Category: Privreda

RAZVOJNI ZAOKRET BAČKE TOPOLE I KONKRETNO, OVOGA PROLEĆA

Nemanja Simović, poverenik, Srpske napredne stranke, za Bačku Topolu, obišao je početak radova na obnovi, Sportsko rekreativnog centra „Venus“. Nakon obilaska , Simović, je izjavio, da je shodno planiranim aktivnostima, prvo pokrenuto rušenje starog objekta, te da je u pripremi izrada projekta za novi bazen i prikupljanje druge neophodne dokumentacije, te da su pkrenute aktivnosti, nakon nekoliko decenije nerada, da se otvaraju novi pogoni , da se stvara baza, za zapošljavanje stanovništva i najavio izgradnju novog pogona u Industriskoj zoni, , koji će zaposliti četrdeset radnika.

Simović je naglasio, da je posebno važno, što je to pokazatelj preokreta u načinu rada, praktično pokazivanje želje da se opština pokrene, razvojno,  da Bačka Topola, poput nekih opština iz okruženja postane prepoznatljiva po realizovanim projektima i novim investitorima.

“Na žalost i danas ima onih koji su se utopili u ovo bačkotopolsko višegodišnje sivilo i protive se bilo kakvim promenama ali su na sreću u značajnoj manjini. I dalje se držimo razmišljanja da moramo što više uraditi, kako bi imali rezultate sa kojima ćemo izaći pred naše sugradjane. Formirali smo dobar tim i moram reći da je i naš koalicioni partner,  Savez Vojvodjanskih Mađara,  delegirao kvalitetne kadrove u rad Lokalne samouprave, sa kojima zajedno radimo, na realizaciji svih projekata.”– rekao je Nemanja Simović.

Poverenik, SNS za Bačku Topolu, naveo je da u budžetu ima više novca, nego ranije, zahvaljujući trudu i radu, strpljenju i poštovanju gradjana Bače Topole, da se sprovdu teške mere.

“Zato možemo danas slobodnije da ulažemo u obnovu i završetak, nekih starih investicija, koji će današnjim i budućim generacijama omogućiti da imaju bolje uslove, da mogu da vide,  da ovde ima mesta za opstanak. Značajna sredstva će biti uložena u izgradnju nove kanalizacione i vodovodne mreže kako u samom mestu tako i u industrijskoj zoni.Ovih dana smo raspisali i javnu nabavku kako bi posle dugo godina postavili nove plastične stolice u fiskulturnoj sali OŠ “Čaki Lajoš”, koju koristi veliki broj sportskih klubova, ali i kulturnoumetničkih društava. Veoma brzo će u malom parku kod Dunavske ulice biti izgradjeno novo dečije igralište.- veli Simovic.

Simović je naveo da su za osnovnu školu “Nikola Tesla” obezbedjena, 42 miliona dinara,  preko kancelarije za investicije od javnog značaja, da projekat podrazumeva radove na povećanju energetske efikasnosti. Navodi da je u planu renoviranje fiskulturne sale, u formi nove izolacije i zamena postojećih prozora sa novim. Medju brojnim aktivnostima apostrofira radove na renoviranju pozorišne sale pri Domu kulture koji su u završnoj fazi i veoma brzo će Bačka Topola dobiti adekvatan prostor za održavanje kulturnih manifestacija. Najavljuje da će se , ovog proleća i leta, rekonstrisati veliki broj trotoara, koji se nalaze oko višespratnica u centru grada,  kao i dva parking prostora u Prvomajskoj ulici, gde voda konstantno leži na parking prostoru, i parking u centru ispred ugostiteljskog objekta Palma.

„Važno je istaći, da pre svega, kao lokalna samouprava, moramo intenzivno raditi na pripremi projekata, jer su oni preduslov dobijanja sredstava sa Pokrajinskog i Republičkog nivoa vlasti. Ono što želim da istaknem, kao pozitivan primer, jeste saradnja političkih stranaka koji čine aktuelnu vlast u Bačkoj Topoli, jer smo svi svesni, da je za sve nas, najbolja preporuka za neke naredne izbore dolazak novih investitora i realizacija infrastrukturnih projekata.“- veli Simović

Ukazuje, na primer saradnje, sa Vladom Republike Madjarske, zahvaljujući kome, u martu, treba da počnu radovi i na izgradnji novih sportskih terena kod jezera , uz zahvalnost, koalicionim partnerima Savezu Vojvodjanskih Madjara, koji su i zaslužni za realizaciju ovog projekta.

“Zahvaljujuči kordiniranom radu, političkih aktera Bačke Topole, koje su gradjani izabrali, JP „Komgrad”, je danas ono što i treba da bude – servis građana. Grejna sezona, koja je još u uvek u toku potvrdjuje, da ovo javno komunalno preduzeće, ima kapacitete da obavi ovaj posao. Raduju nas potvrde korisnika daljinskog grejanja, da je kvalitet grejanja ove godine, mnogo bolji nego ranijih godina. Važna informacija je da smo cenu grejanja u odnosu na prethodnu godinu umanjili za 10 procenata , a sve druge cene komunalnih usluga smo umanjili za 5 procenata.” Zaključio je Nemanja Simović.

PORODICA TRUŽINSKI OSVAJA ORGANSKU PROIZVODNJU, OD PODOLCA DO SPELTE

U selu Njegoševo, tačnije salašu,  na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda , specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja. To je bila osnova da krenu i u ratarsku proizvodnju organske-zdrave hrane pa su od 2012 . godine i regitrovani , kao takva farma. Imaju niz proizvoda od spelte – spelta celog zrna, brašno od oljuštenog zrna, testenina od spelte, hleb, zeleni sok, oblande. Proizvodnja zelenog soka od spelte vrši se od isklijalog neoljuštenog semena. Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane a hlebom od spelte i jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha .

Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzastupljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno.

Sabolč, ističe da gajenjealternativnih vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu , svaka od tih  biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost  da se uspešno  uzgaja na našim prostorima.

Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna,koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

USPEŠNI BAČKOTOPOLČANI U SVETU – KOVAČEVI IZVOZE U 12 EVROPSKIH DRŽAVA

Porodica Kovač, iz sela Gunaroš, nedaleko od Bačke Topole, pre dve ipo decenije, napustila je salaš broj sedam i obrela se u Mohaču, u Madjarskoj. Ostavili su uzorno imanje u Srbiji, na kome su se bavili proizvodnjom ruža, semena cveća i počeli novi život.
Današnja kuća, kao iz bajke, vodi u plodna polja, okružena je voćnjacima i uzornim rasadnicima. Njima Mihalj i njegova supruga Gordana te sin Andrej , ćerka Silvija, posvećuju mnogo pažnje, kako bi proizveli što kvalitetniji sadni materijal. Podigli su bazni matičnjak generativnih podloga voća, što je bio preduslov za širenje proizvodnje. Sada proizvode više vrsta voćnih podloga , semenjake divlje trešnje, rašeljke, šljive, divlje kruške i divlje jabuke. Sve to za za 126 većih kupaca iz dvanaest evropskih država.

Gordana Kovač kaže da četrdeset posto proizvodnje prodaju na domaćem – Madjarskom tržištu a da ostatak voćnih podloga, koje se broje milionima komada, plasiraju u Nemačku, Poljsku, Austriju, Rumuniju, Sloveniju, Grčku, Italiju, Hrvatsku i Srbiju te da su najveći proizvodjači u državi.Ukazuje da su se oprobali i u proizvodnji podloga šumskih sadnica, javora zove, bagrema ali i da nameravaju da prošire proizvodnju. Navodi, da je morala da promeni osnovno zanimanje, medicinske sestre, završivši u Segedinu , školu za šumarskog tehničara, kako bi bilo sve po slovu zakona. Jedino tako su mogli,  dobiti dozvolu za registrovanje i otvaranje rasadnika.

U medjuvremenu je stasao i sin Andrej, koji pomaže gazdinstvu, radom i znanjem,  inženjera hortikulture kao i kći Silvija.

Specifičnost je da sve finansiraju sopstvenim novcem i kratkoročnim kreditima, do pet godina, za koje smatraju da su veoma povoljni, zahvaljujući kamati od 4 do 7 posto.

Uz kvalitet podloga i njihovu povoljnu cenu od 10 evrocenti po komadu, Gordana ističe da u saradnji i poslovanju sa sve većim brojem kupaca ona i članovi njene porodice nastoje da budu što korektniji. Zbog toga su i stekli poverenje i postali prepoznatljivi na evropskom tržištu.

 

 

FISKALNA GIMNASTIKA, USPOSTAVILA VEZU, BAČKE TOPOLE I SEGEDINA

 

Fiskalna gimnastika, učinila je da ponovo „cveta“ trgovina, medju stanovništvom južne Madjarske , (Segedina, Kiškunhalaša, Baje…)i severne Srbije – (Subotice, Bačke Topole, Kanjiže, Sente…) Madjari su, naročito vikendom, masovni posetioci buvljaka u pograničnoj zoni naše zemlje, pre svega pazare, novopazarsku konfekciju, kazane za rakiju,  neretko, svoje prehranbene proizvode , koji pojeftinjuju u Srbiji , zahvaljujući povratu poreza na promet. Iz Srbije se putuje u Segedin i ostala pogranična mesta Madjarske radi kupovine prehranbenih proizvoda i tehnike. Da bi sve bilo realno isplativo potrebno je potrošit 55.000 forinti što je oko 170 evra čime se stiče pravo povratka PDV-a na Madjarskoj granici nakon popune formulara uz prikaz računa njihovoj carini, kojim se potvrdjuje iznočenje robe iz države.Samo na ovoj „operaciji“ štedi se od 27 posto, koliki je povraćaj za veći deo proizvoda, do 18 posto za mleko i mlečne proizvode.

Da bi se dobio novac od AFE ili PDV-a, potrebno je ponovo doći u Mađarsku i pokazati pečat carine da je roba izneta iz zemlje. Zbog toga su na ulazu u Srbiju na Horgošu i Kelebiji, dugi redovi u koloni za povrat poreza.

Iako nas trgovci, u Bačkoj Topoli, bombarduju natpisma o sniženjima, na sve strane, iskusni kupci znaju da se, okreni – obrni, nekako ispostavi da se uvek više isplati kupovati kod komšija u Mađarskoj. Čak i kad se plati gorivo. Kod komšija je ovih dana zadnji talas sniženja, odnosno roba je na popustu od 30 do 70 posto. Može se očekivati da će se takva ponuda zadržati još nepunih mesec dana, odnosno da sa istekom tog perioda neće biti još puno toga da se probere. A, evo kako stoje stvari u ovom trenutku ….

U Segedin se u ovom momentu posebno isplati ići po dečija sedišta za kola. Cene u Tesku se kreću već od 9.000 HUF (100 HUF je otprilike 40 dinara, ili ako vam je lakše 300 HUF je približno 1 evro).

Generalno, vrlo je isplativo u Mađarskoj kupovati obuću, budući da ova susedna zemlja može da ponudi vrlo kvalitetne cipele, i čizme domaće proizvodnje. Slične u Bačkoj Topoli, koštaju obično duplo, ili u najboljem slučaju par hiljada više. Naravno, najbolje prolaze oni koji nose ne tako tražene brojeve: muškarci sa brojem 40 ili 45 (muške letnje kožne cipele, br. 40 već od oko 13 evra!), dok su to kod žena prevashodno brojevi 36, 40 i 41 (kvalitetne i udobne kožne sandale već od 8 evra!).

Osim garderobe, isplati se kupovati i hranu i piće.  Napominjemo – iznad svega vina i tvrde sireve. Poređenja radi, dok u Tesku na akciji možete da kupite crno vino u pakovanju od 0,75 litara za 300 HUF, i odličnu Frankovku po redovnoj ceni od 399 HUF (dakle, malo iznad evra), u Novom Sadu ćete bocu vina sličnog kvaliteta platiti od 400 do 800 dinara, u zavisnosti od profita trgovinskog lanca u kojem kupujete. Sir Edamer, nemačkog proizvođača, kupljen u većem pakovanju, u Segedinu može se naći po ceni od 350 dinara po kilogramu (akcijska cena), dok identičan na rafovima u domaćim supermarketima u istom momentu koštaju od 900 do 990 dinara po kilogramu!

Segedin ima dva šoping mola – “Seged plaza” i posebno bačkotopolčanima atraktivni “Arkad”.
Ovaj šoping mol ima tri sprata sa 130 butika najpoznatijih svetskih brendova koji su namenjeni različitim dubinama džepa, kao i ostale sadržaje poput kafića, restorana, besplatnog parkinga i slično.
Sa druge strane, građani Mađarske ne koriste toliko mogućnost povrata PDV-a.
Na graničnom prelazu Horgoš, prema našim informacijama, sporadične su prijave za povrat poreza, u svega dvadesetak mesečno, za šta je potrebno da potroše najmanje 150 evra. Mađari kod nas najčešće kupuju kozmetiku, garderobu, stolariju i kazane za rakiju.” .

BAČKA TOPOLA – CRNA TAČKA, NA KARTI VOJVODINE – KAZNE DO 3,5 MILIONA

Vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli.

Visina naknade, kazne, koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Da je situacija alarmantna upozoravaju i odbornici Skupštine opštine na gotovo svakom zasedanju. Odbornica, Ildiko Mendjan Pletikosić, upozorava, na veliko nezadovoljstvo meštana Bajše i Bačke Topole, koji trpe najveće posledice istakanja industriskog otpada , neselektivno, u vodotok ali i na ozbiljno aero zagadjenje i traži da se ovaj problem označi kao problem broj jedan , da se njegovo rešavanje istakne kao prioritet.

„Bačka Topola je u postupku izrade projektno tehničke dokumentacije, za izradu prečistača otpadnih voda sa područja opštine i to na temelju idejnog projekta FTN-a. Odredjenna je lokacija,gde će biti prečistač, odredjene su njegove karakteristike. Dinamika realizacije projekta će zavisiti od od sredstava, sa kojima lokalna samouprava bude raspolagala ali smo odlučni da ovaj problem rešimo na zadovoljstvo gradjana.- kaže za bt public news , Gabor Kišlinder , predsednik opštine Bačka Topola.

Kada je, pak, reč o industrijskim postrojenjima naslonjenim na Krivaju, kod njih je, kako navodi Dragan Sekulić, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine,prema navodima novosadskog „Dnevnika“, uvedena permanentna obavezna kontrola kvaliteta i količine otpadne vode koju ispuštaju u reku. Istovremeno su dobili i rok unutar kojeg moraju da prilagode emisiju otpadne vode graničnim vrednostima, zbog čega su bili u obavezi da izrade akcine planove za dostizanje tih graničnih vrednosti i da redovno dostavljaju izveštaj o dinamici realizacije tih akcionih planova.

– Shodno tim akcionim planovima zagađivači su u obavezi da postupno rešavaju probleme, odnosno grade sisteme za dovođenje otpadnih voda u granične vrednosti. Rok za ispunjenje zakonske obaveze je u jednom slučaju 2025, a u preostalim 2020. godina, s tim što je ostavljen prostor da on možda bude i produžen u zavisnosti od visine investicije. Mada, takođe se može dogoditi i da ti rokovi delom budu prilagođeni i obavezama koja će naša zemlja prihvatiti s otvaranjem Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom i usklađivanjem politike zaštite životne sredine sa normativima EU – navodi Sekulić.

U svakom slučaju, ubrzo po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 – što bi se moglo dogoditi u drugoj polovini 2017– saznaće se i to da li će život u Krivaji morati da čeka 2020, 2025. ili neku još dalju godinu, ili će se regislativa ubrzano menjati na štetu zagađivača. Jer, ne treba zaboraviti da su osnovna načela politike zaštite životne sredine EU: predostrožnost, prevencija i suzbijanje zagađenja na samom izvoru. A ako to ne pomogne, onda na scenu stupa princip „zagađivač plaća“. Ali tako debelo da izgradnja prečistača ispadne itekako dobra investicija..

Prema podacima Sektora za inspekcijske poslove Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine,objavljenim u VOICE, tri od četiri firme su dostavile akcione planove na vreme – Žibel, Perutnina Ptuj i Komgrad, dok IM Topola to nije uradila, zbog čega je inspektor podneo prekršajnu prijavu. Jelena Pavlović iz IM Topola, pak, tvrdi da je ovo preduzeće obavilo sve u skladu sa zakonskim obavezama i propisima, i u predviđenom roku.

“Vi kada pogledate taj akcioni plan shvatite da je to jedan smešan papir na kome su napisani neki datumi i ništa više. Gde piše da će 31. decembra 2025. biti gotovo postrojenje. Ako mi znamo da za projektovanje jednog postrojeja i iznalaženje dokumentacije i svega onoga što je potrebno treba godinu dana, da sama izgradnja postrojenja traje dve godine, da puštanje u pogon traje najmanje šest meseci, nakon čega se dobija upotrebna dozvola i to sve treba da se uradi pre 31. decembra. Dakle, sve fabrike bi već 2019, 2020. godine trebalo da imaju idejno rešenje, odnosno glavni projekat izgradnje i da imaju i lokacijsku dozvolu i sve ono što moraju da nabave. Takođe, moraju imati i studiju uticaja na životnu sredinu, a njeno ishodovanje traje najmanje pola godine”, kazao je Boža Dalmacija, profesor FTN-a.

Imajući u vidu da pomenute fabrike iz Bačke Topole zapošljavaju veliki broj ljudi,što je najčešće obrazloženje, kao i to da je Žibel jedna od samo dve fabrike za preradu životinjskog otpada u Srbiji, NE (RAZUMLJIVO) je zašto oštro sankcionisanje ovih firmi do sad nije bilo praktikovano, a što je s vremenom povećalo zagađenje Krivaje. S obzirom na to da je zagađenje u ovom gradu dostiglo tako visok nivo sada je potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana.Do kada, pitanje je, na koje niko nema puzdan odgovor.

BAČKOTOPOLČANI “UMETNICI” U PREŽIVLJAVANJU, SIROMAŠTVO U PORASTU

Život prosečne porodice u opštini Bačka Topola, koja mesečno, u proseku, na raspolaganju ima oko 45.000 dinara a najčešće minimalac od 23.000,00 dinara, graniči se, sa siromaštvom. Gotovo sve što se zaradi, potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi.

– To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Bačkotopolčani su mišljenja , da to, što se danas, nažalost, bavimo temom koja se odnosi na puko preživljavanje, a ne na kvalitet života i šta nam je sve potrebno da bi se čovek ostvario kao društveno i socijalno biće koje ima potrebu i za drugim sadržajima osim odlaska u supermarket po hranu, slika i prilika, koliko privreda ove opštine vraća zaposlenima za uloženi rad. Stanje je nešto bolje u „nadgradnji“, koju čine društvene delatnosti ali i tu su „noge duže od gubera“.

. Evo šta pokazuje domaća statistika ukrštena sa podacima „Eurostata” – Agencija za statistiku EU.

Prosečna porodica u Bačkoj Topoli više od plovine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića ( oko 60 odsto, u Srbiji 35 posto). Ovo je ogroman izdatak u poređenju sa domaćinstvima u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto.. Poražavajuće je i kada vidimo šta danas pretežno kupujemo i koliko je svakom članu domaćinstva mesečno na raspolaganju. Statistika pokazuje da nam u proseku pripada po 61 evro, što je oko dva evra dnevno za sva tri obroka. Prema toj računici bačkotopolčani su „umetnici“ u preživljavanju jer ime za ručak doručak i večeru preostaje , dnevno, svega 1, 20 evra ili oko 150 dinara.

Prema ekonomskoj analizi potrošnja svežeg mesa je u prošloj godini iznosila oko 39 kilograma po stanovniku, što je izuzetno skromno u poređenju sa zemljama EU koje troše 65,5 kilograma u proseku. Slično je i sa mlekom – potrošnja u našoj zemlji dvostruko je manja u odnosu na prosek u Uniji. Zaostajemo i u kupovini voća i povrća.

Hleb i pecivo kao i živinsko meso su hrana koju više kupuju građani sa niskim primanjima. Njihova potrošnja prošle godine je porasla i to je pokazatelj što ukazuje da je i siromaštvo u porastu.

VLADA MADJARSKE PODRŽALA 2500, SUNARODNIKA U VOJVODINI

Kancelarija Fondacije Prosperitati u Bačkoj Topoli, koja je jedna od osam koje funkcionušu u Vojvodini, kao deo programa donacija Vlade Madjarske, za one koji imaju dvojno srpsko-madjasko državljanstvo, ima „pune ruke“ posla. U dva kruga, u Vojvodini, raspodeljeno je oko 14 miliona evra, a treći krug je upravo u toku sa prijavama do 31.januara 2017.godine, pri čemu je za tri konkursa manje vrednosti namenjeno 280 miliona dinara za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključne opreme, opreme za mikro i mala preduzeća, kao i za višegodišnje zasade. Istovremeno 1,8 milijardi dinara ponuđeno je za projekte kombinovane konstrukcije koji mogu biti integratori razvoja u poljoprivredi i onih sa projektima koji obećavaju opšti ekonomski razvoj, ali podrazumevaju sopstveno učešće, jeftine kredite i bespovratna sredstva..

Skoro, 3.000 zahetva, do sada, je podneto za donacije Vlade Mađarske u dva dosadašnja kruga na 15 javnih poziva, koje se u Vojvodini, raspoređuju posredstvom Fondacije “Prosperitati”, a od toga je pozitivno rešeno oko 2.500. Iz Mađarske je za podršku ekonomskom osnaživanju sunarodnika u Vojvodini za tri godine koliko traje program, obezbeđena finansijska injekcija vredna 50 milijardi forinti ili oko 60 miliona evra, za čiju raspodelu je zadužena Fondacija „Prosperitati“.

Saradnik kancelarije Prosperitati, Sabolč Sabolčki, misli da ovi konkursi mogu da spreče masovnu migraciju. Takodje da, početni preduzetnici i mladi poljoprivrednici , mogu da ispune svoja očekivanja u tim konkursima.Oto Roža , proizvodjač pšenice i kukuruza, iz Pačira, vidi šansu da nabavi nedostajuće poljoprivredne mašine..

Konkursi Fondacije Prosperitati pomoglli su onima koji žele da kupuju zemljište u cilju razvijanja svojih gazdinstava. Po dobrim poznavaocima ove oblasti, to utiče na povećanje cena poljoprivrednih zemljišta u regionu. U okolini Bačke Topole, se to i desilo.Cena oranica oko grada i u Bajši porasla je na 8-10 hiljada eura , a u Gunarošu na 10-12 hiljada eura.. Ipak je zainteresovanih bilo a dobijali su podršku od najviše 50% od cene zemljišta po hektaru. Subvencija nije mogla da prelazi 500 hiljada dinara po hektaru, a maximalan iznos je 2 miliona dinara, odnosno nešto više od 16 hiljada eura.

Podsticaj ekonomskom osnaživanju vojvođanskih Mađara je zasigurno najvažniji cilj,navodi novosadski „Dnevnik“, što treba da utiče da oni ostaju kod kuće i ne iseljavaju se u inostranstvo, koje im je omogućeno dvojnim državljanstvom. Kakvi su efekti korišćenja sredstava iz Fondacije “Prosperitati” još je rano za ukupno sagledavanje, jer tek izmiče prva godina raspodele, ali izvršni zastupnik Fondacije Balint Juhas i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, zadovoljni su zainteresovanošću za ovu ekonomsku podršku iz Mađarske.

Koliko je ljudi sa dvojnim državljanstvom, koji poseduju pasoš Mađarske otišlo u inostanstvo nema preciznih podataka, ali su procene da je iz svake vojvođanske opštine sa većinskim ili značajnijim učešćem Mađara, otišlo bar po nekoliko hiljada ljudi, pa kada se to sabere lako se dođe do pozamašne cifre.Takav je slučaj i u Bačkoj Topoli.

Imajući u vidu da veliki broj mladih ljudi sa dvojnim državljanstvom Mađarske odlazi u inostranstvo, izvršni zatsupnik Fondacije “Prosperitati”, Balint Juhas, konstatuje u izjavi „Dnevniku“, da je sloboda kretanja jedan od osnovnih principa EU i da građani jednostavno koriste tu mogućnost.

– Mi u Fondacija “Prosperitati” tu preblematiku koja ima šire razmere ne može da rešimo, ali mi nudimo alternative, svima koji žele da ostanu ovde, koji žele da privređuju i gazduju ovde u Vojvodini, eventualno da stvorimo klimu i nudimo mogućnosti i alternative onima koji žele da se vrate. Mi ćemo se boriti za svakog proizvođača i preduzetnika i vlasnika preduzeća, da ostane i zapošljava ljude ovde u Vojvodini, za šta nudimo i imamo širok spektar mogućnosti – naglašava Balint Juhas.

Za korišćenje sredsatva iz Fondacije “Prosperitati” nema ograničenja u pogledu godina starosti, pa su uključeni mladi, ali i zainetesovani svih dobi.

Fondacija “Prosperitati” je imala i konkurs za dodelu sredstava za kupovinu kuća mladim bračnim parovim. Zahvaljujući tim sredstvima skoro 100 mladih bračnih parova iz Vojvodine je dobilo svoj krov nad glavom, pri čemu su i kuće u koje se useljavaju pogodne za neki vid privređivanja, što je prema oceni Balinta Juhasa veoma značajno da se mlade porodice zadrže u Vojvodini. Juhas kaže da je interesovanja bilo i na konkursu za startap preduzeća, za koje su konkurisali mladi i koriste ova sredstva, te je u prva dva kruga raspodele sredstava, od 114 koji su prošli obuku njih 94 dobilo podršku.

ODLUČENO, “VENUS” SE VRAĆA BAČKOJ TOPOLI

Predsednika Skupštine Opštine Bačka Topola Saša Srdić izjavio je , da je , okončan postupak javne nabavke za rušenje, objekta bivšeg Sportsko rekreacionog centra „Venus“, u centru Bačke Topole te da je potpisan ugovor sa “Dubravom” iz Bajmoka , kao izvodjačem radova, da  sledi uvođenje u posao. Objasnio je da je tako prevazidjena „mat“ pozicija nastala rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava ponudjača iz avgusta 2015. godine, da je procedura do raspisivanja nove javne nabavke , time zakonski produžena, za šest meseci, sada okončana.Time je dato zeleno svetlo da rušenje, devastirane zgrade, može da počne.

Treća je ovo politička garnitura, sada u koaliciji Savez vojvodjanskih madjara, Srpska napredna stranka, sa partijama koje im daju podršku, koja pokušava da reši problem, propadanja, nekadašnjeg gradjevinskog ponosa grada. Da podsetimo, radi se objektu koji je imao restoran za 220 gostiju,pride terasu za još 150 posetilaca, šestostaznu kuglanu, kuhinju kapaciteta 440 obroka ,olimpiski bazen, tursko kupatilo, teretanu…..

„Venus” je građen novcem od mesnog samodoprinosa. Otuda su stanovnici Bačke Topole posebno osetljivi na propadanje ovog kompleksa. Svi znaju, da je za isti novac podignut banjski centar u Kanjiži, koji danas važi za lidera srpskog banjskog turizma. Sećaju se da je bilo zainteresovanih iz Nemačke, Australije, pa i nekih lokalnih biznismena.

Svojevremno je, tada predsedik opštine, Atila Babi, izjavio, da su svi odustajali kada su se preračunali jer su želeli da brzo vrate novac neophodan za rekonstrukciju, a da je ovo je posao na duže staze. Prema procenama ljudi od struke,tvrdio je predsednik, da bi se objekat doveo u funkciju, neophodno je bilo oko 500.000 evra. Pošto tih para nije bilo, ponudjen je „Venus“ na zakup od 20 .godina po ceni od jednog dinara, ali ni od toga ništa.

Sava Mileticki, bačkotopolčanin, , dobar deo života proveo je baš u „Venusu”. Bio je prvi šef ugostiteljskog dela objekta. Seća se najmodernije kuhinje koja još 1982. godine kao poslednji hit uvezena odmah nakon sajma ugostiteljske opreme u Parizu. Mileticki kaže da je ta kuhinja „razvučena”, pa sada prostorija u kojoj je bila zvrji prazna. On kaže da je kraj „Venusa” otpočeo kada su majstori zaduženi za održavanje, sposobni ugostitelji i medicinsko osoblje, zbog neisplaćenih polugodišnjih plata, počeli da napuštaju preduzeće.

Posao, koji je više od decenije bio nemoguća misija, preuzela je na sebe aktuelna politička garnitura, odlučna, da se u što kraćem roku sruši ono što je ostalo od „Venusa i pripremi teren za gradnju novog objekta.

„Uporedo sa rušenjem starog objekta rediće se na izradi projektne domumentacijeza novi. Aktuelna lokalna samouprava, je stava, da je agonija koja traje godinama, neodrživa. Opravdanja, da gledamo ruševinu u centru grada, nema. Moramo vratiti stari sjaj , u skladu sa mogućnostima, i objektu i parku koji je pod zaštitom države, u kome se nalazi ova ruina a u koju svrhu su obezbeđena sredstva od Republike u visini od 20 miliona dinara.Plan je da krenemo sa gradnjom čim to v se reme dozvoli, naredne godine i sagradimo objekat slične sadržine koju je imao ali mnogo racionalniji.Predvidjeno je da se postave dva bazena: jedan dimenzija 25×16 metara, a drugi 8×16 metara. Pored većeg bazena bi se postavila manja tribina. Pored toga, izgradio bi se i manji, okrugli bazen koji bi bio napunjen termalnom vodom.Biće još sadržaja ali ideje moramo ostvarivati fazno. Odlučni smo da započeto završimo. – kaže Saša Srdić.

Dobri poznavaoci prilika u ovoj oblasti ističu i termalni izvor, sa temperaturom vode od preko sedamdeset stepeni, odmah uz sportsko rekreacioni centar, koja se po lekovitim svojstvima može meriti sa vodom u Karlovim Varima. Misle da je moguć dogovor, o komercijalnom korištenju bušotine, koja je u vlasništvu „Naftagasa”.

NOVIM ULAGANJIMA “PTK PANONIJA”, DO TRŽIŠTA ZA 35.000 TOVLJENIKA

U vremenu opšte krize u stočarstvu, kada se veliki broj farmi zbog neisplativosti gasi, ohrabruje činejnica da ima i onih koji dobro posluju, a uz to još i investiraju u objekte.Takav primer je farma svinja “Panonija”, nadomak Bačke Topole, koja uvek ima zagarantovan plasman tovljenika, kako za industriju mesa “Bačka Topola”, tako i za dugogodišnjeg kupca iz Rusije.

Dogadja se to zahvaljujući dobroj viziji od 2004. godine, kada je ovo imanje privatizovano, od strane „IM Topola“ i promišljenosti, da glavna delatnost bude stočarstvo i celokupna ratarska proizvodnja podredjena , takvom opredeljenju.U farmu su uložena velika sredstva koja se polako vraćaju, jer se povećao broj tovljenika koji se isporučuju IM TOPOLI , tako da  danas,  godišnja isporuka,  prelazi broj 20000 tovljenika.

Prema izjavi direktora PTK Panonija, Igora Ivaniševića, datoj RTV, tokom 2015. godine farma je ispunila sve proizvodjačke standarde , kvaliteta koje zahteva IM Topola, koja pored domaćeg tržišta svoje proizvode uspešno plasira i na probirljivo Rusko tržište. Napominje da je trenutno zastoj u ovom poslu zbog negativnog valutnog kretanja na svetskom tržištu i izražava nadu da će do kraja meseca i početkom naredne godine biti nastavljen plasman, ne samo sirovog mesa, cepanih polutki već i trajnih proizvoda.

„Imamo plan da do kraja godine isporučimo 28.000 tovljenika. Sledeće godine planovi su ambiciozniji, proizvodnja do 35.000. tovnih svinja. To iziskuje niz novih ulaganja, u nove objekte, grejanje, tehnologiju farme, povećanje broja zaposlenih.“- kaže Igor Ivanišević.

U svom posedu Panonija ima mešaonu stočne hrane, tako da svu hranu za farmu svinja proizvodi u svojoj režiji. Ovo je veoma bitno jer IM TOPOLA tako ima potpuno zatvoren krug proizvodnje od proizvodnje hrane za tovljenike, proizvodnje samih tovljenika pa do proizvodnje gotovih prehrambenih proizvoda ne zaviseći od drugih, pa svojim kupcima u pravom smislu može garantovati kvalitet svakog svog proizvoda.

Da se sve koristi u cilju bolje rentabilnosti potvrdjuje i podatak da prikupljaju žetvene ostatke, sa oko 2300 hektara. Biomasu koriste za grejanje farme i okolnih objekatta ostvarujući na taj način velike godišnje uštede.

OPŠTINA BAČKA TOPOLA – PODSTICAJ 6,7 MILIONA GAZDINSTVIMA

 

Sa prvih 60 poljoprivrednih gazdinstava koji su se javili na raspisane konkurse lokalne samouprave Bačke Topole, ugovore je potpisao predsednik opštine Gabor Kišlinder.

Potpisanim ugovorima raspodeljeno je milion dinara bespovratnih sredstava, od 6,7 miliona dinara koliko je na raspolaganju u Opštinskom fondu za poljoprivredu i ruralni razvoj Bačke Topole.

Gazdinstvima su ovim ugovorima obezbeđena sredstva za pokrivanje dela troškova osiguranja useva i kamata na kredite, a konkursi za podršku poljoprivrednicima su otvoreni do 21. novembra. Raspodela će se vršiti do utroška raspoloživih sredstava u pomenutom fondu.

Na ime sufinansiranja kamata izdvojeno je 1,8 miliona dinara, a moguće je ostvariti najviše polovinu ukupne kamate koja dospeva za naplatu u ovoj godini, odnosno do 20.000 dinara po korisniku. Za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja koji podstiču razvoj poljoprivrede namenjeno je ukupno 2,6 miliona dinara, a gazdinstva mogu ostvariti 40 odsto visine premije osiguranja, najviše do 20.000 dinara.

Do sada je podneto 150 prijava zainteresovanih gazdinstava, a nosioci gazdinstava ističu da im je svaka podrška, pa i ovaj vid podsticaja iz kase lokalne samouprave dobrodošao. Zainteresovanost poljoprivrednika je povećana za dobijanje bespovratnih podsticajnih sredstava.

U toku su još konkursi za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga i nabavke lekova, vakcina i vitamina za goveda, na kome gazdinstva mogu ostvariti najviše do 40.000 dinara, ako imaju najviše 15 grla goveda upisanih u matičnu evidenciju, a oni sa više grla nemaju pravo učešća na konkursu. Za ovu svrhu izdvojiće se 2,5 miliona dinara.