Category: Srbija

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U PLIVANJU NA JEZERU ZOBNATICA

BENCE BALZAM IZ BAČKOTOPOLSKOG PK MARATON NAJBOLJI U TRCI NA 3 KILOMETRA A PETRA ČAJKAŠ IZ PK SPARTAK  U  KATEGORIJI ŽENA

Prva dva julska dana, u Bačkoj Topoli na jezeru Zobnatica se održalo Otvoreno prvenstvo Srbije  u plivanju, na otvorenim vodama.Takmičenje je u ova dva dana proteklo izuzetno dobro, iako jučerašnje jutro je nagoveštavalo loše vreme.Kako se približavao termin prvog starta vreme je išlo na ruku takmičarima. U svim trkama učestovalo je 92.takmičara uključujući i  najmladje.Bilo je više prijavljenjih od onih koji su startovali  ali izgleda da je loša vremenska prognoza negativno uticala, pa se deo takmičara nije pojavio,ocena je to Plivaćkog maratonskog saveza.Uporedjujući sa brojem učesnika ovog tipa u drugim federacijama ovo je vrlo dobar odziv. Apsolutni poredak prva tri takmičara izgledao je ovako :

trka na 3.km

Muškarci:

1.Bence Balzam PK MARATHON Bačka Topola vreme 0:40:50,95

2.Borislav Fermanović PK SPARTAK-PROZIVKA Subotica vreme 0:49:32,03

3.Erik Pešti PK SWIM STAR Bečej vreme 0:50:07,80

Žene:

1.Čajkaš Petra PK SPARTAK-PROZIVKA Subotica vreme 0:51:13,16

2.Feješ Ana PK Kanjiža Kanjiža vreme 1:01:28,38

3.Varga Reka PK SWIM STAR Bečej vreme 1:04:20,30

trka na 5.km

Muškarci:

1.Tamaš Farkaš PK MARATHON Bačka Topola vreme 1:00:09,50

2.Bence Balzam PK MARATHON Bačka Topola vreme 1:04:08,50

3.Borislav Fermanović PK SPARTAK-PROZIVKA Subotica vreme 1:09:21,03

Žene:

1.Ječanski Jelena PK VOJVODINA Novi Sad vreme 1:07:40,11

2.Ječanski Jovana PK SWIM STAR Bečej vreme 1:10:47,57

3.Jović Leontina PK NOVI SAD Novi Sad vreme 1:11:16,86

trka na 10.km

1.Tamaš Farkaš PK MARATHON Bačka Topola vreme 2:03:53,55

2.Bence Balzam PK MARATHON Bačka Topola vreme 2:03:58,19

3.Borislav Fermanović PK SPARTAK-PROZIVKA Subotica vreme 2:21:24,08

Žene:

1.Ječanski Jovana PK SWIM STAR Bečej vreme 2:24:50,58

2.Stanić Marija PK NOVI SAD Novi Sad vreme 2:25:48,72

3.Jović Leontina PK NOVI SAD Novi Sad vreme 2:28:39,05

U BAČKOJ TOPOLI,OBELEŽEN DAN CRKVE, POHODJENJA PRESVETE DEVICE MARIJE

 

PRAZNIK,  Pohođenja Marijinog prvi put se spominje 1263, kada je njegovo slavlje preporučio sveti Bonaventura. Na današnji dan slavi se po želji pape Pavla VI. od 1969. Pohodu Blažene Djevice Marije posvećene su mnoge župe, crkve i kapele širom sveta , medju njima i u Bačkoj Topoli. Današnji dan obeležen je Svetom Misom, kojoj je prisustvovao veliki broj bačkotopolčana i gostiju iz zemlje i inostranstva

Danas katolici slave spomen pohoda Blažene Djevice Marije njenoj rođaki Elizabeti. O tim događajima lepo i zanimljivo izvještava evanđelist Luka (1, 39-57), a spominjemo ga se i u drugom radosnom otajstvu Svete krunice, objašnjavaju katolički bogougodnici.

Dva meseca nakon bezgrešnog začeća Marija je pohodila trudnu Elizabetu, koju je Svevišnji u dubokoj starosti blagoslovio potomkom. Elizabeta i njen muž Zaharija dobili su sina Jovana, koji je krstio Isusa u rijeci Jordan i koji je skončao život kao mučenik. Marija je krenula u posetu iz svoga grada Nazareta u Elizabetino selo Ein Karem, nedaleko Jerusalima. Put je bio dug oko 149 kilometara, za što je trebalo pet dana pešačenja. Čim je Elizabeta vidjela i čula Mariju, zaigralo joj je dete u utrobi. Bio je to i prvi susret Isusa i svetog Jovana Krstitelja. Elizabeta se napunila Duha Svetoga i radosno kliknula: „Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!“ (Lk 1, 42). Taj Elizabetin pozdrav, postao je sastavni dio omiljene molitve “Zdravo Marijo”. Marija je od sreće izrekla hvalospev Bogu, što je njoj, neznatnoj službenici povjerio tako odgovoran zadatak, da bude Majka Božja. Taj hvalospev počinje rečima: “Veliča duša moja Gospodina i klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju, što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom“ (Lk 1, 46-48). Marija je ostala s Elizabetom oko tri meseca, a onda se vratila kući (Lk 1, 56). Vratila se prije nego što je Elizabeta rodila Jovana Krstitelja.

Crkva posvećena  Pohodjenju Device  Marije,  je izuzetno značajna građevina, ne samo kao sakralna, već kao i turistička znamenitost. Sa visinom tornja od 72,70 m, ovo je najviša katolička crkva u Srbiji. Sa kapacitetom od 5.000 ljudi jedan je od najimpresivnijih primera sakralne arhitekture na teritoriji naše zemlje.

Izgradnja crkve je završena 1906. godine. Sagrađena je u neogotskom stilu po planovima Ferenca Rajhla. Interesantno je da je prilikom izgradnje stubova korišćen armirani beton, što je bio novitet u tadašnje vreme i što predstavlja veliku vrednost ove crkve.

VITEZOVI PONOVO POHODE BAČKU TOPOLU

 

Posetioci gledali mačevanje, bacanje koplja, gađanje strelom…

 

Učesnici svojevrsnog festivala srednjovekovnih veština i zanata  BAČKA TOPOLA 2017 prodefilovali su  Vašarištem . Meštani su imali priliku da vide kako su izgledali srednjovekovni vitezovi, ratnici, zanatlije.Da se srednjovekovno viteštvo i junaštvo uprkos savremenom dobu i dalje poštuje i ceni, dokaz je i posećenost i interesovanje današnje publike publike.

Programom su predviđene i brojne radionice srednjovekovnih zanata, koncert srednjovekovne muzike kao i interaktivni program za decu. Posetioci su u toku festivala imatli priliku da na izložbenom mestu prošetaju kroz viteški kamp, probaju delove viteške opreme, kupe lokalne suvenire i probaju tradicionalnu hranu.

Osim lokalnog viteškog udruženja , ima učesnika i iz Sente.

“Naše udruženje je iz Sente i postoji već 12 godina. Ovo za nas nije samo hobi, već i način života.  Drago nam je što možemo da podržimo i učestvujemo na ovakvom festivalu, kaže Atila Vimer iz Sente, poreklom iz Mađarske.

 

TENISKI SAVEZ SRBIJE, DARIVAO “PRINCU” IZ TOMISLAVACA, OPREMU VREDNU150.000,00

Zahvaljujući Teniskom Savezu Srbije i predsedniku TK Princ dobili smo 300 loptica, 16 reketa i 4 male mreže za decu. Na ovaj način i deca čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede opremu biće u mogućnosti da treniraju.

„Veoma mi je drago što vidim, da se u  Tomislavcima,  uveliko radi, zajedničkim naporom svih stanovnika , na poboljšanju uslova za bavljenje sportom, kako za profesionalne, tako i za rekreativne sportistkinje i sportiste. Zadovoljan sam što, je shvaćeno da se ulaže u sportsku infrastrukturu, što je izmedju ostalog, prioritet našeg Saveta MZ.  To samo pokazuje da je briga o mladima podjednako važna u ovom malom selu , kao i briga o sportu, i to pohvaljujem. Kruna tako marljivog rada entuzijasta je Teniski klub “PRINC”,  istakao je predsednik Saveta Mesne zejednice Tomislavci Mirko Spasojević

Spasojević je naglasio , da nema dobrih seniora bez dobrih juniora, zato će kontinuirana podrška unapređenju rada sa mlađim kategorijama biti prioritet  i ubuduće, jer je doslednost nešto što krasi i sportiste. Objasnio je da  je uprava Teniskog Klub “Princ” je obezbedila donaciju za svoje članove.

“Zahvaljujući Teniskom Savezu Srbije i predsedniku TK Princ dobili smo 300 loptica, 16 reketa i 4 male mreže za decu. Na ovaj način i deca čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede opremu biće u mogućnosti da treniraju. Znam kakav je osećaj kad nešto želiš a roditelji ti to nemogu omogućiti jer sam i sam bio najsiromašnije dete u selu.  Bitan je tim…bitan je cilj…svi kao jedan…nema svadja..podela..ličnog interesa…da selo oživi..da se deca raduju…da uče…da se druže….to nam je najvažnije ..obezbedili smo čak 3 trenera sa licencom…- veli Spasojević

Mesna zajednica, je uložila 416.000,00 dinara i još oko 100.000,00 u materijalu. Prijatelj, Dejan Mileticki, je tu najviše pomogao, lično i sa prijateljima, tako da su za te pare,  uradjena oba terena. Dosta toga je uradjeno volonterski.  Obezbedili su u selu  pare,za svlačionice, u ovoj godini. Najveća stavka, će biti nabavka balona za jedan teren, što će koštati, preko 2 miliona. Trenutno u “Princu” ima, oko 100 dece, iz sela i okoline koji su se prijavili da bi trenirali tenis.

Meštani ali oni koji navrate puni su hvale. Mirko Jovanović kaže da je pre nekoliko dana poseti  terene i oduševio se te da mu deca jedva čekaju da dodju. Igor Dragoslavić je prokomentarisao svoj  doživljaj jednom rešju “Fantastično”. Branko Apostolović veli “Bravo Tomislavci, bravo Mirko Spasojević”.

.

 

DVANAEST MILIONA EVRA, DELI BAČKU TOPOLU, DA OŽIVI MRTVU KRIVAJU

Bajšani su početkom juna, zatražili,  od  Pokrajinskog  sekretarijata za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo, hitno ispitivanje vode u rečici Krivaja , trajno rešenje  ekološkog zagadjivanja. Mišljenja su, da  rešavanja ovog problema,  može dati doprinos otvaranju Poglavlja 27 “Životna sredina i klimatske promene” u pregovorima Republike Srbijeo pristupanju Evropskoj uniji. Podršku , ovom zahtevu, dali su  odbornici Skupštine opštine Bačka Topola na poslednjoj sednici. Ovo je jedna od retkih tema, oko koje je vladalo jednoglasje, vladajućih stranaka i opozicije .

Reka Krivaja, duga 109 kilometara, najduži je vodotok koji u celosti protiče kroz Vojvodinu. Međutim, usled pokretanja novih industrijskih pogona iz kojih se u reku direktno ispuštaju zagađujuće materije, naročito u opštini Bačka Topola, ovaj vodotok sada je potpuno mrtav.

To potvrđuje i studija hemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu o kvalitetu životne sredine  Pokrajini iz 2015. godine. I ekolozi i građani nastanjeni u ovom delu Bačke, godinama se bore protiv zagađenja i ukazuju na taj problem, ali on do danas nije rešen.

Početkom 2016. godine doneta je uredba kojom je zagađivačima u ovom gradu naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku i zagađenje životne sredine. Uredbom je propisan i krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova – za pravna lica do 2025. godine, dok javna i komunalna preduzeća imaju rok do 2040. godine. Dok građanima Bačke Topole ovaj rok izgleda  predaleko, stručnjaci su stava da se ni on neće ispoštovati, te da će rok biti prekoračen i da će rešenje problema opet biti odloženo.

Ildiko Mendjan Pletikosić , izrazila je zabrinutost da uništenje vodotok može imati ozbiljne posledici na život u ovoj sredini , od biljnog i životinjskog sveta, do uticaja na živote ljudi. Protivi se , neodgovornom pristupu, prema sredini u kojoj, samo u Bajši, živi nekoliko hiljada ljudi a duž Krivaje i više desetina hiljada.

Žitelji,  Malog Iđoša u istoimenoj Bačkoj opštini danima ne otvaraju prozore svojih domova zbog nesnosnog smrada koji se širi iz reke Krivaje. Oni pretpostavljaju da zagađenje potiče od otpadnih voda iz klanične industrije u Bačkoj Topoli, odakle Krivaja teče do opština Mali Iđoš i Srbobran, gde se uliva u Veliki bački kanal kod Turije. Prema informacijama , kojim raspolažemo i ova opština će zatražiti zaštitu države od zagadjivača.

Osim toga, uredba nalaže da zagađivači moraju kvalitet ispuštenih otpadnih voda uskladiti najkasnije do 2025. godine. Ovaj rok ne važi za kompanije Žibel i Topiko Perutnina Ptuj koji se svrstavaju u IPPC postrojenja, odnosno u grupu postrojenja koja moraju da imaju integrisanu dozvolu zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te oni kvalitet otpadnih voda moraju usaglasiti do 2020. godine, dok javna preduzeća, odnosno Komgrad, to treba da urade do 2040.

Osam zagađivača plaća kazne

Kazne za zagađenje, koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Visina naknade koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Ono što bi prema mišljenju stručnjaka bilo optimalno rešenje ovog problema jeste izgradnja jednog zajedničkog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, čija izgradnja košta 12 miliona evra. Osim toga potrebno je da svaki industrijski zagađivač izgradi primarni prečistač. Razlozi za to su što bi u tom slučaju postojao samo jedan izliv, troškovi bi bili mnogo manji i dosta bi bilo lakše kontrolisati rad jednog uređaja nego više njih. Međutim, da bi se ova ideja realizovala neophodna je zainteresovanost svih aktera, počevši od lokalne samouprave pa do viših nivoa vlasti i naravno samih zagađivača. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je njihovo usaglašavanje teško ostavarivo.

BAČKA TOPOLA- PLENI SE IMOVINA DOMA ZDRAVLJA “DR JANOŠ HADŽI”

 

Zaplena imovine bačkotopolskog Doma zdravlja “dr. Janoš Hadži”, scenario je koji je bio nezamisliv i za najveće kritičare stanja u  zdravstvu. Upravo se to dogodilo, zbog duga,  od 104 miliona dinara, koji je došao na naplatu.  Opština je u medjuvremenu pokušala da potraži rešenje i rebalansom budžeta, uz prethodno odobrenih pet miliona, dodala, za rešavanje dugovanja , još 25 miliona dinara, odlukom poslednje sednice Skupštine opštine. Istovremeno je angažovan i revizor da utvrdi razloge ovako visokog duga. Ipak zaplena vozila i medicinske tehnike je usledila.

U svojoj istoriji dugoj , više decenija, Dom zdravlja “dr Janoš Hadži” zajedno sa generacijama pacijenata prošao je razne golgote, ratove, sankcije i druge nedaće, ali je nedavna sudska presuda   bila uvod u zaplenu  imovine -vozila i medicinskih aparata. Usledilo je to nakon što je , sada već bivši direktor , Janoš Adjanski, podneo ostavku , na svoj položaj i imenovan novi vršilac dužnosti, diplomirani ekonomista Žužana Tot.

O dimenzijama problema svedoče podaci da je to ustanova koja  obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na podružju Opštine Bačka Topola koja se prostire na površini od 596 km2 sa gustinom naseljenosti od 64,1 stanovnika na km2  sa    ukupno 38245 stanovnika, i   23 naseljena mesta. Dom zdravlja «Dr Janoš Hadži» Bačka Topola je zdravstvena ustanova koja nastoji pružati kompletnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu na primarnom i specijalističko-konsultativnom nivou, realizujući aktivnosti preventive, prosvećivanja, kurative i rehabilitacije, zadovoljavajući tako potrebe stanovništva opštine Bačka Topola pa i šire. Specifična organizaciona struktura sa apotekom i porodilištem – stacionarom.

Predsednik opštine Gabor Kišlinder, na minuloj sednici SO rekao je  da gradjani ne smeju da trpe posledice nečijeg nemara i ukazao da se ovoliki dug mora rešavati sistemski, kroz reprogram, te da treba utvrditi odgovornost. Odbornik dr Peter Červenak,  podsetio je da je deo duga , od 60 miliona dinara, nasledjen još iz 2010. godine. Radovan Gardašević je insistirao da nadležni organi treba da utvrde, kako je dug nastao, da li ima pronevera ili ne pa da onda raspravlja o odgovornosti.

Kišlinder tvrdi  da  opština preduzima sve da omogući normalan rad Doma zdravlja te da kao osnivači prate slučaj od početka, da intervenišu sredstvima, kako pacijenti ne bili ugroženi za lečenje, prevoz ili neku drugu uslugu.

Prethodni menadžmenti sa  direktorima u punom mandatu ili poslednji sa skraćenim , ostavili  su svojim naslednicima, teško breme, koje se sada, naslonilo na ledja pacijenata, hteli to priznati ili ne.

 

BAČKA TOPOLA -FESTIVAL ZNANJA I UMEĆA, 1300 MALIH UMETNIKA

“U BAČKOJ TOPOLI JE ODRŽAN 56.MUZIČKI FEDTIVAL DECE VOJVODINE. 30 DEČIJIH FOLKLORNIH ANSAMBALA BORILO SE U MLAĐOJ I STARIJOJ KATEGORIJI ZA BRONZANA,SREBRNA I ZLATNA ODLIČJA. BIO JE TO PRAZNIK I ZA OČI A TAKOĐE I ZA UŠI. PREKO 1.300 MALIH UMETNIKA POKAZALO JE ŠTA ZNAJU I UMEJU. BRAVO DECO VI STE DANAS U BAČKOJ TOPOLI POKAZALI KAKO SE NEGUJE I ČUVA SVOJA KULTURA I TRADICIJA.”-kaže Julin Rac, direktor bačkotopolskog SKC “Vuk Stefanović Karadžić”.

56. Muzički festival dece Vojvodine svečano je otvoren 14. maja. Tada su nastupili dečji orkestri i horovi. Drugi deo festivala nastavljen je u nedelju, 28. maja nastupom dečjih folklornih ansambala u dve kategorije u velikoj sali OŠ “Čaki Lajoš” u Bačkoj Topoli.

Na prvom koncertu u 12,00 sati nastupili  je 7 ansambla mlađeg uzrasta i 8 ansambala starijeg uzrasta. Na drugom koncertu nastupilo je preostalih 15 ansambala starijeg uzrasta.

Od 2012. godine manifestacija se, uz suorganizaciju svesrdnu pomoć domaćina manifestacije Srpskog kulturnog centra “Vuk Stefanović Karadžić” i opštine Bačka Topola, održava u Bačkoj Topoli u izvanrednim tehničkim i prostornim uslovima uz dobru organizaciju domaćina.

Na opšinskim smotrama, koje su obavezne za sve opštine, učestvuje blizu 10.000 dece.

Selekcijom ansambala na opštinskim smotrama biraju se ansambli koji učestvuju na 7 zonskih smotri: Bačka Topola, Stara Pazova, Zrenjanin, Pančevo, Kula, Čelarevo i Sremska Mitrovica, a zatim najbolji sa ovih smotri učestvuju na završnoj pokrajinskoj smotri.

Nasuprot činjenici da je broj orkestara i horova u Vojvodini drastično opao imamo porast i broja i kvaliteta dečjih folklornih ansambala. Ove godine na prvoj stepenici selektovanja, na opštinskim smotrama učestvovalo je oko oko 150 dečjih ansambala.

Najbolji ansambli obezbeđuju plasman na odgovarajuće republičke festivale i manifestacije.

S obzirom da se na Festival kvalifikuju dečji ansambli koji su prošli višestruke selekcije i da svi imaju vrlo visok nivo umetničkog izvođenja, stručni žiri u sastavu: Dajana Kostić, Dušanka Dmitrović, Bojan Milinković i Ivan Trzić dodelio je priznanja i svrstatao ih u tri vrednosne kategorije: bronzana, srebrna i zlatna odličja.

Pet najboljih ansambala učestvovaće na republičkom festivalu u Valjevu 17. juna.

OZNAKA “SRPSKI KVALITET” ZA “IM TOPOLA”

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom “srpski kvalitet”. Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva.

Oznaka “srpski kvalitet” garantuje da je proizvod napravljen u Srbiji, od domaćih, kvalitetnih sirovina, na tradicionalan način, i da je bolji od drugih

Taj pečat, za sada, na ukupno osam proizvoda mogu da stave industrije mesa – “Bačka Topola”, “Karneks”, “Juhor”, “Zlatiborac” i “Moric”.

“Naravno da očekujemo veću proizvodnju tih proizvoda i naravno tražnju kako na domaćem tako i na inostranom tržištu”, rekla je Tamara Penjić iz Asocijacije za kvalitet mesa i proizvoda od mesa.

Miljan Ždrale iz Evropske banke za obnovu i razvoj se nada da će kompanije koje su ušle u taj program imati novi talas investicija koje će sa partnerskim bankama i oni individualno podsticati.

Pečat mogu dobiti svi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Važi godinu dana, ali može da se obnovi.

“Ova oznaka može da pomogne srpskim proizvodima da nađu svoje mesto na stranim tržištima, ali pod uslovom da ispunjavaju garantovani kvalitet”, rekao je Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Kvalitet će se, tvrde nadležni, dvostruko proveravati.

“Pored tih kontrola koje će nam raditi kontrolne kuće ovlašćene od strane Ministarstva poljoprivrede, imamo i kontrole od strane inspekcijskih sklužbi Ministarstva poljoprivrede”, rekao je Branislav Raketić iz Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane.

BAČKA TOPOLA -STRELCI NA OKIDAČU, ČIM ZATREBA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, koji sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.  Pre toga uobičajeno ,  su organizovali po opštinama seminare za strelce, obavezne lekarske preglede i obuku.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca sa mesečnom platom od 4.000 dinara.

Oni na gradonosne oblake dejstvuju sa 1.350 aktivnih protivgradnih stanica kojima upravlja 13 Radarskih centara.

Zna se da najviše štete usevima može da nanese grad, pa je opremanje protivgradnih stanica jedan od važnih zadataka lokalnih samouprava.

“Nije lako biti strelac na protivgradnoj stanici, treba i hrabrosti, da po kiši, nevremenu, oluji, vetru, kada grmi, seva, noću i danju, biti uz radio stanici radi veze sa centrom, ići do protvgradne stanice, pripremiti se za dejstvo i čekati naredbu. Često puta naredba i ne stigne, jer je tako procenjeno od strane Radarskog centra, ali strelac mora biti tu”, rekao je jedan od bačkotopolskih strelaca.

On je dodao da je kretanje strelca u sezoni “ograničeno”, moraju prijaviti svaki odlazak iz mesta, kod lekara naprimer, dižu ih sa slave, sa svadbi…ali to je njihova obaveza.

Strelci su, dodaje, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovorom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i opštino, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po naređenju dejstvuju, dodao je on.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

NOĆ MUZEJA PROBUDILA BAČKU TOPOLU

Treće majske subote, šetalo se bez umora, s osmehom na licu i željom za upijanjem novog, neispričanog i još neotkrivenog. Noć muzeja, 14. po redu, probudila je Bačka Topola i još 43 grada i mesta Srbije.

Kao i ranijih godina, veliko interesovanje izazvale su postavke u Gradskom muzeju. Posetiocima svih generacija Muzej je priredio zanimljive priče .

Oduševljenje posetilaca izazvala je i izložba slikara amatrera u Likovnoj koloniji Bačke Topole Na zanimljiv način autori su  prikazali  su kako slikaju amteri kao profesonalci, sve što su videli oko sebe i u sebi.

Organizatori – Noći muzeja i Bačke Topole, jednoglasni su  da nisu očekivala takvo interesovanje i pažnju koju su dobila, kako od publike tako i od medija.