BT Public News – Page 141

SVI PUTEVI RAKIJE VODE U BAČKU TOPOLU

Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je Poljoprivrednoj stručnoj službi Bačka Topola, nedavno, projekat razvoja rakijskog sektora u Srbiji koji uključuje izgradnju degustacionih centara, mapiranje i signalizaciju destilerija i razvoj rakijskih puteva .Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola i “Savez proizvođača rakije Srbije” organizovali su završnu konferenciju i prezentaciju rezultata projekta “Razvoj rakijskog turizma Vojvodine i Šumadije”. Proizvođači rakije iz ova dva regiona okupili su se u opštini Topola kako bi saznali kako njihove degustacione sale mogu postati degustacioni turistički centri spojeni u jedinstvenu rakijsku rutu.

“Poslednjih petnaestak godina, svetski turizam uključio je ponudu vezanu za vinogradarstvo i vinarstvo, koja se pokazala veoma uspešnom pa smo po toj ideji došli do zaključka da jedan ovakav projekat namenjen rakiji u našoj zemlji nedostaje a da bi bitno mogao doprineti razvoju kako turizma tako i biti dobar zamajac privrednom razvoju naše zemlje, da prerada voća u rakiju, obezbeđuje proizvođačima veću i sigurniju zaradu. Rakijska privreda treba da postane prisutna u najpoznatijim voćarskim regijama, a rakija da postane motiv za otkrivanje novih destinacija, posetu poznatim i cenjenim podrumima, potraga za novim proizvođačima,upoznavanje drugih kuhinja, običaja, navika i manifestacija.”- rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.

Tankosić objašnjava da svako prodavanje sirovine i uzimanje, gledanje ponude i tražnje u datom momentu i prodavanje te sirovine jeftino dolazi do gubitka poljoprivrednog proizvođača i dodaje da je što Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola, ovim projektom, jeste da tu sirovinu preradimo do više faze prerade i da dođemo do kvalitetne rakije za čiju smo mi proizvodnju bogom dani.

Da je u preradi voća i proizvodnji rakije veća zarada potvrđuje i Petar Dobrković, voćar iz Bačke Topole koji ima zasad kajsije na površini od 20 hektara.

– “Rakijski turizam turizam je važna komponenta i za industriju i za turizam. Za turističku industriju, rakija ima dobru tradiciju u našoj zemlji i važna je komponenta atraktivnosti destinacije i može biti glavni motivacioni faktor za posetioce. Za rakijasku industriju ali i za male proizvodjače , rakijaski turizam treba da postane veoma važan put za uspostavljanje veza sa potrošačima koji žele da iz prve ruke dožive priču o voću, dok je za mnoge male proizvodjače, direktna prodaja posetiocima u podrumima
osnov njihovog poslovnog uspeha. Kada imate veliki zasad kajsije to je jedan lep biznis, ali nam nekad nastupi i problem kada ona jako rodi, pa imamo do 1.000 tona i ne možemo sve u hladnjačama da čuvamo. Rešili smo da se bavimo zato i proizvodnjom rakije i tako dobijamo duži period za realizaciju te kajsije, tog voća. Da bismo dobili dobru cenu kajsije moramo proizvesti rakiju – napominje Dobrković..

S-leva Prof Urosevic ,Direktor Rakijskog Savza Radosavljevic ,pomocnik Ministra Poljoprivtede Bogicevic ,Predsednik Rakijskog Saveza Knezevic , Direktor Inovativnog Biznis Centra Zlatibor Djurovic
I nosioc Projekta Rakijski putevi Sumadije i Vojvodine Direktor PSS Backa Topola Tankosic

“Ovaj koncept je već poznat na zapadu i vezan je za rute viskija. Mi želimo to isto da napravimo, da napravimo puteve rakije a sa tim u vezi je urađen i jedan priručnik za rakijski turizam. Degustacioni centar bi trebalo da prvo bude adekvatno obeležen turističkom signalizacijom, zatim mora da ima i otvorenu i zatvorenu degustacionu salu, nakon toga i podrum mora biti uređen za posete turista. Takođe čitav eksterijer i okolina bi praktično trebalo da bude jedan element ponude degustacionog centra, a ono što je najvažnije su veštine prezentacije i organizacije samih degustacija”, kaže Darko Đurović, magistar turizma zadužen za edukaciju o rakijskom turizmu.

“Šumadija je izvor šljivovice i to je naše piće koje treba da se promoviše, da mi maksimalno radimo na tome, tako da smo došli na ideju da razvijemo te rakijske puteve Šumadije i Vojvodine gde smo projektom pokazali, odabirom i mapiranjem određenih proizvođača koji su se prijavili, da smo na jako dobrom putu. U ovom trećem projektu koji će doći 2023. godine gde smo dobili saglasnost Ministarstva saobraćaja biće cilj da se postavi signalizacija i da obeležimo te destilerije Mi smo u Vojvodini u širokoj nekoj lepezi proizvoda ali ono što smo mi maksimalno dali akcenat to je rakija od jabuke i kajsije. To su najveće površine i tamo gde smo mapirali smo imali i najmanju otkupnu cenu. Razmišljali smo i tržišno i ekonomično i shvatili da bi se od te jabuke ali i kajsije dobila vrhunska rakija kada se dobro izdestiliše”, kaže Dragan Tankosić, direktor Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola.

Kroz rast krovnog udruženja predstavljenog u Savezu proizvođača rakije Srbije razvija se i saradnja između resornih ministarstva i samih destilerija.

“Pre oko dve i po godine imali smo dvesta i nešto registrovanih proizvođača, a sada ih imamo već preko sedamsto. U okviru saveza imamo preko 100 registrovanih proizvođača koji aktivno učestvuju u samom savetu i sada organizujemo i par skupština do kraja godine gde ćemo primiti još stotinu proizvođača. Mi im pomažemo da oni ostvare svoje ciljeve brže i bolje”, kaže Goran Radosavljević, zastupnik “Saveza proizvođača rakija Srbije”.

“Degustacioni centri mogu mnogo da ponude turistima i to je eto već počelo da se dešava, uz neke izmene zakona o turizmu, gde će i vinari i rakijaši moći da imaju priliku da im degustacione sale i vinarije postanu deo turističke ponude. Zaštita geografskog porekla je nešto što je najvažnije i počeli su da u regionima štite svoje proizvode , ne samo rakiju i vino, tu su i ostali poljoprivredni proizvodi i to je veoma dobra stvar jer to znači da ćete biti prepoznati ne samo u Srbiji nego i u svetu”, kaže Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj.

Kroz ispunjavanje niza organizacionih i tehničkih standarda, a uz pomoć krovnog udruženja, proizvođači rakije iz Šumadije i Vojvodine moći će da ispune standarde za degustacione centre koji će se na putevima rakije naći i u turističkoj ponudi Srbije.

VODA ZA PIĆE U KARADJORDJEVU ISPRAVNA

Intervencijom lokalne samouprave i rukovodstva Karadjordjeva otklonjen problem sa pitkom vodom. Santarni pregled vode potvrdio da je nema elemenata koji mogu naštetiti zdravlju stanovnika. Prema rečima predsednika Saveta MZ , Ilije Bursaća, trenutno najveći problem je što po “nasledju” više od pola seljana ne plaća potrošenu vodu, pa nedostaje novca za redovno održavanje sistema.

**PItka voda u slavinama Karadjordjevčana**

Obaveštavamo sve korisnike koji su priključeni na javnu vodovodnu mrežu Karadjordjeva da je kvalitet vode koja se isporučuje svim potrošačima, nakon otklanjanja, problema, sada, u skladu sa odredbama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, navodi se u saopštenju Mesne zajednice Karadjordjevo.

“Prilikom preuzimanja od strane novog rukovodstva u selu zatekli smo vodovod u poprilično ruiniranom i neodržavanom stanju. Voda nije bila za piće pa se naraod snalazio kako je znao i umeo. Voda iz sistema mogla se koristiti samo za tehničke potrebe, pa smo kao prioritet postavili rešavanje ovoga problema. Tim je bio problem veći, jer je u medjuvremenu istekao mesni samodoprinos i novca nije bilo za intervencije bilo koje vrste. Obratili smo se predsedniku opštine Adrijanu Satmariju, koji je imao puno razumevanje i obezbedio je novac iz budžeta opštine, za zamenu pumpe i kupovinu hemiskih sredstava i dozatora za hlor. Malo je potrajalo jer je to proces , dok ismo uspostavili ponovo da ljudi bez straha toče vodu za piće u svojim kućama. Došao je trenutak da je voda ispravna za piće i pripremu hrane. To nam je potvrdio svojim nalazom, Zavod za javno zdravlje.”- kaže Ilija Bursać

Bursać ističe da su sada u situaciji da rešavaju još jedan stari problem, jer kako tvrdi oko 60 posto gradjana ne plaća ni paušalni račun za potrošenu vodu dok ostatak ima korektan odnos prema svojoj potošnji i redovno izmiruje obaveze. Ukazuje da je na taj način uspostavljen neravnopravan odnos onih koji seu odgovorni i onih koji tako reći koriste potencijal vodovoda , bez obaveza. Smatra da se to mora ispraviti i zbog potrebe održavanja postojećeg sistema i kontinuiteta snabdevanja kvalitetnom vodom, prvo dogovorom a ako to ne uspe postojećim pravnim mehanizmima.

“Odnedavno su u Karadjordjevu, gradjani izglasali i “mesni samodoprinos” . Spoznali su da delom svoga novca, treba da učestvuju, da bi selo funkcionisalo kvalitenije. Planove o tome šta će se raditi donosićemo , zajednički,. Od interesa nam je da sve funkcioniše kako treba jer konačno svi ovde živimo i radimo, zajedno”- veli Bursać

DOMINO EFEKAT REFERNDUMSKOG NE

Trag u MZ Bačka Topola ostavile su, kako tvrde neki gradjani, mnoge ne -transparentne potrošnje novca, koji su izdvajali gradjani, iz minulih ne takodavnih vremena, kada su akteri bili prepoznati ali su abolirani od odgovornosti. Predpostavka je da je taj ceh stigao na naplatu akterima koji su ni krivi ni dužni.

Čini se da je izostanak jačanja neposrednog učešća građana u javnom životu i
izgradnje partnerstva sa njima, u bačkotopolskoj opštini, bile ključne za nezainteresovanost gradjana da ozbiljnije izadju na referendum, o mesnom samodoprinosu, kako u gradu tako i u nekoliko seoskih sredina, čime bi odlučili da izdvajanjem svoga novca podrže razvoj mesta u kome žive. Ilustrativan je podatak , da je od mogućih 13580 stanovnika Bačke Topole, na glasanje izašlo 2084. Slično je bilo u Pačiru od 2537 birača oko 600 je glasalo, većinski protiv (383) Razlog zatotalnu nezainteresovanost za dogadjanja u gadu i selu, moguć je u izostanaku javnosti rada i dobrog informisanja gradjana ,nedostataku pravovremenog konsultovanja građana o važnim pitanjima koja se tiču lokalne zajednice ili prepoznavanje ljudi – nedovoljnog direktnog odlučivanja građana o najvažnijim pitanjima lokalnog javnog života. Šta god bilo razlog rezultat referendumskog NE, koji, čini se, poprima domino efekat, prepoznaje nedovoljno blizak odnos gradjana i lokalne samouprave kao usmerivača potrošnje. Trag u MZ Bačka Topola ostavile su, kako tvrde neki gradjani, mnoge ne -transparentne potrošnje novca, koji su izdvajali gradjani, iz minulih ne takodavnih vremena, kada su akteri bili prepoznati ali su abolirani od odgovornosti. Predpostavka je da je taj ceh stigao na naplatu akterima koji su ni krivi ni dužni.

Plan je bio da se u predstojećem desetogodišnjem periodu prihoduju sredstva od 600 miliona dinara u Bačkoj Topoli, od čega će najveći deo, 243 miliona trebao biti uložen u rešavanje komunalnih potreba. Potom, 111 i po miliona za funkcionisanje MZ, socijalnu zaštitu 110 miliona, a potom u obrazovanje, kulturu, sport i omladinu, zdravstvo i verske zajednice.

Ozbiljna sredstva, koja bi pomogla prema predvidjanjima, boljem životu gradjana, nisu prepoznata od stanovnika. Možda je trenutak da se nosioci vlasti zapitaju, da li bi, više neposrednog učešća građana značilo i više demokratije, razvijeniju praksau konsultacija, kao i različiti metode čijim bi korišćenjem bilo moguće dotaknuti stav ili mišljenje najvećeg dela građana i većine grupa ili zajednica.

Ovo bi podrazumevalo da postoje nedvosmisleno utvrđene obaveze opštinskih organa u pogledu uspostavljanja partnerskih odnosa sa građanima i drugim subjektima u lokalnoj zajednici, kao i dovoljno široka prava građana koja bi ih podsticala na učešće u procesu predlaganja, pripremanja i usvajanja razvojnih i drugih dokumenata , i aktivan doprinos rešavanju zajedničkih problema.
Sadašnja statutarna rešenja su najčešće na nivou opštosti zakona i sasvim nedovoljna za efikasno ostvarivanje učešća građana.

AUTO ŠOU G-FORCE PONOVO OKUPIO OPAKE ČETVOTOČKAŠE IZ REGIONA

Takmičenja u Bačkoj Topoli, već ŠEST godina za redom, okupi nekoliko hiljada ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske Rumunije da isprate takmičenje automobilista koja se održavaju u raznim kategorijama. Takimčenje u jačini zvuka nosi naziv DB drag. Velika konkurencija vlada u takmičenju za najlepši izgled automobila. Ukupna vrednost predstavljenih modela na izložbi je veća od 1 milion evra.

**VIŠE OD 200 automobila, svakog septembra, zaposedne plac bačkotopolske Tržnice**

Postoje ljudi koji prosto obožavaju svoje četvorotočkaše i žele da svi ostali znaju koliko su oni zadovoljni i ponosni automobilima koje poseduju. Iz te potrebe da ljudi podele svoju radost i upoznaju druge ljude slične sebi , u Bačkoj Topoli, organizuju VEĆ ŠESTU GODINU ZAREDOM, skup ljubitelja automobila. Nosilac okupljanja je bačkotopolski Auto klub G-FORCE.

“Auto okupljanje u Bačkoj Topoli je prilika za ažuriranje ličnog i profesionalnog znanja zahvaljujući bogatom programu ličnih auto radionica i događanja posebno osmišljenih da ugode oku i zantiželji brojnih posetilaca. Fokus okupljanja, koji je posebno osmišljen za domaću publiku, usredsređen je na različita ključna pitanja za automobilski svet, i ponudio je svim akterima jedinstvenu priliku za učenje i razmenu iskustava. Osim toga, zahvaljujući punoj sinergiji sa sponzorima poseta autoskupu G FORCE bila je jedinstvena prilika za otkrivanje najnovijih tehničkih inovacija u ovoj branši i nezaboravno iskustvo za sve entuzijaste.”- kaže predsednik kluba Aleksandar Traparić.

Jedinstven je to doživljaj , uživati u različitim stilovima modifikacija ili auto razglasa svetske klase. Minule godine uspeli smo da obezbedimo dolazak auto elite iz Srbije i ovog dela Evrope, naglašava Traparić i dodaje “Sa ponosom možemo reći da smo u Bačkoj Topoli uspostavili regionalni brend okupljanja ljubitelja automobila i ne samo to već i centar širenja tehničke kulture i bezbedne vožnje. To možemo zahvaliti visokoj odgovornosti ljudi koji se bave ovim sportom, koji su slobodno možemo reći medju najdisciplinovanijim, kada je auto sport u pitanju.”

**Posebno atraktivno merenje jačine zvuka**

Galerija automobila predstavlja i šansu da u jedinstvenom ambijentu najvećeg tržnog centra u regionu, ne samo da razgledate najnovije modele najpoznatijih imena auto-industrije, već ćete na licu mesta moći da snagu izloženih automobila isprobate u test vožnjama.

Ukupna vrednost predstavljenih modela na izložbi je veća od 1 milion evra. Jedinstvena galerija automobila predstavlja i šansu da u jedinstvenom ambijentu , ne samo da razgledate starije i novije modele najpoznatijih imena auto-industrije, već ćete na licu mesta moći da vidite snagu izloženih automobila demonstracijom snage , u mestu. Svaki od modela koji vam je “zapao za oko” mogli ste da sagledate iz svakog ugla, iznutra i spolja, ali i da saznate još više detalja o njima, direktno od vlasnika. Najluksuzniji i najmoderniji model, do sada neviđen kod nas, brendaFERARI, vlasnica iz Subotice ispričala je po čemu su ovaj model izdvaja od drugih i zašto je u centru pažnje na ovoj manifestaciji.

“Zahvaljujući nasim sponzorima, prijateljima koji nas podržavaju iz godine u godinu i bez kojih, sve ovo ne bi bilo moguće. Hvala Borisu Deviću koji je bio na visini zadatka kao i uvek, Dusku Marjanoviću, ćoveku koji bez greške radi svoj posao,Borku i Borisu nepreosnovenim u prepoznavanju stajlinga, kao i svima ostalim koji su učestvovali organizaciji manifestacije, svih ovih godina. Hvala svim članovima kluba koji su se naradili ovih dana, neki nisu ni spavali od petka. Trudimo se da organizacija bude što bolja, nadamo se da u tome uspevamo. Hvala svim klubovima koji nas , svojim dolaskom podržavaju i bez kojih , ova manifestacija ne bi bila ovakva . Ulozili smo ozbiljan rad i posetioci nas nagradjuju, svake godine, sve većom posetom.“– veli Aleksandar Traparić

BAČKOTOPOLČANI OSTALI BEZ 600 MILIONA

Prema danas objavljenim podacima, na jučerašnjem referendumu, meštani Bačke Topole izjasnili su se da od 1. oktobra ove do 30 septembra2032. ne prihvataju da putem samodoprinosa izdvajaju novac za svoje mesto. Na referendum je izašlo 2084 birača, za je bilo 919, protiv 1132 i 32 listića su bila nevažeća .

Prema danas objavljenim, podacima, na jučerašnjem referendumu, meštani Bačke Topole izjasnili su se da od 1. oktobra ove do 30 septembra2032. ne prihvataju da putem samodoprinosa izdvajaju novac za svoje mesto. Na referendum je izašlo 2084 birača, za je bilo 919, protiv 1132 i 32 listića su bila nevažeća .

Za nesmetano funkcionisanje mesne zajednice i rešavanje mnoštva problema od izuzetne je važnosti izglasavanje samodoprinosa, upozoravali su odgovorni u gradu i pozvali građane da dobro razmisle, izađu na biralište i glasaju za budućnost i razvoj svog mesta. To očigledno nije bilo dovoljno jer su gradjani pokazali da za ovu temu nisu baš mnogo zaiteresovani. Izlaznost bila jako mala. Po mnogim ocenama, trenutak za raspisivanje referenduma i izglasavanje samopdoprinosa bio je vrlo loš, jer je teška ekonomska situacija mnoge porodice dovela do ruba egzistencije, o čemu svedoči podatak da svake zime, usluge “narodnog kazana” koristi preko 600 pojedinaca a na socijalnoj pomoći je mnogostruko veći broj. U Bačkoj Topoli , jednostavno većinsko raspoloženje nije za mesni samodoprinos, uz izgovor, da gradjani i ovako imaju mnogo nameta a utisak je i da su se uplašili od očekivanih povećanih troškova za ogrev i osnovne prehranbene namirnice. Na biralištimaje bilo pojedinačnih reagovanja da nisu zadovoljni dosadašnjom raspodelom sredstava u Mesnoj zajednici.

. Plan je bio da se u predstojećem desetogodišnjem periodu, prihoduju sredstva od 600 miliona dinara, od čega će najveći deo, 243 miliona trebao biti biti uložen u rešavanje komunalnih potreba. Potom, 111,5 miliona za funkcionisanje MZ, socijalnu zaštitu 110 miliona, a zatim i u obrazovanje, kulturu, sport i omladinu, zdravstvo i verske zajednice.

PAČIR PROTIV, KARADJORDJEVO- ZA UVODJENJE MESNOG SAMODOPRINOSA

U Pačiru, od 596 izašla,198 je glasalo za, protiv 383 – i ostali bez 80 miliona. U Karadjordjevu, 95 duša bilo za, naspram 54 protiv, od 149, ukupno važećih birača, obezbedili 18 miliona u narednih deset godina.

Pored dosadašnjih ozbiljnih ulaganja u infrastrukturu sela, jedinstvenu banju u Srbiji sa ružičastim jezerom, stanovnici Pačira, su odlučili, da ne izdvajaju novac za sredstva mesnog samodoprinosa, u nedelju. Od 596 izašla 198 je glasalo za a protiv 383. Da je drugačije odlučeno trebao bi se izdvajati za period od 1. oktobra ove godine pa do 2032 a iznos prikupljenih sredstava trebao je da obogati opštinski i seoski budžet sa 80 miliona dinara.

Mesna zajednica sada će teže rešavati probleme od izuzetne je važnosti za funkcionisanje sela. Gradjani koji su mislili da treba glasati za, mišljenja su da je to izbor za budućnost i razvoj svog mesta. Kažu da valja znati da svi prihodi jedinice lokalne samouprave su opšti prihod budžeta jedinice lokalne samouprave i mogu se koristiti za bilo koju namenu, u skladu sa zakonom i odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave, sem onih prihoda čiji je namenski karakter utvrđen zakonom, da se mogu udruživati sa novcem pokrajine i republike i stvarati lepši ambijent za život. Sada su te mogućnosti onemogućene.

Gradjani su se izjasnili za samodoprinos. Narednih deset godina oprihodovaćemo oko 18 miliona dinara. Računamo i na dodatna preko raznih konkursa sa viših nivoa vlasti. Zadovoljni smo jer je 95 duša bilo za naspram 54 protiv, od 149, ukupno važećih. Dobili smo usloveda vodimo računa o uređenju zelenih površina, atarskih puteva, pešačkih staza, čitave okoline i centra –nabraja predsednik saveta MZ Ilija Bursać. – Sve ulice su nam sredjene još pre desetak godina ali ostala je još Lenjinova pa ćemo to sada uraditi. Budući da nam je poljoprivreda dosta važna, trudićemo se da i poljoprivrednicima pomognemo sređivanjem atarskih puteva. Sada nas čeka rekonstrukcija vodovodne mreže i popravka pojedinih puteva. Vodovod nam je star oko 50 godina, ali ima nekvalitetne cevi, da obezbedimo kvalitetnu vodu, pa nam je sad zbog većih potreba meštana potrebna i veća količina vode. Otvara se mogućnost za gradnju terena za mali fudbal i zaostalih radova na ambulanti-.

To zbrda-zdola selo, koje je većinski naseljeno srpkim življem, čini se kao da nema nikakvu manu, a njegovi meštani nemaju nikakvih problema. Doduše, kako smo imali priliku da čujemo, to i nije toliko daleko od istine. Naravno ima i suprotnih mišljenja, ali kažu , kad je u pitanju budućnost sela, većina je uvek za.

LIKOVNA NAGRADA IZ BAČKE TOPOLE, SENTI KOJA JE BILA I OSTALA KULTURNI CENTAR REGIONA

Predsednik opštine Bačka Topola Adrijan Satmari kaže da je kolonija potvrda da je Senta bila i ostala kulturni centar Potiskog regiona, da to doprinosi razvoju slikarstva i vajarstva u našoj zemlji uz napomenu da dela ostaju tamo i gde su nastala, u idiličnom miru Etno-sela “Kraljica voća”.

Senta, to malo mesto u Severnobanatskom okrugu koja broji oko 19.000 stanovnika, malo-malo pa zaintrigira kulturnu javnost, budući da daje tako darovite umetnike. Ove godine su dobitnici nagrade Nadjapati Kukac Peter, likovne nagrade koju dodeljuje bačkotopolska opština. Tročlana komisija, Olga Kovačev Ninkov, Adrian Klajo i predsednik Atila Černik jednoglasnom odlukom ovogodišnju likovnu nagradu Nađapati Kukac Peter dodelili su Umetničkoj koloniji u Senti koja nosi naziv “Umetnost i zaštita spomenika kulture”. Umetnici u najkaraćem za senćansku umetničku koloniju kažu da nije reč o klasičnoj koloniji, nego o simpozijumu kolonija, koja je okuplja poznate likovne stvaraoce i pedagoge. Predsednik opštine Bačka Topola Adrijan Satmari kaže da je kolonija potvrda da je Senta bila i ostala kulturni centar Potiskog regiona, da to doprinosi razvoju slikarstva i vajarstva u našoj zemlji uz napomenu da dela ostaju tamo i gde su nastala, u idiličnom miru Etno-sela “Kraljica voća”.On je podsetio na značaj ove nagrade koja se dodeljuje od 1973. godine iako je tokom 90-tih napravljena pauza, nagrada ponovo počinje da se dodeljuje 2003. Objašnjava da se od tada opština trudi da neguje tradiciju ove nagrade u cilju prepoznavanja izvanrednih rezultata na polju likovne umetnosti.

Nagrada je uručena u okviru obeležavanja Dana Bačke Topole, u izložbenoj sali Doma kulture.Nagradu „Nađapati Kukac Peter” primio je Endre Rafai, istoričar umetnosti poreklom iz Sente, šef Katedre za istoriju umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Pečuju i rukovodilac umetničke kolonije.

dr Endre Rafai, je profesor na Univerzitetu u Pečuju, ali je rodom iz Sente te je zapravo on inicijator i vođa kolonije koja je ujedno i oblik ljubavi prema rodnom kraju. “2011. godine smo započeli sa radom, te godine smo prvi put bili u Senti I započeli umetničku koloniju, nismo ni slutili da ćemo biti ovde 10 godina posle. Dve godine su izostale tako da smo u Senti ukupno imali 10 izložbi u gradskoj kući, u staroj zgradi jevrejske sinagoge, u muzeju te na mnogim drugim mestima. Ova izložba koja je danas otvorena, usled dobijanja nagrade Nađapati Kukac Peter, nastala je od izložbi koje su pravljene predhodnih 10 godina.”

Među znamenitim Senćanima su i, recimo, pesnici Matija Bećković i Stevan Raičković, Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i pisac himne „Bože pravde”, prosvetitelj Jovan Muškatirović i mnogi drugi.

VATROMET POD KIŠOBRANIMA- DISKO OPERU ISPRATILI NAJUPORNIJI

Povodom obeležavanja Dana opštine BAČKA TOPOLA niz manifestacija proteklih nekoliko dana. Odžana svečana sednica, dodeljenja priznanja, priređen “Šarena bačka Topola”- nastupila su kulturna društva, udruženja, centri i njihovi gosti. Na Manifestacionom trgu, bačkotopolčani dočekali, uz kišu, koncert Disco opere i konačno tradicionalni vatromet koji se uspešno izborio sa lošim vremenom.

Povodom obeležavanja Dana opštine BAČKA TOPOLA niz manifestacija proteklih nekoliko dana. Odžana svečana sednica, dodeljenja priznanja, priređen “Šarena bačka Topola”- nastupila su kulturna društva, udruženja, centri i njihovi gosti. Na Manifestacionom trgu, bačkotopolčani dočekali, uz kišu, koncert Disco opere i konačno tradicionalni vatromet koji se uspešno izborio sa lošim vremenom.

Na programu koncerta poznata imena, autora disko talasa sedamdesetih i osamdesetih, kao što su Abba, Boney M, Bee Gees, Michel Jackson, Stevie Wonder, Dona Summer, Aretha Franklin, Quincy Jones, Wild Cherry. Dirigent benda Fedor Vrtačnik. Solisti Bojana Stamenov,Sashka Yanx,Zoran Šandorov, „DISCO SISTERS“ članice hora opere SNP-a, Gabor Bunford, tenor saksofon. Dragan Kozarčić, truba. Imena koja su dostojno prezentovala muzički opus minulih vremena i malobrojna publika, najupornijih, koji su se okupili uprkos kiši koja je omela sinošnji dogadjaj. Tradicionalno, svom gradu, za njegov rođendan,lokalna samouprava poklonila je sjajan koncert na kojem su muzičari pokazali svoje umijeće i u kojem je uživala malobrojna publika.

“Počastvovani smo, prvenstveno, što smo noćas svirali povodom obeležavanja Dana Bačke Topole, iako je vreme uveliko pokvarilo ugodjaj” – jednoglasni su umetnici i iskoristili priliku da čestitaju predsjedniku Opštine Adrijanu Satmariju, i građanima, Dan Opštine.

KIŠA NIJE “UPLAŠILA” PČELARE, SAJAM MEDA PO DVADESETI PUT

Tokom proteklog vikenda, na MANIFESTACIONOM TRGU održan je dvadeseti sajam pčelarstva koji već tradicionalno organizuje bačkotopolsko Udruženje pčelara , uz pokroviteljstvo opštine Bačka Topola

Zainteresovani posetioci na sajmu su mogli pronaći pčelinje proizvode, med, polen, matična mleč, propolis, satne osnove, pogače, sredstva za zaštitu kao i razni potrebni pribori.

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola, Saša Srdić, otvorio je minulog vikenda pčelarski sajam, na kojem su, u organizaciji pčelarske organizacija Bačke Topole, nastupio veliki broj izlagača.

Srdić je istakao da je kvalitet sajma, što pored izlagačkog, ima i edukativni karakter i poručio pčelarima da je jedan od najvažnijih zadataka da u ubuduće još više podignu kvalitet svojih proizvoda i standardizuju med te da što veće količine meda budu poslate na evropska i svetska tržišta, čime će proizvođači pomoći svoje budžete, ali i trgovinski bilans i ekonomiju Srbije.

“Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u ovom delu Srbije. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa, i uopšte za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu. Današnji Sajam ima i regionalni karakter što je još jedan dobar indikator za ukupnu privredu i poljoprivredu naše zemlje. Odavno je poznata činjenica da svet i civilizacija ne bi mogli da postoje bez pčela, zbog toga je na nama da brinemo o pčelama, učimo od njih i ekspolatišemo ono što one daju kao dar svim ljudima – a to je med”- rekao je predsednik udruženja pčelara Mirko Spasojević.

„Veoma je bitno što se nastavlja sa ovim sajmom, koji predstavlja jednu svakako i turističku ponudu našeg grada, a ono što je najbitnije, da pored svih ovih proizvoda: meda, propolisa i opreme koja se koristi u pčelarstvu, mislim da će svi učesnici imati priliku i da razmene iskustva i to je ono najbitnije. Bačka Topola, daje podršku razvoju pčelarstva putem konkursa za kupovinu opreme za pčelarstvo.” rekao je Srdić.

„Pazite, isto kao poljoprivrednici tako i mi pčelari zavisimo i pored ostalog i od vremenskih prilika. Prethodne godine su bile jako loše i tu smo slabo prošli. Mi kao pčleari svake godine moramo da istimarimo, da održavamo pčele, radimo mi to iz ljubavi ali ipak kada čovek nešto radi jednog momenta treba da vidi neki rezultat. Ova godina je za razliku od prethodnih zadovoljavajuća“- veli Spasojević

NIZOM SADRŽAJA I PODUHVATA BAČKA TOPOLA OBELEŽAVA DAN OPŠTINE

Dodeljene su nagrade PRO URBE najzaslužnijim pojedincima IŠTVANU ŽAKIJU, ATILI ČERNAKU I ZDRAVKU SAVIĆU. Na samom početku zasedanja odbornike i goste je pozdravio predsednik Skupštine opštine Saša Srdić i čestitao Dan srpskog jedinstva , slobode i nacionalne zastave

Po dugogodišnjoj tradiciji, opština Bačka Topola proslavlja svoj praznik. Ove godine Dan opštine je obeležen nizom sadržaja koji su kruna dugogodišnjih kapitalnih investicija i velikih ulaganja u razvoj kako grada Bačka Topola , tako i okolnih sela.

Svečanost povodom obeležavanja Dana opštine , ove godine održana je u četvrtak 15. septembra. Sve je počelo intoniranjem himne Bože pravde i madjarske himne u izvodjenju lokalnih kulturnoumetničkih društava Dodeljene su nagrade PRO URBE najzaslužnijim pojedincima IŠTVANU ŽAKIJU, ATILI ČERNAKU I ZDRAVKU SAVIĆU. Na samom početku zasedanja odbornike i goste je pozdravio predsednik Skupštine opštine Saa Srdić i čestitao Dan srpskog jedinstva , slobode i nacionalne zastave

Jedan od najvažnijih događaja za opštinu Bačka Topola je puštanje u rad Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, što je predsednik opštine Adrijan Satmari, na svečanoj sednici Skupštine opštine, označio kao najveću investiciju, u minulih, više decenija. Istakao da je jedno od najsavremenijih u Srbiji i ovom delu Evrope, rekavši da će postrojenje omogućiti da otpadne vode teku čistije ka krivajskom slivu, a podzemne i druge vode koje teku u blizini budu u potpunosti zaštićene od zagađenja. Kao nadogradnju cele priče o zaštiti čovekove okoline pomenuo je temeljan rad na izradi planske dokumentacije za proširenje gradske kanalizacije.

“U selima valjano funkcionišu bazenski i banjski kompleksi a intezivno se radi na radovima bačkotopolskog bazenskog kompleksa. Njegovim završetkom trebao bi se bitno podići turistički potencijal opštine, uu postojeće jezero. Hotel u centru grada, koji smo preuzeli u jako lošem stanju, počeli smo da adapriramo, pre godinu dana i dogodine očekujemo završetak radova. Dom učenika je otvoren lane i velika je podrška srednjoškolskom obrazovanju opštine, isttakao je Adrijan Satmari.

**Svečana sednica SO, odbornici i gosti**

Satmari je objasnio da posle sumiranja rezultata ima dobar osećaj da je učinjeno dosta ali i da to ne treba da zavara već da bude motiv za dalji bolji rad.

Predsenik Skupštine opštine Saša Srdić je mišljenja da jedna od najvećih investicija Srbije, pruga Beograd – Budimpešta opštinu Bačka Topola stavlja u središte razvojnih aktivnosti regiona, jer će ubrzati do neslućenih granica protok roba a isto tako i učiniti je atraktivnijom za otvaranje novih industriskih kapaciteta jer je geografska odrednica stavlja u srce evropske privredne karte.

“Na nama je da iskoristimo potencijale koje smo dobili brzom prugom Beograd- Budimpešta, da naš industriski park učinimo poželjnim i otvorimo perspektive za nova radna mesta. To nije stvar trenutka ali jeste budućnosti , da stvorimo mogućnosti da mladi koji završavaju škole ovde, ostanu tu da rade jer im na ovaj način Evropa dolazi u dvorište.“- veli Saša Srdić

OVE GODINE ODBORNICI SU ODLUČILI DA SU NAJZASLUŽNIJI GRADJANI BAČKE TOPOLE KOJE TREBA NAGRADITI PRIZNANJEM PRO URBE, IŠTVAN ŽAKI, ATILA ČERNAK I ZDRAVKO SAVIĆ, DVA SLIKARA I JEDAN FUDBALSKI SUDIJA