Zanimljivosti – Page 27 – BT Public News

LIKOVNA NAGRADA IZ BAČKE TOPOLE, SENTI KOJA JE BILA I OSTALA KULTURNI CENTAR REGIONA

Predsednik opštine Bačka Topola Adrijan Satmari kaže da je kolonija potvrda da je Senta bila i ostala kulturni centar Potiskog regiona, da to doprinosi razvoju slikarstva i vajarstva u našoj zemlji uz napomenu da dela ostaju tamo i gde su nastala, u idiličnom miru Etno-sela “Kraljica voća”.

Senta, to malo mesto u Severnobanatskom okrugu koja broji oko 19.000 stanovnika, malo-malo pa zaintrigira kulturnu javnost, budući da daje tako darovite umetnike. Ove godine su dobitnici nagrade Nadjapati Kukac Peter, likovne nagrade koju dodeljuje bačkotopolska opština. Tročlana komisija, Olga Kovačev Ninkov, Adrian Klajo i predsednik Atila Černik jednoglasnom odlukom ovogodišnju likovnu nagradu Nađapati Kukac Peter dodelili su Umetničkoj koloniji u Senti koja nosi naziv “Umetnost i zaštita spomenika kulture”. Umetnici u najkaraćem za senćansku umetničku koloniju kažu da nije reč o klasičnoj koloniji, nego o simpozijumu kolonija, koja je okuplja poznate likovne stvaraoce i pedagoge. Predsednik opštine Bačka Topola Adrijan Satmari kaže da je kolonija potvrda da je Senta bila i ostala kulturni centar Potiskog regiona, da to doprinosi razvoju slikarstva i vajarstva u našoj zemlji uz napomenu da dela ostaju tamo i gde su nastala, u idiličnom miru Etno-sela “Kraljica voća”.On je podsetio na značaj ove nagrade koja se dodeljuje od 1973. godine iako je tokom 90-tih napravljena pauza, nagrada ponovo počinje da se dodeljuje 2003. Objašnjava da se od tada opština trudi da neguje tradiciju ove nagrade u cilju prepoznavanja izvanrednih rezultata na polju likovne umetnosti.

Nagrada je uručena u okviru obeležavanja Dana Bačke Topole, u izložbenoj sali Doma kulture.Nagradu „Nađapati Kukac Peter” primio je Endre Rafai, istoričar umetnosti poreklom iz Sente, šef Katedre za istoriju umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Pečuju i rukovodilac umetničke kolonije.

dr Endre Rafai, je profesor na Univerzitetu u Pečuju, ali je rodom iz Sente te je zapravo on inicijator i vođa kolonije koja je ujedno i oblik ljubavi prema rodnom kraju. “2011. godine smo započeli sa radom, te godine smo prvi put bili u Senti I započeli umetničku koloniju, nismo ni slutili da ćemo biti ovde 10 godina posle. Dve godine su izostale tako da smo u Senti ukupno imali 10 izložbi u gradskoj kući, u staroj zgradi jevrejske sinagoge, u muzeju te na mnogim drugim mestima. Ova izložba koja je danas otvorena, usled dobijanja nagrade Nađapati Kukac Peter, nastala je od izložbi koje su pravljene predhodnih 10 godina.”

Među znamenitim Senćanima su i, recimo, pesnici Matija Bećković i Stevan Raičković, Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i pisac himne „Bože pravde”, prosvetitelj Jovan Muškatirović i mnogi drugi.

KIŠA NIJE “UPLAŠILA” PČELARE, SAJAM MEDA PO DVADESETI PUT

Tokom proteklog vikenda, na MANIFESTACIONOM TRGU održan je dvadeseti sajam pčelarstva koji već tradicionalno organizuje bačkotopolsko Udruženje pčelara , uz pokroviteljstvo opštine Bačka Topola

Zainteresovani posetioci na sajmu su mogli pronaći pčelinje proizvode, med, polen, matična mleč, propolis, satne osnove, pogače, sredstva za zaštitu kao i razni potrebni pribori.

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola, Saša Srdić, otvorio je minulog vikenda pčelarski sajam, na kojem su, u organizaciji pčelarske organizacija Bačke Topole, nastupio veliki broj izlagača.

Srdić je istakao da je kvalitet sajma, što pored izlagačkog, ima i edukativni karakter i poručio pčelarima da je jedan od najvažnijih zadataka da u ubuduće još više podignu kvalitet svojih proizvoda i standardizuju med te da što veće količine meda budu poslate na evropska i svetska tržišta, čime će proizvođači pomoći svoje budžete, ali i trgovinski bilans i ekonomiju Srbije.

“Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u ovom delu Srbije. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa, i uopšte za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu. Današnji Sajam ima i regionalni karakter što je još jedan dobar indikator za ukupnu privredu i poljoprivredu naše zemlje. Odavno je poznata činjenica da svet i civilizacija ne bi mogli da postoje bez pčela, zbog toga je na nama da brinemo o pčelama, učimo od njih i ekspolatišemo ono što one daju kao dar svim ljudima – a to je med”- rekao je predsednik udruženja pčelara Mirko Spasojević.

„Veoma je bitno što se nastavlja sa ovim sajmom, koji predstavlja jednu svakako i turističku ponudu našeg grada, a ono što je najbitnije, da pored svih ovih proizvoda: meda, propolisa i opreme koja se koristi u pčelarstvu, mislim da će svi učesnici imati priliku i da razmene iskustva i to je ono najbitnije. Bačka Topola, daje podršku razvoju pčelarstva putem konkursa za kupovinu opreme za pčelarstvo.” rekao je Srdić.

„Pazite, isto kao poljoprivrednici tako i mi pčelari zavisimo i pored ostalog i od vremenskih prilika. Prethodne godine su bile jako loše i tu smo slabo prošli. Mi kao pčleari svake godine moramo da istimarimo, da održavamo pčele, radimo mi to iz ljubavi ali ipak kada čovek nešto radi jednog momenta treba da vidi neki rezultat. Ova godina je za razliku od prethodnih zadovoljavajuća“- veli Spasojević

VUKU KAMIONE – FIZIČKA I MENTALNA SPREMNOST DO GRANICA IZDRŽLJIVOSTI

POBEDNICI TAKMIČENJA STRONGMEN TOPOLA 2022 SU 1.Keckes Roni(Srb) 2.Galeg Norbert(Hu) 3.Varnai Richard(Hu) 4.Renato Repic(Srb) 5.Milan Vukelic(Srb)

**POBEDNICI OVOGODIŠNJEG TAKMIČENJA U SNAZI IZDRŽLJIVOSTI**

“STRONGMEN” takmičenje, i ove godine u Bačkoj Topoli, pokazalo se , nije samo puka demonstracija sile i snage. Takmičari tu predstavljaju, svoju izdržljivost, veštinu, taktiku, obuku i strategiju, izdržljivost, veštinu, taktiku, obuku i strategiju. Na svakom novom događaju takmičar se gura do njegovih krajnjih granica, pa se na taj način pored fizičke, testira i njihova mentalna snaga.

Istakla bih rezultate Keckes Ronia koji je ove godine na svakom medjunarodnom takmicenju bio u top tri kao i Varnai Richarda takmicara iz Madjarske koji je visestruki prvak Madjarske i ovde je odvukao kamion od 7,5 tone na 20m za neverovatnih 17 sekundi. Ovo je 17 takmičenje po redu ali šesnaesto koje je medjunarodnog karaktera.”- kaže Anastasija Kohanec , iz organizacije STRONG MEN

Kohanec dodaje da je za izuzetan doprinos i razvoj, strongman sporta, klub sportova snage “Topola”dodelio plaketu Adamu Darazsu višestrukom prvaku Evrope u strongmanu i prvom čoveku koji je podigao kuglu od 500 funti, kao i Holo Danijela, koji je umnogome pomogao u organizaciji ovog takmicenja. Ističe sponzore ovog takmicenja – lokalnu samoupravu Bačka Topola,mesnu zajednicu Bačka Topola, Sat-Trakt,Alarm Systems,Pansport,Restoran Gurman i dobrovoljno Vatrogasno Drustvo Hadzsy dr Janos.

Takmičari su se nadmetali unekoliko atraktivnih, ali fizički izuzetno zahtevnih disciplina. Takmicari su odmerili snagu u 5 disciplina: Vucenje vatrogasnog kamiona od 7,5 tona na 20 m Drzanje Torovog malja od 20 kg na max vreme, podizanje bureta od 131 kg na rame na max broj ponavljanja, nošenje super joka od 310kg na 20 m za max vreme Podizanje kugle od 155kg ili 171 kg na ponavljanje.

SELJAČKA OLIMPIJADA U BAČKOJ TOPOLI UPRKOS CEODNEVNOJ KIŠI

Juče. 21. avgusta održana je jedanaesta po redu seljačka olimpijada u Bačkoj Topoli. Tim Kavilova je bio najuspešniji. Feketić je završio na drugom mestu, a Stara Moravica na trećem.

Tradicionalna, XI po redu vojvođanska Seljačka olimpijada održana je u Bačkoj Topoli 21. avgusta na prostoru Vašarišta. Organizatori ove godine uveli su novu takmičarsku kategoriju- izbor najbolje ekipe.

Tokom 11. godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 1000 posetilaca koji su navijali za svoje “seljake”uprkos dosadnoj kiši koja je kvarila ugodjaj gotovo celog dana. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.

Ovaj put, čak trinaest ekipa koje su brojale po pet ljudi borile su se ko će biti najbolji u disciplinama bacaja bala slame, , guranju kolica, krunjenju kukuruza, sečenju drva, bacanju gumenih čizama. Titulu šampiona poneli su mladi poljoprivrednici iz Kavilova.

U izjavi koju j dao Panon TV, Jožef Boršoš, kaže „U Kavilu nas, nažalost, ima veoma malo, ali nam predstavlja veliko zadovoljstvo što smo uspeli da okupimo jednu ovakvu ekipu, odnosno da smo uspeli da regrutujemo, veoma smo srećni zbog toga, a pobedu još nismo ni shvatili, tako da bi želeli da učestvujemo i narednih godina.”

Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se 52 ekipe. Dok je porgram obogatilo i dečije takmičenje u crtanju, vašar, jahanje konja, vožnja fijakerom i koncert benda 3+2.

OČUVANA IZVORNA SEOSKA TRADICIJA

U organizaciji Udruženja građana “Udruženi pokrećemo selo”, danas su, u parku kod Osnovne škole „Sveti Sava“ u Bikovu održane 13. Seoske igre bez granica. Na celodnevnom takmičenju, na 10 poligona, u igrama inspirisanim seoskim motivima i rekvizitima, poput slame, štula, alki, đermova, gigantskih praćki, traktora, kukuruza, nadmetalo se 20 ekipa sa po šest članova iz Subotice i okoline i jedna ekipa iz Beograda.

Otvarajući Seoske igre bez granica u Bikovu gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je izrazio zadovoljstvo što i ove godine prisustvuje na manifestaciji, koja je u minulih 13 godina postala prepoznatljiva kao jedan kvalitetan i zabavan način da se očuva izvorna seoska tradicija.
„Drago mi je što sam ponovo sa vama na otvaranju još jednih Seoskih igara bez granica. Prošle godine sam se uverio sa koliko ljubavi i posvećenosti sve ovo organizujete i kako ste to kvalitetno i dobro uradili. Ova manifestacija ima svoju dugu tradiciju i posebno mi je drago što su među 20 prijavljenih ekipa i naši dragi gosti iz Beograda, čime se potvrđuje potencijal ovih igara, da mogu da prerastu u turističku atrakciju koja će privući nacionalnu i međunarodnu pažnju“, naglasio je Bakić.
Postoje udruženja i pojedinci, naveo je, koji se zalažu za očuvanje seoskog zdravog života, starih veština i zanata.

Marina Malagurski, u ime Udruženja građana „Udruženi pokrećemo selo“ i u svoje lično ime zahvalila se gradu i gradonačelniku Stevanu Bakiću, bez čije podrške bi, kako je rekla, bilo teško organizovati Seoske igre bez granica.
“Zahvalila bih se i svim sponzorima, učesnicima i volonterima, svim preduzećima koji su nam na bilo koji način pomogli da se ova manifestacija održi. Osim druženja, cilj nam je očuvanje seoske tradicije i prikupljanje donacija za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR – rekla je Marina Malagurski.

SRPSKI NAROD OVDE SEOKUPLJA VIŠE OD VEKA, LIČKA TRADICIJA, MUZIKA, IGRA…..

Celodnevnim kulturno – umetničkim, inovatorskim i sportskim programom, u organizaciji Udruženja Ličana „Lika“, iz Subotice, na Vodicama su zatvoreni deveti „Dani Nikole Tesle“. Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je čestitajući Udruženju na odličnoj organizaciji ove manifestacije rekao da mu je veliko zadovoljstvo što i ove godine prisustvuje svečanosti u porti hrama Uspenija Presvete Bogorodice, na Vodici, oko koje se srpski narod okuplja više od jednog veka.

„Na ovom prostoru, u kome smo se danas sabrali, vi ste nam izložili ličku tradiciju, muziku, igru, sve ono što nosite u srcu i bar na jedan dan ste ovo pretrvorili u vašu dedovinu, da se sa ponosom na nju sećate. Zahvaljujem vam se od srca što ste to vaše bogatstvo izneli pred nas, vaše sugrađane i goste. Želim da se još dugo družimo i da još mnogo godina proslavljamo u zdravlju i veselju“, rekao je gradonačelnik Bakić.
Miloš Borjan, predsednik udruženja Ličana “Lika” uručio je Gradu i gradonačelniku Stevanu Bakiću zahvalnici za doprinos i podršku manifestaciji „Dani Nikole Tesle“ u Subotici.

“Ličnost Nikole Tesle nas sabira i čini nas zauvek ponosnim, što smo sunarodnici jednog od najblistavijih naučnih imena u istoriji sveta. Udruženje “Lika” fantastično organizuje ovu manifestaciju i želim, ovom prilikom, da im čestitam na medalji sa likom Nikole Tesle koju su dobili od Teslinog naučnog instituta iz Filadelfije“, istakao je Bakić.

U ovoj desetodnevnoj manifestaciji, , između ostalih učestvovalo je 70 dece kao i brojni, sportisti, umetnici i inovatori iz zemlje i inostranstva.
Prihod od tradicionalnog ručka vojničkog pasulja i ove godine biće doniran u humanitarne svrhe.

BOLNICA ZA PTICE U BAČKOJ TOPOLI

Kutak za oporavak, nagrađeni je projekat Poljoprivredne škole sa domom učenika iz Bačke Topole, koji će zahvaljujući novčanoj nagradi kompanije A 1 od 500.000 dinara, zaživeti i postati pionir u školskom sistemu srednjih škola ne samo u Srbiji već i na Balkanu

Sistem zbrinjavanja divljih ptica ni izbliza nije dovoljan za trenutne potrebe u Srbiji. Prema podacima koje dobijamo od građana procenjujemo da godišnje najmanje 4.000 jedinki divljih ptica treba pregledati, lečiti, operisati, oporaviti i eventualno vratiti u prirodu. Mnoge od njih su strogo zaštićene i/ili ugrožene.Raduje inicijativa da se u Bačkoj Topoli oformi prihvatilište za divlje ptice, kao što je to urađeno u Vršcu. Međutim, i u drugim delovima Srbije potrebna su regionalna prihvatilišta koja bi služila za brzu pomoć pticama u nevolji.- poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Kutak za oporavak, nagrađeni je projekat Poljoprivredne škole sa domom učenika iz Bačke Topole, koji će zahvaljujući novčanoj nagradi kompanije A 1 od 500.000 dinara, zaživeti i postati pionir u školskom sistemu srednjih škola ne samo u Srbiji već i na Balkanu.

Da je bilo potrebe svedoče u susednoj Subotici gde već vredno rade na ovom poslu.

Bez obzira što je ovo, pored prihvatnog centra za divlje životinje pri ZOO vrtu Palić, jedino prihvatilište u Srbiji ovog tipa, država Srbija ne finansira Centar i njegova funkcionalnost, pa i sam opstanak zavisi isključivo od dobre volje i podrške građana, privrednika i kompanija! Budući da Centar postoji već 16 godina potrebne su znatne popravke, što opet zahteva finansijska sredstva.

Na sreću naših štićenika i nas, kompanija “Telekom Srbija” a.d. je prepoznala značaj jednog ovakvog centra i 2019. godine donacijom pomogla da se rekonstruiše kavez i urade najvažnije popravke. Time je omogućeno da nastavimo rad i da samo te godine prihvatimo oko 30 ptica grabljivica, stručno ih obradimo i vratimo u njihovo prirodno stanište. Imajući u vidu da su ptice grabljivice najugroženija grupa ptica, svaka jedinka je od velikog značaja. Time je “Telekom Srbija” direktno doprineo zaštiti ptica grabljivica i biodiverziteta Srbije. Mi im se na tome iskreno zahvaljujemo i nadamo se da ćemo nastaviti uspešnu saradnju!

Projekat, u Bačkoj Topoli, je zamišljen tako da će nam pacijente dostavljati pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, da ih odnegujemo, a stručnu i svaku drugu pomoć imaćemo od zaposlenih u ZOO vrtu Palić i ZOO vrtu Beograd, objašnjava vodja tima Atila Poša.

TRI DANA FESTIVALA, KAMPOVANJE ZA 500 DINARA, 40 IZVODJAČA, NA POLUOSTRVU JEZERA

Bačka Topola će od 23. do 25. juna biti domaćin Lake festa, na poluostrvu bačkotopolskog jezera. Organizatori su najvali da će biti prilike i da se kampuje tokom festivala.

U autokampu u Bačkoj Topoli, koji se nalazi na obali bačkotoplskog jezera, trodnevna kamp karta košta 500 dinara i može se kupiti na licu mesta. Kamp je opremljen vodom, strujom i sanitarnim čvorom.Podsećamo da će na dve bine biti više od 40 izvođača među njima će se naći Tropiko bend, Gazda Paja, Yamina i Alee. Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Bačka Topola.

Organizatori su objasnili da je LAKE FEST BAČKE TOPOLE, doprinos muzičkoj festivalskoj sceni .. Pored većih festivala koji su se razvili je Exit, trude se da procveta i scena festivala manjeg obima.

“Oni možda nisu pogon ekonomije, ali su i više nego značajni za lokalnu zajednicu. Uglavnom se održavaju u manjim gradovima, u provinciji koja nema toliko aktivnu kulturnu i umetničku klimu poput prestonica. Pored toga što aktiviraju lokalnu zajednicu, daju priliku i mladim i neafirmisanim muzičarima, koji u suprotnom ne bi imali priliku festivalskog nastupa. Tu je i moralna dimenzija ovih festivala – ljudi koji su ih pokrenuli i koji ih vode kreiraju novu vrednost za lokalnu zajednicu. Nešto se događa, ljudi cirklušu, svira se i sluša muzika… To je energija koju generišu festivali, ali na ovim manjim sve je intenzivnije jer je manje ljudi, nema tog pritiska velikih produkcija… “-kažu ljudi iz organizacije festivala

Ideja festivala je da kroz umetnička i muzička dešavanja oživi i internacionalizuje kulturnu scenu Bačke Topole, odnosno da utiče na razvoj građanske svesti kroz edukativne radionice, dnevne tribine i javne razgovore. Ovim putem gradi se uzajamni odnos između umetnika i posetilaca festivala u kojem obe strane ostaju obogaćene jedinstvenim iskustvom razmene ideja, osećanja i pre svega stvaralačke energije. Festival je žanrovski šarenolik,

NAJBOGATIJI ČOVEK NA SVETU,ILON MASK, UMEŠAO PRSTE U PRIVREDU BAČKE TOPOLE ?

Ilon Mask, osnivač kompanije „Tesla”, iskazao nameru za kupovinu fabrike i prava na eksploataciju mineralne vode MINAKV bogate jodom,u čijem je vlasništvu poljoprivredno imanje “Doža Djerdj” iz Bačke Topole pa je za očekivati da se ne odrekne poljoprivredne proizvodnje već da uloži u razvoj i Bačku Topolu dovede u rang najbogatijih u svetu ?

Kompanija DOO DOŽA ĐERĐ Bačka Topola je privatno preduzeće u 100% vlasništvu kompanije DOO BB Minaqua iz Novog Sada. Farma se nalazi u blizini luka Apatin i Novi Sad.Na farmi je zaposleno oko 160 radnika.

Takođe, u okviru kompleksa se nalazi 1.500 ha obradivog i građevinskog zemljišta. Ukoliko kupi Minakvu Mask kupuje i Dožu, pa lokalni privrednici već trljaju dlanove da kreću u biznis sa najačim. Raduju se i u opštini jer će i potpora budžetu biti pojačana, naravno samo da Mask interesovanje finalizira ugovorom o kupovini. U istom dana kada je obznanio da kupuje „Tviter” za 44 milijarde dolara, kod nas je objavljena vest da je zainteresovan za kupovinu novosadske mineralne vode „Minakva”. Iskazivanjem namere da kupi fabriku i pravo na eksploataciju vode, čuvene po bogatom sadržaju joda Mask je nastavio da izaziva pažnju javnosti i plete kontroverze oko sebe.
Mnogo je nepoznanica. Ilon Mask je za sada samo iskazao nameru da kupi fabriku vode i eksploataciona prava. Da li mu je potrebna robna marka, da li će raditi preradu, da li je zainteresovan za „minakvu” natural bez dodataka ili i za gaziranu. Na sajtu ove novosadske kompanije piše da je 1999. fabrika privatizovana, da funkcioniše kao akcionarsko društvo, da je većinski vlasnik porodica Bogićević i da je na njenom čelu Branislav Bogićević.
Sanja Bjelica, direktorka „Minakve”, u ponedeljak je za novosadski Radio 021 rekla da su im se predstavnici kompanije „Tesla motors” obratili sa zahtevom za saradnju koja bi podrazumevala kupovinu ili otkup većeg dela proizvodnje „Minakve”. Prema njenim rečima predstavnici „Tesle” su kontaktirali i nekoliko drugih proizvođača u Evropi koji imaju vodu sa prirodnim jodom.
Ilon Riv Mask (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki preduzetnik i inženjer. Osnivač je, direktor i glavni inženjer/dizajner kompanije Spejs eks, saosnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla, saosnivač i direktor Neuralinka; i saosnivač Pejpala. U decembru 2016. zauzeo je 21. mesto na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta. Od januara 2019. godine, njegovo neto bogatstvo procijenjeno je na 21,4 milijardi dolara, a 2018. godine bio je na 54. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu. Od januara 2021. godine, zauzeo je 1. mesto najbogatijih ljudi na svetu.

Zapravo to možda ne bi bilo toliko čudno da ukrajinska kriza nije donela strah od nuklearnog rata, zbog čega su Evropljani pohrlili da kupuju preparate joda, a minakva je bogata prirodnim jodom, jer se smatra da ovaj hemijski element sprečava štetan uticaj radioaktivnog zračenja.

Da li će Ilon Mask u potrazi za vodom bogatom jodom novosadskoj kompaniji dati ponudu koja se ne odbija ili je ovo možda njegov marketinški trik ostaje da se vidi. On je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu.

PRAZNIK ZA LJUBITELJE MOTOKROSA U STAROJ MORAVICI

Motokros manifestacija je organizovana u sklopu niza programa povodom Dana sela, Stare Moravice. Organizatori potvrdjuju da je opština ispoštovala sve što je traženo u pogledu infrastrukture, te da imamju i neophodne ljudske resurse i čestitaju svima na organizaciji, tvrde da su uspeli da obezbede sve što je potrebno, gde je na otvoreni trening došlo šezdesetak motociklista iz Vojvodine, Hrvatske i Mađarske. Tvrde da tradicija vuče korene iz osamdesetih godina a da su kros stazu izgradili 2018.