NEISPLATIVU PŠENICU, SEJU, SAMO ZBOG PLODOREDA

Česte padavine usporavaju radove u polju, zbog čega će, kako kažu bačkotoposki poljoprivrednici , kukuruz možda i dočekati zimu na parcelama – ostalo je oko 20 odsto neobranog.Što se tiče pšenice, posejano je 15 odsto manje nego prošle godine.

Svaki sunčan dan na krajnjem severu Srbije poljoprivrednici koristeda završe sve što mogu jer su nove padavine stigle već sinoć. U dubokom blatu i po izuzetno teškim uslovima moralo se raditi – a preostalog posla u polju nije malo.

“Trenutno sejemo ječam mada smo jako okasnili zbog vremenskih uslova . Nismo mogli ranije da stignemo. Mada je blato, nekako se borimo. Ni pšenicu još nismo posejali, mi se nadamo za vikend lepšem vremenu. Kukuruz je okrunjen proše nedelje. Po blatu uz teške muke, ali nekako smo uradili. Rod je bio solidan , mogu vam reći, preko pet tona po jutru. Zrno je bilo dosta vlažno, ali predali smo ga na legar pa videćemo šta ćemo”, kaže Bela Šiška, poljoprivrednik iz Bačke Topole.

Bez obzira na veliku količinu vlage, ko god je primenio punu agrotehniku, dobri prinosi kukuruza nisu izostali. Ipak, nisu svi stigli da oberu kukuruz , u bačkotopolskom ataru, ostalo je još dosta posla kada je u pitanju vršidba te žitarice.

Prema nekim projekcijama ostalo je negde oko 20 odsto na njivama i parcelama. Mi pretpostavljamo da će to ostati duže i da će možda čak i prezimiti kukuruz na parcelama, procenjuju poljoprivrednici i dodaju da je 15 odsto manje posejano pšenice, nego što je bilo planirano”.

Većina ratara iz bačkotopolskog kraja, seje pšenicu samo zato što mora kako bi ispoštovali plodored – zbog toga je svake godine žita sve manje.  Cena koja je na rubu isplativosti sve više okreće poljoprivrednike ka drugim, isplativijim kulturama.

U SPORTSKOJ HALI “DOSITEJ OBRADOVIĆ” PONOVO SPORTISTI

Sportsku salu srednje škole, „Dositej Obradović“, koja je rekonstrisana , svečano su otvorili učenici ove škole, prvim časom fizičkog vaspitanja, nakon što su čelnici opštine Bačka Topola, pozdravili djake i goste izražavajući zadovoljstvo, što je rešen dugogodinji problem, nedostatka odgovarajućeg prostora za učeničke i sportske aktivnosti.Predsednik opštine Gabor Kišlinder, naglasio je , da je veoma važno, što su uspeli da realizuju jedan ovakav poduhvat, na intervenciju opštine i reše gorući problem za normalan rad vaspitno obrazovnog procesa.

„Nastava se do sada odvijala, na rukomatnom terenu pored sale, sali „Čaki Lajoša“ i u učionicama. Sve to je bila prinuda jer sala nije bila funkcionalna. Nije bila bezbedna za naše učenike. Sada je u potpunosti privedena funkciji. Učenici su ponovo svoji na svome i krećemo sa radom na pravi način, sa dobrim kadrovima i dobrim učenicima. Postavljena je nova podna obloga, koja je bezbedna, za učenike i što je najvažnije, rešen je problem podzemnih voda, koje su bile glavni uzrok stradanja podnih obloga. „-kaže, direktor Veselin Martinović.

Radovan Gardašević, profesor fizičkog vaspitanja, objašnjava, da je to poduhvat koji će omogučiti kvalitetnije izvodjenje nastave, te da ulog, u salu, „Dositej Obradović“ od 12 miliona i još 5 miliona u salu „Čaki Lajoš“ , najlepši primer, koji objašnjava, da se uz dobru volju mogu rešavati problemi , koji traju godinama.Gardaševič kaže da su najviše na dobitku učenici i sportisti.

„Naš posao je da omogućimo uslove da naši sportisti i učenici , mogu dati, maksimalan potencijal. Otuda istrajavanje na ovom projektu i još nekoliko, koji slede. Samo tako će iz Bačke Topole i dalje u svet ići talenti poput Dušana Tadića, Nikole Žigića, Mladjana Šilobada. Svi oni su svoje prve sportske korake načinili u našim salama i na našim sportskim terenima. Zato planitramo da tartanom presvučemo teren ovde pored sporske hale i još dva pored škola „Nikola Tesla „ i „Čaki Lajoš“. -veli Milan Janus , član opštinskog veća, zaduženog za sport.

„U narednom periodu, sledi nam zahvat, na rekonstrukciji sportske sale Poljoprivredne škole ,škole u Staroj Moravici i nekoliko vanjskih terena, kako bi postali potpuno funkcionalni ia u službi škola i u službi sporta. Ništa manje nije važno ni održavanje postojećih objekata, pa će se i u tu namenu deo budžetskog novca potrošiti. Namera nam je da udružimo sredstva sa Mesnim zajednicamna jer čemo na taj način moći više uraditi. Posebno ćemo pažnju pokloniti zameni prozora i izolaciji, kako se ne bi novac za energente uludo trošio. Naše računice pokazuju, da ćemo tako, postići velike uštede.“- ističe Gabor Kišlinder.

ZIMA STIŽE, PODGREVA SE CENTAR BAČKE TOPOLE

Najzad je sve spremno za početak grejne sezone za korisnike daljinskog grejanja iz dve kotlarnice u centru Bačke Topole. Posle obavljenog probnog grejanja kotlarnice na gas u Vidovdanskoj, iz JP „Komgrad” su korisnicima najavili da će se za drugu kotlarnicu na mazut u Dunavskoj ulici, punjenje i kontrola toplovoda zvršiti do početka novembra.

Odlukom odbornika Skupštine opštine Bačka Topola donetom 6. oktobra, ovdašnje JP „Komgrad” je obavezano da proizvodi i distribuira toplotnu energiju u opštini, za šta je uoči grejne sezone najviše bilo zainteresovano oko 400 vlasnika stanova u zgradama u užem centru grada. Tada je insistirano da „Komgrad” po hitnom postupku sve neophodne pripreme obavi što pre i grejna sezona otpočne 15.oktobra, što ipak nije moglo da se postigne i pored želje da se što pre gradjanima izadje u susret.

Ipak, imajući u vidu da je problematika daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli prisutna više godina, pomak je da će radijatori biti topli mesec dana ranije nego lane. Izvršen je remont kotlarnice na gas u Vidovdanskoj ulici, a „Komgrad” je preuzeo i elaborat o ispitivanju gasnih pumpi, regulacione opreme, bezbednosnih uređaja, unutrašnje gasne i električnih instalacija.

U pripremama za početak grejne sezone JP „Komgrad” je zaključio ugovor sa isporučiocem zemnog gasa „Rodgasom” iz Bačke Topole, izmirene su obaveze za struju i u kotlarnici priključena struja, a izvršeno je i probno grejanje. Takođe, urađena je dopuna toplovoda i kontrola podstanica.

Za sve korisnike daljinskog grejanja iz kotlarnice na mazut u Dunavskoj ulici 2, u ranijem periodu je ispuštena voda, pa su vlasnici, zakupci stanova i poslovnih prostorija zamoljeni da ukoliko nisu sredili svoje unutrašnje toplotne instalacije uređaje i opremu, da to učine ovih dana.

Stanarima i korisnicima poslovnog prostora da u to vreme budu kod kuće, kako bi se izbegli eventualni problemi.

U odnosu na prethodne dve sezone, kada su se korisnici daljinskog grejanja suočavali sa velikom neizvesnošću, ne samo sa početkom grejne sezone već i u pogledu proizvođača i distributera toplotne energije, sada je kompletnu problematiku lokalna samouprava ponovo „smestila” u JP „Komgrad”. Prošle sezone kada je posle dosta natezanja za rešavanje problematike angažovano preduzeće „TMG Toplana” iz Batočine grejanje je otpočelo početkom decembra, dok je pretprošle kada je sistem daljinskog grejanja u Bačkoj Topoli bio poveren JP „Subotička toplana” to bilo u poslednjoj nedelji novembra.

BAČKA TOPOLA – PETAR DOBRKOVIĆ NAJFARMER SRBIJE

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su, ne samo po obimu proizvodnje, nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir..

Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača.

“Snažna finasiska podrška itekako je važna, da posao može da se održava, na potrebnom nivou, kako u proizvodnji tako i u plasmanu robe. Dobrog partnera , moja firma, prepoznala je u banci Inteza. Zajedno smo uspeli da uspostavimo proizvodne cikluse , na najbolji mogući način. Tako iz godine u godinu uspevamo da obezbedimo potreban kvalitet u proizvodnji kako za domaće tako i za inostrana tržišta. Na preko 40 hektara , zajedničkim snagama uspevamo da proizvedemo, kvalitetan plod kajsije. To je jedan , od najvećih zasada, pod ovim voćem, na jednom mestu, u zemlji. Obezbedjen je deo rashladnih komora , kako bi plod mogao da se očuva, do bolje cene. Sada radimo na povećanju rashladnih komora. To je novi korak napred jer će deo tih novih kapaciteta biti uradjen za takozvani minusni režim hladjenja, što će omogućiti i čuvanje na duži period, za preradu. „-kaže Petar Dobrković.

Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks – die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke.

“Iz godine u godinu zadatak žirija je sve teži i teži, a broj prijavljenih takmičara sve veći i veći. Pritom ne gledamo samo obim proizvodnje, već i druge nama bitne stvari – recimo to kolika je uključenost porodice u posao, ili da li se i kako koristi energetski efikasna oprema”, napomenuo je Predrag Milenović. direktor sektora za mali biznis Banka Intesa.

“Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme”, istakao je Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom.

Medju nagradjenim koji putuju u Nemačku je PetarDobrković, kaže da bez “pratnje” banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, “jer osrednja ulaganja premašuju 100.000. evra.Uz pomoć kredita funkcioniše hladnjača, za plod od , 18.000 stabala kajsija.Pre dve godine i destileriju za rakiju.

Renata Nađ, čija porodica pod povrćem drži 35 hektara zemlje i tri plastenika. U domaćinstvu Antala Januška, gde se pored kvaliteta svog mleka, brinu da njegova proizvodnja bude i što ekonomičnija pa su ugradili i solarne panele.

Da srpski poljoprivrednici moraju, i uspevaju, da drže korak sa svetom uverila nas je i Milanka Trtović, koja je u svoje selo kod Nove Varoši prva donela kompjuter, a sada sav zlatarski sir prodaje putem interneta.

Zbog svega toga su baš oni izabrani između 550 prijavljenih kandidata ovogodišnjeg Intesa Farmer takmičenja.

DJURO VAVROŠ U RALJAMA PRAVDE -PODRŠKA EKOLOGA SRBIJE

Predstavnici 18 ekoloških udruženja iz Kruševca, Novog Sada, Kraljeva, Smedereva, Bujanovca, Vršca, Beograda, Odžaka i ostalih gradova podržali su protest subotičkog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)  u znak podrške aktivistima koji javno ukazuju na probleme u zaštiti životne sredine. Povod okupljanja je slučaj Đure Vavroša, predsednika Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje, koga je pre oko godinu dana tužilo preduzeće “Krivaja” nakon njegovih izjava u emisiji “Zelena patrola”, a na teret mu se stavlja “narušavanje ugleda firme zbog javne objave da su uzorali vetrozaštitni pojas”.

Đuro Vavroš ističe da nije ni najmanje kriv, nego da su krivi oni koji su ga tužili.

“Ja sam ipak uradio nešto za ovaj svet, posadio sam sadnice koje su oni uzorali. To što sam ja objavio šta su uradili je sasvim normalna stvar jer je napravljena šteta Krivaji, meni i Ekološkom društvu ‘Hrast’, a ne njima. Niko ih nije terao da uzoru i sami su sebi urušili ugled”, poručio je Vavroš

Svi dokazi su u moju korist jer nisam počinio nikakvo krivično delo, već sam hteo da ukažem na problem –objašnjava Đuro Vavroš.

“Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su oni to izorali. Zasadili smo još 700 duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji „Zelena patrola“ i na osnovu toga su podneli tužbu i traže da me osude na godinu dana zatvora. Suđenje traje, ali me takve pretnje neće nikada zaplašiti – poručuje Vavroš

Nataša Đereg iz CEKOR –a smatra da je krajnje vreme da se zaštite ekolozi uzbunjivači kojima se preti i koje drugi zastrašuju na razne načine. – Mnogi su uvučeni u sudske postupke, bivaju čak i pretučeni, kao što je bio slučaj u Prijepolju, a takve stvari ne smeju da se dešavaju. Zabrinuti smo što nam se uskraćuje sloboda govora.

Na oktobarskom ročištu saslušani su tužitelj i svedok preduzeća, dok će na sledećem ročištu, zakazanom za 24. novembar, izkaz dati šest svedoka Đure Vavroša.

Vavroš je , dobitnik Zelenog lista 2013, jedne od najprestižnijih ekoloških nagrada u zemlji

U BAJŠI TOLERANTNO NA PUTU VINA

Kad odete u Bajšu selo na domak Bačke Topole, prvo, vidite tri tradicionalne crkve, pravoslavnu, katoličku i evangelističku, koje su izgrađene u istoj liniji, što domaćini tumače kao simboliku zajedništva.U tom mestu nema jezičkih barijera, svi se međusobno poznaju, poštuju svoje i kulture ostalih. Jednostavno, vekovima jačaju te tolerantne odnos. Otuda su, svojevremeno, dobili prestižnu nagrada za toleranciju Fondacije „Plavi Dunav. Da imaju šta da kažu potvrdilo je i učešće na Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predsednik Saveta mesne zajednice Karolj Lacković predstavio je ovako.

“ Selo se prvi put spominje 1462. godine, a današnje ime sela potiče iz vremena nakon Mohačke bitke (1526). Godine 1751. Marija Terezija dodeljuje naselje Stevanu Zakou, potiskom kapetanu, za njegove vojne zasluge s tim da ga naseli. Prve doseljenike u Bajši su činili Slovaci, Mađari i Srbi. Susret različitih kultura i običaja, kao i dug period zajedničkog života, bio je od mnogostruke koristi stanovnicima Bajše kroz istoriju, a tradicija tolerancije i međusobnog uvažavanja uz očuvanje nacionalnih i verskih obeležja u našem selu se neguje sve do danas, čitavih 262. godine.
U ponovo naseljenoj Bajši 1751. godine, među prvim doseljenicima bili su Slovaci, evangeličko luteranske veroispovesti. Ubrzo po njihovom doseljenju sagradili su crkvu. Današnja crkva podignuta je 1824. godine. Za Slovacima pristizali su i Srbi i prvu crkvu su sagradili 1755. Godine, a današnju je dao sagraditi Dimitrije Zako 1818. godine. Bajšu su zatim naselili Mađari rimokatoličke veroispovesti, i svoju prvu crkvu sagradili 1760. godine.”
Cilj Bajšana je negovanje svih vrednosti i multietničnosti, da žive onako kako su živeli njihovi preci 300 godina u nazad, da to nastave. Ovo mesto je jedno od retkih koje ima bazen, park, fudbalske terene, a u okolini postoje sadržaji koji mogu poslužiti i seoskom turizmu. Vrlo je značajno što se meštani posvećuju turizmu, etno turizmu posebno, i što žežle da osim po vinu, kraj bude prepoznat i po svim vrednostima koji su preci vekovima gradili.

Za razliku od drugih mesta, jezičkih barijera među ljudima nema. I staro i mlado podjednako dobro govori srpski i mađarski jezik, a često se sporazumevaju i na slovačkom.

“Da je tako bilo od davnina, svedoči i spomenar Koviljke Bandobranski iz 1904. godine u koji su se njeni prijatelji upisivali na sva tri jezika i na oba pisma – dodaje Rožena Suhanko, predsednica Udruženja za negovanje tradicije i rukotvorina „Etno“, pokazujući očuvanu svesku požutelih listova.

“Tolerancija je ovde uvek „stanovala“ i to ne samo kao fraza, nego u svakom deliću života. U našoj etno-kući nalaze se srpska i mađarska soba, dok je slovačka u kući bake Justine, a sve što je u njima dobili smo od naših sugrađana. Koliko su nam životi i običaji isprepleteni, vidi se po tome što su veoma slične. Razlikuje ih samo postava posteljine – u srpskoj je žuta, mađarskoj crvena, a u slovačkoj tradiciji plava
Karolj Lacković, kaže, da Bajša ima izgrađen sopstveni vinski put, ima čak dva vinska udruženja. Jedno je Udruženje „Kadarka“, koje neguje tradiciju gajenja vinove loze, a drugo je Udruženje vinskog reda „Agios Dimitrios“, koji neguje tradiciju i kulturu pijenja dobrog vina.
Danas je vidna ekspanzija vinogradarstva u ovom kraju. Nekada je tu bilo oko 200 hektara vinove loze, pa je to palo na 2 hektara, da bi se u polednjih desetak godina broj hektara iz godine u godinu povećavao, i sada ima oko 40 hektara pod zasadima vinove loze i u stalnom je usponu. Ovde je zemlja kvalitetna i daje dobra vina, istakao je sa ne malim ponosom gospodin karolj Lacković.
Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios, takođe iz Bajše, slovi za izvrsnog poznavaoca vina i dodao je nekoliko interesantnih vinskih crtica:
-Trenutna situacija je takva da se vinogradi oporavljaju od zime, kada smo imali izmrzavanje. Kod nas je vršena rezidba u glavu, jer je samo onaj mali deo pod snegom ostao neizmrznut. Navodno da smo u zimu 2012. godine u Srbiji bili najhladnije mesto sa -29,6°C i to je trajalo nekoliko dana. Prinosi su zbog toga strahovito podbacili i rod se kratao od 20 do 40%. Ipak vreme je učinilo svoje pa su sada vinogradi u dobroj kondiciji.
Najčešće sorte vinove loze zasutupljene u Bajši su evropske. Od autohtonih, starih, nema mnogo, jer ova regija je imala male vinograde i skoro svako domaćinstvo je imalo par ari svog vinograda. Oni su uglavnom iskrčeni, a od novijih sorti su zastupljene Italijanski i Rajnski Rizling i domaća Župljanka; a kod crvenih Frankovka, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir su dominantne i daju izvrsna vina
Ko god da dođe u Bajšu, između ostalog, svoj dolazak može da začini lepim vinom.

DOBRIM STUDENTIMA STIPENDIJE

Opština Bačka Topola ima otvoren konkurs za dodelu stipendija studentima za školsku 2016/2017. godinu. Rok za prijavu je 18. oktobar.Pravo učešća imaju studenti i studentkinje koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Bačka Topola najmanje dve godine i koji su državljani Republike Srbije.

Ovim se nastavlja praksa pomoći bačkotopolčanima. Do sada su ovaj vid stipendiranja najviše koristili studenti u Srbiji i Madjarskoj ači samo oni koji su rezultatima pokazali da imaju natprosečne ocene na studijama.

Za stipendije mogu konkurisati studenti fakulteta ili viših škola upisanih u evidneciju Ministarstva prosvete, kao i studenti koji studiraju u inostranstvu na međunarodno priznatom fakultetu ili višoj školi čije diplome se mogu nostrifikovati na fakultetu ili višoj školi u Srbiji.

Kandidati i kandidatkinje treba da imaju prosečnu ocenu iznad 8,00, odnosno iznad 4,00 ako studiraju u inostranstvu.

“TGM TOPOLANA”TUŽBE NEPLATIŠAMA, “KOMGRAD” GREJANJE

Odbornici Skupštine opštine Bačka Topola usvojili su odluku o načinu i snabdevanju toplotnom energijom, prema kojoj se Javno preduzeće „Komgrad” iz Bačke Topole obavezuje da proizvodi i distribuira toplotnu energiju u opštini, za šta su uoči grejne sezone najviše zainteresovani stanari u stambenim zgradama u centru grada.

Na daljinsko grejanje u užem centru priključeno je oko 400 stanova, a novom odlukom uređeni su uslovi distribucije toplotne energije, kontinuitet u snabdevanju toplotnom energijom, prava i obaveze vršioca komunalne delatnosti, ali i obaveze korisnika i uslovi plaćanja, takođe i vršenje nadzora. Iako je bilo predloga da se zbog pripremnih radnji koje je neophodno obaviti, zvanični početak grejne sezone pomeri sa 15. oktobra na 1. novembar, odbornici Skupštine opštine ostali su pri opredeljenju da početak grejne sezone bude sredina tekućeg meseca. Odlučeno je da JP „Komgrad” čiji je lokalna samouprava osnivač, hitno obavi neophodne pripreme, kako bi se za oko 1.500 stanara u stambenim zgradama obezbedili topli radijatori.Isto tako odbijen je predlog da se merenje isporuke toplotne energije vrši preko kalorimetara, uz objašnjenje , da je za postavljanje potrebno vreme te da u susednim opštinama ima mnogo sudskih sporova oko ovakvog načina merenja.

Prethodnih godina uoči početka grejne sezone bilo je velikih problema i neizvesnosti. Tako je pretprošle godine grejanje počelo 22. novembra, a pošto je JP „Subtička toplana” lane odustala od obavljanja ove delatnosti, radijatori su bili topli tek početkom decembra, pošto je za ovu delatnost angažovano „TMG Toplana” d.o.o. iz Batočine.

Korisnici daljinskog grejanja koje se obezbeđuje iz dve kotlarnica na gas i mazut prethodnih sezona nisu bili zadovoljni kvalitetom grejanja, takođe i visokim računima. Od onih korisnika koji nisu redovno izmirili račune za isporuku toplotne energije „TMG Toplana” iz Batočine je preduzela mere za naplatu potraživanja preko javnih izvršitelja.

DVA LICA JOVANA JEREMIĆA – KAD ŽIVOT OSETIŠ NA SOPSTVENOJ KOŽI

Tek što su popunjenje skupštinsko – opštinske klupe u Bačkoj Topoli, počela je potražnja za lekom , protiv virusa, od koga pate osobe, koje uzimaju nedovoljnu količinu vlasti. Dosadašnji, budistički mir, u retorici Jovana Jeremića, koji predvodi, odbornike Opštinskog odbora, Socijalističke partije Srbije, prešao je u agresiju , sa ciljem zaštite „ljudskih gromada“, koje su donedavno bile vladajuće a sada su voljom naroda ili skupštinske većine prešle u opoziciju. Nema više upravnih odbora ili ostalih kombinacija koje mogu da nadomeste sve lične,poslovne a možda i idejne sporove. Sve, što je do juče bilo normalno, u medjustranačkim dogovaranjima , najedanput, postaje nenormalno, bar tako misli, dojučerašnja pozicija, sada kada je opozicija.

Optužio je Jeremić, Srpsku naprednu stranku i Savez vojvodjaskih Madjara, da su koalicionim dogovorom, podelili upravljanje javnim preduzećima, ustanovama . Pride, da žele da menjaju, upravne i nadzorne odbore, kako bi mogli uticati u zadržanim ostacima, njihovog, donedavnog učešća u vlasti.

Izveštači sa minulih post izbornih dogadjanja, sećaju se, da je upravo, iznervirani gospodin, učestvovao sa istim, političkim partnerima u vlasti,te da je upravo Jovan Jeremić, na bazi takvog, sada kudjenog , koalicionog dogovora, postao zamenik predsednika Skupštine opštine. Pristao je, tada, da uz redovnu platu, u preduzeću u kome radi, prima dodatak na platu od četrdesetak hiljada dinara i uz to pet hiljada odborničkog dodatka, za koji je državna revizorska komisija , kontrolom utvrdila, da mu nije pripadao.

Obrušio se Jeremić, na SNS-ovog predvodnika, Nemanju Simovića, i izvesnog Ištvana Manića iz SVM-a, da žele mesto u upravljačkim organima JP“Komgrad“, kako bi menjali radni ambijent u ovoj firmi.Kao da se ne seća da su sličnim političkim taktičnim radnjama, oni, promenili direktora u JP „Tržnica“ i na mesto direktora postavili svoj kadar. Po principu koalicionog dogovaranja, koje je predvodio Jeremić, dr Gruja Milošev je seo u fotelju Opštinskog veća a na mesto političkog savetnika predsednika opštine Stefan Lopušina i mnogo njih po komisijama Skuštine i upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća.

Sistem vrednosti, bezmalo sve doskora, stvorio je čitavu galeriju društvenih portreta, i to – i s lica i naličja, koji iste situacije, kada oni nisu u igri, tumače iz suprotnog smera. Koliko juče, hteli su , bar retorički , socijalisti – da naprave velike stvari, da sazidaju velike građevine, realizuju velike projekte i tako se upišu u istoriju opštine, kao pamćenja vredni gospodari . Od svega ništa, sem dimne bombe za zamagljivanje stvarnosti i Kalimerovog „nepravda“, „nepravda“, „nepravda“.

Nije trebalo dugo razmišljati, da bi se shvatila poruka, namrgođenog humaniste Bernarda Šoa da je „pravi život onaj sa dna jer ga možeš osetiti kroz kožu!” Naravno, uz dodatak – da ga i te kako možeš osetiti i na svojoj koži.

POKOJNI DEDA KRAO STRUJU, CEH NOVIM VLASNICIMA

Prema pisanju medija – Radio 021 , bračni par Nevenka Žižić i Muharem Amanoviću, iz Bajše kod Bačke Topole, tek što su kupili kuću ostali su bez struje. Pozvali su radnike “Elektrodistribucije” i pokazali imimalu sklopku koja se nalazila u plakaru bivših vlasnika. U plakaru se nalazio električni sat, ali bračni par nije znao čemu sklopka služi, a na kraju se ispostavilo da je svrha krađa struje. 

“Kako smo morali da obnovimo stare instalacije pozvali smo radnike ‘Elektrodistribucije’ i oni su nakon pregleda rekli da je sve u redu i krenuli na vrata. Sa kapije sam ih vratio i pozvao nazad u kuću da bih im pokazao ono što se nalazi u plakaru. Čim sam ga otvorio rekli su da je u pitanju krađa struje. Odveo sam ih zatim i na tavan i tamo smo pronašli kablove koji idu direktno na sat i ležište ukopano u ploču i pokriveno starim nameštajem”, ispričao je Muharem za “Novosti”.

Radnici su i sami bili začuđeni onim što su zatekli, te su im rekli da je najverovatnije u pitanju instalacija koja je postavljena osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, morali su da postupe u skladu sa procedurom i odmah su im isključili struju.

Kuću im je prodala naslednica prethodnog vlasnika, koja tvrdi da nije znala kako je njen deda krao struju.

U subotičkoj “Elektrodistribuciji” navode da će tužiti i stare i nove vlasnike, te će na kraju sud odlučiti ko je kriv za dug.

Kako piše “Blic”, državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević za ovaj slučaj je saznao od novinara. Dodao je da će kontaktirati “Elektrodistribuciju” i da se “ovim ljudima mora izaći u susret”.