Zanimljivosti – Page 29 – BT Public News

GASTRONOMSKA I PARA SPORTSKA SELJAČKA OLIMPIJADA U BAČKOJ TOPOLI

Posetioci su uživali u bravurama vozača traktora, prevoženju džakova na biciklu i mnogim teškim poslovima koje su muškarci nekada sa lakoćom obavljali. Tokom decenije, organizovanja Olimpijade ispostavilo se da je ova manifestacija veoma popularna sa oko 5000 posetilaca. Međutim, gastronomski izazov je otići na Vašarište, avgusta i probati bubac gulaš, i druge varijante paprikaša i gulaša. Kuvari dobijaju nagrade, ali je, kako kažu, najveće priznanje kada vide srećna lica gostiju koji uživaju u ukusu i mirisu ovih starih jela.

Takmičarski deo seljačke olimpijade vreme da se dokažu najspretniji

Sve je počelo u nedelju oko 9 sati kada je predsednik opštine, Adrijan Satmari, u crkvi Pohodjenja Device Marije isekao prvo parče osveštanog hleba, načinjenog od nove pšenice roda 2021. godine. To je tradicija koja se neguje godinama i označava početak celodnevnih sportskih para sportskih nadmetanja nazvanih “Seljačka olimpijada”.Ova manifestacija uvek se održava, u nedelju koja je najbliža 20-om avgustu, danu mađarskog kralja Svetog Stefana, koji vojvođanski Mađari slave kao praznik od izuzetne važnosti za mađarsku zajednicu.

Na vašarištu u Bačkoj Topoli je ove godine biti održano više programa za odmeravanja snaga i veština paora i seoskog stanovništva, ali su organizatori obezbedili i bogate programme za porodice i decu.

Dobar zalogaj za nagradu i apetit majstora kuvanja

Ova renomirana manifestacija, prešla je granice naše zemlje i postala brend Severne Bačke. Posetioci, među kojima bili i mnogo turista iz susedne Madjarske, sladili su se gulašom, sočnim pljeskavicama, kobasicama, uštipcima, ćevapčićima…

“Tradicionalni seljačka olimpijada se održava u organizaciji lokalnog kluba proizvođača “Gazdakör”. Pored tradicionalne seljačke olimpijade organizujemo svinjokolj, Festival sarme i bačkotopolski Expo. Mislim da je tu presudan ljudski faktor. Kod nas poljoprivrednici se, hvala bogu, ne bave samo poljoprivredom i poslom nego na nekom nivou organizuju odmor i rekreaciju, jer ovaj događaj kao i drugi imaju ulogu oblikovanja zajednice.”

Ove reči, Nimroda Tomika, izrečene svojevremeno, najbolje objašnjavaju uspeh tradicije koja traje u Bačkoj Topoli , svakog avgusta iznova.

OSVEŠTAN HLEB OD NOVE PŠENICE, SELJAČKA OLIMPIJADA OTVORENA

Prvi hleb je simbol zahvalnosti Bogu za spasenje života. Ovaj sveti hleb se nikada ne baca, čak ni mrvice. Hleb predstavlja samog Isusa Hrista, koji je Hleb života.

Predsednik opštine Adrijan Satmari isekao prvo parče novoosveštanog hleba

U Bačkoj Topoli, danas, održani dani hleba, manifestacija koja se ovde organizuje u slavu novog roda i hleba, a najpre u cilju negovanja starih žetelačkih običaja. Gosti ali i učesnici ovog programa prisustvovali su, najpre, kulturno-umetničkom programu i potom su fijakerima i traktorima krenuli ka crkvi Pohodjenja Device Marije,u centru grada, gde je u okviru mise župnik , osveštao prvi hleb od novog brašna 2021. godine.Prvu krišku osveštanog hleba isekao je predednik opštine Adrijan Satmari.
Tokom celodnevne manifestacije mogla je da se vidi izložba a, starih fijakera, da se proba domaći hleb . Za dobru atmosferu su bili zaduženi članovi negovatelja starih običaja.

U nedelju 22. avgusta u Bačkoj Topoli će biti organizovana Vojvođanska seljačka olimpijada. U takmičarskom delu koji na prostoru Vašarišta počinje u 13.30 časova okupiće, u okviru Lige šampiona, pobednike predhodnih olimpijada, a prateći program biće primeren svim uzrastima.

Veliki broj gledalaca uvek prati takmičenja

Planiran je vašar rukotvorina, takmičenje u crtanju za decu, takmičenje u kuvanju goveđeg perkelta, očekuje se i okupljanje bačkotopolčana iz inostranstva.

Tokom više godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od najmasovnijih i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 3000-5000 posetilaca. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.

UBEDLJIVA POBEDA SNS-a, U BAČKOJ TOPOLI, U MESTIMA SA VEĆINSKIM ŽIVLJEM MADJARA, NAJUSPEŠNIJI KANDIDATI SVM-a

Srpska napredna stranka odnela je ubedljivu pobedu u pet vojvođanskih opština na današnjim izborima za Savete mesnih zajednica. SNS je odneo ubedljivu pobedu u Kikindi, Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Adi, Senti i Bačkoj Topoli.

SRPSKA NAPREDNA STRANKA DOBILA VEĆINU U GORNJOJ ROGATICI, BAČKOM SOKOLCU, NJEGOŠEVU, TOMISLAVCIMA, KARADJORDJEVU, PANONIJI, MALOM BEOGRADU. KANDIDATI SNS-a UŠLI U SAVETE MESNIH ZAJEDNICA U SVIM NASELJENIM MESTIMA SEM U BAJŠI I NOVOM ORAHOVU. NA IZBORE IZAŠLO 3535 STANOVNIKA OPŠTINE, SAMO U BAČKOJ TOPOLI 2577. U gradu se biralo na 21. izbornom mestu a prošlo je 14 kandidata SVM-a i 7 kandidata SNS-a kandidata sns. Više neformalnih grupa građana i pojedinaca odlučilo je, ovaj put, da se kandiduje na izborima za najniži nivo mesne samouprave, na kojem godinama dominira vladajuća Srpska napredna stranka i Savez vojvodjanskih Madjara. Čini se da je to učinilo da se malo podignu političke tenzije a poverenje su dobili dva kandidata u Gornjoj Rogatici, dva u Bačkom Sokolcu jedan na Panoniji, jedan u Tomislavcima i tri u Bajši.

Marina Popović,dobila najviše, 114 glasova stanovnika Karadjordjeva

Savet mesne zajednice, kao kolektivni organ vlasti, predviđa Zakon o lokalnoj samoupravi, pa će taj model početi da primenjuje i u Bačkoj Topoli. Podsećamo, aktuelni predsednici MZ na teritoriji bačkotopolske opštine izabrani su 2017. godine. Na tim mestima, “knezovi” će biti do završetka raspisanih izbora, a nakon toga, zameniće ih Saveti mesnih zajednica. Savet, kao kolektivni organ, ubuduće će rukovoditi selom.

“U odnosu na raniji period, Savet će svoj rad i odluke donositi većinom glasova. Donetom odlukom, napravili smo iskorak ka tome da se izbori i sam rad mesnih zajednica sprovodu na demokratskiji način, kako bi bili više okrenuti prema građanima i njihovim potrebama”- predsednik SO Saša Srdić.

Srpska napredna stranka, se zahvaljuje svim građanima , na srdačnoj podršci. Iz te stranke su poručili da će se truditi da opravdaju poverenje građana i da će i dalje razvijati mesne zajedice, te da će zajedno ići napred za bržu, jaču i bolju Bačku Topolu.

BAKA MILENA PREVALILA STOTU

„Samo savestan čovek može dugo da živi, jeste da on mnogo radi, ali njegov život je organizovan, pa ga nikakvi stresovi, panike i trzavice ne mogu slomiti“.- veli baka Milena

**Na rodjendanu kod stogodišnje Milene Preradović**

U bačkotoplskom selu Pačir živi jedan od najstarijih stanovnika Srbije. Milena Preradović ima 100 godina i još uvek je dobrog zdravlja, mada se, kaže, ničega u životu nije odricala, svedoči portal 024 INFO.

Za njenog dugog veka promenile su se mnoge države, protutnjala dva svetska rata, ali kaže nešto nije nikad: govoreći o receptu za dugovečnost, Milena je navela misao sa kojom se slagala:

„Samo savestan čovek može dugo da živi, jeste da on mnogo radi, ali njegov život je organizovan, pa ga nikakvi stresovi, panike i trzavice ne mogu slomiti“.

Poslednjih nekoliko godina nije mogla da izlazi, kao ranije, ali joj je kuća uvek, kako oni koji su provodili vreme s njom, uvek mirisala na mladost, lepotu i pozitivnu energiju. Ovih dana posetili su je članovi opštinskog odbora SNS-a u okviru akcije brige o starima i poželili joj dobro zdravlje.

“Naša briga o sugradjanima u godinama je svakodnevna pa smo se zato obreli u domaćinstvu baka Milene. To su ljudi koji svoj život poklonili za boljtak generacija koje dolaze zato im ne smemo dozvoliti ni za trenutak da pomisle da su ostali sami. To kod nas nije akciskog karaktera već naćin rada, kontinuiteta brige “- kaže predsednik Skupštine opštine Saša Srdić.

“Naš Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju stogodišnjaka, odnosno podaci kojima oni raspolažu odnose se na populaciju svih starijih od 85 godina. Procene, međutim, govore da u Srbiji živi oko 150 ljudi koji su rođeni pre jednog veka. Medju njima je i naša baka Milena”- veli Radomir Kuzmanović

Ulazak u stotu godinu svakako je bio za slavlje pa je baka Milena nazdravila dragim gostima i poželela im dugovečan život kao što ga je i ona imala.

OD IGLE DO LOKOMOTIVE NA BAČKOTOPOLSKOM VAŠARU OD 1806 DO DANAS

**Danas se vašar u Bačkoj Topoli održava uvek drugog vikenda po redu u mesecu, tokom cele godine.** **Za sada je korona prošlost a vašardžije budućnost.**

Poznatu izreku “od igle do lokomotive”, koja je doslovce važila za bačkotopolski vašar gde se može pazariti sve što čovek poželi, ove godine zamenila je druga – “ono što ni Gugl ne može da izbaci, može bačkotopolski vašar”. To je poruka koja dominira ispod vašarskih fotografija na društvenim mrežama. Ova konstatacija i ne čudi, jer svetski poznati pretraživač nije bio ni u planu kada se na vašaru danima trgovalo i lumpovalo na vašaru o kom se priča u celoj Vojvodini. Ta tradicija zadržana je i do danas.

O vašarskim aktivnostima, u ovom kraju, svedoči i istorija.U istoriji naselja 1750. godina predstavlja prekretnicu. Te godine, 15-og septembra, grof Antun Grašalković zadužuje slobodnjaka, Ferenca Čizovskog za naseljavanje bačkotopolske pustare. Pal Krai je za zasluge u borbama protiv Francuskih snaga 1800. godine, kao nagradu dobio Bačku Topolu. Porodica Krai počinje da razvija naselje, i već 1806. godine dobija status varošice, kao središta ovog kraja sa pravom održavanja vašara tri puta godišnje.

Trgovci ovde dolaze sa svih strana, najviše iz Bačke Topole, Sente, Ade, Mola, Subotice , Sombora….. a u dane vašara može se pazariti sve – od liciderskih srca i svilenih bombona, do alata, pokućstva i bele tehnike. Tu su cele sobe, posteljina, tepisi, posuđe, jorgani, jastuci. Tokom trajanja vašara ovde se pojedu i popiju tone mesa i pića.

U Bačkoj Topoli drugi, treći post korona vašar , posle ukidanja vanrednog stanja, a kako kažu organizatori, skoro je na nivou ranijih,svega ima.

– Slično je kao prošlih godina, jer je ovo jedan od najvećih vašara u ovom delu Bačke, možda je nešto manje je i kupaca i prodavača, borba sa korona virusom još traje, ali ima svega kao na vašaru

Tezge do vrha pune turskog i ariljskog veša, klavijature, harmonika, gume svih veličina, felne, skije, štapovi za pecanje, varjače, kutlače, servis za ručavanje, samo su delić bogatog asortimana. Prodavci hvale svoju robu, a kupci traže manu kako bi skinuli cenu. Trguje se ovde od jutra do kasnog popodneva.

Svako je nešto tražio za sebe, neko kazan za pečenje rakije, neko bure, licidersko srce, zemljani lonac za pasulj… „Sramota je, rekao jejedan čiča iz Bačkog Sokolca, pod velikim šeširom, biti na vašaru a ništa ne doneti kući.

OBELEŽEN IVANJDAN SEOSKA SLAVA TOMISLAVACA, NA JESEN OBELEŽAVANJE 100 GODINA SELA

**U organizaciji Saveta Mesna zajednice, meštani naseljenog mesta Tomislavci su i ove godine na bogat i raznovrsan način proslavili dan njihovog sela.**

Celo selo, gotovo, šest stotina duša proslavilo je 7. juli, kao Dan sela – seosku slavu Ivanjdan ali i Dan ustanka Položeni su venci na spomenik meštana koji su dali živote za domovinu, sveštenstvo je služilo liturgiju i odalo pomen.

“Selo su osnovali dobrovoljci, učesnici prvog svetskog rata 1921 iz Like. U leto 1929 na narodnom zboru doneli su odluku da se selo nazove po sinu kralja Aleksandra Karađorđevića Tomislava. Uvek ih se rado sećamo i oni su zaslužni što danas mi postojimo.”- kaže Mirko Spasojević i dodaje .

“U poslednje vreme radilo se dosta, asfaltiran put do groblja, renovirana je ambulanta i prostorije fudbalskog kluba…nabavljen je balon za teniske terene…osnovana je škola fudbala koja okuplja najmlađe kojih je trenutno oko 40. Sve u svemu za bolji lik sela angažovano je što iz naših sredstava što iz lokalne samouprave i pokrajine oko 20 miliona dinara.”

“Prvi dobrovoljci koji su došli na ovu zemlju, koju su im darovali kralj i zahvalna otadžbina, bili su Ličani. Njima su se su se vremenom pridružili i naši ljudi iz drugih krajeva. Oni su započeli skladan život sa ovdašnjim Srbima, Mađarima .. Tomislavci su ubrzo postali jedno od najrazvijenijih doseljeničkih mesta. Pamti se i vreme iz 1929. godine kada je u ovom selu funkcionisala pozorišna “postava”. Glumci su tada u selu odigrali predstavu Kosovski boj a tadašnji sveštenik Jelovac u dokumentu je zapisao USPELO ODLIČNO. NA TAKVIM TEMELJIMA I DANAS ŽIVI JEDNO OD NAJPERSPEKTIVNIJIH SELA U BAČKOTOPOLSKOJ OPŠTINI, a lokalna samouprava će uložiti napor da se uslovi života ovde unaprede i da se razvoj nastavi.”- rekao je predsednik Skupštine opštine Saša Srdić

**akteri pozorišne predstave kosovski boj 1929. godine**

“U subotu 10.07 je memorijalni turnir. Za jesen je planirana proslava 100 godina… naručena je bista princa Tomislava koja će biti postavljena u sklopu spomenika osnivača sela..spremamo svečani akademiju…kulturni i umetnički program…u više dana…za ovo smo otvorili namenski račun i prikupljamo sredstva..takođe biće postavljena izložba slika koje će posle ostati u spomen sobi koja će biti u sklopu naše crkve u centru…”- objašnjava Spasojević.

TURIJCI PREDSTAVILI 36. KOBASICIJADU, BAČKOTOPOLČANIMA

Bačkotopolski mesni delikatesi su „rođaci“ one kobasice koja je 2013. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao nadjuža kobasica na svetu i pravi se, kao i svaka prava turijska kobasica, samo od mesa, paprike, belog luka, soli i bibera, a puni se u prirodna creva.

**MANIFESTACIJU OTVORIO PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE SAŠA SRDIĆ**

Prva Turiska Kobasicijada je održana 1985. godine, jedne zimske večeri kada je uz vatru furune i kuvano vino, došlo do komšijskog zadirkivanja čije su kobasice bolje. Očas formiran žiri, kobasice su donešene i tako je sve počelo. Danas prvo gostovanje u Baačkoj Topoli, gde su na poziv domaćina došli da pokažu štaa znaju i umeju. Promovišu 36. kobasicijadu i odaberu ekipu koja će predstavljati Bačku Topolu.

**Majstori spremni za start takmičenja**

“Po prvi put promovišemo ovu privrednu manifestaciju u Bačkoj Topololi.
To je jedna je od najvećih manifestacija u Srbiji. Traje tri dana i poseti je na desetine hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva. Organizator je udruženje građana iz Turije, a pokrovitelj SO Srbobran. Na ovaj način smo obezbedili učešće naših gradjana i u takmičarskom delu i postali sastavni deo turiske priče o vrhunskim preradjivačima svinjskog mesa.” – kaže predsednik skupštine opštine Saša Srdić.
Dodao je da je festival domaće kobasice okupio danas , u srcu Bačke, ljubitelje prave domaće bačke kobasice, one za koju proizvođači tvrde da se pravi bez veštačkih aditiva i od čistog mesa.

Bačkotopolski mesni delikatesi su „rođci“ one kobasice koja je 2013. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao nadjuža kobasica na svetu i pravi se, kao i svaka prava turijska kobasica, samo od mesa, paprike, belog luka, soli i bibera, a puni se u prirodna creva.
– Imamo dugu tradiciju i godinama dolazimo u Suboticu, Sombor i Novi Sad, sada i Bačku Topolu, da pokažemo šta to Turija može da napravi. Ljdi znaju, dolaze, znaju da je ukusna i dobra, a tajne njenog ukusa nema. Kobasica je napravljena od mesa, soli, bibera i paprike, a razlikuje se samo odnos tih namirnica – poručuje Ištvan Tot, član UO „Kobasicijade“.
Ovoj je prvi put da nam je u gostima udruženje „Kobasicijada“ iz Turije, koja donira poznatu turijsku kobasicu. Zahvaljujemo im se na tome, jer je svaka donacija za Narodnu kuhunju nama veoma značajna. Narodna kuhinja sada ima oko 600 korsnika i i dobrodošla nam je svaka donacija istakao je Tibor Leštar iz Crvenog krsta Bačke Topole.

ČUVARI DEČIJEG SPORTA – POČELI DA SE PUNE MALI GOLIĆI

BAČKA TOPOLA – Počeo je turnir, u fudbalu, na male goliće, u sali škole „Čaki Lajoš“, najveća sportska manifestacija opštine Bačka Topola, u oganizaciji „Čuvara dečijeg sporta“. Ove godine na jednom mestu se okupilo 28 ekipa u četri kategorije sa 230 takmičara.
„Naše zadovoljstvo je veliko. Nadmetanje u fubalu potrajaće, narednih dana . Za sada je to prva revija ovoga sporta u četri kategorije, 2011 i mladja godišta,pet ekipa 2009-2010, osam ekipa, 2007-2008 , osam ekipa i 2005-2006 , sedam ekipa. Na terenu i oko njega našlo se preko 200 takmičara. Gotovo svakodnevno , ovaj sportski dogadjaj, prati veliki broj gledalaca. Učesnici turnira pružili su im užitak i zadovoljstvo sjajnom i zanimljivom igrom. Ispunili smo cilj, da napravimo masovno takmičenje, pre svega, mladjih fudbalera.. Igrom svedoče da budučnost fudbala u Bačkoj Topoli, zagarantovana. “- veli organizator profesor, Radovan Gardašević .

U Bačkoj Topoli našli su se fudbaleri iz Kanjiže, Sente, Malog Idjoša, Sente Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše i Subotice.
„ Turnir su pomogli opština Bačka Topola, kao generalni pokrovitelji a moram da se zahvalim svim ljudima iz Organizacionog odbora turnira , za njihov vredan trud i zalaganje dodaje Gardašević.

ORKESTRALNA HUMANOST U CRKVI POHODJENJA DEVICE MARIJE

Katolička crkva Pohodjenja Device Marije bila je domaćin humanitarnog koncerta mađarskog violinista Zoltána Mága, u okviru turneje 100 humanitarnih koncerata širom sveta, u subotu 19. oktobra sa početkom u 20 časova. Gost večeri bio je Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara.
Na inicijativu vojvodjana uspjeli su pridobiti međunarodno poznatog mađarskog violinista Zoltána Mága, koji je prihvatio da u okviru njegove koncertne turneje pod nazivom „Glasovi i zvonca”održi niz humanitarnih koncerata a prikupljeni novac će se podeliti ljudima koji žive u svojim kućama bez sredstava za život.

SAMO BAČKOTOPOLSKIM MADJARIMA , ZA TRI GODINE, 13 MILIONA EVRA

To što će mađarski Parlament izglasati da 2020. godina bude godina nacionalne sloge je važan simbolički čin. Mađarska Vlada, ipak, ne razmišlja samo u simboličkim kategorijama, nego obezbeđuje pomoć koja se svakodnevno primetna – rekao je Balint Pastor, za Subotički mađarski radio.

Republički poslanik SVM-a je, PREMA PISANJU RTV PANON, govorio na Danu nacionalne sloge u lokalnoj samoupravi opštine Ferencvaroš u Budimpešti. Rekao je: uspeh mađarske nacionalne politike je u tome što od najmlađeg do najstarijeg, podržava svakog Mađara van granica kroz programe bebi obveznica, finansiranja obdaništa, stipendija, povereništva ruralnog razvoja i kroz program razvoja privrede. Da bi se taj sistem pomoć ostvario, osim spremnosti mađarske Valde, bio je potreban i snažan predstavnik interesa vojvođanskih Mađara, što je dobijeno u vidu Saveza vojvođanskih Mađara – dodao je političar.

„U protekle tri godine u ostvarivanju nacionalne politike možemo da govorimo o pomoći od 38,2 milijarde forinti kroz sistem podrške Fondacije Prosperitati. To je generisalo 75 milijarde forinti ulaganja. Sve to je moglo biti ostvareno jer smo mi kod kuće izradili konkretne planove koji su neophodni za jačanje vojvođanskih Mađara i privredno osnaživanje” rekao je Balint Pastor, republički poslanik, SVM.

PRILIKOM NEDAVNOG OTVARANJA SAJMA POLJOPRIVREDE U BAČKOJ TOPOLI ,narodni poslanik Balint Pastor, podsećajući prisutne da je istu manifestaciju otvorio i pre tačno deset godina.

“Šta se promenilo u prethodnih deset godina. Sa jedne strane poljoprivredni proizvođači su složniji i jedinstveniji i zbog toga uspešniji, a sa druge strane zahvaljujući programu Fondacije Prosperitati, u protekle tri godine je samo u opštinu Bačka Topola, pošto smo ovde danas, poljoprivrednim proizvođačima i privrednicima dato nešto više od 13 miliona evra podrške”, kaže Pastor.