Ekologija – Page 4 – BT Public News

PRODUŽENI VIKEND U SMRADU,”TURISTIČKA ATRAKCIJA”, BAČKE TOPOLE

LA SION (obrada)

Građanima Bačke Topole velike muke zadaje smrad od kojeg, kako kažu, ne mogu normalno da žive. Za neprijatne mirise okrivljuju fabriku za preradu otpada životinjskog porekla “Žibel” u kojoj se od klaničnih otpadaka proizvode mesna brašna i tehničke masti. Njihove pritužbe upućene svim relevantnim institucijama zasad nisu dale željene rezultate

“Lokalni zastitnik gradjana, nikada nije ni hteo da odgovori, a njemu je bilo upućeno vise puta pitanje. On je stari sps-ovac a Zibel je “njihov”. Pokrajinski nas je uputio na drzavnog, a tadasnji drzavni (Sasa Jankovic) je napisao na 10/strana da su sve instirucije napravile propust, a najvise lokalne. To kazu i inspektori u pokrajini. Dakle institucionalno nema više sta da se radi, samo radikalno…. A za to trebaju ljudi, treba sloga”- kaže aktivista Ildiko Mendjan Pletikosić

“Jedno je što smrdi,a kakav bolest ćemo od leševa dobiti to je veći problem”-pita se Žužana Ador.

Zacepi nos, stavi masku, ima resenja. Ili se pojavi 17.-tog u 17h. Zao mi je da Ildiko i Peter su istrajni i niko im se ne pridruzuje. Kad bi svi mi imali snagu da dignemo iz fotelje odakle sad tipkamo i pojavili bi se npr. 500 nas na protestu onda bi vec bili glasniji. Sve ostalo je potkrepljeno sa papirima, Zibel ne smredi na papiru. Ovo je samo alomalija sto ti osecas smradom.-veli Žolt Kokrehel

Ovo je deo pisma koje je svojevremeno na adrese nadležnih uputio sada pokojni Dragan Prčurica. Jednako se aktuelne i danas pa da se podsetimo.

“Svestan problema u kojem se nalaze građani opštine Bačka Topola, ali ujedno i svestan da taj problem nije nastao juče, ni pre tri dana, već da deceniju i možda duže trpimo nesnosan „miris“ odnosno smrad i ostala zagađenja koja se šire kako vazduhom tako i vodom, odlučio sam još jednom apelovati na sve vas. Na moje komšije, sugrađane, pa i one koji su uzročnici svega.Pomozite mi da se ova borba ne pretvori u moj lični sukob sa „Žibelom“, „Perutninom“ , jer ona to nije. Pomozite mi da i prozvani shvate da to što čine, čine na štetu svih nas, pa i sopstvenu. Jer i oni su naši sugrađani! I oni udišu nesnosan smrad iz bačkotoplskog vazduha”

“Neki kažu da njima ni ne smrdi. Sigurno im miriše. Žalosno.Mi ovde trebamo maske više zbog žibela nego zbog korone. Užas i sramota.”-izričita je Ljiljana Petrović.

“Dok se u Opštini kažnjavaju građani vozači koji ne vežu pojas na parkingu a pojas je moja lična stvar sigurnosti a ne kažnjavaju se trovači životne sredine i moderni robovlasnici onda je suvišno govoriti da možemo nešto učiniti.Sada smo u raljama bezkrupuloznog kapitalizma gde je samo profit i novac u pitanju..” objašnjava Mirjana Raičević

“Kad su Bajšani pregradili Krivaju kod mosta između Topole i Bajše , bilo je problema da se narasla voda “preplavi” južni deo grada . Treba opet preuzeti drastične mere !”- predlaže Gabor Fenveši

“Nadam se da je ovo dovoljno značajna vest, ako znate da više od 50.000 ljudi trpi samovolju privatnih proizvođača. Mi smo se u Bačkoj Topoli okupili u proteste koje održavamo svakog 17. u mesecu i na kulturan i dostojanstven način pokušavamo da učinimo nemoguće, da pokažemo zagađivačima da nam to smeta i da treba da prestanu sa takvom proizvodnjom. Potpisivali smo i peticiju i slali je u Ministarstvo poljoprivrede, tužili smo i zagađivače i ništa! I ne samo to – preti nam odmazda za pokazani bunt protiv moćnika, bez mogućnosti da se odbranimo.”- podsećamo na reči čoveka koji nije više medju živima a koji je vizionarski predvideo svešto ćemo živeti 2020 . godine i još…

Da je bio u pravu, Pečurica, potvrdila su i posledja istraživanja u kojim se konstatuje da je vodotok reke Krivaje, potpuno je mrtav, zbog toga što industrijski pogoni direktno ispuštaju zagađujuće materije, a dodatno ga zagađuju i okolne njive. Bačka Topola, je prema poslednjim istraživanjima, označena kao „crna tačka“,pa kazne za zagadjenje , koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Svakonedeljna mora od smrada koju preživljavaju bačkotopolčani je “nepromenljivo” stanje kojem niko ne želi da stane na put. Do sledećeg smrdljivog susreta bačkotopolčani će prepričavati , da zaista SMRDI u svakom smislu te reči.

PAKAO NAD BAČKOM TOPOLOM, LJUDI, VAZDUH , ZEMLJA, VODA- NIŠTA NIJE POŠTEDJENO, KORONA UGASILA ČULO MIRISA ODGOVORNIMA, NITI ČUJU NITI VIDE…

Već pet godina u kontinuitetu grupa ekoloških entuzijasta iz Bačke Topole, pokušava da privuče pažnju javnosti, resornih i međunarodnih institucija,opštine i posebno Vlade Srbije na ekološki pogrom od strane nekoliko manjih i većih poslovnih operatera. Pritužbe, prijave, dopisi nadležnim službama, apela, stalna javna okupljanja… na žalost, nije doprinelo da se nadležne državne službe i pravosuđe u Srbiji pomeri s mesta i zaštiti građane Bačke Topole!Ovoga vikenda smrad je neumoljivo “ubijao” sve što se kreće i ponovo se svi prave ludi. Niko ne sme da prizna , da je grad Bačka Topola, postao prepoznatljiv po nesnosnom smradu. Vlada strah i trepet, tek se neko osmeli da progovori.

MIRKO JELIĆ – kaže ” Pakao nad Bačkom Topolom”
JELICA EX JOVANOVIĆ MIRKOVIĆ -ZONA SUMRAKA, SMRDE OTROVI KOJE UDISEMO JUTROM A I VECERIMA!!!
Koliko li po Srbiji ima „usamljenih boraca“ koji su ustali protiv ekološkog terora, industrijske pohlepe i potkupljenih državnih službenika!? I dok su izloženi direktnim udarima moćnika, oni za koje su založili svoj integritet, zavukli su se u mišje rupe i kraj svojih ekrana dele „mudre misli i komentare“! Kako nam je sve to poznato! Na žalost jedan od prvih koji je ustao protiv eko terorista, dragan Pačurica, nije više medju nama.Do zadnjeg daha borio se , za čistiji vazduh Bačke Topole i nije uspeo u borbi protiv krupnog kapitala.Djuro Vavroš j drugi , koji je preminuo a poslednje reči su mu bile upućene osveštenju gradjana , da ustanu i zaštite sebe i svoje porodice. Na sreću medju živima, dr Peter Červenak , nastavlja borbu protiv takozvanih “sanitaraca”. Životinjski otpad saniraju a ljude “osvežavaju” raspadom i truleži. Od svega “neka kinta” ostane u džepu.

Po rečima lokalnog življa, budjenje i leganje uz smrad, česta obolevanja od najtežih bolesti i uzaludnost borbe protiv moćnih zagadjivača naterala je brojne mlade porodice da isele iz ove opštine i spas potraže u nekoj od okolnih evropskih zemalja, u drugom mestu , sa više razuma. Ko nije osetio razorni smrad Bačke Topole, ne može razumeti sav očaj građana Bačke Topole sa življenjem uz Žibel! Vazduh, voda, zemljište – ništa nije pošteđeno!

JAVNO TUŽILAŠTVO SUBOTICE TVDI – NEMA OSNOVA ZA POKRETANJE KRIVIČNOG POSTUPKA JER SE PORAVIO KVALITET VODE- EKOLOZI DODELILI CRNI LIST

U akciji “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana VojvodineBačka Topola dobila je Crni list
za veliku količinu otpadnih voda, klaničnog otpada i dve decenije nekažnjenog zagađivanja reke Krivaje. List bi bio još crnji da su kojim slučajem EKOLOZI, posetile ovaj grad minulog vikenda, kada se nije moglo disati od raspada otpadnih produkata “Žibela”
Zagađivači se dugo vremena oglušuju o želji 1.500 ljudi koji su se svojevremeno potpisali na peticiju za čistu Bačku Topolu. Da bi sve bilo dovedeno do apsurda, AIK je 29. decembra 2014. dobio nagradu od Regionalne privredne komore Subotice kao najekološkija firma regiona, a taj isti region njihova fabrika-kafilerija “Žibel”, je konstantan deceniski problem. Višedeceniska agonija dobija sve veće razmere a najstrpljiviji su gradjani koji sada ne nose maske zbog Covida 19 već zbog nesnosnog SMRADA.

Opština Bačka Topola dobila je “Crni list”, zbog, kako se navodi u saopštenju, velike količinu otpadnih voda, klaničnog otpada i dve decenije nekažnjenog zagađivanja reke Krivaje.

“Koje proizvode industrija mesa, klanica živine i fabrika za preradu klaničkog otpada u Bačkoj Topoli, što je dovelo do zagađenosti vode, vazduha i celokupne životne sredine u ovoj opšini. Zbog velike količine otpada Krivaja je postala mrtva reka i najveća površinska kanalizacija Bačke, ugrožavajući zdravlje stanovnika, ne samo Bačke Topole, nego i Bajše, malog Iđoša, Feketića, Srbobrana i Lovćenca”, dodaje se u saopštenju.

Cilj akcije “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, je unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu ili, s druge strane, najviše zagađuju životnu sredinu.

Priznanja će biti uručena u četvrtak 11. juna na svečanosti u Sremskim Karlovcima.

Osnovno Javno tužilaštvo u Subotici je drugačijeg mišljenja. Na krivičnu prijavu maloidjoške opštine, protiv NN lica odgovaraju da neće biti pokrenut krivični postupak, imajući u vidu da nadzirani subjekti AIK Bačka Topola RJ Žibel, Perutnina Ptuj, Industrija mesa Topola i Komgrad, imajući u vidu izveštaj Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, da je kod nadziranih firmi došlo do poboljšanja kvalietta vode te da će nadalje nadzirati rad i kontrolisati stanje. Podsetimo se izjava ljudi koji ovde rade i žive a nisu inspektori.

Jožef Feher, poljoprivrednik iz Feketića kaže:” Ovu vodu pijemo, od ovoga živimo. Ovde se navodnjavaju krompiri. Prijatelji i komšije navodnjavaju, u stvari trebali su navodnjavati – ali sada ne smeju. Gubi se proizvodnja, gubi se sve.”

Slobodan Babin, takođe iz Feketića pokazuje nam bunar iz koga se snabdeva pola naselja u neposrednoj blizini Krivaje i napominje : “Nas truju. Na deset metara je bunar, izvorište, narod pije iz tog bunara, a Krivaja je tu – pijemo praktično iz Krivaje vodu, znači trujemo sami sebe. Ja ne znam kako žive ljudi pored reke, to je takav smrad. Ja sam imao problema prošle godine, ovce su mi pasle pored Krivaje, osam komada mi je uginulo – to je neka bolest, ne znamo ni šta je ni kako je.”

Rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine opštine Mali Iđoš, Imre Halgato kaže da su nemoćni da spreče zagađenje koje dolazi iz susedne opštine, ali i da su od početka godine podneli tri prijave nadležnoj republičkoj inspekciji zbog zagađenja vodotoka Krivaje.

“Naravno da smo podneli ponovo prijavu, to je najnovije, ali videćemo šta će se preduzeti na višem nivou u vezi ovoga. Mi kao opština smo nemoćni, znamo da zagađenje dolazi sa tuđe teritorije”, kaže Halgato.

Sa druge strane, ekološka aktivistkinja Ildiko Menđan Pletikosić iz Bajše trvdi da zagađivače štiti vladina uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i da prijave inspekcijama nemaju nikakvog efekta.

“Republičko ministarstvo, sada imamo čak i Republičko ministarstvo za zaštitu životne sredine, obično pošalje odgovor da je za to nadležna pokrajina, a pokrajina pošalje jedan dopis sa nekim delovima uredbe koju sam već spomenula, i oni zapravo odgovaraju to da se tu ništa ne može i da ta industrijska postrojenja mogu da rade šta god hoće do 2040. godine.”

.https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.maliidos.com%2Fdocuments%2Fpages%2F966_1.pdf%3Ffbclid%3DIwAR0TEL3kOg9ayOVzzUTjuF9AjLbpQUgeoLOvc8FiD2bNN173hkWfnDwSygE&h=AT047A72BSfhsTjsShF4h4L_mPBuwq86yYYY-H_mm99Bn2cTWwhwj4oCo8nlB8eFbegYRI9bfh9l8fyEoiAUx0oExnjzTU_rWiAs69AO26qn2PW4jE9S_sOWSDe0N94tr742oA

BAČKA TOPOLA POD TEROROM SMRADA, SVE PINOKIO DO PINOKIJA…

Džonatan Svift je još pre četiri veka napisao da – “raju treba lagati za njeno dobro i varati ljude za njihov spas” . Zablude kao ishod laži nisu plod slučajnosti, već su deo umetnosti i umešnosti beskrupuloznih foteljaša i ostalih marioneta da bi držali narod u pokornosti a privredne vlastodršce, sve s nadom u povratak na političku vlast. Sve Pinokio do Pinokija.

Dakle prošle noćiu Bačkoj Topoli nije bilo poput Danteovog pakla. Smrad nije bio nepodnošljiv. Ljudi nisu bili omamljeni poput zombija. Istine radi , sve je mirisalo na lavandu. Ukoliko se nekome učinilo da ga smrad nagoni na povraćanje to je bilo prividjenje izazvano zlobom jer ga je na to nagnala zavist , želja da bezgrešne učini grešnim.Prošle noći sam shvatio koliko su efikasne novougradjene kade Žibelu, koje u potpunosti eliminišu smrad protiv koga se bačkotopolčani bore godinama i osetio sam potrebu da se izvinim inspektorki, Pevec, jer sam posumljao u njen izveštaj dat odbornicima Skupštine opštine. Sada mi je jasno da je čekala baš miris lavande koji je pokrio Bačku Topolu da opštinskim pečatom overi , DA VIŠE NE SMRDE ŽIVOTINJSKI LEŠEVI.

Ljudi koji godinama bacaju drvlje i kamenje po privrednoj “eliti”, koja je po njima izazivač smrada, konačno su shvatili , minulih dana, koliko su terorisali nedužni menadžment fabrike za preradu životinjskih leševa. Pitaju se , sa strahom, kuda će im grešne duše. Izvinjenje im lebdi na usnama, nisu mislili na radnike kafilerije koji rade posao za platu i treba da ljube noge svome gazdikoji ih lebom hrani.

Da dileme ne bude. U sistemu tržišne ekonomije proizvodjači se pridržavaju propisanih normi o društveno prihvatljivom nivou zagadjenja životne sredine. Pošto profiti proizvodjača u velikoj mjeri zavise od trţišnih cena proizvoda i usluga koje ne obuhvataju zahteve društva za zaštitu ţivotne sredine, oni jesu ekonomski stimulisani da obezbjedjuju nivo zagadjenja koje društvo želi. Zato je Bačka Topola , postala poznata , preko granica Srbije po tome da sve miriše na lavandu.

. Stepen ugroženosti životne sredine pokazuje da je trenutno na delu oživljavanje ozonskog omotača, da nema zagadjivanje rečnih tokova , degradacija poljoprivrednog zemljišta,, te da se ostvaruje vidljiv uticaj savršen uticaj na okruženje te da će miris lavaande, u narednom periodu, biti još prijatniji te će sever Bačke biti proglašen za područje u kome je poželjno boraviti, radi aroma terapije, koja izuzetno pogoduje zdravlju. To znači da će , ovaj tekst, u narednoj varijanti, biti pisan na osnovu izveštaja o potpunoj nevinosti, neopravdano napadanih zagadjivača. Postoji sao jedna opasnost da neopravdano napadani , ponovo udju u vlast i ukinu Omega televiziju, kao prošli put kada smo pisali o njihovoj nevinosti.

Piokiju je nos sve duži ali narod sve kuži. Oprostite na tudjici ali se lepo rimuje.

POKRAJINA 191 MILION A BAČKA TOPOLA 100 MILIONA ZA PREČISTAČ, IZGRADNJA NA JESEN

Direktor Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine Nedeljko Kovačević i predsednici opština Bačka Topola, Gabor Kišlinder, Srboran, Radivoj Paroški i Mali Iđoš, Marko Lazić, potpisali su u prostorijama Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine ugovore o prenosu sredstava za finansiranje projekata izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Sredstva za finansiranje projekata izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u tri vojvođanske opštine, u ukupnoj vrednosti od oko 558 miliona dinara, opredelila je Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine.

Tako je za 2019. godinu, opštini Srbobran opredeljeno 163.500.000,00 dinara, opštini Mali Iđoš 202.800.000,00 dinara i opštini Bačka Topola 191.500.000,00 dinara. Pored sredstava koja je izdvojila Pokrajinska vlada, sredstva je opredelila i opština Bačka Topola u iznosu od oko 100 miliona dinara.

Prema rečima direktora Uprave za kapitalna ulaganja, Nedeljka Kovačevića, raspisivanje javnih nabavki za izbor izvođača se očekuje u narednim danima, dok se početak radova na izgradnji prečistača očekuje na jesen ove godine.

“Pokrajinska vlada je preko Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine opredelila za gradnju prečistača 191.500.000,00 dinara za ovu i isto toliko za drugu fazu projekta 2020.godinu.Pored sredstava koja je izdvojila Pokrajinska vlada iz opštinskog budžeta za 2019.godine opredelili smo oko 100 miliona dinara za gradnju prečistača. U prvoj fazi realizacije projekta planirano je da se priključe žitelji Bačke Topole koji imaju izgrađenu kanalizacionu mrežu, a u drugoj fazi u planu su naselja Bajša i Zobnatica. Predviđena lokacija za gradnju prečistača je pored rečice Krivaje”, rekao je predsednik Skupštine Bačka Topola Saša Srdić.

BAČKA TOPOLA-NORBERT KIŠ BIČKEI POBEDNIK SA NAJVIŠE LASTAVIČJIH GNEZDA U SRBIJI

Pobednik takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” za 2019. godinu je Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, koji u svom domaćinstvu ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

lasta dnevno pojedu više od tri miliona komaraca i muva.

Laste su prešle nekoliko hiljada kilometara na putu od podsaharske Afrike do salaša porodice Kiš Bičkei, gde su svile gnezda. Prijavu za takmičenje poslala je Norbertova mlađa sestra Rita, bez njegovog znanja. Za pobedu je saznao kada je objavljena u medijima. „Nagrada će dobro doći za prehranu više od šezdeset grla stoke, kaže naš domaćin.

Ove godine je u takmičenju učestvovalo 44 domaćinstva iz svih delova Srbije. Prijavljeno je ukupno 590 aktivnih gnezda koja trenutno nastanjuje 3.540 seoskih lasta koje dnevno pojedu više od tri miliona komaraca i muva. Seoske laste pored svoje prirodne vrednosti imaju i ekonomsku vrednost tako što vrše uslugu uklanjanja nepoželjnih insekata za čije zaprašivanje bi morala da se izdvoji velika svota novca. “Tradicionalno stočarstvo je ključno za opstanak seoskih lasta i brojnih drugih grupa organizama koji zavise od ovakvog čovekovog načina bavljenja poljoprivredom”, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje da je izabrano domaćinstvo poljoprivredno gazdinsvo koje se bavi stočarstvom, a laste su ih izabrale zato što u njihovom domaćinstvu imaju izobilje hrane, pogodna mesta za gnežđenje i niko ih ne uznemirava
“Dobićemo tonu kukuruza, verovatno petog jula, kako sam ja čuo, i to puno znači, jer ova količina kukuruza je dovoljna za nedelju dana od prilike. Na imanju trenutno ima gotovo stotinu lasta, legu se dva puta godišnje i do kraja leta biće ih četiri stotine. Svako jutro ustajem u pola pet i moj radni dan počinje uz njihovu pesmu”, kaže Norbert.
Recept za uspeh na takmičenju je stočarstvo, ali i drvene grede i plafoni u štalama. Svi dosadašnji pobednici takmičenja, uključujući i domaćinstvo Kiš Bičkei, imali su štale sa drvenim gredama i plafonom. Drvene daske i grede u ovim domaćinstvima nisu obrađene što omogućava seoskim lastama da svoja gnezda koja prave od blata lakše zalepe. Domaćinstva koja nemaju drvene plafone u svojim štalama mogu postaviti jednostavne drvene police i na taj način privući seoske laste u svoje štale.

PROTIV KOMARACA KAO U SVETSKOM RATU, IZ VAZDUHA SA ZEMLJE….

Protiv komaraca na teritoriji OPŠTINE BAČKA TOPOLA bori se firma,DELCO i to kao Englezi u Drugom svetskom ratu. Iz vazduha, sa zemlje, kamionima, mašinama i ljudima. Ali džaba – komarci nas ipak pojedoše.

Lokalna samouprava Bačka Topola izdvojila je 3,8 miliona dinara za zaprašivanje komaraca, koje kasni zbog vremenskih prilika, Prema planovima do 23. juna trebalo je da počne zaprašivanje komaraca na području cele opštine sa zemlje i iz vazduha ali je malo kasnilo zbog vremenskih prilika. Član opštinskog veća Adrian Satmari za Pnon televieziju je rekao da je namera da se teritorija od 4.000 hektara zapraši iz vazduha, što naravno obuhvata i naselja, a oko hiljadu hektara biće zaprašeno sa zemlje. Želimo da se koncentiršemo na vodene površine i kritična mesta, kaže Satmar. Nadležni upozoravaju pčelare da košnice udalje najmanje pet kilometara od mesta zaprašivanja, jer je dejstvo sredstava koje se koristi tri dana i štetno je za pčele.

Tretman će se obaviti u naseljima Bačka Topola, Zobnatica, Mićunovo, Karađorđevo, Mali Beograd, Bački Sokolac, Tomislavci, Krivaja, Gornja Rogatica, Stara Moravica, Pačir, Panonija, Novo Orahovo, Pobeda, Njegoševo, Svetićevo, Kavilo, Srednji salaš, Bajša, Bogaroš, Bagremovo i Gunaroš. U primeni su zaštitna sredstva štetna za pčele pa se pčelari pozivaju da izmeste košnice 5 kilometara od mesta tretmana. Dejsvo preparata, kako je ranije najavljeno, je 3 dana.
Ipak, mora se priznati da su prethodne tri godine bile daleko podnošljivije po pitanju komaraca. Da li zbog vremenskih uslova ili zbog kvalitetnijeg prskanja, to znaju samo nadležni.

POSLE AKCIJE ČIŠĆENJA, U PARKU SMEĆE U PLAVOM KONTEJNERU ŽIVOTINJSKI OTPAD

Jesenja akcija čišćenja plaćajena iz mesnog samodoprinosa, ne izostaje nijedne godine. pa ni ove tvrde iz lokalne sampuprave. Deo posla je obavljen akcija je završena a gradski park, koji je pod zaštitom države, “akcijaši” su preskočili . Deponije smeća slomljeni kandelaberi, klupe i opušteni kablovi iznad pešačkih staša, ostaju da dočekaju sneg da pokrije ostatke ljudskog nemara. Kontejner je, do duše, postavljen nedaleko od plastike, koja nije završila u vodotoku Krivaje ali je prazan a smeće svuda okolo.

Da ne ide sve kako treba i zbog nemara gradjana potvrdjuju iz JP „Komgrad“. Akciju selektivnog sakupljanja papira proglašavaju nesupešnom. Ispred javnog preduzeća, prilikom pražnjenja plavog kontejnera u njemu osim papira, pronađen animalni otpad.

– Razočarani smo zbog nesavesnog ponašanja pojedinaca i nadamo se da se u budućnosti ovako nešto neće ponoviti. Osim nepoštovanja truda radnika, ovo je i nepoštovanje onih sugrađana koji su se prethodnih dana trudili da se kontejner napuni papirom- kažu iz JP „Komgrad“ i napominju da je plavi kontejner namenjen isključivo za papir, koji se dalje može reciklirati i na taj način doprineti očuvanju životne sredine, što je i cilj zajedničke akcije.

“ZELENI” PODRŽALI , PEDESETI PROTESTNI SKUP, PROTIV ZAGADJENJA KRIVAJE

Predstavnici Zelene stranke učestvovali su na jubilarnom pedesetom protestu građana protiv zagađenja Krivaje, najduže vojvođanske reke, održanom, kao i obično, u Bačkoj Topoli!

Zelena stranka je već bila jedan od organizatora okruglog stola posvećenog Krivaji, održanog u Bačkoj Topoli. Na žalost, nadležni nisu imali sluha i, iako smo tražili i nudili rešenja za ovaj problem, ništa se nije desilo, iako je Krivaja veliki problem koji muči građane Bačke Topole, Srbobrana, Malog Iđoša i okolnih mesta.

“Građani imaju pravo da od države traže da nađe rešenje za njihove probleme i da ta rešenja budu po njih i najbolja, te je stoga jubilarni pedeseti protest i prilika da se ponovo krene u pregovore sa nadležnim organima i institucijama kako bi se kroz dijalog u okviru sistema, kako je to jedino i moguće, našlo rešenje za ovaj problem”, naglasio je Božidar Mićić, ispred Zelene stranke.

Skupu je prisustvovala i odbornica u Skupštini opštine Bačka Topola, Mengyán Pletikosić Ildikó i osvrnula se na život u Krivaji i probleme koje građani imaju zbog njenog zagađenja, kao i odbornik Peter Cservenak, koji je prezentovao zaključke dosadašnjih skupova koji se odnose ne samo na problem Krivaje, već i na zahteve za selektivno skupljanje otpada, sanaciju deponije, rešavanje problema lokalne kafilerije i potrebe da se zaštiti drveće u Gradu i pre njegove seče konsultuju stručnjaci, kao i da se poveća broj drveća u Bačkoj Topoli.Aktivista Djuro Vavroš je rekao da u gradu vlada strah od lokalnih privrednih moćnika, da gradjani ne smeju da izadju brojnije na protest jer se plaše osvete lokalnih moćnika.

Zelena stranka će učiniti sve da doprinese rešavanju ovog problema, uz konsultaciju i sa građanima Bačke Topole i drugih opština kroz koje teče reka Krivaja, ali i stručnjacima i nadležnim organima i institucijama.

Poznata po svojoj odlučnosti i istrajnosti, Zelena stranka će i ubuduće gledati da učini sve da se država oslobodi ekoloških problema, a građani dobiju bolje i nadasve zdravije životno okruženje.

Podrška Pokrajinske vlade u cilju rešavanja problema zagađenosti reke Krivaje

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor saglasili su se danas, nakon radne posete Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, da je neophodno što pre pristupiti rešavanju problema zagađenosti reke Krivaje u tim opštinama.

Predsednik Mirović rekao je da je cilj posete bio da se na licu mesta uvere u razmere, kako je ocenio, velikog problema, sa kojim se meštani tih opština suočavaju godinama.

„Odlučili smo da u narednih nekoliko meseci, u saradnji sa lokalnim samoupravama, pripremimo velike projekte koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, za šta građevinske dozvole već postoje“, rekao je predsednik Mirović.

On je istakao da je tokom posete Bačkoj Topoli održan i sastanak sa vlasnicima industrijskih postrojenja tog kraja, koji su među najvećim zagađivačima, te dodao da je sa njima dogovoreno da, uz podršku pokrajine, rade na izradnji pretpostrojenja u svojim kompanijama.

„Ovo je višegodišnji posao, koji ćemo zajedno realizovati, a pored prečistača otpadnih voda, odnosi se i na izgradnju kanalizacione mreže, centralnih kolektora i celokupnog čišćenja toka reke Krivaje“, naveo je predsednik Mirović i dodao da je reč o strateškom razvojnom i infrastrukturnom projektu, za čiju realizaciju očekuje podršku i drugih lokalnih samouprava.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je reč o velikom projektu i poduhvatu, te dodao da očekuje da prečistač otpadnih voda bude izgrađen u narednih nekoliko godina.

„Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Pokrajinska vlada, u situaciji smo da možemo da se bavimo rešavanjem pitanja zaštite životne sredine, što je veoma značajno“, rekao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.