Category: Srbija

BAČKA TOPOLA -FESTIVAL ZNANJA I UMEĆA, 1300 MALIH UMETNIKA

“U BAČKOJ TOPOLI JE ODRŽAN 56.MUZIČKI FEDTIVAL DECE VOJVODINE. 30 DEČIJIH FOLKLORNIH ANSAMBALA BORILO SE U MLAĐOJ I STARIJOJ KATEGORIJI ZA BRONZANA,SREBRNA I ZLATNA ODLIČJA. BIO JE TO PRAZNIK I ZA OČI A TAKOĐE I ZA UŠI. PREKO 1.300 MALIH UMETNIKA POKAZALO JE ŠTA ZNAJU I UMEJU. BRAVO DECO VI STE DANAS U BAČKOJ TOPOLI POKAZALI KAKO SE NEGUJE I ČUVA SVOJA KULTURA I TRADICIJA.”-kaže Julin Rac, direktor bačkotopolskog SKC “Vuk Stefanović Karadžić”.

56. Muzički festival dece Vojvodine svečano je otvoren 14. maja. Tada su nastupili dečji orkestri i horovi. Drugi deo festivala nastavljen je u nedelju, 28. maja nastupom dečjih folklornih ansambala u dve kategorije u velikoj sali OŠ “Čaki Lajoš” u Bačkoj Topoli.

Na prvom koncertu u 12,00 sati nastupili  je 7 ansambla mlađeg uzrasta i 8 ansambala starijeg uzrasta. Na drugom koncertu nastupilo je preostalih 15 ansambala starijeg uzrasta.

Od 2012. godine manifestacija se, uz suorganizaciju svesrdnu pomoć domaćina manifestacije Srpskog kulturnog centra “Vuk Stefanović Karadžić” i opštine Bačka Topola, održava u Bačkoj Topoli u izvanrednim tehničkim i prostornim uslovima uz dobru organizaciju domaćina.

Na opšinskim smotrama, koje su obavezne za sve opštine, učestvuje blizu 10.000 dece.

Selekcijom ansambala na opštinskim smotrama biraju se ansambli koji učestvuju na 7 zonskih smotri: Bačka Topola, Stara Pazova, Zrenjanin, Pančevo, Kula, Čelarevo i Sremska Mitrovica, a zatim najbolji sa ovih smotri učestvuju na završnoj pokrajinskoj smotri.

Nasuprot činjenici da je broj orkestara i horova u Vojvodini drastično opao imamo porast i broja i kvaliteta dečjih folklornih ansambala. Ove godine na prvoj stepenici selektovanja, na opštinskim smotrama učestvovalo je oko oko 150 dečjih ansambala.

Najbolji ansambli obezbeđuju plasman na odgovarajuće republičke festivale i manifestacije.

S obzirom da se na Festival kvalifikuju dečji ansambli koji su prošli višestruke selekcije i da svi imaju vrlo visok nivo umetničkog izvođenja, stručni žiri u sastavu: Dajana Kostić, Dušanka Dmitrović, Bojan Milinković i Ivan Trzić dodelio je priznanja i svrstatao ih u tri vrednosne kategorije: bronzana, srebrna i zlatna odličja.

Pet najboljih ansambala učestvovaće na republičkom festivalu u Valjevu 17. juna.

OZNAKA “SRPSKI KVALITET” ZA “IM TOPOLA”

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom “srpski kvalitet”. Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva.

Oznaka “srpski kvalitet” garantuje da je proizvod napravljen u Srbiji, od domaćih, kvalitetnih sirovina, na tradicionalan način, i da je bolji od drugih

Taj pečat, za sada, na ukupno osam proizvoda mogu da stave industrije mesa – “Bačka Topola”, “Karneks”, “Juhor”, “Zlatiborac” i “Moric”.

“Naravno da očekujemo veću proizvodnju tih proizvoda i naravno tražnju kako na domaćem tako i na inostranom tržištu”, rekla je Tamara Penjić iz Asocijacije za kvalitet mesa i proizvoda od mesa.

Miljan Ždrale iz Evropske banke za obnovu i razvoj se nada da će kompanije koje su ušle u taj program imati novi talas investicija koje će sa partnerskim bankama i oni individualno podsticati.

Pečat mogu dobiti svi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Važi godinu dana, ali može da se obnovi.

“Ova oznaka može da pomogne srpskim proizvodima da nađu svoje mesto na stranim tržištima, ali pod uslovom da ispunjavaju garantovani kvalitet”, rekao je Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Kvalitet će se, tvrde nadležni, dvostruko proveravati.

“Pored tih kontrola koje će nam raditi kontrolne kuće ovlašćene od strane Ministarstva poljoprivrede, imamo i kontrole od strane inspekcijskih sklužbi Ministarstva poljoprivrede”, rekao je Branislav Raketić iz Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane.

BAČKA TOPOLA -STRELCI NA OKIDAČU, ČIM ZATREBA

U radarskom centru Bajša, jednom od 13 regionalnih centara u Srbiji za protigradnu odbranu, koji sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata i pokriva 16 opština, kažu da  pomno prate gradonosne oblake , od 15. aprila do 15. oktobra, kade se završava sezona.  Pre toga uobičajeno ,  su organizovali po opštinama seminare za strelce, obavezne lekarske preglede i obuku.

Preko 7.758.000 hektara zemljišta, od kojih je više od 6.178.000 poljoprivrednog pod usevima, voćem i vinogradima, u Srbiji od grada čuva 2.700 strelaca sa mesečnom platom od 4.000 dinara.

Oni na gradonosne oblake dejstvuju sa 1.350 aktivnih protivgradnih stanica kojima upravlja 13 Radarskih centara.

Zna se da najviše štete usevima može da nanese grad, pa je opremanje protivgradnih stanica jedan od važnih zadataka lokalnih samouprava.

“Nije lako biti strelac na protivgradnoj stanici, treba i hrabrosti, da po kiši, nevremenu, oluji, vetru, kada grmi, seva, noću i danju, biti uz radio stanici radi veze sa centrom, ići do protvgradne stanice, pripremiti se za dejstvo i čekati naredbu. Često puta naredba i ne stigne, jer je tako procenjeno od strane Radarskog centra, ali strelac mora biti tu”, rekao je jedan od bačkotopolskih strelaca.

On je dodao da je kretanje strelca u sezoni “ograničeno”, moraju prijaviti svaki odlazak iz mesta, kod lekara naprimer, dižu ih sa slave, sa svadbi…ali to je njihova obaveza.

Strelci su, dodaje, vrlo odgovorni ljudi, ne samo zato što su ugovorom vezani sa Hidrometereološkim zavodom i opštino, oni su pre svega odgovorni prema svojim sugrađanima, seljacima koji od njih očekuju da dejstvuju po oblacima, da ispravno rade svoj posao kako bi štete od grada bilo što manje.

Oni moraju u protivgradnu stanicu i danju i noću, i noću pada grad, rade 24 sata, nemaju prvu, drugu i treću smenu i veoma im je teško pogotovu u noćnim uslovima. Često pod svetlom lampe određuju koordinate i po naređenju dejstvuju, dodao je on.

 Kažu strelci, da nema stoprocentne odbrane od grada, ali odgovornim radom na protivgradnoj stanici i dobrom procenom i naredbom iz Radarskog centra, šteta se može u velikoj meri umanjiti.

NOĆ MUZEJA PROBUDILA BAČKU TOPOLU

Treće majske subote, šetalo se bez umora, s osmehom na licu i željom za upijanjem novog, neispričanog i još neotkrivenog. Noć muzeja, 14. po redu, probudila je Bačka Topola i još 43 grada i mesta Srbije.

Kao i ranijih godina, veliko interesovanje izazvale su postavke u Gradskom muzeju. Posetiocima svih generacija Muzej je priredio zanimljive priče .

Oduševljenje posetilaca izazvala je i izložba slikara amatrera u Likovnoj koloniji Bačke Topole Na zanimljiv način autori su  prikazali  su kako slikaju amteri kao profesonalci, sve što su videli oko sebe i u sebi.

Organizatori – Noći muzeja i Bačke Topole, jednoglasni su  da nisu očekivala takvo interesovanje i pažnju koju su dobila, kako od publike tako i od medija.

DECA I AKADEMICI – STAVAROCI NA PANONIJI NA MARKOVDANSIM SUSRETIMA

Panonija kod Bačke Topole, koju su još 1968. godine Holanđani proglasili za najlepše selo u Evropi, 12. i 13. maja domaćin je “Markovdanskih susreta” dece i pesnika, koji joj obezbeđuju epitet “Panonskog dečjeg grada” jer ovde borave i druže se mališani iz celog regiona.

“Ovogodišnji “Markovdanski susreti” su specifični po tome što su mališani na 11 pozornica  pokazali šta umeju i znaju. Mentori ili performeri koji su decu obučavali  i pružali im mogućnost stručnog usavršavanja su naša najeminentnija akademska imena , počev od Božidara Kalezića, najpoznatijeg reditelja dokumentarnog filma, do Zorana Ilića, najpoznatijeg kaligrafa, Nikole Brkanovića, akademskog slikara, Nataše Đuričković, Dragane Mihajlović Bokan koja uređuje udžbenike muzičke kulture i mnogo,  drugih.  Ovo  je zaista bila prilika da svi učitelji i sva deca saznaju nešto novo, a zasluže i određene nagrade za ono što su oni umotvorili taj dan”,  objašnjava Tode Nikoletić, umetnički direktor “Markovdanskih susreta” u Panoniji.

Panonija je domaćin susreta dece i reditelja, kaligrafa, slikara, muzičara i književnika. Posle Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića, Raše Popova, Pere Zupca, ove godine je  književnik Uroš Petrović dobio zvanje počasnog pesnika i građanina Panonije.

“Nama je najvažnije da je, u multikulturalnom smislu, festival dobio na vrlo velikom značaju jer nam deca dolaze iz svih regiona, iz svih republika bivše Jugoslavije, počev od Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Dakle, nema ni jedne države iz koje nam neće prisustvovati deca i njihovi profesori na festivalu. A to, zapravo, i jeste prostor da se udružuju, da se u različitosti prepoznaju i nauče da je ono što i jedni i drugi rade zapravo najlepši putokaz svim narodima kuda ići u budućnosti”, dodaje Nikoletić.

“Markovdanski susreti”  ostvaruju cilj, da uživanjem u prirodnim bogatstvima Panonije, deca obogate susretima za umetnicima kako bi i oni težili idealima znanja i lepote. Počasni gosti susreta u “Panonskom dečjem gradu” su Fondacija “Tijana Jurić” i časopis “Ježurko” iz Banja Luke, a medijski sponzor je Radio-televizija Vojvodine.

UPOZORENJE DECI, O PLAVOM KITU, U ŠKOLAMA BAČKE TOPOLE

Žrtve su deca koja se u igrici pozivaju na samopovređivanje i samoubistvo. – Ključna uloga roditelja u kontroli dece na internetu

Više desetina dece stradalo je u Rusiji i drugim zemljama zbog video-igrice „Plavi kit” u kojoj se mališani pozivaju na samopovređivanje i samoubistvo.

Ova opasna igrica, kako navode u MUP-u, prisutna je na internetu u mnogim državama, ali kod nas nije zabeležen nijedan slučaj u vezi sa njom. Policija, ipak, poziva sve roditelje i nastavnike da razgovaraju sa decom i prate njihove aktivnosti na društvenim mrežama, kako bi ih zaštitili od ovog oblika ugrožavanja njihove sigurnosti. Tako je u školama Bačke Topole, pre svega osnovnim pa i srednjim. Deca se upozoravaju da ne prihvataju ovu igru , koja poziva na samoubistvo.

„Apelujemo na sve građane da ukoliko se sretnu sa igricom „Plavi kit” na društvenim mrežama u našoj zemlji, odmah to prijave policiji. Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a pojačaće aktivnosti ka smanjenju opasnosti od eventualne pojave u Srbiji”, navodi se u apelu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Igrica „Plavi kit” potiče iz Rusije, a usmerena je na mlađu populaciju.

U periodu od 50 dana igranja pred decu se postavljaju različiti zadaci, u početku manje opasni, poput gledanja horor filmova, zatim samopovređivanja urezivanjem plavog kita na rukama, a sve se završava pozivom na izvršenje samoubistva, navode u policiji.

DANAS JE DAN POBEDE-U BAJŠI SVEČANO

Ove godine navršava se 72. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 67 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije. Ta dva važna događaja u istoriji Evrope  obeležena su nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu. Povodom Dana pobede 9.05. položeni su  venaci na spomenik palim borcima i žrtvama fašizma u Bajši,  tradicionalni javni čas iz istorije uz prisustvo članova Saveta MZ,Udruzenja penzionera i delegacije SVM-a.
Nakon toga odata je počast stradalima i polozeni su venci.Javnom času su sa prigodnim programom prisustvovali i svi učenici viših odeljenja Osnovne škole sa nastavnicima.

Centralna svečanost povodom Dana pobede i Dana Evrope  održana je na poligonu Nikinci kod Rume, gde su pripadnici Vojske Srbije prikazali osposobljenost i novo naoružanje, na smotri pod nazivom “Čelik 2017”.

Na poligonu u Nikincima  je  izvedeno bojevo gađanje sa artiljerijskim i raketnim naoružanjem, i prikazano i dejstvo tenkova, vazduhoplova i pešadijskog naoružanja.

Prikazane su performanse i mogućnosti sredstava među kojima su višenamenska oklopna vozila “Miloš” i “Lazar”, raketni sistemi “Morava” i “Oganj”, samohodna haubica “NORA”, kao i novi model modularne puške, univerzalna pokretna artiljerijska računarska stanica UPARS, a prvi put široj javnosti je predstavljen i raketni sistem “ALAS”.

ZA MALO KUPOVALI SKUPO PRODAVALI SVINJSKO MESO – CEH PLAĆAJU GRADJANI

Kilogram buta u mesarama i supermarketima Bačke Topole kao i u celoj Srbiji, je poskupeo pred prvomajske praznike , do 100 dinara po kilogramu, sada košta i do 550 dinara. Tako je u “Rodi”, “Matijeviću” i brojnim privatnim prodajama mesa.  Loša ponuda tovljenika na tržištu i drastično poskupljenje mesa u otkupu najčešći su razlozi za rast cene koji navode klaničari. Da li je baš tako.

Analitičari tvrde da toliki rast cena svinjetine zbog nestašice nije opravdan. Predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača Zlatan Đurić naveo je još jedan razlog zbog čega ovo poskupljenje nema osnova.

–  Klaničari nemaju pravo da povećavaju cenu svinjskog mesa u trgovinama jer su i dosadašnje cene formirali na osnovu otkupne cene od 220 do 250 dinara – tvrdi Đurić. To što su za malo para kupovali, a za velike prodavali svinjsko meso dovelo je, kaže, do toga da su klaničari poslednjih godina ostvarili ekstraprofit na svinjetini sa ogromnom zaradom na štetu i proizvođača i potrošača.

Analitičar Čedomir Keco, izjavio je za BT PUBLIC NEWS , da je najveći problem što mesari uvek hoće da zarade jednako bez obzira na okolnosti na tržištu. Ovo poskupljenje nije realno jer su klaničari i ranije imali veću zaradu na mesu nego što je ekonomski logično.– I da cena svinja sutra padne na 150 dinara oni bi još mesec dana zadržali ove cene – kaže naš sagovornik.

Keco upozorava da bi ovakva situacija mogla da potraje. Prognoze strunjaka pokazuju da će se tržište prasadi stabilizovati tek krajem 2018. godine. Zbog nedovoljnog broja kvalitetnih priplodnih krmača farmeri ove godine neće moći da ostvare proizvodnju tovljenika od 1,5 miliona komada, koju im je u protekloj godini Ministarstvo poljoprivrede subvencionisalo sa 1,5 milijardi dinara.

– Najgore bi bilo kada bi zbog ovakvih potresa krenuo uvoz zamrznute svinjetine koja bi se prodavala po visokim cenama iako mogu da je nabave jeftino. Odgovornost je na državi, inspekcija mora to da spreči – kaže Keco.

 

 

PRVOMAJSKI URANAK SA KOTLIĆIMA, PRASIĆIMA, ROŠTILJEM…

Poslednje tri godine kiša je uporno pokušavala da  upropasti prvomajsko roštiljanje u opštini Bačka Topola a kako stoje stvari, i ove godine će biti uslova za njenu kratkotrajnu pojavu pljuskova praćenu grmljavinom.Ipak obala Zobnatičkog jezera tradicionalno je dobro posećena.  Druženje, roštilj, pečenje uz muziku i piće obeležje su današnjeg dana.

Miris pečenog mesa širio se najpoznatijim izletištima, Stare Moravice, Pačira, Pobede… još od ranog jutra. Ima i onih koji su se “bacili” na sportske aktivnosti, ali ipak je ležanje i uživanje u prirodi i roštiljskim specijalitetima više zastupljeno.

U Srbiji se 1. maj obeležava tradicionalnim prvomajskim urancima u prirodi, dok se u svetu organizuju protesti za prava radnika.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a sutradan, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva.

Danas 1. maj najčešće slave mladi, ali ne izostaju i oni stariji, koji ovaj dan koriste da odmore i uživaju u prirodi.  Među onima koji su izlaze u prirodu da se druže uz roštilj, paprikaš i poneko prase na ražnju ima svih uzrasta.

U Srbiji vlada trend da sa dolaskom praznika cene proizvoda koji se u tom periodu najviše koriste počinju da rastu. Pred Uskrs su poskupela jaja, a uoči Prvog maja i Đurđevdana i meso. U mesarama i supermarketima sveže svinjsko meso poskupelo je za oko 100 dinara. Kilogram buta kreće se od 500 do 540 dinara, vrat bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno meso od 450.

Ako se niste odlučili za praseće ili jagnjeće prečenje, onda je najbolji izbor roštiljsko meso. Pre kupovine dobro izračunajte koliko vam je kilograma potrebno u zavisnosti od broja ljudi sa kojima ćete roštiljati – potrebno vam je od 300 do 500 grama mesa po osobi.

Prva stvar na prvomajskom meniju moraju da budu ćevapi. Kilogram ove mesne poslastice košta od 360 do 470 dinara, dok se kilo pljeskavice kreće od 360 do 500 dinara. Ne propustite da kupite i druge roštiljske specijalitete poput kobasica (oko 400 din/kg), pilećih krilaca (oko 340 din/kg) i bataka (oko 300 din/kg), ražnjića, krmenadli (oko 500 din/kg).

ISTORIJA-

Međunarodni praznik rada – Prvi maj biće obeležen danas širom sveta, kao i u Srbiji, u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.

Praznik podseća na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane.

Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.

Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži.

 

RESTITUCIJOM, NAJVIŠE DEDOVINE, DOBILI POTOMCI PREDRATNIH VLASNIKA U BAČKOJ TOPOLI

Najveće površine koje su dobili potomci predratnih vlasnika nalaze se u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu…

Iako je samo petina poljoprivrednog zemljišta restitucijom vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika, u Agenciji za restituciju tvrde da su zadovoljni dinamikom ovog procesa. Prema njihovima podacima, naslednici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20.000 hektara poljoprivrednog i još 4.500 hektara pod šumom.

Dok građani koji iščekuju vraćanje dedovine tvrde da se restitucija odvija sporo, pred Vladom Srbije se od oktobra prošle godine nalaze Izmene i dopune zakona o vraćanju imovine, koje bi trebalo da budu usvojene. Upravo bi nova zakonska rešenja trebalo da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina. Ukoliko vlada ne usvoji predložene novine, vraćanje obradivih površina trajaće barem dvostruko duže.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, napominje da novi propis dopušta da vlada određuje koje će parcele biti vraćene, u saradnji s Agencijom za restituciju.
Osim toga, ukoliko na jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, naslednicima će moći da bude ponuđeno adekvatno zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga.
Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije.
Iako popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, procenjuje se da država upravlja sa oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više nego što se restitucijom potražuje. Poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, budući da ga je država prodala, po zakonu neće moći da bude vraćeno potomcima. Oni će imati pravo na obeštećenje.
Neraščišćeni imovinski odnosi idu naruku onima koji nelegalno koriste zemljište i tako ostvaruju velike prihode. Baš zato su
Mile Antić iz Mreže za restituciju naglašava da to što država nema precizan popis svoje imovine podstiče pojedince da daju zemljište u zakup uz sumnjive ugovore i po cenama mnogo nižim od tržišnih.
Država je do sada popisala samo 25.000 hektara zemljišta, dok je Ministarstvo poljoprivrede nedavno objavilo da postoji 476.000 hektara obradivih površina koje su u državnom vlasništvu.
Vraćanje zemljišta naslednicima nekadašnjih vlasnika jedini je način da se stane na put uzurpaciji i zloupotrebi državne imovine“, ističe naš sagovornik i upozorava da vraćanje zemljišta odugovlači Državno pravobranilaštvo, koje na gotovo svaku odluku o vraćanju imovine ulaže žalbe.