btpn – Page 132 – BT Public News

KADA LIDERSKA STRANKA JEDNOM, PRISTANE NA KONSENZUS, SA SITNOM BURANIJOM, POSLE MOŽE SAMO DA ČUPA KOSU

Konsenzus je reč koja se svakodnevno koristi i u bukvalnom prevodu znači saglasnost. Označava jednoglasno donošenje odluka, odnosno proces kojim se postiže opšte slaganje o ciljevima od zajedničkog interesa. To je postupak koji označava da se odluke donose na bazi najveće moguće saglasnosti unutar grupe koja donosi odluku. Upravo to bi moglo biti “kukavičje jaje”, malih stranka, koje kane, u bačkotopolskoj opštini praviti koaliciju sa liderskom strankom, Srpske nappredne stranke. Dakle reč je o strankama koje se već osam godina vrte oko cenzusa od 5 posto ili onima koji ni izdaleka ne mogu , na bazi glasova, doći do odbornika.
Kosenzus je jako važan u političkom životu, maninskim grupama da se izjasne i da se njihovi predlozi uzmu u obzir.To istovremeno može biti “kamen oko vrata” ,birački dominantnim strankama, jer će se u odredjenom trenutku morati povladjivati zahtevima stranaka , koje u slučaju da idu samostalno na izbore, ne bi, niti množile , niti delile u političkom životu.

Dakle dobra volja liderske stranke da ih stavi na svoju listu i time im obezbedi prolaz u vlast daje im snagu ravnopravnog odlučivanja, ko da imaju punu podršku naroda.

Ako ne postoji konsenzus – predlog se odbija.
Konsenzus, ipak , nije idealno rešenje ali sudeći po dosadašnjoj političkoj praksi ,u nekoliko prethodnih mandata, upravo su političke minijature, isposlovale preko političkih odluka, mnogo ličnih interesa, jer su uspeli da “uguraju” konsenzus , kao način odlučivanja. Koalicionim partnerima, tada preostaje jedino da čupaju kosu, praveći kompromise, na svoju štetu. Cena je tada mnogo visoka.

KAKO SE KALE BAČKOTOPOLSKI POLITIČARI

Političar mora da savlada razne veštine, mora da ulaže u sebe tako što će učiti, marketing, javni nastup, umeće konstruktivnog dijaloga,politički sistem. Medju bačkotopolskom političkom elitom ima nekoliko takvih, koji su vremenom i praksom savladali osnove zanata i uspevaju koliko toliko da balansiraju veliki broj zalutalih u političku praksu, koji veruju da je dovoljno imati ispred imena naziv funkcije- savetnik , pomoćnik pa i neki resor i biti svrstan u red rukovodećih.

Sila funkcije i prazna glva najveći su neprijatelji umišljenih političara koji se dive svome političkom učinku svakoga prvog u mesecu kada prime pozamašnu platu misleći da su je odradili, doprinoseći boljem životu naroda koji je eventualno za njih glasao.

Gledajući postojeći sastav imam utisak da se pri odabiru kadrova vodilo računa o istraživanju na univerzitetu Oksford u kojem se navodi da žene koje imaju izraženiju zadnjicu jesu inteligentnije. Po učinku neke bačkotopolske političarke su potvrdile ovo istraživanje ali mnoge su samo smestile svoje zadnjice savetujući ne znamo šta i ne znamo koga. Moguće da njihovi politički patroni više vide njihov učinak.

Da se ne ogrešimo o gospodu koji su se takodje lepo namestili i imaju visoko misljenje o svom skromnom političkom učinku.
. Za političara je važan kvalitet ličnosti i obrazovanje. Potrebno je savladavanje različitih veština, što je pretpostavka da ćete bolje „plivati”. Važno je kako se spremaju kadrovi, jer se tako nekome pruža prilika da se pokaže, ali treba ići postupno, od malog ka većem. Problem nastaje kada se odmah uhvati veliko pa se nezna šta i kako daje s tim ulovom.
Naša politička elita je poluobrazovana, bez obzira na formalno obrazovanje.. Prvi posao ne može biti savetničko ili večničko mesto, već pre toga morate imati neki posao u kome ste se dokazali. Kod nas je malo ljudi u politici koji su došli iz neke praktične sfere. Doduše ima i takvih koji su sticali iskustvo u drvnoj industriji pa sada “drve” u vlasti.

Ne znam zašto ali setih se Jovana Sterije Popovića i Pokondirene tikve. Ukratko.
U nespretnim pokušajima da promeni samu sebe i postane ono što nije i što teško može da bude, Fema je činila ludosti i nepromišljenje stvari. Bila je neskromna i sebična, arogantna i previše drska prema drugima, tako da je na kraju umesto uspeha doživela poraz, poniženje i sramotu. Nije postala otmena kulturna dama, već je ostala ono što je i pre bila, jedna obična, pokondirena i priglupa majstorica bez ugleda i poštovanja.

SEZONA KRPELJA I NJIHOVO SUZBIJANJE

Populacija krpelja se aktivirala na većini zelenih površina bačkotopolske opštine pa iz odeljenja za medicinsku ekologiju apeluju na sve sugrađane da obrate pažnju kada se odluče da dan provedu na otvorenom, posebno u prirodi, jer je njihov broj tamo najveći.
Tretman suzbijanja krpelja na teritoriji opštine nastaviće se u periodu od 12. do 30. juna. Tretman sprovodi preduzeće „Oris“ doo Sombor na zelenim površinama u gradu i naseljenim mestima teritorije Opštine Bačka Topola

Važno je napomenuti da se sa dolaskom toplog vremena priroda budi, pa i svi njeni stanovnici, čak i oni koji nam nisu od koristi, baš naprotiv. Jedna takva vrsta je svakako krpelj, koja boravi na najrazličitijim mestima u prirodi.

Krpeljima pogoduje toplo i vlažno stanište, tako da su najaktivniji u toku proleća i jeseni, kada je temperatura između 7 i 25 C.

Velika količina krpelja nalazi se u šumi, na tlu prekrivenom lišćem i grančicama, ali i na granama drveća. Pored toga ima ih i na pašnjacima, livadama, u visokoj travi, ali i na pokošenom travnjaku. Dakle svuda gde je adekvatna vlaga i temperatura za njih.
Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije pa se mole pčelari da u periodu vršenja tretmana zaštite ili izmeste svoje košnice. Naseljena mesta na kojima će se vršiti tretman su Bačka Topola, Gunaroš, Pobeda, Svetićevo, Kavilo, Njegoševo, Novo Orahovo, Bajša, Mali Beograd, Tomislavci, Karađorđevo, Stara Moravica, Gornja Rogatica, Pačir, Bački Sokolac.

Ako želimo da se zaštitimo poželjne su duboke cipele, pantalone sa uskim nogavicama, dug rukav i šešir. Takođe, poželjne su svetlije boje kako bi se lakše uočilo prisustvo krpelja na tkanini.

Nakon boravka u prirodi dobro je uraditi detaljan pregled tela, a posebnu pažnju obratiti na prevoje i na delove prekrivene dlakama.

STRANAČKA PRESTROJAVANJA- U IGRI RETORIKA, KEŠ I EKSKURZIJE

Sudeći po brojnim i različitim aktivnostima političkih stranaka, bačkotopolske opštine, uveliko su otpočele neke od važnih priprema za naredne parlamentarne i lokalne izbore . Pred nama je najmanje jednogodišnji period intenzivnih predizbornih stranačkih aktivnosti i političkih borbi. To će, verovatno, podstaći vladajuću koaliciju, opštinske odbore SNS-a i SVM-a na znatno veće i delotvornije napore u ispunjavanju predizbornih obećanja. Opozicija predvodjena Narodnom partijom, kako za sebe tvrdi,najačom suprostavljenom strankom vlastima, još prilikom osnivanja obećeala je da će 2020. godine pobediti i da neće dozvoliti da se Bačka Topola pretvori u Obornjaču.

Istini za volju SNS je je proteklih godina, od ulaska u sadašnju vladu i ponašanjem u njoj, potvrdila svoju rešenost da se programski reformisana i kadrovski podmlađena legitimiše kao stranka koja će pozavršavati nedovršene poslove i praviti nove peojekte od koji će gradjani imati više konfora za život. I kako godina izmiče i podvlači se crta mnogo je toga učinjeno da propale investicije ponovo zažive od industriske zone, hotela do banje i brojnih novih i rekonstruisanih sportskih terena, trotoara, puteva, mostova…
Lansirala su suštinski novu programsku, političku i organizacionu inovaciju zasnovanu na ideji ravnomernog razvoja Bačke Topole, odnosno prevazilaženja sadašnjih ogromnih razlika u razvijenosti između centra i periferije. Sa njima u korak gaze politički partneri iz Saveza vojvodjanskih Madjara boreći se za mesto pod suncem. Za svaku hvalu je njihov veliki doprinos Sportskoj akademiji koja “živi” na severu Bačke , dobrim delom njihovom zaslugom.
Političke stranke se, sve više „prestrojavaju u hodu“, odnosno svoje bitne političke stavove i delovanje prilagođavaju važnim događajima . Kuriozitet je da stranke nikada tako rano, godinu pred izbore, nisu posezale u novčanik da podele novac biračima, ne bi li im, u odlučujućem trenutku darovali svoj glas. Interesantno je da novca za kupovinu glasova imaju oni koji se po pravilu već duže vremena vrte oko cenzusa, za svaki slučaj, ako se ne udenu u veliku koaliciju. Pravilo je da u toj varijanti “ničim izazvano” profitiraju učešćem u vlasti. Više je varijanti, za nasušni cenzus. Jedna je okupljanje direktorske strukture, koja će biti u stanju , da uceni svog radnika po principu “glasaj ili se kupi kući. Druga, suv “keš”, tri do pet hiljada, uz obećanje da će biti još. Treća je varijanta exkurzija, pa ko nije video more ima,šansu, idu izbori….
Političke stranke se, takođe, sve više „prestrojavaju u hodu“, odnosno svoje bitne političke stavove i delovanje prilagođavaju okrilju SNS-a pa je definitivno da će na svojoj izbornoj listi opet „šlepati“ marginalne stranke koje će težiti da ostvare politički interes , kao da su nešto značile.

KOMEMORACIJA POVODOM 75. GODIŠNJICE DEPORTACIJE BAČKOTOPOLSKIH JEVREJA

Potomci nekadašnjih žrtava, iseljenika u Izrael svake godine dolaze na Memento. Komemoraciji je prisustvovala i Noa Levi, ambasadorka Izraela u Srbiji.
Na jevrejskom groblju u Bačkoj Topoli danas je održana komemoracija povodom 75. godišnjice deportovanja bačkotopolskih Jevreja.
U Bačkoj Topoli je 1941. godine živelo 400 Jevreja. Njihova deportacija se odvijala između aprila i juna 1944. godine. Većina njih je deportovana u Aušvic. Otišli su u logore rada i smrti. Veoma mali broj ljudi se vratilo. Oni koji su uspeli, kasnije su migrirali u Izrael.
Jevrejsko groblje u Bačkoj Topoli je obnovljeno 2002. godine, od tada se ono redovno održava i organizuje Memento kod podignutog spomenika.
Ovozemaljski ostaci ubijenih Jevreja u logorima sahranjeni su na nepoznatim mestima, sećanje na njih čuva postavljena spomen tabla sa imenima. “Ne samo Jevreji, nego svi žitelji Bačke Topole treba da se sećaju Jevreja, koji su nekada ovde živeli zajedno sa drugim narodima, u miru i slozi”, naglasila je u govoru Noa Levi, ambasadorka Izraela.

Na godišnjicu deportacije na jevrejskom groblju u Bačkoj Topoli, viši naučni saradnik Centra za istraživanje društvenih nauka Mađarske akademije nauka dr Viktorija Banjai podsetila je na strahote bačkotopolske jevrejske zajednice, pljačke, ponižavanja, deportacije, prinudni rad, logore smrti. Posle 75 godina sve je manje onih koji se lično mogu sećati događaja, a sve nas je više koji smo se rodili posle i kojima holokaust već predstavlja istoriju. Ali zato možemo da pitamo, učimo i prenosimo, kazala je Banjai.
Vence na Jevrejsko groblje položili su i predstavnici lokalne uprave, mnogih udruženja, Jevreji opštine Subotica i katoličke crkve. Obeležavanje MEMENTA 75 nastavljeno je multimedijalnom izložbom u Muzeju opštine, koja će biti otvorena do 18. oktobra.

2500 DECE , MUZIČKIH STVARALACA, BORE SE ZA NAZIV NAJBOLJEG

Muzički festival dece Vojvodine, 58. po redu (drugi deo) održava se, danas, 2. juna (30 folklornih ansambala – dva koncerta) u velikoj sali OŠ “Čaki Lajoš” u Bačkoj Topoli.
U tri kategorije (horsko, orkestarsko i folklorno stvaralaštvo) na završnom festivalu u Bačkoj Topoli učestvuje oko 2.500 dece.

Muzički festival dece Vojvodine, 58. po redu najmasovnija je kulturna manifestacija u Vojvodini. Osnovan je 1960. godine i održavao se svake godine, naizmenično u Somboru i Novom Bečeju.

Od 2012. godine manifestacija se uz suorganizaciju i svesrdnu pomoć Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić” i opštine Bačka Topola održava u Bačkoj Topoli.

Ove godine prvi deo festivala održan je 19. maja (12 orkestara i 10 horova – dva koncerta) u svečanoj sali osnovne škole „Nikola Tesla” .

Na opšinskim smotrama, koje su obavezne za sve opštine, učestvuje blizu 10.000 dece.

Selekcijom ansambala na opštinskim smotrama biraju se ansambli koji učestvuju na 7 zonskih smotri: Bačka Topola, Stara Pazova, Zrenjanin, Pančevo, Kula, Čelarevo i Sremska Mitrovica, a zatim najbolji sa ovih smotri učestvuju na završnoj pokrajinskoj smotri.

Selektori su od za Festival odabrali 12 orkestara, 10 horova i 30 folklornih ansambala u konkurenciji od 98 ansambala.

U tri kategorije (horsko, orkestarsko i folklorno stvaralaštvo) na završnom festivalu u Bačkoj Topoli učestvuje oko 2.500 dece.

Najbolji ansambli obezbeđuju plasman na odgovarajuće republičke festivale i manifestacije.

S obzirom da se na Festival kvalifikuju dečji ansambli koji su prošli višestruke selekcije i da svi imaju vrlo visok nivo umetničkog izvođenja, stručni žiri dodeljuje priznanja i svrstava ih utri vrednosne kategorije: bronzana, srebrna i zlatna odličja.

GOTOVO TREĆINA BAČKOTOPOLČANA KORISTI NEKI VID SOCIJANE POMOĆI

Zbog nivoa životnog standarda i broja nezaposlenih, broj zahteva za novčanu socijalnu pomoć iz godine u godinu se povećava, pa je u 2018. godini kroz Centar za socijalni rad Bačke Topole prošlo 3.873 korisnika, najviše u domenu socijalnog davanja, dok je najugroženija populacija od 6 do 14 i od 15 do 17 godina starosti, navela je direktor CZSR Jasmina Zimonjić na poslednjoj sednici Skupštine opštine. Prema najnovijim proračunima to je oko 30 procenata stanovništva ovog severno bačkog grada. Tome treba dodati i oko 700 korisnika narodne kuhinje koji su jedini obrok u toku dana obezbedjivali uz pomoć Crvenog krsta i lokalne samouprave.

Oni koji, pak, nisu u mogućnosti da ostvare pravo na socijalnu pomoć kažu da bi im ona dobro došla.

Osnovica za izračunavanje socijalne pomoći iznosila je 8.201. dinar. Nosilac prava prima pun iznos osnovice, dok odrasli članovi porodice 50 odsto od osnovice, a deca do 18 godina primaju 30 odsto od ukupnog iznosa. Visina novčane socijalne pomoći zavisi od radne sposobnosti, imovine i prihoda svih punoletnih članova domaćinstva.

BAČKOTOPOLČANI SVE ČEŠĆE BIJU ŽENE I DECU

Zabrinjava podatak da je u 2018. godini u opštini Bačka Topola zabeleženo 65 slučajeva porodičnog nasilja, što je za duplo više nego što je to bio slučaj 2017. godine. Izrečeno je 79 mera protiv nasilnika.

KRISTINA Ja smatram da svaki muskarac koji misli da zena povremeno treba da dobije batine treba preventivno da ode iza resetaka i da svaki dan ,ceo dan radi neki fizicki ,drustveno koristan rad.Da se malo izduva,umori fizicki,pozeli da spava jer zene rade ceo zivot po ceo dan i na poslu i u kuci i oko dece dok muski,nazalost,lose visedecenijsko vaspitanje kod nas,sede uz maminu suknju do 30-40 a onda ocekuju od zene da radi sve kao da mu je mama.
Vaspitavajte drugacije decu i svet ce postati bolji,za jedno 50-100 godina,kada se iskoreni ovo nakaradno vaspitanje .

**U bačkoj Topoli izrečeno, samo lani ,79 mera protiv nasilnika**

Skoro petina, ili 18,8 odsto, muškaraca u Srbiji smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine, dok se 11,9 odsto slaže da žena treba da toleriše nasilje kako bi održala porodicu, a čak 40,1 odsto sa tim da je najvažnija uloga žene – da brine o kući i kuva.

I dalje broj žrtava nasilja nad ženama i porodičnog nasilja jeizuzetno velik. O problemima smo imali prilike da čujemo ne samo od žena koje su bile žrtve nasilja i organizacija koje se bave njihovom zaštiitom žena, već i od samih predstavnika institucija koje postupaju u skladu sa navedenim zakonima i protokolima. Upravo oni su nam ukazali na određene probleme u zaknodavnom okviru i međusobnoj neusklađenosti određenih propisa.

Posebno su potresna iskustva žena koje su smeštene u sigurnu kuću. Bili smo u prilici da se na žalost uverimo u kakvom se emotivnom stanju one nalaze imajući u vidu sudbinu koju su doživele od partnera sa kojim su živele, ali i zbog problema sa kojima su se susretale tražeći pomoć od institucija sistema, kao i zbog neizvesne budućnosti koja čeka njih i njihovu decu.
Kakvi su to muškarci koji podižu ruku na ženu ili devojku? Objašnjava psiholog Stefan Vašlevski koji radi u savetovalištu za muškarce koji su naslini prema ženama.

. Mnogi primenjuju nasilje kako bi po njihovom mišljenju „okončali“ sukob. Jedan od tipova muškaraca koji često sedi u savetovalištu je onaj koji je razočaran, frustriran i uplašen, a da toga nije svestan niti je u stanju da to izrazi rečima. Sve to ne mogu da povežu sa svojim osećajem muškosti. Onda dolazi pitanje: da li sam slabić ako govorim o svojoj bespomoćnosti? A već i to je problem nedostatka samopouzdanja.

Ali ima i drugih tipova koji su opsednuti time da potpuno kontrolišu odnos sa partnerkom. Često imaju negativnih iskustava u vezama. Oni su spremi da učinie sve kako bi održali vezu. Terapeutski tu se mora videti odakle potiče to ponašanje i koje mogućnosti postoje da bi se to nepoverenje u partnerku postepeno prevladalo.

I tu je i treći tip ljudi, ali sa njima nemamo mnogo posla. To su tipovi koji nisu sposobni da prihvate osnovne norme i vrednosti našeg društva.

VII VOJVODJANSKI GALOP USPEŠNO OKONČAN NA HIPODRUMU ZOBNATICE

I štvan Pastor, predsednik SVM-a i glavni pokrovitelj Vojvođanskog galopa istakao je njegovu ulogu u povezivanju zajednice. „Na prvi pogled ovde se radi o jahačima, o ergelama, o konjima i džokejima, ali za mene ovo govori o snazi zajednice, o vedroj radosti da smo se okupili, da zajedno provodimo popodne, i da smo uspeli da organizujemo i ostvarimo ovako divan sadržaj. Posebno bih želeo da iskažem zahvalnost prvim organizatorima jer su nas počastvovali sa tim da kvalifikaciona serija, koja odlučuje o 16 učesnika, dakle prve kvalifikacije se održavaju ovde u Vojvodini”
Nakon svečanog otvaranja otpočele su kvalifikacione trke. U prvoj je pobedio predstavnik Adorjana, Tamaš Soke, na konju London. U drugoj trci pobednik je Subotičanin Sabolč Guljaš na konju Kopra, a u trećoj predstavnik Feketića, Noemi Cekuš na konju Ficko. U četvrtoj trci prvi je stigao predstavnik Kanjiže, Gabor Bajus, na konju TitanV.

Nakon svečanog otvaranja otpočele su kvalifikacione trke. U prvoj je pobedio predstavnik Adorjana, Tamaš Soke, na konju London. U drugoj trci pobednik je Subotičanin Sabolč Guljaš na konju Kopra, a u trećoj predstavnik Feketića, Noemi Cekuš na konju Ficko. U četvrtoj trci prvi je stigao predstavnik Kanjiže, Gabor Bajus, na konju TitanV.
Prošle godine se dogodilo čudo kada je Arnold Nađ iz Temerina osvojio Nacionalni galop u Budimpešti, podsetio je Tivadar Bunford, predsednik Vojvođanske razvojne fondacije „Halo” koja je organizator: „Ne možemo dozvoliti da bude ispod, naravno onih četovoro odraslih i jedan mladi konjanik koji će predstavljati Vojvodinu na Nacionalnom galopu, ali treba reći da i Arnold Nađ ima pravo da učestvuje u trci, jer prema pravilima Galopa on naredne godine ulazi u takmičenje bez kvalifikacija. Tako da će i on predstavljati Vojvodinu, i naravno želeli bi da udvostručimo uspeh”.

Između dva dešavanja, sa osam konja atraktivnim nastupom predstavio se Gabor Nađ sa čikošima iz Kečkemeta, koji su nedavno, sa članovima svoje ekipe, bili u Londonu, kao deo ceremonije obeležavanja 93. rođendana Kraljice Elizabete.
Prošle godine se dogodilo čudo kada je Arnold Nađ iz Temerina osvojio Nacionalni galop u Budimpešti, podsetio je Tivadar Bunford, predsednik Vojvođanske razvojne fondacije „Halo” koja je organizator: „Ne možemo dozvoliti da bude ispod, naravno onih četovoro odraslih i jedan mladi konjanik koji će predstavljati Vojvodinu na Nacionalnom galopu, ali treba reći da i Arnold Nađ ima pravo da učestvuje u trci, jer prema pravilima Galopa on naredne godine ulazi u takmičenje bez kvalifikacija. Tako da će i on predstavljati Vojvodinu, i naravno želeli bi da udvostručimo uspeh”.

**Fijaker, obavezan dekor manifestacije**

MATURANTSKI PLES U BAČKOJ TOPOLI

Maturantski ples je održan danas i u Bačkoj Topoli.. Maturanti plešu i u još dvadesetak zemalja Evrope. Danas, tačno u podne, maturanti Bačke Topole, njih oko 400 je zaplesalo. Uz muziku Johana Štrausa obeležili su kraj srednje škole. Ova maturantska parada je međunarodni omladinski projekat, vrlo popularan u regionu. U Srbiji se održava na preko 50 lokacija. Registrovano je 11.220 učesnika.

Početni signal i muzika na koju se pleše će biti emitovani putem Radio Salomona. Maturante u sedam zemalja regiona povezaće Gaudeamus, Fanfare, 1.,2.,3. i četvrta slika Štrausove operete Slepi miš. Kao lokalni “začin”, u Bačkoj Topoli maturanti su zaplesli uz “Čardaš”

Maturanti plešu na maturantskim paradama od 2001. godine. Tada je na jednoj lokaciji plesalo 3.128 registrovanih maturanata. Tada je to bio eksperimentalni projekat koji je osmislio Tomaž Ambrož iz Ljubljane – Plesna škola Urška. Još od tada zaštitini znak programa su narandžaste i crne majice, beli kišobrani i pištaljke. Sledeće godine ovom projektu se pridružio i Plesni savez Slovenije. Maturantska parada se proširila u gradove Slovenije i održana je na deset lokacija, sa 8.512 učesnika.

Srbija se priključuje 2005. godine. Učestvovali su gradovi Kraljevo, Niš, Beograd, Novi Sad, Pirot i Pančevo. Od 2008. pokrovitelj manifestacije postaje Ministarstvo omladine i sporta. Iste godine je, po peti put, oboren Ginisov rekord kao najveći sinhronizovani ples na svetu sa ukupno 32.344 učesnika.