Category: Privreda

POSLEDICE BAČKOTOPOLSKOG RIJALITIJA-IMPERIJA SOMBATI KOJA RASTE, BAČKA TOPOLA PROPADA….

Nakon četrdesetogodišnjeg iskustva i borbe sa  javnim mišljenjem mogu samo da konstatujem da smo svi ovde na rubu nervnog sloma ili nam se taj lom već i desio – možda i više puta, i da sada trpimo posledice . Sve to kao posedica bačkotopolskog političko- privrednog rijalitija koji je doprineo da Bačka Topola, koja je bila centar razvoja komune, nekada medju hvaljenim na širem prostoru države, postane selendra u kojoj je mnogo toga uništeno, sada, u pokušaju( nadamo se uspešnog) vraćanja u život. Istovremeno “centar” razvoja izmeštao se u Pačir, majušno selo na obodu opštine.  Nije problem u tome što se neko razvija, nego je pitanje kojom je logikom selo sa par hiljada ljudi, iz iste kase, izvuklo mnogostruko više novca nego mesto sa dvadesetak hiljada ljudi.

Poznavaoci prilika skloni su sve da objasne imenom Zoltana Sombotija, koga nazivaju, političko privrednim magom ovih prostora, koji je centar opštinskog informisanja uspeo da prebaci u Pačir, Udruženje gradjana “URKO”vlasnika seoske televizije ,koje je postalo vlasnik opštinskog javnog servisa televizije Ekspres kanal i Regio radija.“Udruženje za regionalnu komunikaciju “URKO“ iz Pačira je jedini kupac celokupnog kapitala Javnog informativnog preduzeća „Bačka Topola“. Početna cena je iznosila 35.201,88 evra.   Seosko udruženje građana „Urko“ na čijem je čelu do 29.01.2014. godine bio Zoltan Sombati, u to vreme i predsednik Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara, i istovremeno predsednik Saveta mesne zajednice Pačir, koja je delom finansirala ovo udruženje građana. Kako onda objasniti da nije procesuiran uprkos krivičnim prijavama i o očiglednom sukobu interesa.

Moćni, „Urko“ postaje vlasnik i 49 procenata d.o.o. „Pačir“ uz Mesnu zajednicu, gde je ponovo Zoltan Sombati predsednik Saveta, i koja je vlasnik 51 procenta vlasništva u preduzeću. U uredjenje kupališta i pratećih objekata uloženo je preko 60 mliliona dinara, prema navodima “Dnevnika”. Interesantno je da je prema dokumentima APR-a deo „Urka“, u odlučivanju 51 posto. Inače preduzeće  gazduje banjom koja je izgradjena sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja od kojih je samo u bušenje bunara potrošeno preko milion evra.  U ovu kapitalnu investiciju Mesna zajednica Pačir i „Urko položili su osnivački kapital od 5000,00 dinara.(pet hiljada dinara)Tako narodne pare, sve u rukavicama, predjoše u privatne ruke….

Istovremeno u Bačkoj Topoli jedva se smoglo snage , posle duže vremena, da se sruši objekat “venusa” prepušten zubu vremena. Podsetimo radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa.Kažu- opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.

Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.

Još nažalost nismo ni počeli da prevazilazimo traume iz  minulih godina, , koje su bile ekstremno frustrirajuće, a usledile su nove, tranzicione frustracije. O tom potom.

UDRUŽENI “ZLOČINAČKI” PODUHVAT PRIVREDNIKA TERA OMLADINU IZ BAČKE TOPOLE

Rukovodeća elita ili bolje reći vasnici preduzeća, koja čine privredu ove severnobačke opštine, najlakše se dogovaraju oko plata radnika. Javna je tajna da se s vremena na vreme sastanu, uz večeru,  postignu dogovor, da je najčešća plata koju će isplaćivati-minimalac . Kažu nema smisla da konkurišu jedni drugima oko radnika, koji su još uvek ostali “na rodnoj grudi”. Dobri poznavaoci prilika, u ovoj oblasti, skloni su ovo objasniti kao “udruženi zločinački poduhvat” dobrostijećih gazda u cilju izrabljivanja radne snage i formiranja socijalnog milje -bede koja caruje kao rezultat ovakvog načina razmišljanja.

Da je tako potvrdjuju brojke o prosečnoj plati u opštini Bačka Topola , koja je u 2017  iznosila 39.959 dinara  i manja je od republičkog proseka za oko 8000 dinara. U tih četrdesetak hiljada stala je cela narodna priča o kupusu i mesu. Meso jedu gazde a kupus oni koji omogućuju gazdama da se prse svojim privrednim dostignućima. Radnici ne mogu od punog radnog vremena da obezbede troškove “režije”i prazan sendvič pride. Tome treba dodati i više od 60 procenata penzionera Bačke Topole, njih oko 5000 koji ne primaju više od 25.000 dinara a koji su “plod” dugogodišnje privredne prakse ove opštine pa sada plaćaju ceh.

Poravajuća praksa, zadriglih gazda, da tu minimalnu platu nude visokoškolcima, sa diplomom ekonomiste ili lekara- recimo, na fabričkoj traci, sve sa prekovremenim radom, dopunjuje šta su sve smislili biznismeni u svojoj ličnoj pohlepi. Praksa je zasnovana  da drugoj dokazanoj da su mladi svesni da bez veze, tj prijatelja,rodjaka teško da će početi da rade i teorije “bolje išta nego ništa. Inače poznato je da ekonomisti najbolje prave mrtvačke sanduke veli diplomirani ekonomista koji bio na tom tretmanu.

Neopravdano bi bilo ne pomenuti praksu preduzetnika koji nakon isplate minimalca traže povrećaj pet do osam hiljada “keša” prilikom isplate plate tako da radniku ostane15.000- 18000 plate , za mesec rada.

Zato mladi često pakuju kofere i iz domovine ili konkretnije Bačke Topole, odu.

Bačka Topola će se nakon nekog vremena morati suočiti sa situacijom da neće imati mladu radnu snagu,  da sve što se oko nas dešava, polako nagriza ljude u psihičkom smislu, te se gubi nada da će barem jednog dana biti bolje.

Trebaju Bačkoj Topoli  investicije, trebaju  pare i moralna snaga. Najopasnija je moralna kriza, najgore je kad se čovek sam sa sobom sudara. Ima mogućnosti, samo bi trebalo stvoriti malo reda, trebalo bi da svako učini sve što može da se ne bi završilo diktatom moćnika, dovoljnih smih sebi, i  da se više vrednuje znanje.

.

 

 

 

ZA OPREMANJE INDUSTRISKE ZONE, OVE GODINE, 70 MILIONA DINARA

Predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Saša Srdić kaže  da budžet Bačke Topole za ovu godinu iznosi oko milijardu i po dinara, od čega je veliki deo investicioni, a za ovu godinu im je najvažnije opremanje industrijske zone.
Bačka Topola ima tri industrijske zone, stara je popunjena, u drugoj su do sada prodate četiri parcele, a u trećoj su u toku radovi opremanja. Ove godine Bačka Topola je od Pokrajine dobila sredstva za opremanje industrijske zone u iznosu od 50 miliona dinara

– Prošle godine smo za infrastrukturno opremanje industrijske zone potrošili 50 miliona dinara, što novcima iz budžeta, ali i novcima po konkursima Pokrajine i Republike, a ove godine planiramo da uložimo još 70 miliona dinara- kaže Srdić. On dodaje da su prošle godine postavili vodovod i kanalizaciju u zonu, dok su ove godine u planu radovi na saobraćajnici.

U toku prošle godine potpisana su tri ugovora sa investitorima, a u pitanju su domaće kompanije- mlekara, prerada mesa i izrada elektronskih komponenti.

– Ove godine je prodata još jedna parcela i potpisan ugovor sa mađarskom kompanijom “Kite” – kaže Srdić i dodaje da imaju veću pomoć od Pokrajine, nego IPA fondova, iako već godinama unazad imaju saradnju sa Mađarskom. Ipak, značajno više novca dobijaju od Pokrajine, ali i Republike.

-Na teritoriji opštine Bačka Topola, u tri industrijske zone, posluju i domaće i strane kompanije, a prema rečima predsednika Skupštine opštine Saše Srdića najbolje rade “Jugo elit agro” doo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanija koja je kupila i Zobnaticu i koja ima velike zasade borovnica na više od sto hektara, zatim francuska kompanija “Lor” koja proizvodi delove za automobilsku industriju, slovenačka kompanija “Perutnina Ptuj”, poljoprivredno dobro “Krivaja” u kojoj je otvorena prva digitalna farma u Srbiji, čemu je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić pre nekoliko nedelja…

– Smanjena je nezaposlenost, otvaraju se industrije, pa i nova radna mesta, a dosta radnika je zaposleno i u slobodnoj zoni u Subotici – ističe Srdić i dodaje da dva puna autobusa radnika saobraćaju svakodnevno do slobodne zone u susednoj opštini.

UBISTVO SA PREDUMIŠLJAJEM, BEZ KAZNE

Velika zagađenja reke Krivaje iz bačkotopolske industrijske zone učestala suposlednjih pet godina, a od tada u prvih desetak kilometara vodotoka praktično nema živog sveta. Zbog prošlogodišnjeg izmuljavanja Krivaje kod Bajše otrovne supstance lakše i brže dospevaju do svih naselja u opštini Mali Iđoš, a minulih dana ponovo je zabeležen pomor ribe na ovom području.

Najnovije zagađenje reke Krivaje izazvalo je do sada najveći pomor ribe u Malom Iđošu, Lovćencu i Feketiću. Do ispuštanja otrovnih materija dolazi u industriskoj zoni na izlazu iz Bačke Topole, a nizvodno u Bajši i svim naseljima opštine Mali Iđoš, zagađenje je izazvalo veliku zabrinutost građana, koji su reagovali da društvenim grupama.

Bruka i sramota. Samo ne znam čija je veća, onih koji je zagađuju ili naroda koji sve ovo trpi ?-rekao je Nenad Nikolić.

Zoran Djuranović, “Moraš biti bestijalan da uništiš najlepše što si dobio od Prirode i svojoj vlastitoj deci ostaviš ovakvo đubrište umesto prelepe rečice koja je, iako nevelika, uvek bila ukras Bačke Topole.”

” Nikada nisam počitao jezgrovitiji opis nesrecnika čiji trag smrdi nečovještvom, a neodoljivo podseća na smrad koji ispuštaju iz svojih smrdionica.”-izjavio je Dragan Pečurica

Jožef Balint,  “Nažalost Krivaji ni jedna radna akcija više ne pomaže!Tužna slika,da tužnija više ne može biti.Kod mnogih kuća je i septička jama urednija i čistija”.

“Ovo ima samo kod nas ,da li su inspekcija klošari koji ne smeju nikom nista. Da inspekcija radi svoj poso sve bi bilo u redu nemam reci sramota!!!-veli Mihajlo Krunić
Rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine opštine Mali Iđoš, Imre Halgato kaže da su nemoćni da spreče zagađenje koje dolazi iz susedne opštine, ali i da su od početka godine podneli tri prijave nadležnoj republičkoj inspekciji zbog zagađenja vodotoka Krivaje.

“Naravno da smo podneli ponovo prijavu, to je najnovije, ali videćemo šta će se preduzeti na višem nivou u vezi ovoga. Mi kao opština smo nemoćni, znamo da zagađenje dolazi sa tuđe teritorije”, kaže Halgato.

Sa druge strane, ekološka aktivistkinja Ildiko Menđan Pletikosić iz Bajše trvdi da zagađivače štiti vladina uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i da prijave inspekcijama nemaju nikakvog efekta.

“Republičko ministarstvo, sada imamo čak i Republičko ministarstvo za zaštitu životne sredine, obično pošalje odgovor da je za to nadležna pokrajina, a pokrajina pošalje jedan dopis sa nekim delovima uredbe koju sam već spomenula, i oni zapravo odgovaraju to da se tu ništa ne može i da ta industrijska postrojenja mogu da rade šta god hoće do 2040. godine.”

Sudeći po iskustvima iz prethodnih godina, ispuštanje otrovnih materija u Krivaju i ugrožavanje zdravlja građana i ovoga puta će proći bez sankcija ili adekvatne kazne koja bi sprečila buduća zagađenja vodotoka Krivaje.

PAČIRSKA BANJA OTVORILA “ZATVORENE ” BAZENE

U neposrednoj blizini  Bačke Topole, nalazi se Pačirska banja, prelepo uređeno kupalište sa termalnom vodom jedinstvenu Vojvodini ..

Topla voda u Pačiru dolazi sa 1400 metara dubine i slana je, što čini odlazak u ovu banju jedinstvenim iskustvom. Na svom putu ka površini voda prolazi kroz različite slojeve stena čime postaje obogaćena mineralima. Voda sadrži natrijum, jod, sulfat, brom i mnoge druge minerale koji unapređuju zdravlje. Temperatura vode, pri izlasku na površinu je 72 stepena, a pri hlađenju dolazi na temperaturu od 30 do 35 stepeni.

Voda ima miris joda i fenola, ali se na to može navići za nekoliko minuta.

Jezero, pored mnogo minerala, sadrži i 21-22 grama soli po litru. Na osnovu sastava vode, banja je dobila sertifikat lekovite. Topla, slana voda pomaže u očuvanju i održavanju zdravlja, doprinoseći podizanju imunog sistema. Takođe, voda ima izuzetna svojstva i u lečenju raznih bolesti.

Pačirska banja ima jezero površine 2.000 kvadratnih metara, a otvorena su i dva bazena u zatvorenom prostoru koja su dostupna i zimi. Imaju oblik malih jezera, a dubina vode se povećava ka sredini i dostiže 1,70. Dno je pokriveno oblim kamenjem koje izuzetno prija stopalima pri hodu u vodi

Svima koji su zainteresovani za lečenje i uživanje,  od pre nekoliko dana,na raspolaganju je 700 kvadratnih metara natkrivenog prostora u kojem se nalaze dva bazena sa ukupno oko 200 kvadrata. Kupači željni slane lekovite termalne vode dolaze iz svih krajeva Vojvodine.

Svi oni koji se umesto odlaska u mađarske banje odluče za Pačir, neće samo izbeći duži put i čekanje na granici, već mogu i da uštede. Ulaznica za odrasle je 300, a decu 200 dinara, a posle 17 časova je cena ulaznice 150 dinara. Bazeni su otvoreni svakim danom, uključujuči i subote, nedelje i praznike u vremenu od 11 do 19 časova. Osim kupališta, gostima je na raspolaganju i brza hrana gde mogu da naruče palačinke, uštipke i pomfrit.

Razvoj se ovim neće završiti već će uskoro biti postavljena i sauna. Namera je da Pačir postane banjsko mesto jer bi celo selo i meštani mogli da opstanu zahvaljujući turizmu.

PROSPERITATI- NAJVEĆE INTERESOVANJE ZA KUPOVINU NOVE OPREME U BAČKOJ TOPOLI

VELIKO INTERESOVANJE ZA NOVAC KOJI DODELJUJE MADJARSKA FONDACIJA PROSPERITATI. MNOGI ŽELE SOPSTVENO PREDUZEĆE U BAČKOJ TOPOLI.
Na novom konkursu fondacije „Prosperitati” pomoć mogu da dobiju snabdevači poljoprivrednih integratora, oni koji proizvode i prodaju svoje domaće proizvode, te oni koji žele da osnuju preduzeće i početnici u preduzetništvu. Balint Juhas, šef kancelarije fondacije „Prosperitati” rekao je: „Objavili smo osam konkursa. Od toga, pet konkursa je za integratore, odnosno za poljoprivredne proizvođače koji imaju ugovore sa integratorima. Raspisali smo konkurse za kupovinu opreme, i mislim da će za to biti najveće interesovanje. Do januara oko 4500 poljoprivrednika je iskazalo interesovanje. Osim toga, raspisali smo konkurs i za proizvodnju domaćih proizvoda i njihovu prodaju, a imamo i konkurs za podršku  početnicima u preduzetništvu.”
Rukovodioci fondacije smatraju važnim pripremu start-up preduzetnika za izazove. Zbog toga oni koji će se kvalifikovati za podršku fondacije, moraće odslušati jednogodišnju obuku. “Knjidovođstvo, pravni poslovi, razlika između poslovnih formi, troškovi, planiranje prihoda… Takve i slične stvari treba da se savladaju u interesu što bolje pripreme za pokretanje poslovanja i razvoja istog. Tokom 40-satne obuke kandidati će savladati osnove upravljanja preduzećem“ – objašnjava upravitelj Fondacije Prosperitati Balint Juhas.
O detaljima novog konkursnog kruga informacije se mogu naći na internet stranici www.prosperitati.rs

BAČKA TOPOLA – SPAS, OD 30 TONA OTPADA, SA ULICA

Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Bačkoj Topoli godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završilo bi oko 33,5 tona tona plastične, takozvane PET ambalaže da nema lokalnog sakupljača pet ambalaže. Jedinstven primer doprinosa radu,  za srpske fabrike za reciklažu, koje zbog manjka organizovanog sakupljanja ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju.

Bačka Topola učinila je korak više od ostalih zahvaljujući entuzijazmu i prepoznavanju načina, da se zaradi, jednog preduzetnika koji uspešno spašava od dugogodišnjeg zagadjenja, ulica, vodotokova i poljoprivrednog zemljišta sakupljajući preko 30 tona pet ambalaže, godišnje.

N nivou Srbije na otpadu završi oko 50.000 tona ovoga otpada pa se , po uzoru na zemlje iz okruženja namerava pomaći , problem zagadjenja , sa mrtve tačke. Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali bio, motiviše ljude da svoj ambalažni otpad sakupe i predaju na reciklažu. U proseku, države Evrope koje imaju ovakav sistem, po rečima Kristine Cvejanov, predsednice Asocijacije, sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih boca i limenki.

Da kod nas već postoje oni koji su otkrili korist od limenki, pokazuju oglasne stranice na internetu, u kojima se nudi 200 aluminijumskih limenki za 900 dinara. Doduše, one ne završavaju kod reciklera, već se od njih sklapaju solarni kolektori za grejanje stanova koje je neki inovator pre dve-tri godine stavio u službu štednje energije – kada ima sunca

Zvuči paradoksalno da su, uprkos činjenici da su tokom cele godine šume, travnjaci, reke i priobalje zasuti bocama, konzervama, staklom i kesama, naše fabrike za reciklažu zbog nedovoljno razvijenog sistema sakupljanja ambalažnog otpada primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju.

Bačka Topola ne može se mnogo čime pohvaliti ali primorom vrednog preduzetnika sakupljača pet ambalaže , može. Bez njega preko 30 tona plastičnih flaša bilo bi na ulicama…

BAČKA TOPOLA- LANSERI SPREMNI, RAKETA VIŠE NEGO IKAD, SPREMNI ZA “OKRŠAJE”

Sezona odbrane od grada traje šest meseci, od 15. aprila do 15. oktobra, i za taj period strelci od države dobijaju mesečnu naknadu koja iznosi 4.000 dinara i nije povećavana već duži niz godina.

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, koji sprovodi odbranu od grada, na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.  Pre toga uobičajeno ,  su organizovali po opštinama seminare za strelce, obavezne lekarske preglede i obuku.

– U okviru redovne pripreme za protivgradnu sezonu strelci su prošli obavezni lekarski pregled, upoznati su sa uslovima rada i potpisali su ugovore o angažovanju za novu sezonu. To su uobičajene aktivnosti koje se na ovom terenu rade od 2001. godine – kaže diplomirani meteorolog Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra Bajša.

Predstavnik Radarskog centra Bajša je pohvalio lokalnu samoupravu u Odžacima što je izdvojila sredstva za nabavku protivgradnih raketa, napomenuvši da je i Pokrajina ove godine obezbedila značajna sredstva za kupovinu više od 1.300 raketa koje će biti raspodeljene na tri poligona koja pokrivaju teritoriju Vojvodine.

– Za operativan rad protivgradnih stanica neophodno je da svaka stanica bude opremljena sa 12 raketa. U predstojećoj sezoni svaka stanica za početak bi trebalo da bude opremljena sa devet raketa, što je broj koji odavno nismo imali na početku sezone – dodaje Stojanović.

 

Zna se da najviše štete usevima može da nanese grad, pa je opremanje protivgradnih stanica jedan od važnih zadataka lokalnih samouprava.

Strelci su, objašnjavaju poznavaoci ove oblasti, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovorom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i opštinom, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po naređenju dejstvuju, dodao je on.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

BAČKA TOPOLA – SVAKI DESETI STANOVNIK KORISNIK SOCIJANE POMOĆI, SVAKI PEDESETI NA NARODNOM KAZANU

Pred odbornike Skupštine opštine Bačka Topola, danas je  izneta zabrinjavajuća statistika. Prosečne plate zaposlenih u proseku su niže od republičkog proseka za 7.800 dinara (Bačka Topola 39.959- Srbija 47 893). Penzionera je  7600, dok u bačkotopolskoj opštini radi 7934 čoveka. Nezaposlenih je preko 2000. Gotovo 4000 je korisnika socijalne pomoći. Više od 1000 lica, u godini, je koristilo jednokratnu novčanu pomoć. Uz ovo i podatak, da pomoć, traže lica  oko 40 godina, bez posla i mogućnosti da zarade na bilo koji način. Reč je o kategoriji, kojoj je u trenutku bilo-biti ili ne biti. Na narodnom kazanu, koji organizuje Crveni krst,  više je od 600 ljudi I  170 dece obezbedjuje topli obrok

“Narodna kuhinja radi od novembra do aprila. Naš zadatak je da u saradnji sa opštinom obezbedimo topli obok, za sve bez mogućnosti prehrane , tokom zimskih meseci. Lokalna samouprava u tu namenu izdvaja 3,4 miliona dinara a dobijamo i pomoć Crvenog krsta Srbije, u namirnicama. Za decu hranu obezbedjujemo preko lokalnih škola a za odrasle iz centrane kuhinje distribuiramo hranu, na nekoliko punktova u Bačkoj Topoli i gotovo sva naselja u opštini”-kaže Tibor Leštar, predsednik CK Bačke Topole.

Miladin Nešić, lokalni zaštitnik prava i interesa gradjana, navodi da najveći broj problema, kada se radi o pravnoj pomoći, nastaje kao posledica, socijalno-ekonomskog stanja gradjana nastalih kao problem iz radnog odnosa ili penzisko invalidskog osiguranja.

Odbornik, dr Peter Červenak objašnjava , da dugoročna “politika” privrednika bačkotopolske opštine, da isplaćuju “minimalac” stvara i generacije , kako zaposlenih tako i penyionera, koji nemaju dovoljno za goli život. Opšminje inspekciske organe da sivoj ekonomiji moraju stati na put jer se na taj način “fabrikuju” socijalni slučajevi, čak i medju onima koji rade.

Odbornik, profesorRadovan Gardašević napominje da svake godine iz srednjih škola izlazi preko 100 kvalifikovanih srednjočkolaca. Tvrdi , na osnovu razgovora sa učenicima, 80 posto odlazi u inostranstvo, 10 posto odlazi na fakultet. Ukazuje, da problem nastaje kad onih preostalih 10 posto, nemaju gde da se zaposle. Apeluje na otvaranje fleksibilnih firmi , sa manjim brojem ljudi, koji će obezbediti egzistenciju, onima koji ostaju.

Zamerili su odbornici opštinskom  Programu mera aktivne politike zapošljavanja, koji se sveo na javne radove, kao glavni izvor , novih radnih mesta. Lokalna samouprava inače je predvidela 7 miliona akcionim planom zapošljavanja.

 

BAČKA TOPOLA- UZBUNA, RAMPA ZA INOSTRANSTVO I DALJE OTVORENA

Bačka Topola je izmedju dva poslednja popisa stanovništva izgubila oko 10.000 stanovnika ili 1000 godišnje. Besposlica i borba za goli život te veci mortalitet od nataliteta uz ekonomski slom dodatno ubrzavaju napuštanje ove , nekada “ekonomske i životne oaze” na severu Bačke.

Nezaposlenost, ekonomska nesigurnost i nedostatak jasne perspektive za budućnost razlozi su zbog se sve više mladih iz oštine Bačka Topola seli u Mađarsku ili neku drugu zemlju Evropske unije, pokazali su rezulati ankete “BT PUBLIC NEWS” Rezultat te akete, radjene  na uzorku od 1000 mladih, je pokazao da su najveći pokretači za migraciju: ekonomska nesigurnost i nezaposlenost. Takođe, vrlo često, mladi iz Bačke Topole, odlaze zbog obrazovanja. Pošto je ovde mađarsko stanovništvo brojno, mladi se često odlučuju da na školovanje odu u Mađarsku, a nakon studija često ne osećaju potrebu da se vrate u rodni grad.

Nema preciznih podataka na nivou opštine,  koliko je ljudi u poslednje vreme spakovalo kofere i otišlo u inostranstvo privremeno ili zauvek.Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine, prema objavljenim podacima, iselilo oko 300.000 ljudi. Prosečan broj emigranata iz Srbije u razvijene države od 2004. do 2013. je godišnje iznosio 26.000, da bi već 2014. dostigao čak 58.000. Nije isključeno da taj broj i dalje raste, ali noviji podaci još nisu objavljeni. Na bazi ove  računice Bačku Topolu je u ovom periodu napustilo 2000 ljudi . Najveći broj pripada starosnoj kategoriji od 25 do 44 godine, a dominiraju tridesetogodišnjaci, od kojih svaki četvrti ima visoku ili višu školu.

Interesovanje za konkurse u okviru programa za razvoj vojvođanske privrede, koji sa oko 160 miliona evra finansira Vlada Mađarske, već sada prevazilazi očekivanja, rekao je, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. On je ponovio da je osnovni cilj programa da se pruži podrška vojvođanskim Mađarima koji žele da ostanu i privređuju u Srbiji. Ovo je samo delimično zaustavilo odlazak u inostranstvo jer madjarski državljani u Vojvodini obilato koriste dvojno državljanstvo od kojih je jedno evropsko i obezbedjuje lakši put do radnog mesta u državama Evropske Unije pa odlaze u potrazi za boljim životom, pre svega u Austriju i Nmeačku.

Da će se migracija ka Nemačkoj nastaviti, svedoči procena Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena, prema kojoj će do 2035. ova država morati da “uveze” čak 32 miliona imigranata kako bi oni svojim radom izdržavali sve starije nemačko stanovništvo.

Eto nove šanse za mlade iz Bačke Topole. Eto i razmišljanja za političke strukture, koje vode opštinu. Rezultat ove utakmice izmedju Nemačke i Srbije, odnosno malenkosti Bačke Topole,  sigurno neće biti predmet kladionica. Svak ko bi odigrao nešto drugo, sem keca, smatrao bi se, da je sa uma sišao. Velika je razlika izmedju 2000 evra mesečno, za redovno radno vreme i ovde najčešće plate od 200 evra. Starija kategorija , posebno žena, starijih od 40 godina u Bačkoj Topoli nema nikakve šanse,izgubljene su u vremenu i prostoru, za bilo kakav posao a u Nemačkoj , kao gerento domaćice zaradjuju i do 1500 evra.Ovo je priča iz ugla Bačke Topole ali, na žalost, priča se u gotovo u svakoj od 150 opština u Srbiji.