PROSPERITATI -PARE ZA KUPOVINU KUĆA, ZEMLJIŠTA I PODRŠKU SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Prema zvaničnom sajtu bačkotopolske kancelarije Fondacije Prosperitati , otvoren je četvrti konkursni krug, koji je namenjen za podršku preduzetnicima te za kupovinu zemlje i kuća, pozivajući se na izjavu Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvodjanskih Madjara.

Konferenciji za štampu održana je u Subotici, bio je prisutan i Levente Mađar, zamenik ministra spoljnih i spoljnotrgovinskih poslova Mađarske, koji se osvrnuo na dosadašnja zalaganja i rezultate fondacije. Levente Mađar je prvo predstavio rezultate prethodnog, trećeg konkursnog kruga, koji je imao velik značaj za razvoj poljoprivrede. On je kazao kako su potpisani ugovori sa više od 6 hiljada poljoprivrednika iz Vojvodine.

“Pre oko dve godine je odlučeno da će Vlada Mađarske i Savez vojvođanskih Mađara zajednički pokrenuti ogroman razvojni program sa ciljem da se ojača preduzetništvo vojvođanskih Mađara te da u okviru tog programa Vlada Republike Mađarske plasira oko 9 milijardi forinti (oko 30 miliona evra) i time podrži oko 6.200 preduzetnika i privrednika vojvođanskih Mađara sa višemilionskim iznosima u forintama. Takođe želim da naglasim kako je to manje od četvrtine celokupno predviđenog okvira” – rekao je Levente Mađar.

Na konferenciji za novinare je o investicijama u poljoprivredi sa predstavnikom fondacije Prosperitati Balintom Juhasom ugovor potpisao generalni direktor OTP banke u Srbiji Predrag Mihajlović.

Predsednik SVM Ištvan Pastor je izjavio kako se na novom raspisu očekuju srednja preduzeća sa obimom razvojnih projekata od 50-500 hiljada evra. Postojaće mogućnost kupovine zemlje i kuća. Među konkursima postoje i dva koja već traju, radi se o kupovini kuća i zemlje, ali se sada radi o sasvim drugoj koncepciji, to su sada krediti i razvojni programi za srednja preduzeća.

Razvojni program Saveza vojvođanskih Mađara je Vlada Mađarske podržala sa preko 60 milijardi forinti (oko 200 miliona evra).

BAČKA TOPOLA- DVA MILIONA IZ BUDŽETA ZA 50 PROTIVGRADNIH RAKETA

Protivgradnu stanicu Bajša, koja na teritoriji Vojvodine, brani 715.625 hektara zemljišta, od čeka je 629.477 hektara poljoprivredno, lokalna samouprava Bačke Topole će ove godine sa 50 protivgradnih raketa. Vrednost investicije iznosi nepunih 2 miliona dinara. Na teritoriji ove opštine funkcioniše 14 raketnih stanica, na kojima radi 28 lica. Gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder je prilikom obilaska protivgradne raketne staniceu Bajši rekao da će im biti povećane i plate.

Kišlinder je naglasio da državne plate strelaca nisu odgovarajuće , za napor i trud, koji ulažu primaju skromnu platu,  te da će opština, dodati  svakom strelcu, po 6 hiljada dinara, mesečno.

“To će biti oko milion i po dinara i smatram da će u odnosu na budžet to biti značajan iznos koji nećemo ukidati dok god ga budemo mogli isplaćivati, jer je interes građana i svih da nam imovina bude zaštićena” – rekao je gradonačelnik Bačke Topole Gabor Kišlinder.

EVROPSKA UNIJA 20 MILIONA EVRA ZA GAŠENJE DEPONIJA, BAČKE TOPOLE…..

Izgradnja regionalnog sistema upravljana otpadom, nedaleko od Subotice,  bliži se kraju, a njegovo stavljanje u funkciju se očekuje naredne godine. Ovaj sistem će upravljati otpadompored Grada Subotica i opština Senta, Kanjiža, , Mali Iđoš, Čoka , Novi Kneževac i otpadom Bačke Topole.  Projekat sa više od 20 miliona evra finansira Evropska unija pa bačkotopolčani sa nestrpljenjem očekuju kraj radova, kako bi se rešio, višegodišnji problem , zagadjenja plodnih oranica, na domak gradu sa 18.000 stanovnika. Do sada je izgrađeno ili je pri kraju više od 30 objekata, odnosno dve trećine ugovorenih radova a centralni kompleks deponije , prema očekivanjima, treba da bude gotov do kraja septembra.

Osim centralnog postrojenja deponije, izgrađene su i transfer stanice u Senti, Kanjiži i Bačkoj Topoli, kao i centri za sakupljanje otpada u Malom Iđošu, Novom Kneževcu i Čoki. Kamoni i oprema za transfer sa stanica ka deponiji su isporučeni, a u toku je i nabavka kamiona i opreme za prikupljanje otpada po opštinama.

“Prema planovima, testiranje opreme će se vršiti u novembru i decembru ove godine, kada će se već otpad nositi do kompleksa regionalne deponije. S tim, da onda još nećemo raditi punim kapacitetom. Punim kapacitetom planiramo da radimo od početka sledeće godine”- tvrdi direktorka Regionalne deponije Andrea Kikić.

Izgradnjom regionalnog sistema upravljanja otpadom sadašnje deponije trebalo bi da postanu prošlost. Da bi se to u praksi i ostvarilo potrebna je edukacija, prvenstveno građana, o potrebi razvrstavanja na mestu njegovog nastanka. Dakle, već u domovima svih.

“Neki smatraju da smo na edukaciji trebali raditi već odavno, međutim, mi smatramo da dok nema infrastrukture – ne bismo mogli postići nikakve efekte s tim jer bismo samo o teoriji pričali, koja bez prakse nema nikakvih efekata. Znači, sa početkom rada sistema, onda ćemo početi aktivno da radimo i na terenu”- dodaje Kikić.

Sistemom će biti obuhvaćeno oko 260.000 građana, kojima će sukcesivno biti deljene posude za razdvajanje otpada pogodnog za reciklažu.

DVANAEST MILIONA EVRA, DELI BAČKU TOPOLU, DA OŽIVI MRTVU KRIVAJU

Bajšani su početkom juna, zatražili,  od  Pokrajinskog  sekretarijata za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo, hitno ispitivanje vode u rečici Krivaja , trajno rešenje  ekološkog zagadjivanja. Mišljenja su, da  rešavanja ovog problema,  može dati doprinos otvaranju Poglavlja 27 “Životna sredina i klimatske promene” u pregovorima Republike Srbijeo pristupanju Evropskoj uniji. Podršku , ovom zahtevu, dali su  odbornici Skupštine opštine Bačka Topola na poslednjoj sednici. Ovo je jedna od retkih tema, oko koje je vladalo jednoglasje, vladajućih stranaka i opozicije .

Reka Krivaja, duga 109 kilometara, najduži je vodotok koji u celosti protiče kroz Vojvodinu. Međutim, usled pokretanja novih industrijskih pogona iz kojih se u reku direktno ispuštaju zagađujuće materije, naročito u opštini Bačka Topola, ovaj vodotok sada je potpuno mrtav.

To potvrđuje i studija hemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu o kvalitetu životne sredine  Pokrajini iz 2015. godine. I ekolozi i građani nastanjeni u ovom delu Bačke, godinama se bore protiv zagađenja i ukazuju na taj problem, ali on do danas nije rešen.

Početkom 2016. godine doneta je uredba kojom je zagađivačima u ovom gradu naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku i zagađenje životne sredine. Uredbom je propisan i krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova – za pravna lica do 2025. godine, dok javna i komunalna preduzeća imaju rok do 2040. godine. Dok građanima Bačke Topole ovaj rok izgleda  predaleko, stručnjaci su stava da se ni on neće ispoštovati, te da će rok biti prekoračen i da će rešenje problema opet biti odloženo.

Ildiko Mendjan Pletikosić , izrazila je zabrinutost da uništenje vodotok može imati ozbiljne posledici na život u ovoj sredini , od biljnog i životinjskog sveta, do uticaja na živote ljudi. Protivi se , neodgovornom pristupu, prema sredini u kojoj, samo u Bajši, živi nekoliko hiljada ljudi a duž Krivaje i više desetina hiljada.

Žitelji,  Malog Iđoša u istoimenoj Bačkoj opštini danima ne otvaraju prozore svojih domova zbog nesnosnog smrada koji se širi iz reke Krivaje. Oni pretpostavljaju da zagađenje potiče od otpadnih voda iz klanične industrije u Bačkoj Topoli, odakle Krivaja teče do opština Mali Iđoš i Srbobran, gde se uliva u Veliki bački kanal kod Turije. Prema informacijama , kojim raspolažemo i ova opština će zatražiti zaštitu države od zagadjivača.

Osim toga, uredba nalaže da zagađivači moraju kvalitet ispuštenih otpadnih voda uskladiti najkasnije do 2025. godine. Ovaj rok ne važi za kompanije Žibel i Topiko Perutnina Ptuj koji se svrstavaju u IPPC postrojenja, odnosno u grupu postrojenja koja moraju da imaju integrisanu dozvolu zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te oni kvalitet otpadnih voda moraju usaglasiti do 2020. godine, dok javna preduzeća, odnosno Komgrad, to treba da urade do 2040.

Osam zagađivača plaća kazne

Kazne za zagađenje, koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Visina naknade koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Ono što bi prema mišljenju stručnjaka bilo optimalno rešenje ovog problema jeste izgradnja jednog zajedničkog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, čija izgradnja košta 12 miliona evra. Osim toga potrebno je da svaki industrijski zagađivač izgradi primarni prečistač. Razlozi za to su što bi u tom slučaju postojao samo jedan izliv, troškovi bi bili mnogo manji i dosta bi bilo lakše kontrolisati rad jednog uređaja nego više njih. Međutim, da bi se ova ideja realizovala neophodna je zainteresovanost svih aktera, počevši od lokalne samouprave pa do viših nivoa vlasti i naravno samih zagađivača. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je njihovo usaglašavanje teško ostavarivo.

MORALNI SUNOVRAT JOVANA JEREMIĆA

Neverovatno kako čovek nekada ne pomiriše , samoga sebe, ne bi bilo nimalo perverzno, već svrsishodno, ukoliko mu sva čula nisu utrnula.

Koliko (ne) morala mora posedovati individua , koja se , ličnom kartom predstavlja, kao Jovan Jeremić, da kao odbornik Socijalističke partije Srbije, šef odborničke grupe SPS-a,  na poslednjoj sednici Skupštine opštine Bačke Topole, “argumentovano ” obrazloži da sinošnji smrad u ovom gradu, za koji su odbornici naglasili da potiče od fabrike za preradu animalnih otpadaka, “Žibel”, ne bi bio tako ubitačno smrdljiv, da su se kojim slučajem ,svojevremeno, budžetske pare oduzele informisanju i dale za rešavanje ekoloških problema. Konkretno, po Jeremiću, pare su trebale biti oduzete Javnom informativnom preduzeću i Omega televiziji i valjda date firmi u kojoj je on zaposlen. Tako, sinoć,  6000 ljudi, na turniru u malom fudbalu , ne bi moralo, da trpi smrad, do sada, nevidjenih razmera a gradjani blindiraju vrata na kućama.

Podsetićemo, moralnog Jeremića, da je  ulaskom u VLAST , taj posao učini do pola. Tada mu nije smetalo Javno informativno preduzeće, jer je bilo njegovo glasilo, već samo, Omega televizija. Uprkos redovno obavljenom poslu ukinuta su sredstva Omega televiziji, zaista ne znam, da li su kako danas tvrdi, prusmerena za ekologiju, ili su, ako se dobro sećam, nenamenski rasporedjena JIP-u. Informacije radi, takav način trošenja budšetskih para, podleže krivičnom gonjenju a za tu količinu novca, je zaprećena kazna zatvora, do tri godine.Učestvovao si u tome pošteni Jeremiću. Isto tako nije te bilo sramota da uz platu , koju si primao u firmi, primiš volonterski dodatak zamenika predsednika Skupštine opštine, mnogo iznad prosečnih primanja u privredi Bačke Topole. Nije te bilo sramota ni da uzmeš “kusur” od 5000 dinara, kao odbornik, koji ti nije pripadao a to je potvrdila i Državna revizorska komisija. Nije te bilo sramota da i dalje ostaneš u vlasti, kada je smenjena kompletna garnitura Saveza vojvodjanskih Madjara, zbog javašluka i bahatog rasipanja novca, izmedju ostalog i na tvoju platu. Sve odluke ste zajedno donosili ali vi ste (ne) odgovorni, to je poznato.

Sada si u opoziciji ili možda čekaš rehabilitaciju za (ne) dela, pa si se ohrabrio, da za smrad optužiš nekoga ko “nit luk jeo, nit ga mirisao”

Nisi zaboravio , gradjani možda jesu, uprkos političkoj sili , koju si demonstrirao, ukidajući sredstva Omega televiziji, morali ste, vlastodršci,  da platite, sve što ste pokušali da oduzmete, posle Presude Višeg privrednog suda u Subotici. Ne samo to, već i kamate i sudske troškove.

Možda je Omega bila kriva, jer nismo mogli progutati neverovatan, izborni  spisak, iz tvojih usta izgovorenih , lepih želja.  Kada bi neko mogao sve to da sabere i stavi na papir, verovatno bismo mogli da konstatujemo najmanje dve stvari: prvo, to ne bi mogle realizovati ni mnogo bogatije opštine od Bačke Topole, i drugo, kada bi se ostvario samo manji deo tih obećanja, Bačka Topola, bi već odavno bila zemlja srećnih i zadovoljnih ljudi a ne stradija u kojoj neka nova politička garnitura pokušava da pegla vaša gužvanja.

,,Šminkanje stvarnosti” nije počelo juče. Ono traje od kako ljudi postoje, pa tako i ova šuplja priča, kako su mediji krivi što u gradu smrdi. Neverovatno kako čovek nekada ne pomiriše , samoga sebe, ne bi bilo nimalo perverzno, već svrsishodno, ukoliko mu sva čula nisu utrnula.

 

OZNAKA “SRPSKI KVALITET” ZA “IM TOPOLA”

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom “srpski kvalitet”. Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva.

Oznaka “srpski kvalitet” garantuje da je proizvod napravljen u Srbiji, od domaćih, kvalitetnih sirovina, na tradicionalan način, i da je bolji od drugih

Taj pečat, za sada, na ukupno osam proizvoda mogu da stave industrije mesa – “Bačka Topola”, “Karneks”, “Juhor”, “Zlatiborac” i “Moric”.

“Naravno da očekujemo veću proizvodnju tih proizvoda i naravno tražnju kako na domaćem tako i na inostranom tržištu”, rekla je Tamara Penjić iz Asocijacije za kvalitet mesa i proizvoda od mesa.

Miljan Ždrale iz Evropske banke za obnovu i razvoj se nada da će kompanije koje su ušle u taj program imati novi talas investicija koje će sa partnerskim bankama i oni individualno podsticati.

Pečat mogu dobiti svi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Važi godinu dana, ali može da se obnovi.

“Ova oznaka može da pomogne srpskim proizvodima da nađu svoje mesto na stranim tržištima, ali pod uslovom da ispunjavaju garantovani kvalitet”, rekao je Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Kvalitet će se, tvrde nadležni, dvostruko proveravati.

“Pored tih kontrola koje će nam raditi kontrolne kuće ovlašćene od strane Ministarstva poljoprivrede, imamo i kontrole od strane inspekcijskih sklužbi Ministarstva poljoprivrede”, rekao je Branislav Raketić iz Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane.

BAČKA TOPOLA -STRELCI NA OKIDAČU, ČIM ZATREBA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, koji sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.  Pre toga uobičajeno ,  su organizovali po opštinama seminare za strelce, obavezne lekarske preglede i obuku.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca sa mesečnom platom od 4.000 dinara.

Oni na gradonosne oblake dejstvuju sa 1.350 aktivnih protivgradnih stanica kojima upravlja 13 Radarskih centara.

Zna se da najviše štete usevima može da nanese grad, pa je opremanje protivgradnih stanica jedan od važnih zadataka lokalnih samouprava.

“Nije lako biti strelac na protivgradnoj stanici, treba i hrabrosti, da po kiši, nevremenu, oluji, vetru, kada grmi, seva, noću i danju, biti uz radio stanici radi veze sa centrom, ići do protvgradne stanice, pripremiti se za dejstvo i čekati naredbu. Često puta naredba i ne stigne, jer je tako procenjeno od strane Radarskog centra, ali strelac mora biti tu”, rekao je jedan od bačkotopolskih strelaca.

On je dodao da je kretanje strelca u sezoni “ograničeno”, moraju prijaviti svaki odlazak iz mesta, kod lekara naprimer, dižu ih sa slave, sa svadbi…ali to je njihova obaveza.

Strelci su, dodaje, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovorom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i opštino, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po naređenju dejstvuju, dodao je on.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

ZA MALO KUPOVALI SKUPO PRODAVALI SVINJSKO MESO – CEH PLAĆAJU GRADJANI

Kilogram buta u mesarama i supermarketima Bačke Topole kao i u celoj Srbiji, je poskupeo pred prvomajske praznike , do 100 dinara po kilogramu, sada košta i do 550 dinara. Tako je u “Rodi”, “Matijeviću” i brojnim privatnim prodajama mesa.  Loša ponuda tovljenika na tržištu i drastično poskupljenje mesa u otkupu najčešći su razlozi za rast cene koji navode klaničari. Da li je baš tako.

Analitičari tvrde da toliki rast cena svinjetine zbog nestašice nije opravdan. Predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača Zlatan Đurić naveo je još jedan razlog zbog čega ovo poskupljenje nema osnova.

–  Klaničari nemaju pravo da povećavaju cenu svinjskog mesa u trgovinama jer su i dosadašnje cene formirali na osnovu otkupne cene od 220 do 250 dinara – tvrdi Đurić. To što su za malo para kupovali, a za velike prodavali svinjsko meso dovelo je, kaže, do toga da su klaničari poslednjih godina ostvarili ekstraprofit na svinjetini sa ogromnom zaradom na štetu i proizvođača i potrošača.

Analitičar Čedomir Keco, izjavio je za BT PUBLIC NEWS , da je najveći problem što mesari uvek hoće da zarade jednako bez obzira na okolnosti na tržištu. Ovo poskupljenje nije realno jer su klaničari i ranije imali veću zaradu na mesu nego što je ekonomski logično.– I da cena svinja sutra padne na 150 dinara oni bi još mesec dana zadržali ove cene – kaže naš sagovornik.

Keco upozorava da bi ovakva situacija mogla da potraje. Prognoze strunjaka pokazuju da će se tržište prasadi stabilizovati tek krajem 2018. godine. Zbog nedovoljnog broja kvalitetnih priplodnih krmača farmeri ove godine neće moći da ostvare proizvodnju tovljenika od 1,5 miliona komada, koju im je u protekloj godini Ministarstvo poljoprivrede subvencionisalo sa 1,5 milijardi dinara.

– Najgore bi bilo kada bi zbog ovakvih potresa krenuo uvoz zamrznute svinjetine koja bi se prodavala po visokim cenama iako mogu da je nabave jeftino. Odgovornost je na državi, inspekcija mora to da spreči – kaže Keco.

 

 

BORELI U STAROJ MORAVICI TRAŽI GAZDU

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je oglas za davanje u zakup šest prodavnica somborske firme Boreli koja je od prošle godine u stečaju, medju njima i objekat u Staroj Moravici.

Najbolji ponuđač će moći da zakupi lokale u Kovačici, Brusu, Bajmoku, Mionici, Kanjiži i Kovinu.

U tekstu oglasa je i ponuda za sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, za deset prodavnica, u Sjenici, Ćićevcu, Novoj Varoši, u Pohorskoj ulici 20 u Beogradu, u Staroj Moravici u opštini Bačka Topola, Baču, Alibunaru, Surčinu, Priboju i Zaječaru.

Izlozi i rafovi u skoro 90 prodavnica obuće Boreli u Srbiji su prazni, a ova firma je nakon 15 godina borbe da nađe pouzdanog kupca, izgubila bitku za privatizaciju.

 

SNEG “BERE” VOĆE U BAČKOTOPOLSKOJ OPŠTINI

Sneg koji je noćas padao izazvao je velike štete na voćnjacima na područje Bačke Topole. U svim selima opštine napadalo je oko 15 centimetara snega.  Poljoprivredni stručnjaci sumnjaju,  da će ove godine, sneg i niske temperture umanjiti rod voća, posebno u vinogradima i zasadima jabuke i višanja.  Zabrinuti su vinogradari iz Bajše, gde se uzgajaju autohtone sorte groždja.
Milisav Viljanac, je i pre snega,  najavljivao rod umanjen za 20 posto, zbog izmzavanja.  Ako se nastavi ovako vreme, plašim se da vinogradari, neće imati šta da uberu”, kažeViljanac.

Većina različitih vrsta voća je u fazi cvetanja i tek zametnutih plodova i veoma osetljiva na ove prolećne mrazeve, rekla je naučni saradnik Instituta za voćarstvo , Jelena Tomić.
“Na temperaturi od minus dva, tri stepena mrazevi mogu naneti velike štete voćkama. Prema nekim podacima sa terena, do izvesnog izmrzavanja došlo je  kod jagode”, navodi Tomić.
Protekle noći, vlažan sneg koji je pao,  izazvao je lomljenje grančica kod voća, pa to treba sprečiti stresanjem vlažnog snega, 2014. godine zabeležena slična situacija i štete su bile oko 10 odsto, uglavnom na nadmorskim visinama iznad 500 metara.

Mesečna prognoza vremena za period od 16. aprila do 15. maja 2017. godine.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, do 23. aprila biće hladnije vreme sa kišom ili kratkotrajnim pljuskovima.

Jutarnja temperatura kretaće se od šest do deset, a najviša dnevne od 14 do 17 stepeni.

Nakon toga, od 24. do 30. aprila predviđa se toplo i uglavno suvo vreme.

Jutarnja temperatura biće od sedam do 12, a najviša dnevna od 19 do 25 stepeni.

I do sredine meseca maja očekuje se toplo i suvo vree, sa jutarnjom temperaturom od 10 do 14, i najvišom dnevnom od 18 do 24 stepena.

Kiša ili kratkotrajni pljuskovi praćeni grmljavinom predviđaju se oko 1, 2, 7, 8, 12. i 13. maja.