Juče. 21. avgusta održana je jedanaesta po redu seljačka olimpijada u Bačkoj Topoli. Tim Kavilova je bio najuspešniji. Feketić je završio na drugom mestu, a Stara Moravica na trećem.
Tradicionalna, XI po redu vojvođanska Seljačka olimpijada održana je u Bačkoj Topoli 21. avgusta na prostoru Vašarišta. Organizatori ove godine uveli su novu takmičarsku kategoriju- izbor najbolje ekipe.
Tokom 11. godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 1000 posetilaca koji su navijali za svoje “seljake”uprkos dosadnoj kiši koja je kvarila ugodjaj gotovo celog dana. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Ovaj put, čak trinaest ekipa koje su brojale po pet ljudi borile su se ko će biti najbolji u disciplinama bacaja bala slame, , guranju kolica, krunjenju kukuruza, sečenju drva, bacanju gumenih čizama. Titulu šampiona poneli su mladi poljoprivrednici iz Kavilova.
U izjavi koju j dao Panon TV, Jožef Boršoš, kaže „U Kavilu nas, nažalost, ima veoma malo, ali nam predstavlja veliko zadovoljstvo što smo uspeli da okupimo jednu ovakvu ekipu, odnosno da smo uspeli da regrutujemo, veoma smo srećni zbog toga, a pobedu još nismo ni shvatili, tako da bi želeli da učestvujemo i narednih godina.”
Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se 52 ekipe. Dok je porgram obogatilo i dečije takmičenje u crtanju, vašar, jahanje konja, vožnja fijakerom i koncert benda 3+2.
Poljoprivrednici opštine Bačka Topola , protestnom vožnjom pridružili su poljoprivrednicima Srbije, traže da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo za poljoprivrednike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče trgovačke marže na suncokretovo ulje.Protestnu vožnju organizovao je Klub proizvođača i Udruženje poljoprivrednika iz Bačke Topole.
Od početka protesta poljoprivrednika na ulicama su BAČKOTOPOLSKI poljoprivrednici. Oni se pridružuju zahtevima ostalih vojvođanskih poljoprivrednika koji traže isunjenje nekoliko zahteva i kako kažu protesti će trajati do ispunjenja zahteva i dogovora zbog kojih su poljoprivrednici širom Vojvodine izašli na proteste.
Poljoprivrednici su se okupili na Vašarištu u Bačkoj Topoli, kako bi skrenuli pažnju na veliku štetu koju je prouzrokovala suša. Oko 35 traktora je krenulo sa Vašarišta ka centru Bačke Topole, usporavajući saobraćaj i u pratnji policije. Situaciju poljoprivrednih proizvođača, žale se, otežavaju i povećane cene đubriva i goriva, visoka naknada za odvodnjavanje, kao i vanredne mere donete zbog ratnog stanja.
“Ove godine dodatno smo pogodjeni sušom. Kukuruza gotovo da nema u ataru, suncokreta možda bude polovina od uobičajenog roda, soja je u potpunosti podbacila tako da je ne vredi ni kombajnirati. Moj sin se opredelio za svinjarstvo . Ima oko 100 tovljenika i imao je sreće da je njegovanjiva dobila nešto malo padavina ali rod koji je trebao da obezbedi sigurnu proizvodjačku godinu biće mu dovoljan za mesec dana. Šta posle kad ni na tržištu nema hrane, nema je gde kupiti. Ogromni su to problemi i pitanje da li se uopšte mogu rešiti”.-kaže poljoprivredni proizvodjač Bela Šiška
Šiška napominje da uskoro predstoji setva pšenice i da je pitanje da li vredi sejati ne samo zbog suše već i zbog viskih cena goriva, veštačkog djubriva….. Upozorava da su poljoprivrednici ušli u lanac gubitaka koji se teško može nadknaditi.
“Više nemamo mogućnosti za novo zaduživanje i ako država ne usvoji naše zahteve jednostavno nećemo imati sredstava za jesenjusetvu. Među poljoprivrednicima vlada veliko nezadovoljstvo zbog toga što su svi imputi za poljoprivrednu proizvodnju poskupeli od 30 do 300 odsto dok su cene naših proizvoda ostale na skoro istom nivou kao prošle godine.. “- rekao je Šiška
Po njegovom mišljenju sva sporna pitanja vezana za odnos države i poljoprivrede moraju se rešavati sistemskim zakonima, a ne kao do sada kratkoročnim merama i reagovanjem na posledice.
Tek što je lokalna samouprava objavila konkurs za subvencije za zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instaliranja kotlova i peći na čistija goriva, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela, usledio je hladan tuš za sve koji imaju prihode iz budžeta – nema ni pare od 6,6 miliona dinara za izabrana lica, članove njihovih porodica, odbornike,čak i ako imaju promaju kroz kuću
Prvi, ali i jedini kriterijum je energetski pasoš. Reč je o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu. Primera radi, ako na dnevnoj sobi od 15 kvadrata imate balkonska vrata i dvokrilni prozor koji dihtuje tako da tokom cele zime morate i da ih “ušuškavate” peškirima i krpama, onda računajte da ste visoko korirani. Ako pritom imate i ulazna vrata koja ne dihtuju, pa promaja vuče čak i kada je sve zatvoreno, bićete još bolje pozicionirani. Čak iako su u ovoj kategoriji funkcioneri i njihovi bližnji, neće moći dobiti novac da zakrpe promaju. Stiglo je tumaačenje da sva birana lica, članovi njihovih porodica, čak odbornici Skupština opština i njima bliski neće moći konkurisati za ova sredstva pa ni oni koji su se nabilo koji način okoristili o budžet. Neki od odbornika pitaju se da li je realno da zbog desetak hiljada dinara koje dobijaju po sednici Skupštine opštine, izgube pravo na subvencije te da li je u redu da oni kao predstavnici gradjana nemaju isto pravo kao gradjani koje predstavljaju.
Većina građana zainteresovana je za korišćenje ove pogodnosti koja će im obezbediti manju potrošnju energije i niže račune. Prema prvim računicama oko 60-70 gradjana opštine Bačka Topola će moći dobiti ova sredstva kako bi se zimus bolje grejali. Sredstva podsticaja iznose maksimalno 50 odsto od vrednosti investicije, maksimalno 140.000 dinara sa PDV.
Pored sopstvenog udela stanovništva, investicije podržavaju i Opština Bačka Topola i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa ukupno 6,6 miliona dinara. Opština i ministarstvo su zaključili ugovor o podržavanju ove investicije. Uskoro konkurs za gradjane,do tada da znate šta vas čeka.
Ukoliko planirate da zamenite stolariju, izolaciju, peć ili kotao ili da ugradite solarni panel, država svake godine raspisuje konkurs za subvencije za stolariju i energetsku efikasnost.
Ove godine konkurs je raspisan početkom februara, a za razliku od prošle godine, građanima će biti na raspolaganju dve milijarde dinara, od toga, za ovo područje -opština Bačka Topola i Ministarstvo rudarstva i energetike, ukupno 6,6 miliona dinara. Opština i ministarstvo su zaključili ugovor o podržavanju ove investicije.
Novac dodeljen od strane Ministarstva može se iskoristiti za u četiri slučaja.
Prvi slučaj je unapređenje termičkog omotača, odnosno zamena spoljnih prozora i vrata, termička izolacija ispod krova, kao i termička izolacija zidova i tavanica. Najveće interesovanje među građanima vlada za upravo ovim subvencijama.
Zatim, novac od subvencije može se iskoristiti za unapređenje termotehničkih sistema zgrade – kupovinu efikasnijeg kotala ili peći, radijatora, cirkulacionih pumpi, uređaja za merenje i regulisanje toplote i cevne mreže.
Za projekte unapređenja energetske efikasnosti u zgradama maksimalan iznos podsticaja je 30 miliona dinara, ali u opštinama čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka, država može finansirati i do 100 odsto vrednosti projekta. U ostalim slučajevima država može da finansira do 70 odsto.
Sledeća moguća namena jesu solarni kolektori, a zatim i solarni paneli.
Novac se može dobiti za nabavku solarnih panela snage koja nije veća od odobrene snage mernog mesta, što se može videti na računu za struju, a maksimalno do snage od 6 kilovata.
Pravo na učestvovanje na konkursu za dobijanje subvencija za zamenu stolarije imaju svi građani koji ispunjavaju dva propisana uslova.
Prvi od tih uslova jeste da budete vlasnik stana ili kuće za koju podnosite prijavu, kao I da vam je prijavljeno mesto prebivališta upravo na toj adresi.
Drugi uslov je da posedujete neki od dokaza za stambeni objekat za koji podnosite prijavu – prepis lista nepokretnosti, kojim se dokazuje da je objekat izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji, da je preuzet iz zemljišne knjige, kao i da je upisan po zakonu o zakonjenju ili ima upotrebnu dozvolu.
Drugi dokaz jeste upotrebna dozvola, ukoliko objekat nije zaveden u katastru. U istom slučaju možete priložiti, umeso upotrebne dozvole, rešenje o ozakonjenju.
Kada se prijavljujete na konkurs, možete da se opredeliti samo za jednu meru, na primer zamenu spoljnih prozora ili instalaciju solarnog panela.
Ukoliko ste vlasnik porodične kuće ili stana, potrebna vam je fotokopija lične karte sa adresom prebivališta ili očitana lična karta, fotokopije ličnih karata, odnosno zdravstvene knjižice ili izvoda iz matične knjige rođenih za maloletna lica, prepisan i popunjen prijavni obrazac, prilog o stanju stanova ili kuća i izjave, koji su dostupni na sajtovima lokalne samouprave i Ministarstva energetike.
Zatim, potreban vam je predračun sa količinom i cenom za opremu sa ugradnjom, koju dobijate od jednog od izvođača radova sa liste koju opština objavi, a kog sami birate.
Sledeća neophodna stavka jeste kopija rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za prethodnu godinu, odnosno kopija ugovora o kupoprodaji ukoliko je ona izvršena u prethodnih godinu dana. Potrebna vam je i fotokopija računa za utrošenu električnu energiju za prethodni mesec za kuću ili stan za koji se konkuriše.
Za stambene zgrade potrebno je dostaviti i potvrdu o registraciji skupštine stanara i saglasnost stambene zajednice, ukoliko konkurošete za subvenciju za zamenu kotlova ili uvođenje izolacije zgrade.
Za kraj, potrebno je da napravite plan i dobijete predračun potrebnih radova firme za koju ste se opredelili. Svu nabrojanu dokumentaciju potrebno je odneti u lokalnu samoupravo, a potom će stručna komisija izaći na teren. Potrebno je da komisiji tada date na uvid građevinski projekat objekta, ukoliko on postoji.
Nakon procene komisije objavljuje se lista posle koje će moći da se počne sa finansiranjem radova koje je komisija odobrila
Iz opštinske uprave upozoavaju – molimo građane koji žele da se prijave na konkurs da ne kupuju nikakav materijal, i ne započnu nikakve radove pre objavljivanja konkursa i zaključenja ugovora. Investicije započete pre zaključenja ugovora više se ne mogu podržati putem konkursa.
Letnja , kupališna sezona uveliko odmiče a mobilijar, na obali, se radi kao da se priprema za zimsku sezonu ili iduće leto. Struka ili štednja je došla do izražaja, može da sedne samo čovek sa povećom pozadinom a da ne propadne izmedju letvica. Urbani mobilijar upotpunjuje ambijent svakog prostora stavljajući akcenat na njegovu autentičnost. Iz tog razloga veoma je važno pažljivo osmisliti ambijent i obezbediti ugodan prostor u kom će se građani i turisti prijatno osećati. Ovaj to sigurno nije. Katastrofa je veća sa neuredjenim, “frankeštajn”, poslovnim prostorima.
Urbani mobilijar upotpunjuje ambijent svakog grada stavljajući akcenat na njegovu autentičnost. Iz tog razloga veoma je važno pažljivo osmisliti ambijent i obezbediti ugodan prostor u kom će se građani i turisti prijatno osećati. Klupe su neizostavni element svake javne površine bilo da je u pitanju urbano gradsko jezgro, obala jezera gde ljudi mogu da se odmore, druže, čitaju i uživaju u prirodi. Ove jezerske , koje su u procesu rehabilitacije to sigurno nisu. Moguće zbog štednje materijala, razmak na klupama i stolovima je toliki da mogu sesti samo oni sa pozamašnom pozadinom. U suprotnom preti propadanje izmedju tanušnih letvica.
Prošle godine Skupština opštine Bačka Topola u svom vlasništvu osniva firmu „Aqua Top doo“ za razvoj turizma opštine, čija je osnovna delatnost – zaštita i održavanje nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika. Ovoj firmi dato je na upravljanje oko 500 ha zemlje oko jezera, bazen u Bajši kao i kamp koji je trenutno u izgradnji u Bačkoj Topoli. Dakle poslovi oko mobiliara su medju prvim koji rade na obali jezera pa otuda i opaska šetača i kupača, “prvi se mačići u vodu bacaju” isto tako i ne prvi novci gradjana Bačke Topole. Rehabilitacija mobilijara podseća na Frankeštajna, podmsehuju se gradjani.
Mobilijar i oprema obuhvataju kompletan javni inventar koji se nalazi na obali i na ostalim javnim površinama kao što su obalske klupe, kante za otpatke, držači za bicikle, , javna rasveta, oprema za dečija igrališta i teretane na otvorenom, parking barijere i drugo.
Da ne bude sve crno valja pohvaiti odvajanje betonskim barijerama, kupališta od parkinga i onemogućavanje automobila da parkiraju na plaži. Dečije igralište je koliko toliko funkcionalno, služi svrhi.
I to je sve što se ima pohvaliti. Cena po kvadratnom metru, za izdavanje poslovnog prostora, iznosi 1500 dinara i tu spada veličina (površina) lokala, kao i prostora oko lokala koju zakupac želi da koristi. Cenu nećemo komentarisati ali zato je jezero na domak bačke topole slika za svakog studenta arhitekture prostora, kako ne treba raditi. Kućice, drvene limene, plastične. Svaka na svoj način ružna. Dakle niko nije uredio arhitektonski izgled, koji je trebao biti prilagodjen ambijentu. O materijalima se nije ni razmišljalo. Dvanaest registrovanih objekata, rade sezonski pa struka ne razmišlja, kako bi sve moglo biti kako treba.
Sezona kupanja u opštini Bačka Topola uveliko traje. U punom pogonu su bazeni u Staroj Moravici, Bajši, ružičasto jezero i banja u Pačiru, Zobnatičko jezero, na domak Bačke Topole. Nedostaje kompleks zatvorenih bazena (plivački bazen, dečji i kružni bazen), koji će služiti kako za sportska takmičenja (plivanje, vaterpolo), tako i za rekreativne svrhe u Bačkoj Topoli či se završetak već nekoliko godina odlaže, uglavnom zbog nedostatka novca.Kompletna izgrdnja kupališta košta 810 miliona dinara.
.Jezero u Pačiru postalo je ovoga leta „Vojvođansko more“. Napravili su ga žitelji ovoga mesta tako što su u njega sproveli vodu iz 800 metara udaljenog termalnog izvora. Oko njegovih obala uredili su plaže pa je banja postala primamljiva letnja oaza.
Ovo je jedino jezero u Srbiji čija je voda slana. Uz to, ona je i termalna i lekovita. Ali, postoji još nešto po čemu je zaista jedinstvena. Zbog visokog sadržaja joda, broma, litijuma i sumpora, u zavisnosti od doba dana, njena boja se menja od ružičaste do ljubičaste, zbog čega je jezero u Pačiru postalo prava atrakcija.
Jezero egzotične boje, kakva postoje još samo u Indiji, Rusiji, Španiji ili Senegalu, sada u Pačir privlači i staro i mlado. Jedni bi da se leče, drugi da se fotografišu, ali svi se dobro zabavljaju.
U Staroj Moravici ovoga leta dominantan je rekreaciono-sportski centar REKI. Postoje dva bazena, velnes i dečiji bazen. Uz to, u ponudi imaju štandove sa hranom, restoran i teren za kuglanje, koji svi doprinose prijatnoj atmosferi. Postoje ulaznice po sniženoj ceni za meštane Stare Moravice. Za decu od 5 do 15 godina 150 dinara, a za odrasle 200 dinara, a za decu do 5 godina ulaz je besplatan. Dnevna ulaznica za decu iz okoline je 300 dinara, a za odrasle iz okoline je 400 dinara, a za decu iz okoline staru do 5 godina takođe je ulaz besplatan.
Dnevni ugodjaj za temperature +30
U Bajši, poluolimpijski bazen dimenzija 25 × 33 metra. Ulaznice su ostale po prošlogodišnjoj ceni, besplatno za decu do 7 godina, za decu do 15 godina cena ulaznice je 150 dinara, 250 dinara za odrasle i 4.000 dinara je sezonska ulaznica. Besplatno je za meštane do 7 godina, za decu do 15 godina ulaz je besplatan uz prikaz Bajša kartice, za odrasle meštane ulaz je 200 dinara i 3000 dinara je sezonska ulaznica za meštane.
Novi bazen je sjajan primer kako se resursi za izgradnju takvih objekata mogu obezbediti iz više izvora-mesnog samodoprinosa, opštinskih fondova i donacije preduzetnika. Kao što sam i više puta naglasio, snažna lokalna samouprava treba da se temelji na snažnim mesnim zajednicama. Ponosno mogu da kažem da je u našoj opštini upravo takva situacija – istakao je Adrian Satmari, predsednik opštine Bačka Topola.
Zobnatičko jezero, jezero površine 226 hektara i dužine oko 5 km (duplo veće od Palićkog) predstavlja pravi raj za kupače. Na više mesta postoje drveni molovi sa toboganima, idealni i za skakanje u vodu, pa je i ovoga leta, sve prepuno mališana i omladine. Voda je prijatne temperature, po jakim vrućinama i mlaka, ali opet savršena da rashladi.
Medjutim bačkotopolčani već dugo vremena čekaju obećani bazen u centru grada.
Kompletna izgrdnja kupališta košta 810 miliona dinara, najveći deo je obezbedjuje opština Bačka Topola. Za uređenje okoline kupališta krajem 2018. godine iz republičkog budžeta Bačka Topola dobila je 60 miliona dinara podrške.
Prva faza izgradnje, iznosi 446 miliona dinara. U drugoj fazi se radi mašinsko i infrastrukturno opremanje za početak funkcionisanja, što znači za unutrašnje opremanje potrebno je dodatnih 360 miliona dinara, koji se odnose i na spoljašnje uređenje, što zajedno čini 810 miliona.
Ovih dana okončan je tender za drugu fazu gradnje.
Predviđa se izgradnja saobraćajnog priključka prema parceli na kojoj se planira prostor za parkiranje za potrebe stadiona i bazena.Ukupno je predviđeno 30 parking mesta za potrebe bazena. Između kompleksa bazena i parkinga predviđen je atraktivni predprostor sa popločanim i zelenim površinama, teretana na otvorenom, kao i dečije igralište. Prostor oko objekta oprema se urbanim mobilijarom savremenog dizajna. Radiće se i spoljašnja stepeništa, trotoari za pešačke komunikacije, privodna TK infrastruktura bazena…Predmet tendera je i izgradnja sekundarne mreže kanalizacije upotrebljenih voda kao i vodovodne mreže u delu Nušićeve ulice.
Vrednost posla procenjena je na 81,1 milion dinara. Medjutim tu neeće biti kraj pa je teško očekivati da će se bačkotopolčani banjati pre2023 ili 2024.
Donetom odlukom doći će do snižavanja cene u odnosu na prosečne cene u prodavnicama i to svinjske plećke za 173 dinara po kilogramu, svinjskog vrata za 218 dinara po kilogramu i svinjske slabine za 150 dinara po kilogramu, dok će istovremeno doći i do nivelacije cene svinjskog buta.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će na osnovu dopune odluke o ograničavanju cena, koju je danas donela Vlada Srbije, doći do snižavanja cena svinjskog mesa od 150 do 218 dinara po kilogramu, te da je na 10 posto ograničena marža pri prodaji pilećeg mesa.
“Donetom odlukom doći će do snižavanja cene u odnosu na prosečne cene u prodavnicama i to svinjske plećke za 173 dinara po kilogramu, svinjskog vrata za 218 dinara po kilogramu i svinjske slabine za 150 dinara po kilogramu, dok će istovremeno doći i do nivelacije cene svinjskog buta”, navodi Ministarstvo.
Navodi se i da je odlučeno da se visina marže pri prodaji pilećeg mesa ograniči na maksimalno 10 procenata.
Šefovi diplomatije Srbije i Mađarske Nikola Selaković i Peter Sijarto potpisali su 4. jula u Subotici, na severu Srbije, sporazum kojim se reguliše granična kontrola u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju između dve zemlje.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto potpisali su u Subotici sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske kojim se reguliše granična kontrola u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Selaković je na konferenciji za novinare posle ceremonije potpisivanja rekao da su odnosi dve države bez presedana u našoj modernoj istoriji, za šta veliku zaslugu imaju predsednik Aleksandar Vučić i predsednik vlade Viktor Orban, koji su svojim ličnim odnosom prijateljstva, a kao dvojica ozbiljnih državnika, uspeli da odnose Srbije i Mađarske i srpskog i mađarskog naroda izvedu na put jakog prijateljstva.
„Potpisali smo ovaj sporazum i zbog jednog ozbiljnog razvojnog projekta koji se odvija između Mađarske i Srbije, gde smo u martu ove godine prisustvovali otvaranju prve uspešno okončane faze izgradnje brze pruge koja će povezati Beograd i Budimpeštu“, naveo je Selaković.
Podseća da su Srbija i Mađarska u ovoj godini ozbiljno produbile svoju ekonomsku saradnju i da je trgovinsko-ekonomska razmene prošle godine iznosila oko 2,3 milijarde evra.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto objasnio je da će se ovim Sporazumom teretni saobraćaj zbog izgradnje pruge preusmeriti na granični prelaz Reske, gde će se obavljati kontrola.
Predsednik opštine Subotica Stefan Bakić dočekao ministra spoljnih poslova Madjarske Petera Sijatra
Sijarto je rekao da je najveći zajednički poduhvat modernizacija železničke pruge.
“U Mađarskoj će početi radovi od 1. avgusta, što znači da ćemo morati da otvorimo novi granični prelaz za železnički saobraćaj”, rekao je Sijarto.
Trasa pruge, koja je planirana da vodi do Budimpešte, deo je kineskog strateškog projekta “Pojas i put”.
Na plantaži lavande DOMA KULTURE BAČKE TOPOLE, koja se nalazi u blizini bačkotopolskog jezera je završnica berbe ove kulture na oko 2000 kvadrata Severa Bačke. Uzgajivači su prvi put, ove godine omogućila da u berbi učestvuju znatiželjni posetioci.
U Bačkoj Topoli odnedavnoa postoji, na 2000 kvadratnih metara, plantaža lavande – ove lekovite višestruko korisne i ukrasne biljke, tipične za Mediteran i toplija područja, koja polako osvaja i naša polja.
Timea Čipe, direktorica lokalnog Doma kulture i članovi kolektiva plantažu lavande na nešto više od dve hiljade kvadrata neguju nekoliko godina.
“Dom kulture u Bačkoj Topoli očekuje sve zainteresovane na berbu lavande, pod nazivom „Jun u ljubičastom”. Umirujući miris lavande, leptiri i cvrkut ptica, to dočekuju posetioce Umetničke kolonije u Bačkoj Topoli. Berba lavande će trajati tokom čitavog juna. Obavili smo do današnjeg dana veliki deo posla i ostala nam je još jedna sorta pa da za ovu godinu završimo posao. Ovaj poduhvat je naišao na opšte zadovoljstvo velikiog broja učesnika”. – kaže direktorica Doma kulture Tiimea Čipe.
Plantažu je osnovala radna zajednica Doma kulture pre 2 godine, kada je izbila epidemija kovid-a. Trenutno cveta medicinska lavanda, ali će uskoro početi da cveta i Provansa lavanda. U prvoj nedelji jula organizatori će predstaviti mnogobrojne mogućnosti upotrebe lavande, i to u okviru radionica za izradu rukotvorina.
Stara latinska izreka kaže: “Kao što je ruža miris srca, tako je lavanda miris duše”. I upravo tako, sa poslenicima kulture Timea je ugostila ekipu BT PUBLIC News-a,u toku berbe, koja će potrajati narednih dana. Kasnije procesom sušenja, lavanda će biti pretočena u originalnu liniju proizvoda “Nota od lavande” brojnih posetilaca iz gotovo cele Vojvodine.
Svi njeni nadzemni dijelovi su ljekoviti. Djeluje antiseptički, analgetski, protivupalno, diuretički, sedativno, te kao insekticid. Ukoliko se želi proizvodnja njenog eteričnog ulja, ubrana lavanda se mora destilovati u naredna 24 sata, dok se za potrebe i dobijanje suvog cvijeta, tako ubrana u bukete, suši do deset dana u prozračnoj izatamnjenoj prostoriji.
Od suvog cveta pravi se aromatičan čaj koji je izvrstan za umirenje stomačnih tegoba, te mirisne vrećice, nezaobilazni miris garderobera. Jastučići i vrećice od sušenih cvjetova lavande, pravi su izazov za stvaranje maštovitih suvenira. Poseban ukras, ujedno i miris, predstavljaju lavandine baklje, koje su pravo umijeće. Prave se ručno, odmah nakon svježe otkinutih snopova. Posebnom metodom (koja zna da potraje i do 30 min. za jednu), savijaju se grančice, pletu i kombinuju sa ukrasnim materijalima. Pravo je zadovoljstvo raditi sa lavandom. Ona je lijek i za oči i za dušu.
Bačkotopolski kulturni radnici naselili su ovu mediteransku biljku na vojvodjanska polja.
Ministarstvo poljoprivrede u okviru mera podsticajne podrške razvoju poljoprivrede i ruralnih područija podržalo je Poljoprivrednu stručnu službu Bačka Topola kao nosioca projekta da sprovode naučna istraživanja na temu: “Uticaj pandemije izazvane COVID 19 virusom na povećanje prihoda u ruralnom turizmu” koja imaju za cilj da se kroz analitičke metode i statističku obradu podataka dođe do informacija kako je pandemija virusa korona uticala na poslovanje domaćinstava koja se bave ruralnim turizmom i koji su efekti postignuti u tom periodu u pogledu prihodovanja poslenika u delatnosti ruralnog turizma.
“Upravo promenom navika turista, takođe i činjenicom da je veliki broj poslovnih ljudi ostao da radi od kuće, pa eto i dobre ideje za stvaranje profita.Više to nisu samo digitalni nomadi, već i druge profesije su zadržale rad od kuće i time na neki način za ovaj segment turizma otvorile dodatnu potražnju jer su seoske sredine vrlo pogodne i za izmeštanje, da kažemo, iz svog životnog, a i radnog okruženja.Ono što je takođe važno da napomenemo je da se ljudi inače okreću sve više prirodi, a ruralni turizam upravo to nudi, takođe i kvalitetnu gastronomiju, prirodnu i zdravu hranu.To će doprineti da se bolje povežu svi subjekti koji posluju u turističkom sektoru u oblasti ruralnog turizma, seoska domaćinstva , turističke organizacije , poljoprivredna gazdinstva, gastronomi, destilerije”, rekao je direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić.
Objasnio je, Tankosić, da destinacije koje imaju razvijen domaći turizam koji su okrenute i domaćim turistima su se i najviše oporavile jer se u najvećoj meri turistička ponuda u ovom trenutku oslanja na domaće turiste i eventualno na turiste iz regiona, tako da to na neki način svakako treba da nam bude pouka i poziv da vodimo računa o kvalitetu usluge, ali i o ceni koju pružamo našim turistima kako bismo gradili taj trend odmora u Srbiji i u narednom periodu.
Ključnu ulogu Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola imaće i u transferu znanja i iskustava u razvoju poljoprivrede i sela sa akcentom na razvoj ruralnih sredina i turističkih potencijala.
Projekat će se realizovati u saradnji sa HORTEKA sektorom, turističkim organizacijama, domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom i poslenicima koji rade u turističkoj delatnosti u Srbiji .
