Category: Privreda

PAČIRSKA BANJA OTVORILA “ZATVORENE ” BAZENE

U neposrednoj blizini  Bačke Topole, nalazi se Pačirska banja, prelepo uređeno kupalište sa termalnom vodom jedinstvenu Vojvodini ..

Topla voda u Pačiru dolazi sa 1400 metara dubine i slana je, što čini odlazak u ovu banju jedinstvenim iskustvom. Na svom putu ka površini voda prolazi kroz različite slojeve stena čime postaje obogaćena mineralima. Voda sadrži natrijum, jod, sulfat, brom i mnoge druge minerale koji unapređuju zdravlje. Temperatura vode, pri izlasku na površinu je 72 stepena, a pri hlađenju dolazi na temperaturu od 30 do 35 stepeni.

Voda ima miris joda i fenola, ali se na to može navići za nekoliko minuta.

Jezero, pored mnogo minerala, sadrži i 21-22 grama soli po litru. Na osnovu sastava vode, banja je dobila sertifikat lekovite. Topla, slana voda pomaže u očuvanju i održavanju zdravlja, doprinoseći podizanju imunog sistema. Takođe, voda ima izuzetna svojstva i u lečenju raznih bolesti.

Pačirska banja ima jezero površine 2.000 kvadratnih metara, a otvorena su i dva bazena u zatvorenom prostoru koja su dostupna i zimi. Imaju oblik malih jezera, a dubina vode se povećava ka sredini i dostiže 1,70. Dno je pokriveno oblim kamenjem koje izuzetno prija stopalima pri hodu u vodi

Svima koji su zainteresovani za lečenje i uživanje,  od pre nekoliko dana,na raspolaganju je 700 kvadratnih metara natkrivenog prostora u kojem se nalaze dva bazena sa ukupno oko 200 kvadrata. Kupači željni slane lekovite termalne vode dolaze iz svih krajeva Vojvodine.

Svi oni koji se umesto odlaska u mađarske banje odluče za Pačir, neće samo izbeći duži put i čekanje na granici, već mogu i da uštede. Ulaznica za odrasle je 300, a decu 200 dinara, a posle 17 časova je cena ulaznice 150 dinara. Bazeni su otvoreni svakim danom, uključujuči i subote, nedelje i praznike u vremenu od 11 do 19 časova. Osim kupališta, gostima je na raspolaganju i brza hrana gde mogu da naruče palačinke, uštipke i pomfrit.

Razvoj se ovim neće završiti već će uskoro biti postavljena i sauna. Namera je da Pačir postane banjsko mesto jer bi celo selo i meštani mogli da opstanu zahvaljujući turizmu.

PROSPERITATI- NAJVEĆE INTERESOVANJE ZA KUPOVINU NOVE OPREME U BAČKOJ TOPOLI

VELIKO INTERESOVANJE ZA NOVAC KOJI DODELJUJE MADJARSKA FONDACIJA PROSPERITATI. MNOGI ŽELE SOPSTVENO PREDUZEĆE U BAČKOJ TOPOLI.
Na novom konkursu fondacije „Prosperitati” pomoć mogu da dobiju snabdevači poljoprivrednih integratora, oni koji proizvode i prodaju svoje domaće proizvode, te oni koji žele da osnuju preduzeće i početnici u preduzetništvu. Balint Juhas, šef kancelarije fondacije „Prosperitati” rekao je: „Objavili smo osam konkursa. Od toga, pet konkursa je za integratore, odnosno za poljoprivredne proizvođače koji imaju ugovore sa integratorima. Raspisali smo konkurse za kupovinu opreme, i mislim da će za to biti najveće interesovanje. Do januara oko 4500 poljoprivrednika je iskazalo interesovanje. Osim toga, raspisali smo konkurs i za proizvodnju domaćih proizvoda i njihovu prodaju, a imamo i konkurs za podršku  početnicima u preduzetništvu.”
Rukovodioci fondacije smatraju važnim pripremu start-up preduzetnika za izazove. Zbog toga oni koji će se kvalifikovati za podršku fondacije, moraće odslušati jednogodišnju obuku. “Knjidovođstvo, pravni poslovi, razlika između poslovnih formi, troškovi, planiranje prihoda… Takve i slične stvari treba da se savladaju u interesu što bolje pripreme za pokretanje poslovanja i razvoja istog. Tokom 40-satne obuke kandidati će savladati osnove upravljanja preduzećem“ – objašnjava upravitelj Fondacije Prosperitati Balint Juhas.
O detaljima novog konkursnog kruga informacije se mogu naći na internet stranici www.prosperitati.rs

BAČKA TOPOLA – SPAS, OD 30 TONA OTPADA, SA ULICA

Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Bačkoj Topoli godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završilo bi oko 33,5 tona tona plastične, takozvane PET ambalaže da nema lokalnog sakupljača pet ambalaže. Jedinstven primer doprinosa radu,  za srpske fabrike za reciklažu, koje zbog manjka organizovanog sakupljanja ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju.

Bačka Topola učinila je korak više od ostalih zahvaljujući entuzijazmu i prepoznavanju načina, da se zaradi, jednog preduzetnika koji uspešno spašava od dugogodišnjeg zagadjenja, ulica, vodotokova i poljoprivrednog zemljišta sakupljajući preko 30 tona pet ambalaže, godišnje.

N nivou Srbije na otpadu završi oko 50.000 tona ovoga otpada pa se , po uzoru na zemlje iz okruženja namerava pomaći , problem zagadjenja , sa mrtve tačke. Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali bio, motiviše ljude da svoj ambalažni otpad sakupe i predaju na reciklažu. U proseku, države Evrope koje imaju ovakav sistem, po rečima Kristine Cvejanov, predsednice Asocijacije, sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih boca i limenki.

Da kod nas već postoje oni koji su otkrili korist od limenki, pokazuju oglasne stranice na internetu, u kojima se nudi 200 aluminijumskih limenki za 900 dinara. Doduše, one ne završavaju kod reciklera, već se od njih sklapaju solarni kolektori za grejanje stanova koje je neki inovator pre dve-tri godine stavio u službu štednje energije – kada ima sunca

Zvuči paradoksalno da su, uprkos činjenici da su tokom cele godine šume, travnjaci, reke i priobalje zasuti bocama, konzervama, staklom i kesama, naše fabrike za reciklažu zbog nedovoljno razvijenog sistema sakupljanja ambalažnog otpada primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju.

Bačka Topola ne može se mnogo čime pohvaliti ali primorom vrednog preduzetnika sakupljača pet ambalaže , može. Bez njega preko 30 tona plastičnih flaša bilo bi na ulicama…

BAČKA TOPOLA- LANSERI SPREMNI, RAKETA VIŠE NEGO IKAD, SPREMNI ZA “OKRŠAJE”

Sezona odbrane od grada traje šest meseci, od 15. aprila do 15. oktobra, i za taj period strelci od države dobijaju mesečnu naknadu koja iznosi 4.000 dinara i nije povećavana već duži niz godina.

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, koji sprovodi odbranu od grada, na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.  Pre toga uobičajeno ,  su organizovali po opštinama seminare za strelce, obavezne lekarske preglede i obuku.

– U okviru redovne pripreme za protivgradnu sezonu strelci su prošli obavezni lekarski pregled, upoznati su sa uslovima rada i potpisali su ugovore o angažovanju za novu sezonu. To su uobičajene aktivnosti koje se na ovom terenu rade od 2001. godine – kaže diplomirani meteorolog Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra Bajša.

Predstavnik Radarskog centra Bajša je pohvalio lokalnu samoupravu u Odžacima što je izdvojila sredstva za nabavku protivgradnih raketa, napomenuvši da je i Pokrajina ove godine obezbedila značajna sredstva za kupovinu više od 1.300 raketa koje će biti raspodeljene na tri poligona koja pokrivaju teritoriju Vojvodine.

– Za operativan rad protivgradnih stanica neophodno je da svaka stanica bude opremljena sa 12 raketa. U predstojećoj sezoni svaka stanica za početak bi trebalo da bude opremljena sa devet raketa, što je broj koji odavno nismo imali na početku sezone – dodaje Stojanović.

 

Zna se da najviše štete usevima može da nanese grad, pa je opremanje protivgradnih stanica jedan od važnih zadataka lokalnih samouprava.

Strelci su, objašnjavaju poznavaoci ove oblasti, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovorom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i opštinom, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po naređenju dejstvuju, dodao je on.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

BAČKA TOPOLA – SVAKI DESETI STANOVNIK KORISNIK SOCIJANE POMOĆI, SVAKI PEDESETI NA NARODNOM KAZANU

Pred odbornike Skupštine opštine Bačka Topola, danas je  izneta zabrinjavajuća statistika. Prosečne plate zaposlenih u proseku su niže od republičkog proseka za 7.800 dinara (Bačka Topola 39.959- Srbija 47 893). Penzionera je  7600, dok u bačkotopolskoj opštini radi 7934 čoveka. Nezaposlenih je preko 2000. Gotovo 4000 je korisnika socijalne pomoći. Više od 1000 lica, u godini, je koristilo jednokratnu novčanu pomoć. Uz ovo i podatak, da pomoć, traže lica  oko 40 godina, bez posla i mogućnosti da zarade na bilo koji način. Reč je o kategoriji, kojoj je u trenutku bilo-biti ili ne biti. Na narodnom kazanu, koji organizuje Crveni krst,  više je od 600 ljudi I  170 dece obezbedjuje topli obrok

“Narodna kuhinja radi od novembra do aprila. Naš zadatak je da u saradnji sa opštinom obezbedimo topli obok, za sve bez mogućnosti prehrane , tokom zimskih meseci. Lokalna samouprava u tu namenu izdvaja 3,4 miliona dinara a dobijamo i pomoć Crvenog krsta Srbije, u namirnicama. Za decu hranu obezbedjujemo preko lokalnih škola a za odrasle iz centrane kuhinje distribuiramo hranu, na nekoliko punktova u Bačkoj Topoli i gotovo sva naselja u opštini”-kaže Tibor Leštar, predsednik CK Bačke Topole.

Miladin Nešić, lokalni zaštitnik prava i interesa gradjana, navodi da najveći broj problema, kada se radi o pravnoj pomoći, nastaje kao posledica, socijalno-ekonomskog stanja gradjana nastalih kao problem iz radnog odnosa ili penzisko invalidskog osiguranja.

Odbornik, dr Peter Červenak objašnjava , da dugoročna “politika” privrednika bačkotopolske opštine, da isplaćuju “minimalac” stvara i generacije , kako zaposlenih tako i penyionera, koji nemaju dovoljno za goli život. Opšminje inspekciske organe da sivoj ekonomiji moraju stati na put jer se na taj način “fabrikuju” socijalni slučajevi, čak i medju onima koji rade.

Odbornik, profesorRadovan Gardašević napominje da svake godine iz srednjih škola izlazi preko 100 kvalifikovanih srednjočkolaca. Tvrdi , na osnovu razgovora sa učenicima, 80 posto odlazi u inostranstvo, 10 posto odlazi na fakultet. Ukazuje, da problem nastaje kad onih preostalih 10 posto, nemaju gde da se zaposle. Apeluje na otvaranje fleksibilnih firmi , sa manjim brojem ljudi, koji će obezbediti egzistenciju, onima koji ostaju.

Zamerili su odbornici opštinskom  Programu mera aktivne politike zapošljavanja, koji se sveo na javne radove, kao glavni izvor , novih radnih mesta. Lokalna samouprava inače je predvidela 7 miliona akcionim planom zapošljavanja.

 

BAČKA TOPOLA- UZBUNA, RAMPA ZA INOSTRANSTVO I DALJE OTVORENA

Bačka Topola je izmedju dva poslednja popisa stanovništva izgubila oko 10.000 stanovnika ili 1000 godišnje. Besposlica i borba za goli život te veci mortalitet od nataliteta uz ekonomski slom dodatno ubrzavaju napuštanje ove , nekada “ekonomske i životne oaze” na severu Bačke.

Nezaposlenost, ekonomska nesigurnost i nedostatak jasne perspektive za budućnost razlozi su zbog se sve više mladih iz oštine Bačka Topola seli u Mađarsku ili neku drugu zemlju Evropske unije, pokazali su rezulati ankete “BT PUBLIC NEWS” Rezultat te akete, radjene  na uzorku od 1000 mladih, je pokazao da su najveći pokretači za migraciju: ekonomska nesigurnost i nezaposlenost. Takođe, vrlo često, mladi iz Bačke Topole, odlaze zbog obrazovanja. Pošto je ovde mađarsko stanovništvo brojno, mladi se često odlučuju da na školovanje odu u Mađarsku, a nakon studija često ne osećaju potrebu da se vrate u rodni grad.

Nema preciznih podataka na nivou opštine,  koliko je ljudi u poslednje vreme spakovalo kofere i otišlo u inostranstvo privremeno ili zauvek.Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine, prema objavljenim podacima, iselilo oko 300.000 ljudi. Prosečan broj emigranata iz Srbije u razvijene države od 2004. do 2013. je godišnje iznosio 26.000, da bi već 2014. dostigao čak 58.000. Nije isključeno da taj broj i dalje raste, ali noviji podaci još nisu objavljeni. Na bazi ove  računice Bačku Topolu je u ovom periodu napustilo 2000 ljudi . Najveći broj pripada starosnoj kategoriji od 25 do 44 godine, a dominiraju tridesetogodišnjaci, od kojih svaki četvrti ima visoku ili višu školu.

Interesovanje za konkurse u okviru programa za razvoj vojvođanske privrede, koji sa oko 160 miliona evra finansira Vlada Mađarske, već sada prevazilazi očekivanja, rekao je, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. On je ponovio da je osnovni cilj programa da se pruži podrška vojvođanskim Mađarima koji žele da ostanu i privređuju u Srbiji. Ovo je samo delimično zaustavilo odlazak u inostranstvo jer madjarski državljani u Vojvodini obilato koriste dvojno državljanstvo od kojih je jedno evropsko i obezbedjuje lakši put do radnog mesta u državama Evropske Unije pa odlaze u potrazi za boljim životom, pre svega u Austriju i Nmeačku.

Da će se migracija ka Nemačkoj nastaviti, svedoči procena Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena, prema kojoj će do 2035. ova država morati da “uveze” čak 32 miliona imigranata kako bi oni svojim radom izdržavali sve starije nemačko stanovništvo.

Eto nove šanse za mlade iz Bačke Topole. Eto i razmišljanja za političke strukture, koje vode opštinu. Rezultat ove utakmice izmedju Nemačke i Srbije, odnosno malenkosti Bačke Topole,  sigurno neće biti predmet kladionica. Svak ko bi odigrao nešto drugo, sem keca, smatrao bi se, da je sa uma sišao. Velika je razlika izmedju 2000 evra mesečno, za redovno radno vreme i ovde najčešće plate od 200 evra. Starija kategorija , posebno žena, starijih od 40 godina u Bačkoj Topoli nema nikakve šanse,izgubljene su u vremenu i prostoru, za bilo kakav posao a u Nemačkoj , kao gerento domaćice zaradjuju i do 1500 evra.Ovo je priča iz ugla Bačke Topole ali, na žalost, priča se u gotovo u svakoj od 150 opština u Srbiji.

 

BAČKA TOPOLA – “KRIVAJA” DIGITALIZOVALA FARMU

Predsednica vlade Ana Brnabić otvorila je danas prvu digitalnu farmu u Srbiji i regionu, u Krivaji kod Bačke Topole, koja će poljoprivrednicima omogućiti da besplatno i “iz prve ruke” nauče kako da smanje rizike u proizvodnji, troše manje vode i đubriva i ulože manje sredstava, a dobiju veće prinose.

Premijerka je poručila da otvaranje digitalne farme pokazuje da je Srbija lider u regionu i da može da postane lider u Evropi kada je reč o digitalizaciji i novim tehnologijama u poljoprivredi.

“To danas vidimo, ali da bismo zadržali lidersku poziciju moramo da trčimo brzo, najbrže što možemo”, rekla je Brnabić.

U tom smislu, navela je da se što pre mora izgraditi zgrada Insituta “BioSens”, koji će biti evropski centar naučne izvrsnosti.

Za to će, dodala je, vlada uložiti 14 miliona evra, dodajući da je važno da se završi projektna dokumentacija i što pre krene gradnja koja će se završiti u što kraćem roku.

Takođe, navela je da je važno povezati baze podataka u poljoprivredi da bi se donosile efikasne odluke na bazi svih informacija.

Zato je vlada donela zaključak da osnuje radnu grupu, na čijem je čelu ministar poljoprivrede koja će na tome raditi sa “Biosensom”, dodala je premijerka.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je poljoprivreda u Srbiji važan pokretač i faktor razvoja, te da je u prethodnih šest-sedam godina izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije udvostručen.

Kako je rekao, EU je danas veliki investitor, trgovinski partner i donator Srbije i nastaviće da joj pruža podršku u procesu reformi na putu evropskih integracija, ali i za dobrobit ekonomije i građana Srbije.

Unija će, dodao je, nastaviti da pruža podršku Srbiji u inovacijama, kroz projekat “Horizons 2020”, kao i podršku srpskoj poljoprivredi kroz IPARD program, kojim će se obezbediti 175 miliona evra podrške.

Digitalnu farmu je osmislio Institut “BioSens”iz Novog Sada, u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačem “Krivaja”, u okviru projekta ANTARES, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Republike Srbije.

Fabrici je podvukao da je upravo projekat Antares, koji obuhvata dva najznačajnija sektora – IT i poljoprivredu, primer dobre saradnje Srbije i EU.

“Ovaj projekat EU i Vlada Srbije zajednički finansiraju sa 28 miliona evra, a cilj je da ‘BioSens’ postane naučni centar izuzetnosti koji će se baviti uspešno sa dva sektora i biti regionalni centar koji će okupljati poljoprivrednike, start ap kompanije, stručnjake u saradnji u ovim oblastima”, istakao je Fabrici.

Na farmi će poljoprivrednici moći da nauče kako nove tehnologije mogu da im pomognu da unaprede proizvodnju, od pripreme zemljišta, setve, navodnjavanja, ishrane bilja, do žetve i radova na pripremi naredne sezone.

Takođe, moći će da se informišu i o primeni dronova koji mapiraju teren, prate rast kultura, otkrivaju bolesti useva, jer kada se usevi posmatraju iz vazduha, vide se delovi parcele koji lošije napreduju, pa se mogu sprovesti lokalne mere.

Farma ima fizički deo – savremenu opremu, alate i mehanizaciju, ali i virtuelni, koji je, platforma AgroSens za praćenje useva koju poljoprivrednici koriste od oktobra.

Kroz tu platformu poljoprivrednicima su besplatno dostupni satelitski snimci Evropske svemirske agencije iz koje se na svakih pet dana može dobiti snimak parcele, na osnovu kojeg istraživači sa “BioSens” instituta daju izveštaj o stanju useva.

Može se, takođe, dobiti i vrlo precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju, kao i meteo podaci o tome koliko je vode akumulirano na parceli.

BAČKA TOPOLA- “PROSPERITATI”,BAČKOTOPOLČANIMA, 529 MILIONA

BAČKA TOPOLA -Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

Preko četiri hiljade poljoprivrednih mašina, traktora i priključnih alata na poljima Vojvodine nosi nalepnicu „Prosperitati” koja označava da su kupljeni iz donacije mađarske vlade. To je samo deo onoga što je urađeno u poslednje dve godine, a predstoji još treća godina realizacije programa Fondacije „Prosperitati” čiji će ukupan bilans biti: 200 miliona evra novca mađarske vlade raspodeljeno kroz bespovratne donacije ili kreditne podsticaje za, kako se procenjuje, 15.000 domaćinstava u Vojvodini.

Program pomoći mađarske vlade sunarodnicima preko granice, jedan od uslova za konkurisanje jeste dvojno državljanstvo, predstavljen je krajem 2015. godine, a njegovo ostvarivanje krenulo je kao pilot-projekat u Vojvodini januara 2016. godine. Fondacije „Prosperitati”, posredstvom koje se ova pomoć realizuje, početna suma od 160 miliona evra (50 milijardi forinti) nakon dobrih iskustava povećana je na preko 200 miliona evra.

Program donacije, madjarske vlade preko Fondacije “PROSPERITATI”, da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači u punom smislu reči uživaju bačkotopolske firme, “SAT TRAKT” pomognut sa 288 miliona, “EM KOMERC” sa 117 , CAPRIOLO sa 74 miliona  i “SILA” sa 50 miliona dinara.

. Od ukupno 36 pristiglih projekata, prihvaćeno je 10 u poljoprivredi i 13 u privredi. Prihvaćeni projekti u poljoprivredi imaju obavezu da ostvare integraciju, objašnjava Balit Juhas rukovodilac Fondacije “Prosperitati” i dodaje da je reč  o velikim proizvođačima sposobnim da imaju zaokružen proces proizvodnje od uzgoja do prerade i plasmana. Ukupna vrednost ovih investicija je 10 milijardi dinara. Juhas dodaje da je poslednjih dana 2017. godine zaključen i konkurs za srednja preduzeća i gazdinstva, gde je vrednost ulaganja do pola miliona evra, i tu očekuju investicije u ukupnoj visini od 20 miliona evra te da ćeu sledećem koraku biti raspisan konkurs za male proizvođače, koji će biti dobavljači velikih proizvođača, prerađivača, integratora.

„Na taj način ćemo zaokružiti razvojni ciklus i povezati ljude, što smatramo da je izuzetno bitno, u vrednosnu vertikalu. Ne može da se dogodi da razvijemo kapacitete, a da nemamo dobavljače, krenuli smo od malih proizvođača do velikih, integrisanih sistema. Očekujemo i povezivanje sa oko 4.300 dobavljača i gledamo da svima pomognemo da se razviju u tom vrednosnom lancu”, kaže Juhas.

MADJARSKA DELEGACIJA U BAČKOJ TOPOLI-“PROSPERITATI” ULAŽE U CAPRIOLO I EM KOMERC

Mađarska delegacija i predstavnici fondacije Prosperitati posetili su firme Kapriolo i EM Komerc koje su dobile podršku ovog razvojnog fonda.U poseti firmama Kapriolo i EM Komerc bio je lider fondacije Prosperitati Balint Juhas koji je rekao da su tokom dana posetili više firmi koje su otvaraju nova radna mesta. U delegaciji su bili i zamenik ministra u vladi Mađarske Levente Mađar, generalni konzul Republike Mađarske u Subotici Janoš Babić, ambasador Atila Pinter te predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Firma za proizvodnju bicikla Kapriolo trenutno zapošljava 150 radnika, a nakon nove investicije će to porasti na oko 180 zaposlenih. Vlasnik Lajoš Brindza kaže da su kupili liniju za proizvodnju točkova i obruča, te da će izgraditi hale i skladišta za sirovine i gotove proizvode. Nadalje će sagraditi farbaru kako bi odgovorili zahtevima zapadnog tržišta.

U neposrednom susedstvu je i fabrika EM Komerc koja je do sada pravila ploče za nameštaj, ali prave i unikatni nameštaj, što bi želeli da nastave da razvijaju. Direktor Lajoš Đantar kaže da su im potrebne savremene mašine kako bi proizvodnja većih količina bila isplativa, te da planiraju izgradnju nove fabrike sa najsavremenijom tehnologijom.

Rukovodilac fondacije Prosperitati je izrazio zadovoljstvo zbog realizovanih, kao i investicija koje su u toku. Rekao je da na ove firme može da bude ponosna celokupna vojvođanska mađarska zajednica.

STRUČNA PRAKSA UZ NADOKNADU OD 20.000 DINARA

Projekat nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“ u saradnji sa Nacionalnim udruženjem Serbia Organika objavio je javni poziv za obavljanje stručne prakse iz oblasti organske poljoprivrede i prehrambene tehnologije po principima organske proizvodnje.
Cilj prakse je, sticanje potrebnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade i osposobljavanje za obavljanje poslova u sektoru organske proizvodnje.
“Program stručne prakse je namenjen mladim, nezaposlenim licima do 35 godine starosti koji su:
diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu (smer organska poljoprivreda/ekološka poljoprivreda, voćarstvo/vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, opšta agronomija, stočarstvo – zootehnika, fitomedicina i prehrambena tehnologija) ili Tehnološkom fakultetu (smer prehrambena biotehnologija i prehrambeno inženjerstvo) ili na poslednjoj godini osnovnih ili master studija gore pomenutih fakulteta i studijskih programa/smerova. ” kaže Helena Mearoš, iz opsinskog veća Bačke Topole
Na konkurs mogu da se prijave svi oni koji ispunjavaju su  državljani Republike Srbije,
da imaju manje od 35 godina, da su nezaposleni,da su završili ili završavaju neki od navedenih fakulteta i studijskih programa,da nisu imali radno iskustvo u oblasti organske i prehrambene tehnologije,da su spremni za sticanje novih znanja i veština, da su motivisani i spremni za rad u ovoj oblasti, piše u programu
“Odabranim kandidatima program stručne prakse nudi priliku za sticanje praktičnih znanja i veština iz oblasti organske proizvodnje i prerade u sektoru organske proizvodnje kod poslodavaca koje uspešno posluju u ovom sektoru dugi niz godina.Tokom trajanja stručne prakse licima koja učestvuju u programu biće plaćena nadoknada u mesečnom iznosu od 20.000 dinara (neto), troškovi prevoza i doprinosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Predviđeno trajanje programa je do 6 meseci.”- objašnjava Mesaroš
Svi oni koji su zainteresovani za pohađanje stručne prakse treba da pošalju sledeća dokumenta:
Prijavu za stručnu praksu (preuzima se na veb stranici udruženja Serbia Organika) http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/ Kratku biografiju napisanu u slobodnoj formi,Motivaciono pismo,Fotokopiju lične karte, Fotokopiju diplome (ne mora da bude overena) – za nezaposlena lica, Fotokopiju indeksa prve strane i strane gde je overen poslednji semestar – za studente Prijave sa navedenom dokumentacijom se dostavljaju mejlom na: info@serbiaorganica.org ,Rok za slanje prijava je 15. mart 2018. do 17:00.
Prijavu možete preuzeti na sledćem linku i na veb stranici http://www.serbiaorganica.info/javni-poziv-za-obavljanje-strucne-prakse-iz-oblasti-organske-poljoprivrede-i-prehrambene-tehnologije-po-principima-organske-proizvodnje/
“Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje. Projekat sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije kao vodećim partnerom. Cilj projekta je da pruži podršku mladima između 15 i 35 godina starosti da se bolje pozicioniraju na tržištu rada i da se lakše i brže zaposle.”- ističe Helena Mesaroš