Category: Vesti

UPOZORENJE DECI, O PLAVOM KITU, U ŠKOLAMA BAČKE TOPOLE

Žrtve su deca koja se u igrici pozivaju na samopovređivanje i samoubistvo. – Ključna uloga roditelja u kontroli dece na internetu

Više desetina dece stradalo je u Rusiji i drugim zemljama zbog video-igrice „Plavi kit” u kojoj se mališani pozivaju na samopovređivanje i samoubistvo.

Ova opasna igrica, kako navode u MUP-u, prisutna je na internetu u mnogim državama, ali kod nas nije zabeležen nijedan slučaj u vezi sa njom. Policija, ipak, poziva sve roditelje i nastavnike da razgovaraju sa decom i prate njihove aktivnosti na društvenim mrežama, kako bi ih zaštitili od ovog oblika ugrožavanja njihove sigurnosti. Tako je u školama Bačke Topole, pre svega osnovnim pa i srednjim. Deca se upozoravaju da ne prihvataju ovu igru , koja poziva na samoubistvo.

„Apelujemo na sve građane da ukoliko se sretnu sa igricom „Plavi kit” na društvenim mrežama u našoj zemlji, odmah to prijave policiji. Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a pojačaće aktivnosti ka smanjenju opasnosti od eventualne pojave u Srbiji”, navodi se u apelu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Igrica „Plavi kit” potiče iz Rusije, a usmerena je na mlađu populaciju.

U periodu od 50 dana igranja pred decu se postavljaju različiti zadaci, u početku manje opasni, poput gledanja horor filmova, zatim samopovređivanja urezivanjem plavog kita na rukama, a sve se završava pozivom na izvršenje samoubistva, navode u policiji.

INICIJATIVA – SPOMEN SOBA “PETEFI BRIGADE” U BAČKOTOPOLSKOJ KASARNI

Izvor:subotica kom

Komunisti Subotice i Društvo za istinu o NOB-u podneli su inicijativu da se u sklopu kasarne Vojske Srbije u Bačkoj Topoli oformi spomen-soba „Petefi brigade“.

Inicijativa je podneta Gaboru Kišlinderu, predsedniku Opštine Bačka Topola i Nikoli Ivoševiću, sekretaru GO SUBNOR-a u Subotici, a formirana je i radna grupa koja treba da realizuje osnivanje spomen-sobe.

– Za ostvarivanje ove inicijative ima nekoliko razloga, kao što su edukacija i vaspitavanje omladine, snažna poruka da ni u jednoj nacionalnoj zajednici u Srbiji sloboda, mir, svecivilizacijske vrednosti niko nije poklonio, nego su se one u zajednici sa drugima, sa oružjem u ruci za to izborile u borbi protiv fašističkih okupatora na ovim prostorima, negujući antifašističku tradiciju, kao i poruka da samo život zajedno može da garantuje razvoj Srbije i naših opština – navodi se u saopštenju koje potpisuje Mikloš Olajoš Nađ. – Arhitektonsko rešenje i predlog izgleda same postavke već postoje. U toku je postupak otvaranja žiro računa i pokretanje kampanje za prikupljanje dobrovoljnih priloga građana i preduzeća za osnivanje predmetne spomen-sobe. Takođe, molimo građane koji su bili u sastavu „Petefi brigade”, njihove potomke kao i sve one koji mogu na bilo koji način da doprinesu osnivanju spomen-sobe da se jave Društvu za istinu o NOB i Jugoslaviji GO Subotica.

Podsetimo, Petnaesta vojvođanska udarna brigada „Šandor Petefi“ formirana je 31. decembra 1944. po naređenju Glavnog štaba Vojvodine u selu Kiščanju (Mađarska) od boraca mađarske nacionalne manjine, koji su od ranije bili u slavonskim (bataljon „Šandor Petefi“) i vojvođanskim jedinicama i onih koji su po oslobođenja Bačku stupili u NOVJ. Bila je u sastavu Šesnaeste vojvođanske divizije NOVJ, a sastojala se od četiri bataljona, izviđačke i vozarske čete, sanitetskog voda i intendanture a brojala je oko 1200 boraca.

OPTEREĆENA PETLJA AUTO PUTA BAČKA TOPOLA

Jutros je saobraćaj na putevima u Srbiji umeren, a Auto-moto savez apeluje na vozače da paze na pešake, bicikliste i motocikliste kojih je na ulicama i putevima više kada je vreme suvo i sunčano.

Po podacima Uprave Granične policije Srbije, putnička vozila na graničnim prelazima čekaju do 20 minuta.

Saobraćaj je zbog radova na auto-putu Subotica-Novi Sad obustavljen na petljama “Srbobran” i “Feketić” i preusmeren na petlje “Subotica-Srbobran 2” i “Bačka Topola”, a obustavljen je i na petljama “Žednik” i Čantavir”, te se koristi petlja “Bačka Topola”.

DANAS JE DAN POBEDE-U BAJŠI SVEČANO

Ove godine navršava se 72. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 67 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije. Ta dva važna događaja u istoriji Evrope  obeležena su nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu. Povodom Dana pobede 9.05. položeni su  venaci na spomenik palim borcima i žrtvama fašizma u Bajši,  tradicionalni javni čas iz istorije uz prisustvo članova Saveta MZ,Udruzenja penzionera i delegacije SVM-a.
Nakon toga odata je počast stradalima i polozeni su venci.Javnom času su sa prigodnim programom prisustvovali i svi učenici viših odeljenja Osnovne škole sa nastavnicima.

Centralna svečanost povodom Dana pobede i Dana Evrope  održana je na poligonu Nikinci kod Rume, gde su pripadnici Vojske Srbije prikazali osposobljenost i novo naoružanje, na smotri pod nazivom “Čelik 2017”.

Na poligonu u Nikincima  je  izvedeno bojevo gađanje sa artiljerijskim i raketnim naoružanjem, i prikazano i dejstvo tenkova, vazduhoplova i pešadijskog naoružanja.

Prikazane su performanse i mogućnosti sredstava među kojima su višenamenska oklopna vozila “Miloš” i “Lazar”, raketni sistemi “Morava” i “Oganj”, samohodna haubica “NORA”, kao i novi model modularne puške, univerzalna pokretna artiljerijska računarska stanica UPARS, a prvi put široj javnosti je predstavljen i raketni sistem “ALAS”.

ZA MALO KUPOVALI SKUPO PRODAVALI SVINJSKO MESO – CEH PLAĆAJU GRADJANI

Kilogram buta u mesarama i supermarketima Bačke Topole kao i u celoj Srbiji, je poskupeo pred prvomajske praznike , do 100 dinara po kilogramu, sada košta i do 550 dinara. Tako je u “Rodi”, “Matijeviću” i brojnim privatnim prodajama mesa.  Loša ponuda tovljenika na tržištu i drastično poskupljenje mesa u otkupu najčešći su razlozi za rast cene koji navode klaničari. Da li je baš tako.

Analitičari tvrde da toliki rast cena svinjetine zbog nestašice nije opravdan. Predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača Zlatan Đurić naveo je još jedan razlog zbog čega ovo poskupljenje nema osnova.

–  Klaničari nemaju pravo da povećavaju cenu svinjskog mesa u trgovinama jer su i dosadašnje cene formirali na osnovu otkupne cene od 220 do 250 dinara – tvrdi Đurić. To što su za malo para kupovali, a za velike prodavali svinjsko meso dovelo je, kaže, do toga da su klaničari poslednjih godina ostvarili ekstraprofit na svinjetini sa ogromnom zaradom na štetu i proizvođača i potrošača.

Analitičar Čedomir Keco, izjavio je za BT PUBLIC NEWS , da je najveći problem što mesari uvek hoće da zarade jednako bez obzira na okolnosti na tržištu. Ovo poskupljenje nije realno jer su klaničari i ranije imali veću zaradu na mesu nego što je ekonomski logično.– I da cena svinja sutra padne na 150 dinara oni bi još mesec dana zadržali ove cene – kaže naš sagovornik.

Keco upozorava da bi ovakva situacija mogla da potraje. Prognoze strunjaka pokazuju da će se tržište prasadi stabilizovati tek krajem 2018. godine. Zbog nedovoljnog broja kvalitetnih priplodnih krmača farmeri ove godine neće moći da ostvare proizvodnju tovljenika od 1,5 miliona komada, koju im je u protekloj godini Ministarstvo poljoprivrede subvencionisalo sa 1,5 milijardi dinara.

– Najgore bi bilo kada bi zbog ovakvih potresa krenuo uvoz zamrznute svinjetine koja bi se prodavala po visokim cenama iako mogu da je nabave jeftino. Odgovornost je na državi, inspekcija mora to da spreči – kaže Keco.

 

 

PRVOMAJSKI URANAK SA KOTLIĆIMA, PRASIĆIMA, ROŠTILJEM…

Poslednje tri godine kiša je uporno pokušavala da  upropasti prvomajsko roštiljanje u opštini Bačka Topola a kako stoje stvari, i ove godine će biti uslova za njenu kratkotrajnu pojavu pljuskova praćenu grmljavinom.Ipak obala Zobnatičkog jezera tradicionalno je dobro posećena.  Druženje, roštilj, pečenje uz muziku i piće obeležje su današnjeg dana.

Miris pečenog mesa širio se najpoznatijim izletištima, Stare Moravice, Pačira, Pobede… još od ranog jutra. Ima i onih koji su se “bacili” na sportske aktivnosti, ali ipak je ležanje i uživanje u prirodi i roštiljskim specijalitetima više zastupljeno.

U Srbiji se 1. maj obeležava tradicionalnim prvomajskim urancima u prirodi, dok se u svetu organizuju protesti za prava radnika.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a sutradan, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva.

Danas 1. maj najčešće slave mladi, ali ne izostaju i oni stariji, koji ovaj dan koriste da odmore i uživaju u prirodi.  Među onima koji su izlaze u prirodu da se druže uz roštilj, paprikaš i poneko prase na ražnju ima svih uzrasta.

U Srbiji vlada trend da sa dolaskom praznika cene proizvoda koji se u tom periodu najviše koriste počinju da rastu. Pred Uskrs su poskupela jaja, a uoči Prvog maja i Đurđevdana i meso. U mesarama i supermarketima sveže svinjsko meso poskupelo je za oko 100 dinara. Kilogram buta kreće se od 500 do 540 dinara, vrat bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno meso od 450.

Ako se niste odlučili za praseće ili jagnjeće prečenje, onda je najbolji izbor roštiljsko meso. Pre kupovine dobro izračunajte koliko vam je kilograma potrebno u zavisnosti od broja ljudi sa kojima ćete roštiljati – potrebno vam je od 300 do 500 grama mesa po osobi.

Prva stvar na prvomajskom meniju moraju da budu ćevapi. Kilogram ove mesne poslastice košta od 360 do 470 dinara, dok se kilo pljeskavice kreće od 360 do 500 dinara. Ne propustite da kupite i druge roštiljske specijalitete poput kobasica (oko 400 din/kg), pilećih krilaca (oko 340 din/kg) i bataka (oko 300 din/kg), ražnjića, krmenadli (oko 500 din/kg).

ISTORIJA-

Međunarodni praznik rada – Prvi maj biće obeležen danas širom sveta, kao i u Srbiji, u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.

Praznik podseća na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane.

Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.

Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži.

 

“PRINC” TENISA ZABLISTAO U TOMISLAVCIMA

Zvaršena je izgradnja teniskih terena TK “Princ” u Tomislavcima, na domak Bačke Topole. Mnogo je radovanja medju domaćinima, što je deo velikog posla okočan i što je šljaka već isprobana. Milica Božanić, kaže,  “Biće novih Djoković, zahvaljujući terenima za beli sport”.

“ Mesna zajednica, je uložila 416.000,00 dinara i još oko 100.000,00 u materijalu.Prijatelj, Dejan Mileticki, je tu najviše pomogao, lično i sa prijateljima, tako da su za te pare, biti uradjena oba terena. Dosta toga je uradjeno volonterski. Mislim da bi retko ko mogao za tako malo para da uradi toliko.  Obezbedili smo  pare,za svlačionice, u ovoj godini. Najveća stavka, će biti nabavka balona za jedan teren, što će koštati, preko 2 miliona. Trenutno imamo oko 100 dece iz sela i okoline koji su se prijavili da bi trenirali kod nas.” kaže Mirko Spasojevič, predsednika saveta Mesne zajednice.

Obezbedili smo u selu licenciranog trenera koga će plaćati klub a deca će imati minimalne troškove, tako da će i najsiromašniji moći da treniraju…pa ko bude imao talenta i bude uporan imaće rezultata, odlučan je Spasojević.

Slobodanka Rac komentariše odlučnost meštana Tomislavaca  “Tako se voli svoje mesto, primer za sve, svaka vam čast”. Rečita je i Ružica Vlajić, “Mirko da te nema trebalo bi te izmisliti, . Svaka čast , primer si za sve”.

PRIZNANJE SPORTISTIMA GODINE, “TSC” NAJBOLJA MUŠKA EKIPA

Najboljim sportistima u  Bačkoj Topoli,  uručena su priznanja, a u akciji “Sportista godine” nagrađeni su i sportski radnici zaslužni za mnogobrojne medalja koje su  bačkotopolčani osvojili 2016. godine. Za najbolji muški klub proglašen je fudbalski klub “TSC” iz Bačke Topole  a najbolja ženska ekipa je ženski stonoteniski klub “Bačka Topola”. Najbolji sportski radnik je Jelena Banjeglav.

Na početku svečane ceremonije gradonačelnik  Gabor Kišlinder pozdravio je sve prisutne. – “Malo je gradova u Srbiji koji se, poput  Bačke Topole, mogu pohvaliti da su grad vrhunskih sportista koji igraju širom planete za najprestižnije klubove.  Imali smo i svetske i evropske prvake, na koje smo takođe ponosni. Ti rezultati nas obavezuju da pružimo veću podršku sportistima, budžet za sportu smo povećali u 2017 godini. Već sada smo dosta uradili na izgradnji nove infrastrukture”

“Kada je u pitanju sportska infrastruktura, u poslednjih godinu, godinu i po dana je već nešta urađeno (fiskulturna sala OŠ”Čaki Lajoš”-stolice i krov, sala kod gimnazije –rekonstrukcija i adaptacija). U narednom periodu opština B.Topola će dobiti nove bazene,novi stadion po evropskim standardima,fudbalsku akademiju,novi košarkaški teren kod gimnazije,teniske terene u Tomislavcima, saniraćemo i sportke terene u ruralnim sredinama.-kaže Milan Janus , član opštinskog veća za sport.

Medju nagradjenim sportistima su Bojan Zorić iz bajšanskog Tekwon-do kluba, kao najuspešniji u pojedinačnim sportovima, Čongor Boroš fudbaler “TSC”-a najuspešniji je sportista ekipnog takmičenja a sportiskinja Jelena Zorić iz “Topolčanke”. Najbolji ekipni junior je Miloš Simović iz KK “Topola” a pojedinčno Ognjen Petrović iz TK kluba “Bajša”. Prvoplasirane juniorke ekipno su Sonja Zorić i Ana Žemberi iz “Topolčanke”, pojedinačno Oršolja Pele iz STK “Bačka Topola i Marijana Stojaković iz TK “Bajša”. Nagradjen je i veliki broj perspektivnih sportista u svim kategorijama.

“U našoj opštini su ponikli mnogi poznati i uspešni sportisti, koji su doprineli da se za Bačku Topolu čuje širom sveta. Nadamo se da će se  među dobitnicima priznanja za najbolje i najperspektivnije sportiste u 2016-oj godini,pojaviti njihovi naslednici,koji će dostići njihove rezultate ili ih čak i prevazići. Zadatak lokalne samouprave je  da omogući što je moguće bolje uslove kako bi naši sportisti u punoj meri mogli iskazati svoj potencijal” – istakao je Janus.

RESTITUCIJOM, NAJVIŠE DEDOVINE, DOBILI POTOMCI PREDRATNIH VLASNIKA U BAČKOJ TOPOLI

Najveće površine koje su dobili potomci predratnih vlasnika nalaze se u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu…

Iako je samo petina poljoprivrednog zemljišta restitucijom vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika, u Agenciji za restituciju tvrde da su zadovoljni dinamikom ovog procesa. Prema njihovima podacima, naslednici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20.000 hektara poljoprivrednog i još 4.500 hektara pod šumom.

Dok građani koji iščekuju vraćanje dedovine tvrde da se restitucija odvija sporo, pred Vladom Srbije se od oktobra prošle godine nalaze Izmene i dopune zakona o vraćanju imovine, koje bi trebalo da budu usvojene. Upravo bi nova zakonska rešenja trebalo da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina. Ukoliko vlada ne usvoji predložene novine, vraćanje obradivih površina trajaće barem dvostruko duže.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, napominje da novi propis dopušta da vlada određuje koje će parcele biti vraćene, u saradnji s Agencijom za restituciju.
Osim toga, ukoliko na jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, naslednicima će moći da bude ponuđeno adekvatno zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga.
Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije.
Iako popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, procenjuje se da država upravlja sa oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više nego što se restitucijom potražuje. Poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, budući da ga je država prodala, po zakonu neće moći da bude vraćeno potomcima. Oni će imati pravo na obeštećenje.
Neraščišćeni imovinski odnosi idu naruku onima koji nelegalno koriste zemljište i tako ostvaruju velike prihode. Baš zato su
Mile Antić iz Mreže za restituciju naglašava da to što država nema precizan popis svoje imovine podstiče pojedince da daju zemljište u zakup uz sumnjive ugovore i po cenama mnogo nižim od tržišnih.
Država je do sada popisala samo 25.000 hektara zemljišta, dok je Ministarstvo poljoprivrede nedavno objavilo da postoji 476.000 hektara obradivih površina koje su u državnom vlasništvu.
Vraćanje zemljišta naslednicima nekadašnjih vlasnika jedini je način da se stane na put uzurpaciji i zloupotrebi državne imovine“, ističe naš sagovornik i upozorava da vraćanje zemljišta odugovlači Državno pravobranilaštvo, koje na gotovo svaku odluku o vraćanju imovine ulaže žalbe.

BORELI U STAROJ MORAVICI TRAŽI GAZDU

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je oglas za davanje u zakup šest prodavnica somborske firme Boreli koja je od prošle godine u stečaju, medju njima i objekat u Staroj Moravici.

Najbolji ponuđač će moći da zakupi lokale u Kovačici, Brusu, Bajmoku, Mionici, Kanjiži i Kovinu.

U tekstu oglasa je i ponuda za sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, za deset prodavnica, u Sjenici, Ćićevcu, Novoj Varoši, u Pohorskoj ulici 20 u Beogradu, u Staroj Moravici u opštini Bačka Topola, Baču, Alibunaru, Surčinu, Priboju i Zaječaru.

Izlozi i rafovi u skoro 90 prodavnica obuće Boreli u Srbiji su prazni, a ova firma je nakon 15 godina borbe da nađe pouzdanog kupca, izgubila bitku za privatizaciju.