Category: Zanimljivosti

Poreklo paljenja badnjaka su mnogi naučnici objašnjavali na različite načine, povezivali sa raznim mitologijama i verovanjima. Paljenje badnjaka je događaj koji slavi rođenje Isusa i vatre koju su pastiri upalili da zagreju Bogorodicu i bebu Isusa.

U našim krajevima se nekada odlazilo u šumu i sa posebnom pažnjom se biralo hrastovo, tj cerovo drvo, koje je domaćin po dobro poznatim pravila, koje je tradicija nalagala, unosio u kuću i pripremao za paljenje.

U Hramu Sv. Proroka Ilije u Bačkoj Topoli, povodom predstojećeg velikog praznika Božića, bogosluženje počinje na Badnji dan, 6. januara, Sv. Liturgijom u 9 časova. Večernje bogosluženje, osvećenje i paljenje badnjaka je u 17 časova. Jutrenje na dan Božića, 7. januara počinje u 7 časova, Sveta liturgija u 9, a večernje u 17 časova. Drugog dana Božića, 8. januara, Sveta liturgija počinje u 9, a večernje u 17 časova, kao i na dan Svetog Stefana, 9. januara.
Svečana povorka u kojoj će učestvovati fijaker i nekoliko putničkih automobila, predajom zastave poći će ispred crkve u 12.45 časova ka ulici Matije Korvina broj 21, ispred doma ovogodišnjeg kuma, Milana Simića. Litija će se potom kretati ulicom Glavna, Sv. Proroka Ilije, Ištvana Andrea ka Prvomajskoj, gde će stići u 13.20 časova. Od Ulice 1. Maja ide se ka ulici Gomboš Janoša, Kizur Ištvana, Dragutina Matića, Despota Stefana i robne kuće u centru grada. Sa tog mesta Badnjačka litija kreće u 16.45, a ispred crkve trebala bi biti u 17 časova.

“Veoma smo uzbuđeni i ponosni što će zvanični Juventus kamp posetiti Srbiju po treći put u 2019. godini i preneti deo metodologije treninga fudbalskog kluba JUVENTUS, koji se smatra za jedan od sigurno najvećih i najuspešnijih fudbalskih klubova na svetu.

U 2019. godini,  Juventusov fudbalski kamp biće organizovan u Bačkoj Topoli, u fudbalskom centru akademije TSC, po sistemu i programu Juventusovog načina treniranja. Svi kampovi će biti vođeni od strane zvaničnih Juventusovih trenera iz Italije, koji će doći u Srbiju da sprovedu Juventusove programe širom Srbije” Kaže se u saopštenju Juventus kampa

Juventus FC,  je jedan od najboljih fudbalskih klubova u Italiji i na svetu.  U svojoj sjajnoj istroji koja datira jos od kasnih 1800stotih klub je urezao svoje ime kao jedan od najboljih na svetu.

U Italiji, Juventus se smatra najuspešnijim timom, osvajajući35 serije titule A. (Italijanska Serie A Liga) and12 titula Kupa Italije, daleko više nego bilo koji drugi klub u Italiji. U Evropi klub je osvojio 2 titule UEFA Lige Sampiona,  3 titule UEFA Lige Evrope , 2 titule UEFA Super Kupa, 1 titula UEFA Kup Pobednika Kupova. Drugi međunarodni trofeji uključuju  2 Interkontinentalna Kupa. 

Neki od najboljih svetskih fudbalera su igrali za Juventus: Gianluigi Buffon, Andrea Pirlo, Alessandro Del Piero, Antonio Conte, Gianluca Vialli, Roberto Baggio, Zinedine Zidane, Michel Platini, David Trezeguet, Paul Pogba, Micheal Laudrup, Antonio Cabrini, Marco Tardelli, Dino Zoff, Paolo Rossi, Pavel Nedved, Alvaro Morata.

Neki od Trenutnih Juventusovih igrača: Cristiano Ronaldo, Giorgio Chiellini, Sami Khedira, , Miralem Pjanic, Leonardo Bonucci,, Mario Mandzukic , Paulo Dybala, Douglas Costa

Šta mislimo kada kažemo na “Juventusov Način”? Prateći našu filozofiju, cilj nam je da razvijamo fudbalere kroz viziju koja kombinuje tehničke aspekte sa mentalnim, emocionalnim i međuljudskim osobinama. Naša metodologija može se sumirati u pet tačaka:

Šta mislimo kada kažemo na “Juventusov Način”? Prateći našu filozofiju, cilj nam je da razvijamo fudbalere kroz viziju koja kombinuje tehničke aspekte sa mentalnim, emocionalnim i međuljudskim osobinama. Naša metodologija može se sumirati u pet tačaka:

Na okupu, preko 240 dece,  u tridesetak ekipa i pet uzrasnih ktegorija

Zimski  turnir u malom fudbalu je, simbol  Bačke Topole i okoline, i nakon desetak godina tradicije,  u hali “Čaki Lajoša” se ponovo okupljaju najveći majstori ovog sporta, medju decom. O samom turniru i ideji, pričali smo sa organizatorom turnira iz organizacije “Čuvari dečijeg sporta, pofesorom Radovanom Gardaševićem.

“Pripadam generaciji koja je rasla pokraj terena, ali i na njemu, dok su na sličnim turnirima  igrali današnji velikani bivše Jugoslavije.  priseća seRadovan gardašević i dodaje:

Događaj je sportsko-rekreativnog karaktera sa ciljem da se u prijatnom ambijentu, uz opuštenu atmosferu,deca takmiče, druže i odmore od svakodnevnevnog  školskog okruženja. Obezbeđene su svlačionice sa tuševima, , kao i osveženje u vidu vode i energetskih pića.

“Sam turnir je u Bačkoj Topoli nešto više od malog fudbala, to je spektakl koji  prati čitav region. Neretko smo na tribinama viđali porodice iz okolnih mesta, ali iz gradova poput  Stare Moravice,  Tomislavaca, Bačkog Sokolca…… Na našem turniru ste mogli videti sve poznate face sa ovih prostora, kako velikog, tako i malog fudbala, tako da je to sve upakovano činilo svojevrstan brend našeg grada“. Prijavljeno je tridesetak ekipa, dakle oko 240 takmičara u pet uzrasnih kategorija od škole fudbala , mladjih petlića, mladjih pionira, pionira do kadeta istakao je Gardašević.

Intervju –  Slobodan Traparić, Veliki prior,  Suverenog Vojnog Reda Jerusalimskog Hrama Srbije

Suvereni Vojni Red Jerusalimskog Hrama Srbije ?

Organizacija  Suverenog vojnog reda vitezova templara Srbije ( OSMTJ ) formirana je s prevashodnim ciljem baštinjenja vekovne kulture viteštva u svakodnevnim odnosima među ljudima, koja ima duboke korene i u tradiciji na teritoriji Srbije. Mi smo potpuno autonomni u svom delovanju . OSMTJ ima oko 5.000 članova templara širom sveta i sastoji se od nacionalnih organizacija koje se nazivaju veliki priorati. Organizovani smo u tridesetak zemalja , pre svega u Evropi ali i na američkom kontinentu, od severa do juga. Medjunarodna je to organizacija sa sedištem u Nici, gde boravi prvi čovek reda,regent- dr.prof. Nikolas Haimović. Svetovna smo hrišćanska ekumenska organizacija, jednako poštujemo sve hrišćane i javno zagovaramo potrebu zbližavanja svih hrišćana. Deo smo najvećeg viteškog reda, či koreni sežu do 1118. godine i Jerusalima, dakle  sa istorijom i tradicijom dugom 900 godina.

Kako postati templar.

U red primamo i muškarce i žene, ali nikoga ne zovemo – kada u sebi oseti taj viteški poziv ili zov, čovek nam se javi. O  broju ne govorimo, to je interna stvar. Uvek ima više i mamnje aktivnih ali stotinak ljudi  vredno  deluje, na “putu” templara. Imamo komanderije u NIšu, Kikindi, Subotici, Bačkoj Topoli,  Novom Sadu i Beogradu.  Buduće članove ne biramo, naša vrata su otvorena svima, ali onom ko oseti da je promašio vrata i vrata za izlazak su širom otvorena. Mi nismo tajno društvo, niti smo sekta već delujemo kao zvanično evidentirano udruženje gradjana.

Istorija templara često golica maštu, jer je mnogo, kontraverznih podataka.

Od njihovih skromnih početaka na Bliskom istoku do konačnog pada u Parizu nekoliko vekova kasnije, priča o njima inspirisala je mnoge filmove, knjige, pa i video igre. Postoji mnogo oprečnih mišljenja o njihovom nasleđu jer o njima ima vrlo malo pouzdanih podataka.Nakon krvavog kraja Prvog krstaškog rata, hrišćani su preuzeli kontrolu nad Svetom Zemljom. Nakon što se vest pročula Evropom, na hiljade hodočasnika i putnika krenulo je ka Jerusalimu. Međutim, put iz unutrašnjosti prema lukama na obali bio je opasan i razbojnici su pljačkali i ubijali mnoge nedužne putnike.Francuski vitez Ig de Pejen smatrao je da bi rešenje za taj veliki problem moglo biti stvaranje monaškog vojnog reda koji će štititi putnike na putu ka Svetoj Zemlji. Kralj Balduin II Jerusalimski je podržao tu ideju, a novi red dobio je naziv “Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonova hrama”.U početku je u redu bilo samo devet vitezova koji su se oslanjali na donacije crkve i plemića. Na njihovom grbu bila su prikazana dva viteza na jednom konju koji se bore u ime Hrista.

Stradanje Templara

Avinjonski papa Klement V naredio je hapšenje svih Templara u novembru 1307, ali crkveni koncil 1311. većinom glasova bio je protiv raspuštanja i uništenja Templarskog reda, tako da su oni u svim drugim evropskim zemljama (osim Francuske) oslobađani od optužbi i proglašavani nevinima. Ipak, Klement V je zbog pritiska Filipa IV, naredio raspuštanje reda 22. marta 1312, a templarsku imovinu po celoj Evropi dao Malteškim vitezovima i svetovnim vladarima. Templari koji su priznali jeres i tražili crkveni oprost, poslati su u penziju u samostane i kuće koje su nekada bile u vlasništvu Reda, a ostali su mučeni, ispitivani, zatvarani i ubijani.Jedan od poslednjih kojima se sudilo pred posebnom komisijom koju je osnovao papa, bio je poslednji Veliki majstor reda – Žak de Mole. On je osuđen na doživotni zatvor, ali je nakon protesta i odbacivanja svog iznuđenog priznanja, spaljen na lomači za primer ostalima.

Da li je Red otvoren za muškarce i žene

Nasleđe drevnih Templara obavezuje današnje Vitezove i Dame da se pridržavaju jednostavnog postulata u svom životu – “da služe!” … da viteški služe ciljevima hrišćanstva pre svega brinući za dobrobit svojih bližnjih, braće i sestara. Ciljevi Reda ne zahtevaju od Vitezova i Dama bilo šta, što bi bilo u suprotnosti sa obavezama koje svaki pošten čovek i lojalan građanin imaju, a Templarski Red traži i više – iskrenu posvećenost Redu. Danas je Red hrišćanska ekumenska organizacija, otvorena i muškarcima i ženama, koji prihvataju njegove ciljeve, ali i koji svojim životom, ponašnjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi. Kandidat za člana Reda najpre mora da bude prihvaóen za postulanta (iskušenika) i u tom statusu, shodno Pravilima, mora da provede do godinu dana. Posle perioda u statusu postulanta, kandidat na ceremoniji investiture, posle molitve u crkvi, biva unapređen u Viteza, odnosno Damu Hrama. Odlukom starešinstva a na osnovu svojih zasluga, Vitezovi i Dame mogu biti unapređeni u Vitezove/Dame Oficire (Komandere) Hrama i u Vitezove/Dame Velike Oficire Hrama.

Vi ste poznati i po radionici koja neguje stare zanate, proizvodnju templarske opreme

OSMTJ SRBIJE ima sopstvenu radionicu za izradu templarske opreme, pre svega mačeva i odeće. Mač radimo po tradicionalnoj tehnologije dakle modifikovane replike srpskog mača.Po svojim opštim osobinama, srpski mač je spadao u tip klasičnog velikog viteškog mača koji je dominirao u Evropi od druge polovine XIII do XV veka i koji su nosili na primer malteški vitezovi, templari i pripadnici drugih viteških redova toga doba. Kada se ovaj tip oružja proširio u Mađarsku početkom 15. veka, najverovatnije posredstvom srpskih izbeglica, njegovu proizvodnju preuzimaju velike radionice u Ugarskoj. Osobine ove varijante srpskih mačeva koji su pravljeni tokomXV veka u Mađarskoj bile su slične dimenzije kao i onih sa teritorije Srbije, ali su im nakrsnice bile oštrije izvijene u obliku slova S, a njihova sečiva često imaju više žlebova po sredini.

Više hiljada ljudi iz cele Srbije  i Madjarskeposetilo je Sarmijadu u Bačkoj Topoli,  i pojelo više od 10.000 sarmi, koliko su napravili takmičari, organizatori i ostali učesnici. Sarmijadu je šesti put organizovalo Udruženje “Origo” i Turistička organizacija opštine Bačka Topola. Kako kažu,ove godine, je po svemu sudeći bio najveći broj takmičara i gostiju pošto je na dosadašnjim susretima 1.500 porcija nije bilo dovoljno za sve goste. Tako su  ove godine napravili, kada se sve sabere, desetak hiljada sarmi, pa nezadovoljnih nije bilo. Jednoglasna je ocena učesnika da je sarma, ove godine, ujedinila Bačku Topolu, poziciju i opozicijju, gradjane , roditelje, decu….

Sarma je reč turskog porekla i u najdoslovnijem prevodu odnosi se na – nešto zavijeno.

Naziv jednog od omiljenih jela na srpskim trpezama, prema rečima Tamare Ognjević, istoričarke umetnosti i gastroheritologa, direktorke „Artist centra“, vezan je za glagol „sarmak”, što u prevodu znači zaviti, umotati.

– Japrak sarma je u turskom kulinarskom nasleđu neki sadržaj, najčešće pirinač sa dodacima drugog povrća, ređe pirinač sa mesom ili samo meso umotano u list vinove loze – objašnjava Ognjevićeva.

Kako kaže, Turci ovo jelo češće nazivaju japrak dolmasi, ili jednostavno dolma, što bi značilo popunjeni list vinove loze. Takođe, u turskoj gastronomiji često se srećemo sa pojmom dolma, koji u pravilu ukazuje na punjeno povrće – luk, papriku, paradajz…

Kada je u pitanju autentičnost ovog jela, prema rečima Tamare Ognjević, naša kuhinja je sarmu poprilično modifikovala.

Kao što je to dobro poznato, srpska sarma je najbolja ako se sprema od mešanog mlevenog mesa, koje dominira nad drugim sastojkom fila, odnosno pirinčem.

– Naša „Sarmijada“ ima tri takmičarske kategorije. Priprema se klasična sarma u kiselom kupusu, zatim neobična sarma, koja se uvija u list blitve, vinove loze, zelja, raštana, spanaća… i posebna vegetarijanska sarma – dodaje Huba Telđeši. – „Sarmijadu” prate prezentacije raznih gastro- proizvoda, potom vašar rukotvorina, programi za decu i muzički program. Zahvalni smo što naša lokalna samouprava ima razumevanje za naš projekat i od početka su nam pokrovitelji.

Sarmijada je  ove godine na jedno mesto “dovela”, političke organizacije, udruženja gradjana, zanatlije, umetnike, znane i neznane iz cele Srbije i Madjarske. Cela Bačka Topola mirisala je na kiseli kupus i meso.Miris sarme, omiljenog jela naše kuhinje, širio  se prvog novembarskog vikenda  duž Vašarišta Bačke Topole uz živu muziku koja je  “popravljala” gastronomski ugodjaj.

Bačka Topola, je ove godine, prvi put ,domaćin Zonske smotre likovnih umetnika amatera Severnobačkog okruga. Postavku 19. Smotre na koju je, nakon opštinskih, stiglo 49 radova, u izložbenoj sali Doma kulture otvorio je 16. oktobra sekretar Saveza umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine Savo Mučibabić.

 Radove pristigle na smotru ocenjivao je istoričar umetnosti Mile Ignjatović i za vojvođansku izabrao 21 rad. Među autorima koji će se predstaviti na najprestižnijem vojvođanskom skupu slikara amatera biće i stvaraoci iz bačkotopolske opštine, Milica Tešić, Andraš Kolar, Zlatibor Ikraš i Julijana Sombati.

Ocenjujući izložbu, Mučibabić je naveo da je ona bolja od prošlogodišnje i naglasio da svrha i jeste unapređenje i podizanje standarda u svim sverama kulturno umetničkog amaterizma. Podsetio je da je pre 19 godina na izložbi bilo i radova sa elementarnim greškama, a danas je iz redova amatera veći broj autora stigao i do statusa akademskih slikara. Ovaj vid aktivnosti animirao je više od 2000 slikara amatera i vidljivim učinio ljubitelje slikanja u seoskim sredinama. Kvalitet radova potvrdio je i selektor Ignjatović navodeći da su motivi na slikama različiti, a da se najviše radi uljem. Izlagači na smotri u Bačkoj Topoli takođe su pohvalili kvalitet radova i naveli da su im ovakvi susreti značajni kako bi se videlo šta traže selektori i gde je njihovo mesto u amaterskom stvaralaštvu pokrajine. 

Izložba je otvorena do 30. oktobra.