoma sofisticirana, biće nam potrebna radna snaga sa određenim kvalifikacijama, ali i nekvalifikovana radna snaga zbog linije za separaciju. Uskoro ćemo objaviti spisak radnih mesta s opisom posla, na osnovu kojeg će zainteresovana lica moći da pošalju svoju biografiju, te ćemo pripremiti i bazu podataka, kako bismo bili spremni za angažovanje radne snage, kada se ukaže potreba za zapošljavanjem – istakla je direktorka.

Regionalna deponija treba da dobije dozvolu za probni rad od nadležnog organa Pokrajine, u trajanju do godinu dana, nakon čega bi preduzeće trebalo da obezbedi upotrebnu dozvolu za rad. Ceo projekat, osnivače je koštao ukupno miliona evra, oko 20 miliona evra obezbeđeno iz IPA fonda Evropske unije, nešto više od 3 miliona evra dalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

INTENZIVNIJI RAZVOJ MESNIH ZAJEDNICA I OPŠTINE

Prošlo je 18 meseci od poslednjih izbora na lokalnom nivou. Pred nama su izbori za Savete mesnih zajednica. Vreme je da se napravi presek i da se sagleda šta je urađeno u proteklom periodu. Gospodine Simoviću Vaš komentar?

I pre godinu i po dana kada je formirana nova lokalna vlast tvrdio sam da samo rezultati nečijeg rada treba da budu merilo za dobijanje poverenja građana na nekim narednim izborima. Formirali smo tim koji radi dobro,naravno da uvek može i bolje ali se po prvi put posle više godina oseća da Bačka Topola više nije prepoznatljiva kao opština u kojoj se decenijama stagniralo u razvoju.

Ima li lokalna samouprava snage da zaustavi odlazak stanovništva a pre svega mladih iz naše opštine kroz obezbeđivanje novih radnih mesta?

Znamo da su nova radna mesta ono što je prioritet iz navedenog razloga smo maksimalnu pažnju posvetili izgradnji i opremanju Industrijske zone. Izgradili smo kompletnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu u Industriskoj zoni, a u toku je izgradnja unutrašnjih saobraćajnica. Ono sto je najvažnije je da su tri parcele u Industrijskoj zoni otkupljene od strane investitora.Firma “Pardalote-S” će već do kraja godine krenuti sa zemljanim radovima na izgradnji nove mlekare čiji pocetak rada očekujemo u aprilu naredne godine. Investitor “Banatski organik MV” će takođe tokom naredne godine krenuti sa izgradnjom pogona za proizvodnju mesnih prerađevina kao i kompanija “Midmas” koja se bavi proizvodnjom električnih uređaja. Intenzivno vodimo razgovore sa još nekoliko stranih kompanija koje žele da otvore svoje pogone u našoj Industrijskoj zoni. U svakom slučaju u narednom periodu očekujemo značajan broj novih radnih mesta .

Sa odlaskom mladih i na poboljšanju nataliteta se borimo i kroz mere populacione politike. Od Kabineta za demografiju i populacionu politiku na konkursu smo dobili sredstva za sufinansiranje mera populacione politike u iznosu od 4.815.930,00 dinara. Od tih sredstava smo obezbedili veći iznos roditeljskog dodatka,oformili multidisciplinarni tim za praćenje ranog razvoja dece,angažovali defektologa u predškolskoj ustanovi i u školama ,obezbedili prenatalni skrining trudnicama dabl test,izdvojena su i sredstva za školu za trudnice i opremanje porođajne sale.

Čvrsto se držite obećanja datog tokom predizborne kampanje da će škole mnogo lepše izgledati u narednom periodu?

Obećali smo rekonstrukciju naših škola i na tome intenzivno radimo. Zahvaljujući Vladinoj Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima renovirali smo OŠ“Nikola Tesla” ,a u dvorištu škole je izgrađen novi sportski teren. Već do kraja godine sa radovima prelazimo u OŠ“Čaki Lajoš“ gde ćemo krenuti sa izgradnjom novih sportskih terena u dvorištu škole,a od proleća i sa kompletnom rekonstrukcijom škole. Nemojte zaboraviti da smo renovirali i fiskulturnu salu srednje škole “Dositelj Obradović“ a u toj školi smo i zamenili dotrajalu kotlarnicu sa kompletno novom na kojoj ćemo imati i značajnu uštedu na energentima. Napomenuću i da novoizgrađeni košarkaški teren sa tribinama i reflektorima koriste kako đaci dve srednje škole tako i veliki broj rekreativaca. U predškolskoj ustanovi “Bambi“ smo postavili nove solarne panele a uz pomoć Pokrajinskog Sekretrijata za obrazovanje obezbedili smo sredstva za zamenu stolarije na ovoj ustanovi. Putem konkursa koji je raspisala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije za narednu 2018-tu godinu odobreni su projekti za adaptaciju OŠ “Čaki Lajoš“ , gimnazije i srednje ekonomske škole “Dositej Obradović“ ,“Othon“ Stara Moravica i Centra za socijalni rad Bačka Topola.

Vidljivo je da se krenulo i sa infrastrukturnim uređenjem opštinskog centra?

Moram napomenuti da je bilo vreme da se i opštinski centar dakle sam grad Topola počne razvijati. U proteklom periodu infrastrukturni razvoj je bio predviđen samo za određene mesne zajednice i sa tom praksom je kraj. Zato intenzivno radimo na pripremi preostale dokumentacije kako bi na proleće krenuli sa izgradnjom novog bazena. U toku su radovi na bušenju bunara a na tenderu smo odabrali i projektantsku kuću koja ima rok 75 dana da izradi projekat novog bazena. Odmah nakon toga krećemo u proceduru odabira izvođača radova kako bi ih sa prvim lepim danima proleća uveli u posao.

Centar grada u velikoj meri narušava izgled nedovršenog hotela. Građani Bačke Topole sa pravom očekuju rešenje tog višegodišnjeg problema. Iz tog razloga i raspisujemo tender koji će biti podeljen u dva dela. Prvi deo radova podrazumeva rušenje najgornjeg sprata, koji moramo obaviti po preporuci statičara jer temelji objekta nemogu da dugoročno podnesu sadašnje gabarite objekta ,a u drugoj fazi ćemo izgraditi novi krov i zatvoriti objekat sa čeone strane prema ulici kako bi dobio zadovoljavajući izgled.

Govoriti o razvoju jedne opštine a da pritom jedan njen značajan deo nema neophodnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu ili je ona veoma dotrajala je nemoguće i zato na tome intenzivno radimo. U proteklih godinu ipo dana zamenili smo dotrajalu vodovodnu mrežu u gradu prsten 6 i 9 koji podrazumeva prostor Vašarišta i samog centra grada u dužini od 5.5 km. Ovi radovi su finansirani sopstvenim sredstvima budžeta opštine. Takođe smo izvršili i zamenu vodovodne mreže na prstenovima 3,7 i 8 koji pokriva prostor od OŠ“Čaki Lajoš“ pa prema Domu zdravlja uz sve poprečne ulice dužine od 6 km.Ove radove je finansirala Vlada AP Vojvodine po konkursu Uprave za kapitalna ulaganja.Tokom naredne godine u planu je završetak radova na izgradnji kanalizacione mreže u Prvomajskoj ulici .

Završili smo radove na izgradnji trotoara i postavljanju nove rasvete u Dunavskoj ulici. Ovo je samo prva faza radova. Na proleće ćemo asfaltirati ulicu koja povezuje Dunavsku i Vidovdansku i takođe postaviti novu rasvetu. U trećoj fazi ovih radova planiramo kompletno uređenje Vidovdanske ulice.

Očekuju nas i radovi na uređenju parkinga u Boračkoj ulici ispred ugostiteljskog objekta “Palma“ koji je u veoma lošem stanju kao i uređenje parkinga u Prvomajskoj i Karađorđevoj ulici za šta smo spremili neophodnu dokumentaciju.

Radovi na izgradnji novog parkinga kod pijace su završeni i to sada izgleda sasvim zadovoljavajuće. Zamenjena je i rasveta u pijačnim halama tako da sada i tu beležimo značajne uštede. Rekonstrukciju Doma kulture užurbano privodimo kraju. Podsetiću vas da ovaj prostor nije u funkciji od 2007 god. Mi užurbano privodimo kraju završne radove koji podrazumevaju opremanje tehničke sobe kao i postavljanje rasvete i ozvučenja. Do kraja ove godine svi radovi će biti završeni, a početkom naredne godine konačno imamo uslove da ugostimo naša eminentna pozorišta poput “Atelje 212“ ,“Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP)“ i druge.

Imamo izuzetno lepo jezero i ove godine smo značajna sredstva uložili u uređenje same obale. Ovog leta smo imali veliki broj gostiju iz drugih gradova u okruženju koji su organozovano dolazili da se kupaju na našem jezeru. Jezero je odnedavno dobilo status zaštićenog prirodnog dobra pa smo ga i na taj način dodatno zaštitili.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport obezbedili smo sredstva za postavljanje reflektora na sportskom terenu pored Doma zdravlja. I ovaj posao smo u celosti završili.

Izgradnja novih dečijih igrališta se pokazala kao dobra ideja i broj dece koji na njima svakodnevno boravi to najbolje potvrđuje. Zato ćemo sa tom praksom i nastaviti. Igrališta gradimo po Evropskim standardima koji podrazumevaju izuzetnu bezbednost dece koja borave na njima. Novo dečije igralište će biti izgrađeno u delu grada poznatijem kao Novo naselje. U planu je da nakon ovog igrališta izgradimo još nekoliko u vangradskim mesnim zajednicama.

Gradjani naše opštine koji žive u vangradskim mesnim zajednicama takodje očekuju infrastrukturno ulaganje u svojim sredinama ?

Razvoj vangradskih mesnih zajednica je bio i biće naš prioritet. To najbolje potvrđuju radovi koje smo sproveli u njima u proteklom periodu. Na Panoniji smo izgradili novu letnju učionicu a održani su i Markovdanski susreti na kojima je bilo 1500 dece iz celog regiona. U Malom Beogradu su u toku radovi na izgradnji otvorenog amfiteatra ,a u pripremi je dokumentacija za izgradnju novog dečijeg igrališta. U Gornjoj Rogatici smo izvršili obnovu kompletnog vodovoda dok smo u Njegoševu asfaltirali ulicu Ive Lole Ribara u dužini od 496 metara. U Tomislavcima smo izgradili dva nova teniska terena sa osvetljenjem. Takođe u Tomislavcima je u toku izgradnja i nove kapele. U Mićunovu smo izvršili kompletnu rekonstrukciju javne rasvete i izradili projektno tehničku dokumentaciju za potrebe izgradnje biciklističke staze na Čantavirskom putu dužine 2200 metara. Uz pomoc Komesarijata za izbeglice u vangradskim mesnim zajednicama kupljeno je 13 kuća koje su putem konkursa dodeljene porodicama izbeglih lica u Sokolcu,Krađorđevu,Tomislavcima, Malom Beogradu,Staroj Moravici i na taj način im je trajno rešeno stambeno pitanje.

Uz pomoć JKP „Komgrad“ čistimo deponije u vangradskim mesnim zajednicama a problem deponija će trajno biti rešen 20.decembra ove godine sa početkom rada Regionalne deponije. Tada se prestaje i sa odnošenjem smeća na našu deponiju u Bačkoj Topoli. Radovi na Transfer stanici su već završeni,na njima će autosmećari prebacivati otpad u velike Rolo kontejnere koji se kasnije prazne na Regionalnoj deponiji koja se nalazi između Oroma i Bikova. Napomenuo bih da smo bili u pravu kada smo tvrdili da preduzeće JKP “Komgrad“ ima kapacitete da bude nosioc posla daljinskog grejanja. Potvrda tome je i kvalitet grejanja prethodne godine, a i ovogodišnja grejna sezona je počela 15-tog oktobra kao što smo i najavili. Da je kvalitet grejanja u stanovima na daljinsko grejanje dobar ukazuje nam i to da ove godine imamo veći broj stanova nego prošle godine koji se greju na ovaj način.

Moram da napomenem da me raduje da polako ponovo postajemo i centar kulturnih,sportskih i turističkih dešavanja. Kao što smo i obećali proslavu dana opštine smo uzdigli na jedan viši organizacioni nivo sa nizom novih dešavanja poput takmičenja „Izađi mi na teglu“, takmičarske izložbe automobila „American Car Tuning Show“ i završno sa koncertom Lexington benda koji je bio izuzetno posećen. Vratili smo sjaj nekadašnjem letnjem fudbalskom turniru na kojem smo okupili veliki broj ekipa iz drugih gradova u okruženju.

Veoma je važno istaći dobru saradnju i veliku pomoć koju dobijamo od Vlade Republike Srbije kao i od Vlade AP Vojvodine. Samo smo kroz kvalitetnu saradnju sa višim nivoima vlasti mogli realizovati sve navedene projekte. Na izborima koji su pred nama Srpska napredna stranka delegira one koji su se u prethodnom periodu svojim radom pokazali kao ljudi koji opštinu Bačka Topola iskreno žele da učine lepšim i prijatnijim mestom za život svih nas.

PRIMA ZAINTERESOVANA ZA ŠIRENJE POSLA U SRBIJI

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Bojan Stević razgovarao je u četvrtak, 26. oktobra 2017. godine, sa predstavnicima mađarske firme Prima koja je zainteresovana za širenje poslovanja u lokalnim samoupravama u Vojvodini.

Stević je istakao da ova kompanija već posluje u opštinama Bačka Topola, Sombor i Subotica, ali i da je voljna da preko svojih distributivnih centara plasira srpske proizvode u Mađarsku, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

On je podvukao da je Srbija dobro mesto za investiranje i izrazio zadovoljstvo zbog namera mađarske kompanije da nastavi da ulaže i širi svoje poslovanje u Srbiji.

Inače, Prima se bavi proizvodnjom žitarica i uzgojem strnih žita na površini od 4.000 hektara, uz primenu najsavremenijih tehnologija. U Srbiji već sarađuje i sa novosadskim institutom NS Seme i Poljoprivrednim fakultetom.

STARA MORAVICA- OTVORENA BIOGASNA ELEKTRANA

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, koji je prisustvovao otvaranju biogasne elektrane Stara Moravica, poručio je da je ona pokazatelj kako treba razvijati poljoprivredu i energetiku na održiv način.

„Ovaj projekat je skupio nekoliko važnih aspekata, on je podrška poljoprivredi, podrška ekologiji, ali i energetski projekat. Upravo to predstavlja budućnost poljoprivrede“, rekao je Antić.Biogasna elektrana Stara Moravica proizvodi električnu energiju koristeći biomasu a, prema Antićevim rečima, to je dobar princip rada koji uvezuje stočarstvo i ratarstvo.

Kako je rekao, pored 100.000 tona žitarica i nekoliko hiljada tona mesa ovde će se sada proizvoditi 16.000 megavata sati električne energije što će pomoći rešavanju pitanja električne energije sa kojim se ovaj region suočava.Antić je izrazio zahvalnost ljudima koji su, kako je rekao, imali hrabrosti da uduju u ovakav projekat.

„Verujem da je podrška koju smo kao država dali kroz zakonodavni okvir, podsticanje i cenu električne energije dovoljna, a ovo treba da bude pokazni primer za naše poljoprivrednike“, naveo je Antić.

Ministar je rekao da će vlada nastaviti da podržava projekte poput ovog koji štite okolinu.

Vlasnik elektrane Hubert Kišpalo rekao je da je za deset godina koliko posluje u Bačkoj bilo i teških godina, poput ove kada je vladala suša, ali da je bilo više uspeha.Kišpalo se zahvalio ministru Antiću na podršci.

„Vlada Srbije i ministarstvo energetike prepoznaju da su ovakvi projekti važni za razvoj Srbije, a ovo je zaista važan ekološki projekat koji će sačuvati okolinu“, rekao je Kišpalo.Rukovodilac elektrane Vladan Divljak govorio je o načcinu na koji elektrana prozivodi električnu energiju, ali i o obnovljivim izvorima energije.

Prema Divljakovim rečima, suština proizvodnje iz obnovljivih izvora je očuvanje životne sredine.Kako je rekao, ova elektrana nema loš uticaj na vazduh, jer biljke apsorbuju sav ugljen dioksid i ne stvaraju efekat staklene bašte.Otpad iz industrije, kaže on, ne skladišti se na zelenim površinama, niti se ispušta u vodo-tokove.

Kako je objasnio, najviše udela u biogasu ima gorivi gas metan, iz koga se izvlači energija.

Sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli

Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je Sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli, u petak 29. septembra 2017. godine, od 10 do 13 časova u Domu kulture.

Na Sajmu siu učestvovala, 22 poslodavca, koji su ponudili preko 350 slobodnih radnih mesta za radnike različitog obrazovanja i kvalifikacija.

Iskazane su potrebe za sledećim zanimanjima: trgovci, agenti osiguranja, agenti u direktnom marketingu, profesionalni vojnici i ekonomisti.

Iz oblasti mašinstva i obrade metala potrebni su topioničari, livci, oštrači, bravari, zavarivači, metalostrugari, mašinski tehničari, tehničari na održavanju mašina, tehničari kvaliteta, diplomirani inženjeri mašinstva.

Potreban je i veliki broj operatera – radnika u proizvodnji plastike, gume, korpica za trgovine, proizvodnji mesa, šivači i krojači u proizvodnji obuće.

Na sajmu je omogućen direktan kontakt sa većim brojem poslodavaca koji imaju potrebu za zapošljavanjem kadrova njihove struke.

Tokom razgovora sa poslodavcima, imali su priliku da se predstave, iznesu svoje profesionalne karakteristike, ostave dobar utisak, i što je najvažnije na istom mestu i u isto vreme lično predaju prijavu za zaposlenje i radnu biografiju (CV) za veći broj slobodnih poslova prema vlastitom izboru.

U neposrednom kontaktu sa kandidatima poslodavci preuzeli su radne biografije, obavili preliminarne razgovore ili se na licu mesta dogovarili o uslovima za zapošljavanje.

Na području opštine Bačka Topola krajem avgusta evidentirano je 2.133 nezaposlenih lica, što predstavlja smanjenje za 19,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

PORED PČELA , DIVLJAČ OTROVANA -INSPEKCIJA IZLAZI U PONEDELJAK

Nakon masovnog trovanja pčela u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, i negedovanja pčelara i javnosti, odgovorne službe, prema najavi, izaći će na teren , da utvrde ko je kriv za ogromne štete koje su pretrpela domaćinstva . Podsetimo, nekoliko stotina pčelinjih društava je apsolutno uništeno u toku prethodnih dana. Gradjani su posumljali, da je uzrok totalni herbicid Agro Kvatro, kojim je zaprašivana ambrozija, koja je trenutno u cvetu.

“U ponedeljak izlazi veterinarska inspekcija…svi koji još uvek nisu prijavili uginuće pčela, svojim veterinarima, neka to urade što pre…članovi udruženja su svi obavešteni i svi su prijavili a oni koji nisu članovi udruženja bi to trebali uraditi najkasnije u ponedeljak ujutru da bi i do njih došli veterinari i konstatovali stanje. Problem se prema izjavama lovaca multipilkuje,naišli su na zečeve , kojiima ide pena na usta i vrte se u krug”- kaže Mirko Spasojević.

“Ako neko plati ovu štetu , to ne znači, da ubuduće neće biti trovaja . Svi će dalje koristiti, bez ograničenja, insekticide i ostala sredstva – veli Atila Doboš

“Ako ovaj slučaj, odgovorne institucije puste da se “ohladi”, opravdano se može postaviti pitanje: Čija su oni vojska”- pita se Ištvan Nemet

“Pčele su indikatori, oni su prvo na udaru, a ljudi su sledeci”- zabrinuto konstatuje Ildika Mendjan Pletikosić

“Ako se izborite za kontrolu prskanja i nas lovce ćete spasiti. Kad se totalom poprska parcela, sve što udje i sleti taj dan je mrtvo, od ptica do zečeva, lanadi, pasa i naravno pčela”-konsatuje Mirko Jovanić.

Prema našim saznanjima , fitosanitarna inspekcija je danas uzela uzorke bilja, za koje se predpostavlja da je kontaminirano.

MASOVNO TROVANJE PČELA U OPŠTINI BAČKA TOPOLA-ODGOVORNIH NEMA

Bačka Topola – Juče je u selima Opštine Bačka Topola: Negoševo, Pobeda, Gunaroš, Orahovo, Utrine, Brazilija došlo do trovanja i velikog pomora pčela. Nekoliko stotina pčelinjih društava je apsolutno uništeno u toku prethodnih dana i ova agonija će trajati još nekoliko dana.”- tvrdi pčelar Mirko Spasojević.

Gradjani sumljaju da je uzrok totalni herbicid Agro Kvatro, kojim je zaprašivana ambrozija, koja je trenutno u cvetu. Pčelari su zvali inspekcije i nadležne institucije i dobili odgovor da nema dovoljno inspektora da bi neko izašao.Pčelar Radomir Ivković ostao bez 131 društva pčela.

Prema nama dostupnim podacima, obavešteni si nadležni organi, veterinarska inspekcija… ali Spasojeviću je rečeno, da pčelari utvrde ko je kriv, za pomor, pa će oni, (inspekcija) da tuže.

“Sve što bilo je u našoj moći, to smo učinili! Postupali shodno dogovoru koji je objavljen na sajtu SPOS-a.
Sve je veoma lepo i jasno objašnjeno, kako bi trebalo da se obavi postupak u slučaju masovnih uginuća pčela. Međutim, TO JE SAMO NA PAPIRU!!! Po mom znanju, do sada jedino nam je izašao u susret vet. inspektor, gosp. Stanimirov. Od ostalih nikakve vajde! Pored obaveznih institucija, kod kojih treba da se prijave predaju, obavešten je gosp. Arpad Fremond, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, gde ima funkciju zamenika predsednika u Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, svi opštinski funkcioneri kojima je funkcija povezana sa poljoprivredom, SPOS, SPOV, medije…!
Ali kakve vajde od toga, kad ni veterinarska, ni fitosanitarna inspekcija nije pokazala nameru da izlaze na teren u što kraćem mogućem roku. Sa svih strana stižu samo obećanja, i izgovori kako su prezauzeti, tek mogu izlaziti na teren oko 3-4 septembra, iako prvi simptomi uginuća su registrovani još 28. avgusta.E, tako stojimo!Bože, spasi nas epidemija svih vrsta! “- kaže Nemet Ištvan.

Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja iz 2009. godine zabranjena primena sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele iz vazduhoplova, kao i u vreme cvetanja bilja.

Uz to, Zakon izričito propisuje i da oni koji prskaju bilje moraju za to biti obučeni, kao i da su odgovorni za sve aktivnosti i preduzimanje mera predostrožnosti kada koriste sredstva za zaštitu bilja.

Korisnik je dužan da obavesti vlasnike parcela koje se graniče sa parcelom koja će biti tretirana o primeni sredstava za zaštitu bilja, najmanje 24 sata pre početka primene tih sredstava, tek toliko da se zna.

BAČKA TOPOLA- POKRADENI SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE – SUŠA JE KUKURUZ SPRŽILA OD KORENA DO VRHA STABLJIKE

Šteta, na njivama bačkotopolske opštine ,se procenjuje i podaci se iz dana u dan menjaju, a preliminarne prognoze su da će prinosi kukuruza biti manji od 40 do 60 odsto, soje do 50 odsto, šećerne repe od 20 do 30 osto, suncokreta do 10 odsto. Poljoprivredno obradivo zemljište (55.000 ha), veliki prirodni resurs, ove godine ozbiljno je ugrožen.

Suša je kukuruz spržila od korena do vrha stabljike i domaćem ekonomskom adutu i izvoznom lideru, dodelila prefiks ovogodišnjeg ratarskog gubitnika. Po pravilu, svake godine, u ataru Bačke Topole, “zlatno zrno”, stasava oko 20.000 hektara. I soja će po svemu sudeći neslavno proći, a i suncokret koji bi trebalo da uživa u toplini sunca je pognuo glavu.

Voćari, a posebno oni koji su proizvodnju zasnovali na savremenim principima uz neophodno navodnjavanje, neće snositi velike ekonomske posledice, ali svakako neće ubeležiti proizvodne rekorde. Deo roda je spasen zahvaljujući vodi iz četri veštačka jezera. Bilo bi i bolje da deo opreme, sa kojim se navodnjavalo preko 5000 hektara, nije pokraden, pa je sada samo deo sistema u funkciji.

I u povratarstvu se na najilustrativniji način pokazalo koliko su sistemi za navodnjavanje spasonosni. Jer oni proizvođači koji su zalivali povrće nisu dozvolili suši da obere rod.

U svakom slučaju i ratari i voćari i povrtari su se uverili da je borba sa ćudima prirode uspešna samo uz primenu nauke i novih tehnologija. Dok ovogodišnji, kako prognostičari kažu, poslednji tropski talas ulazi u svoju završnicu meteorološka hronologija novo sušno leto najavljuje za 2019 godinu. Do tada izvucimo pouke!

U BAČKOJ TOPOLI, GOLI ŽIVOT ŽIVE RADNICI I PENZIONERI A OMLADINA ODE U PEČALBU

Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. Jasno je to , kada se zna , da u bačkotopolskoj opštini, radi tek nešto više od 7000 radnika a od penzija živi, 10.500 ljudi.

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku. Bačkotopolčani zaostaju, posebno kada se ima u vidu da je najčešća plata, minimalna od oko 20.000 dinara a prosečna penzija oko 23.000 U potrošačkim organizacijama smatraju da je za pristojan životpotrebno bar dvostruko više, od one u Srbiji, tako da radnicima i penzionerima Bačke Topole , nedostaje , gotovo sve , za goli život. Gorko svedočanstvo je i sve veći broj korisnika narodne kuhinje, kojima je to najčešće , jedini obrok u toku dana.

Jednostavna računica, pokazuje da , nakon plaćanja standardnih troškova za struju, telefon, komunalije, kablovsku televiziju i ostale stalne obaveze, malo šta ostane, za osnovnu prehranu većini stanovnika Bačke Topole. Otuda su kontejneri česta meta velikog broja ljudi, koji su nekada činili srednji sloj ove severnobačke varoši. Potvrdjuju to neumoljive brojke. U opštini živi od penzija oko 10.500 ljudi. Zastrašuje podatak je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata.Jasno je to , kada se zna , da ovde radi tek nešto više od 7000 radnika.

To je posledica nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Minimalna, najčešća plata sve govori. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama.

Besparica je naterala mnoge građane Bačke Topole da se sete svojih rođaka sa sela, koji na svu sreću, nisu tako daleko.Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se grad oslanjaja i zavisi od – sela. “Dotacije“ od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju“ frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.

Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu.

Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva… Tu se podrazumeva veliki broj mladih, koji je , zahvaljujući dvojnom državljanstvu izašao u pečalbu, pa neki evro ,vrati da bi pomogao one koji su ostali.

ZA TOP EXPO 14. PRIJAVLJENO PREKO 150 IZLAGAČA IZ REGIONA

Na bačkotopolskom 14. Sajmu poljoprivrede i privrede Expo se očekuje najveći dosadašnji broj izlagača i posetilaca. Ove godine će se održavati na novom mestu, na prostoru pijace. Glavni sponzor je Udruženje poljoprivrednika Bačke Topole.

Sajam poljoprivrede i privrede je prilika da se na jednom mestu sretne veliki broj poslovnih ljudi, razmene ideje, iskustva i uspostave novi kontakti. Očekuje se da će na sajmu učešće uzeti poljoprivredni proizvođači, privredni subjekti čije su delatnosti proizvodnja metalne i plastične galanterije, prerada drveta, hemijska industrija, IT oprema, građevinarstvo, tekstil, obuća, prehrambena industrija, mehanizacija, turizam i ugostiteljstvo, itd.

Između 8. i 10. septembra se gosti očekuju bogatim programom, održavaće se takmičenje u rakiji, stručna savetovanja, kreativne radionice za decu, dečja igraonica kao i tombola.

Prijave učesnika se očekuju do 25. avgusta. Irena Šlingar iz Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole objašnjava, da se već prijavilo 150 izlagača. Još uvek je moguće prijaviti se direktno organizatoru ili kod partnerskih organizacija.

Savez agrarnih udruženja Vojvodine zadužen je za pozivanje gostiju iz Rumunije i Slovačke. Partner je i Mađarska trgovinska kuća, na čiju pomoć računaju i brojni mađarski izlagači. Jedna od glavnih donatora je lokalna samouprava Bačke Topole. Gradočelnik Gabor Kišlinder kaže da je ova manifestacija tradicionalna i da po pravilu , u nedelju, treba očekivati više hiljada posetilaca.

Ulaz tokom sva tri dana biti besplatan.