Nastavljajući tradicionalnu aktivnost pružanja pomoći u vidu sportske opreme fudbalskim klubovima iz manjih sredina, Fudbalski Savez Srbije opredelio je opremu za 17 klubova sa područja Fudbalskog saveza opština Bačka Topola – Mali Iđoš. Paketi opreme uručeni su danas u Akademiji fudbala u Bačkoj Topoli, a predstavnicima klubova obratio se zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković. Rekao je da razume svakodnevnu borbu klubova za opstanak jer je imao priliku to da doživi podsećajući da je svoje prve fudbalske korake napravio upravo u jednoj isto tako maloj sredini iz koje potiče i koja mu je pružila šansu da se u karijeri vine do samog vrha. Poručio je fudbalskim radnicima da će FSS i u budućnosti podržavati njihov rad.
.
“Želim da pozdravim čelnike Fudbalskog saveza Srbije, kao i predstavnike FS Vojvodine i da im se zahvalim na poklonima. Ovaj divan gest mnogo će značiti našoj maloj sredini i doprineće razvoju fudbala na teritoriji opštinskog saveza koji je srpskom fudbalu podario veliki broj prvoligaških fudbalera i državnih reprezentativaca”, izjavio je predsednik Opštinskog fudbalskog saveza Bačka Topola-Mali Iđoš Petar Tadić.
Zamenik predsednika FSS Nenad Bejković izjavio je da zna koliko malim fudbalskim sredinama znači pomoć.
“Uvek se osećam prijatno u Bačkoj Topoli i čast mi je i zadovoljstvo da sam ponovo u društvu ovih divnih ljudi. Odrastao sam u maloj sredini i znam koliko će vam značiti sportska oprema koju smo vam doneli. Svestan sam da to nije ništa posebno, ali klubovima koji su baza srpskog fudbala može da bude od velike koristi”, izjavio je Bjeković.
Poklon je uručena sledećim klubovima – FK Olimpija Gunaroš, FK Bajša, FK Panonija, FK Pobeda, FK Jadran Feketić, FK Slavija Novo Orahovo, FK Solunac, FK Njegoš Lovćenac, FK TSC Bačka Topola 1913, FK Sokolac, FK Sloboda Stara Moravica, FK ŽFK TSC, FK Eđšeg Mali Iđoš, FK Tomislavci, FK TSC, FK Bačka Pačir, FK Proleter Njegoševo. Događaj je ispratio i generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović i predsednik Područnog fudbalskog saveza Subotica, Nenad Nikolić.
Juče. 21. avgusta održana je jedanaesta po redu seljačka olimpijada u Bačkoj Topoli. Tim Kavilova je bio najuspešniji. Feketić je završio na drugom mestu, a Stara Moravica na trećem.
Tradicionalna, XI po redu vojvođanska Seljačka olimpijada održana je u Bačkoj Topoli 21. avgusta na prostoru Vašarišta. Organizatori ove godine uveli su novu takmičarsku kategoriju- izbor najbolje ekipe.
Tokom 11. godina organizovanja, Seljačke olimpijade u Bačkoj Topoli , ispostavilo se da je ova manifestacija jedna od i najpopularnijihn, ne samo, u Bačkoj Topoli, veći širom Vojvodine, sa oko 1000 posetilaca koji su navijali za svoje “seljake”uprkos dosadnoj kiši koja je kvarila ugodjaj gotovo celog dana. Autentične paorske , „sportske“ discipline već su zaživele kao tradiconalne, u organizaciji lokalnog kluba proizvodjača „Gazdaker i Udruženja poljoprivrednika Bačke Topole.
Ovaj put, čak trinaest ekipa koje su brojale po pet ljudi borile su se ko će biti najbolji u disciplinama bacaja bala slame, , guranju kolica, krunjenju kukuruza, sečenju drva, bacanju gumenih čizama. Titulu šampiona poneli su mladi poljoprivrednici iz Kavilova.
U izjavi koju j dao Panon TV, Jožef Boršoš, kaže „U Kavilu nas, nažalost, ima veoma malo, ali nam predstavlja veliko zadovoljstvo što smo uspeli da okupimo jednu ovakvu ekipu, odnosno da smo uspeli da regrutujemo, veoma smo srećni zbog toga, a pobedu još nismo ni shvatili, tako da bi želeli da učestvujemo i narednih godina.”
Za tradicionalno takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša prijavile su se 52 ekipe. Dok je porgram obogatilo i dečije takmičenje u crtanju, vašar, jahanje konja, vožnja fijakerom i koncert benda 3+2.
Poljoprivrednici opštine Bačka Topola , protestnom vožnjom pridružili su poljoprivrednicima Srbije, traže da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukinu akcize na gorivo za poljoprivrednike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče trgovačke marže na suncokretovo ulje.Protestnu vožnju organizovao je Klub proizvođača i Udruženje poljoprivrednika iz Bačke Topole.
Od početka protesta poljoprivrednika na ulicama su BAČKOTOPOLSKI poljoprivrednici. Oni se pridružuju zahtevima ostalih vojvođanskih poljoprivrednika koji traže isunjenje nekoliko zahteva i kako kažu protesti će trajati do ispunjenja zahteva i dogovora zbog kojih su poljoprivrednici širom Vojvodine izašli na proteste.
Poljoprivrednici su se okupili na Vašarištu u Bačkoj Topoli, kako bi skrenuli pažnju na veliku štetu koju je prouzrokovala suša. Oko 35 traktora je krenulo sa Vašarišta ka centru Bačke Topole, usporavajući saobraćaj i u pratnji policije. Situaciju poljoprivrednih proizvođača, žale se, otežavaju i povećane cene đubriva i goriva, visoka naknada za odvodnjavanje, kao i vanredne mere donete zbog ratnog stanja.
“Ove godine dodatno smo pogodjeni sušom. Kukuruza gotovo da nema u ataru, suncokreta možda bude polovina od uobičajenog roda, soja je u potpunosti podbacila tako da je ne vredi ni kombajnirati. Moj sin se opredelio za svinjarstvo . Ima oko 100 tovljenika i imao je sreće da je njegovanjiva dobila nešto malo padavina ali rod koji je trebao da obezbedi sigurnu proizvodjačku godinu biće mu dovoljan za mesec dana. Šta posle kad ni na tržištu nema hrane, nema je gde kupiti. Ogromni su to problemi i pitanje da li se uopšte mogu rešiti”.-kaže poljoprivredni proizvodjač Bela Šiška
Šiška napominje da uskoro predstoji setva pšenice i da je pitanje da li vredi sejati ne samo zbog suše već i zbog viskih cena goriva, veštačkog djubriva….. Upozorava da su poljoprivrednici ušli u lanac gubitaka koji se teško može nadknaditi.
“Više nemamo mogućnosti za novo zaduživanje i ako država ne usvoji naše zahteve jednostavno nećemo imati sredstava za jesenjusetvu. Među poljoprivrednicima vlada veliko nezadovoljstvo zbog toga što su svi imputi za poljoprivrednu proizvodnju poskupeli od 30 do 300 odsto dok su cene naših proizvoda ostale na skoro istom nivou kao prošle godine.. “- rekao je Šiška
Po njegovom mišljenju sva sporna pitanja vezana za odnos države i poljoprivrede moraju se rešavati sistemskim zakonima, a ne kao do sada kratkoročnim merama i reagovanjem na posledice.
Novi Sad je u znaku sećanja na žrtve najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata, i saosećanja svih koji su došli da pruže podršku žrtvama progona i odaju poštu stradalima i nestalima tokom najvećeg zločina nad srpskim narodom u novijoj istoriji.
U Novom Sadu je obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji “Oluja” u kojoj je sa područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije proterano više od 220 hiljada Srba. Ubijeno njih dve hiljade, a podaci o broju nestalih su od 745 do hiljadu osoba. ”. Na licu mesta su bili gradjani severnobačkog okruga medju njima i bačkotopolčani, sa porukom- “sabrali smo se danas da glasno kažemo da mi ne zaboravljamo, a vi dobro pamtite krajeve i događaje u kojima su vaši preci, koji su vekovima naseljavali prostore u Dalmaciji, na Kordunu, u Lici, Baniji, Slavoniji, po gradovima i selima čitave današnje Hrvatske, životima platili svoje poreklo, jer je pravda u toj borbi unapred bila osuđena”.
Prvih 5 godina se obeležavala u Veterniku izjavio gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević i dodao „ Po prvi put se pogrom Srba u onome što Hrvati nazivaju redarstevnom akcijom Oluja obeležava u samom centru jednog grada“. Obično je to sada bilo u prigradskim naseljima kao što su Veternik, Futog, Busije i po Sremu u manastirima, Srba krajišnika koji su spasavajući živote dolazili u maticu, dolazili u Srbiju istakao je Vučević. Gradonačelnik naglašava da ovaj put obeležavanje godišnjice Oluja u samom centru Novog Sada iz prostog razloga što je Novi Sad srazmerno broju stanovnika primio najveći broj izbeglica 90 tih godina
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević u izjavi za medije naglasio je da je državno rukovodstvo opredelilo da centralna manifestacija pomenu na sve stradale i prognane Krajišnike te 1995.u u zločinačkoj akciji “Oluja” bude u Novom Sadu zato što je Novi Sad srazmerno broju stanovnika primio najveći broj izbeglica 90-tih godina.
Vučević ističe da time potvrđujemo da smo i grad raznolikosti i grad dovoljno velik da prihvati sve.Kako objašnjava Novi Sad je nastao kroz migracije često izazvane ratovima ali je time dobijao novu snagu.
Obeležavanju „Oluje” prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Vladimir Orlić, premijerka Ana Brnabić, ministri, poslanici, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i brojni građani, ujedinjeni u nameri da sačuvaju sećanje na žrtve tog zločina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je povodom obeležavanja godišnjice akcije „Oluja” da politika Srbije jeste i ostaće mir, gotovo po svaku cenu.
„Naša politika jeste i ostaće mir, mir i mir, gotovo po svaku cenu”, napisao je predsednik Vučić na Instagramu
On je rekao na obeležavanju godišnjice i da su dva razloga zbog kojih su se okupili da bi obeležili pogrom i težak zločin, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu.
“Prvi je tuga zbog ubijene dece, žena, staraca zbog 250.000 prognanih. Drugi je da bismo uprkos svima svedočili, da bi se ta svedočenja čula i da bi se, onako kako je to tražio Vizel, od svih koji slušaju načinili svoje svedoke. To je, da ponovo citiram velikog nobelovca, jedini lek za ravnodušnost, to je takođe naša obaveza opterećena krivicom zbog svih godina ćutanja, sramotnog i namernog zaboravljanja sopstvenih žrtava”, poručio je Vučić.
“Reći da je to vreme završeno i da više nema ćutanja i da zločina više neće biti, jeste najsvetije obaveza od koje nećemo odustati, ali to nije lako ispuniti”, istakao je Vučić.
“Samo smo Srbi, razlike između nas nema, ni između Sanje iz Dvora na Uni, niti bilo kog Srbina iz Herceg Novog, Srbina iz Trebinja, Banjaluke, Pirota, Subotice, Novog Sada, Beograda. To što živimo u različitim državama ne znači da pripadamo različitim narodima”, dodao je i rekao da Srbija nikada neće zaboraviti patnju krajiškog čoveka, Srbina, koji je proteran, koji je izgubio svoju zemlju, svoju kuću svoju decu i svoje roditelje.
Tek što je lokalna samouprava objavila konkurs za subvencije za zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instaliranja kotlova i peći na čistija goriva, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela, usledio je hladan tuš za sve koji imaju prihode iz budžeta – nema ni pare od 6,6 miliona dinara za izabrana lica, članove njihovih porodica, odbornike,čak i ako imaju promaju kroz kuću
Prvi, ali i jedini kriterijum je energetski pasoš. Reč je o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu. Primera radi, ako na dnevnoj sobi od 15 kvadrata imate balkonska vrata i dvokrilni prozor koji dihtuje tako da tokom cele zime morate i da ih “ušuškavate” peškirima i krpama, onda računajte da ste visoko korirani. Ako pritom imate i ulazna vrata koja ne dihtuju, pa promaja vuče čak i kada je sve zatvoreno, bićete još bolje pozicionirani. Čak iako su u ovoj kategoriji funkcioneri i njihovi bližnji, neće moći dobiti novac da zakrpe promaju. Stiglo je tumaačenje da sva birana lica, članovi njihovih porodica, čak odbornici Skupština opština i njima bliski neće moći konkurisati za ova sredstva pa ni oni koji su se nabilo koji način okoristili o budžet. Neki od odbornika pitaju se da li je realno da zbog desetak hiljada dinara koje dobijaju po sednici Skupštine opštine, izgube pravo na subvencije te da li je u redu da oni kao predstavnici gradjana nemaju isto pravo kao gradjani koje predstavljaju.
Većina građana zainteresovana je za korišćenje ove pogodnosti koja će im obezbediti manju potrošnju energije i niže račune. Prema prvim računicama oko 60-70 gradjana opštine Bačka Topola će moći dobiti ova sredstva kako bi se zimus bolje grejali. Sredstva podsticaja iznose maksimalno 50 odsto od vrednosti investicije, maksimalno 140.000 dinara sa PDV.
Pored sopstvenog udela stanovništva, investicije podržavaju i Opština Bačka Topola i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa ukupno 6,6 miliona dinara. Opština i ministarstvo su zaključili ugovor o podržavanju ove investicije. Uskoro konkurs za gradjane,do tada da znate šta vas čeka.
Ukoliko planirate da zamenite stolariju, izolaciju, peć ili kotao ili da ugradite solarni panel, država svake godine raspisuje konkurs za subvencije za stolariju i energetsku efikasnost.
Ove godine konkurs je raspisan početkom februara, a za razliku od prošle godine, građanima će biti na raspolaganju dve milijarde dinara, od toga, za ovo područje -opština Bačka Topola i Ministarstvo rudarstva i energetike, ukupno 6,6 miliona dinara. Opština i ministarstvo su zaključili ugovor o podržavanju ove investicije.
Novac dodeljen od strane Ministarstva može se iskoristiti za u četiri slučaja.
Prvi slučaj je unapređenje termičkog omotača, odnosno zamena spoljnih prozora i vrata, termička izolacija ispod krova, kao i termička izolacija zidova i tavanica. Najveće interesovanje među građanima vlada za upravo ovim subvencijama.
Zatim, novac od subvencije može se iskoristiti za unapređenje termotehničkih sistema zgrade – kupovinu efikasnijeg kotala ili peći, radijatora, cirkulacionih pumpi, uređaja za merenje i regulisanje toplote i cevne mreže.
Za projekte unapređenja energetske efikasnosti u zgradama maksimalan iznos podsticaja je 30 miliona dinara, ali u opštinama čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka, država može finansirati i do 100 odsto vrednosti projekta. U ostalim slučajevima država može da finansira do 70 odsto.
Sledeća moguća namena jesu solarni kolektori, a zatim i solarni paneli.
Novac se može dobiti za nabavku solarnih panela snage koja nije veća od odobrene snage mernog mesta, što se može videti na računu za struju, a maksimalno do snage od 6 kilovata.
Pravo na učestvovanje na konkursu za dobijanje subvencija za zamenu stolarije imaju svi građani koji ispunjavaju dva propisana uslova.
Prvi od tih uslova jeste da budete vlasnik stana ili kuće za koju podnosite prijavu, kao I da vam je prijavljeno mesto prebivališta upravo na toj adresi.
Drugi uslov je da posedujete neki od dokaza za stambeni objekat za koji podnosite prijavu – prepis lista nepokretnosti, kojim se dokazuje da je objekat izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji, da je preuzet iz zemljišne knjige, kao i da je upisan po zakonu o zakonjenju ili ima upotrebnu dozvolu.
Drugi dokaz jeste upotrebna dozvola, ukoliko objekat nije zaveden u katastru. U istom slučaju možete priložiti, umeso upotrebne dozvole, rešenje o ozakonjenju.
Kada se prijavljujete na konkurs, možete da se opredeliti samo za jednu meru, na primer zamenu spoljnih prozora ili instalaciju solarnog panela.
Ukoliko ste vlasnik porodične kuće ili stana, potrebna vam je fotokopija lične karte sa adresom prebivališta ili očitana lična karta, fotokopije ličnih karata, odnosno zdravstvene knjižice ili izvoda iz matične knjige rođenih za maloletna lica, prepisan i popunjen prijavni obrazac, prilog o stanju stanova ili kuća i izjave, koji su dostupni na sajtovima lokalne samouprave i Ministarstva energetike.
Zatim, potreban vam je predračun sa količinom i cenom za opremu sa ugradnjom, koju dobijate od jednog od izvođača radova sa liste koju opština objavi, a kog sami birate.
Sledeća neophodna stavka jeste kopija rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za prethodnu godinu, odnosno kopija ugovora o kupoprodaji ukoliko je ona izvršena u prethodnih godinu dana. Potrebna vam je i fotokopija računa za utrošenu električnu energiju za prethodni mesec za kuću ili stan za koji se konkuriše.
Za stambene zgrade potrebno je dostaviti i potvrdu o registraciji skupštine stanara i saglasnost stambene zajednice, ukoliko konkurošete za subvenciju za zamenu kotlova ili uvođenje izolacije zgrade.
Za kraj, potrebno je da napravite plan i dobijete predračun potrebnih radova firme za koju ste se opredelili. Svu nabrojanu dokumentaciju potrebno je odneti u lokalnu samoupravo, a potom će stručna komisija izaći na teren. Potrebno je da komisiji tada date na uvid građevinski projekat objekta, ukoliko on postoji.
Nakon procene komisije objavljuje se lista posle koje će moći da se počne sa finansiranjem radova koje je komisija odobrila
Iz opštinske uprave upozoavaju – molimo građane koji žele da se prijave na konkurs da ne kupuju nikakav materijal, i ne započnu nikakve radove pre objavljivanja konkursa i zaključenja ugovora. Investicije započete pre zaključenja ugovora više se ne mogu podržati putem konkursa.
POKLON ZA BEBU je podrška mesne zajednice Bačka Topola da motiviše da idete napred, ostvarite svoje snove i siguran korak kada beba stigne. Baby paketi su besplatni za sve nove bebe koje su se rodile u prvoj polovini godine a bilo ih je 40 . Predati su prostorijama lokalne MZ . Nastavak je to akcije od lane kada je darivano 110 beba.
Bebe ispunjavaju naša srca ljubavlju. Zauzimaju najviše mesta u vašem srcu, zato je budćnost vreda življenja. Za njih nema lepšeg i sigurnije mesta od porodice. Njihovo uporište od samog početka do važnih spoznaja u životu. Porodica je sigurna luka i nescrpan izvor ljubavi i pažnje. Otuda su poslenici mesne zajednice Bačka Topolaodlučili da podele bebi pakete porodicama čija su deca rodjena u prvoj polovini 2022 godine, . Poklon kojim su počašćene mame, samo je dodatna podrška jer je praksa da svako novorođenče od Mesne zajednice dobije 30.000 dinara.
Program je namenjen svim bebama rođenim u u Bačkoj Topli i njihovim roditeljima.
“Jedna od najvećih briga svih mama jeste da li su na vreme nabavile sve što im je potrebno kako bi beba uspešno rasla i napredovala u prvim mesecima svog života. Nema potrebe da se brinete, jer znate da imate velikog prijatelja, koji se potrudio da deo te brige preuzme za vas. Neko ko želi neko ko zna da su bebi sada neophodne vaša ljubav, nega i pažnja, tako da ne morate da vodite računa o ostalom što je novorođenčetu potrebno za bezbrižan početak života.”- rekao je predsednik Saveta MZ Bačka Topola Daniel Holo
U organizaciji Udruženja građana “Udruženi pokrećemo selo”, danas su, u parku kod Osnovne škole „Sveti Sava“ u Bikovu održane 13. Seoske igre bez granica. Na celodnevnom takmičenju, na 10 poligona, u igrama inspirisanim seoskim motivima i rekvizitima, poput slame, štula, alki, đermova, gigantskih praćki, traktora, kukuruza, nadmetalo se 20 ekipa sa po šest članova iz Subotice i okoline i jedna ekipa iz Beograda.
Otvarajući Seoske igre bez granica u Bikovu gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je izrazio zadovoljstvo što i ove godine prisustvuje na manifestaciji, koja je u minulih 13 godina postala prepoznatljiva kao jedan kvalitetan i zabavan način da se očuva izvorna seoska tradicija. „Drago mi je što sam ponovo sa vama na otvaranju još jednih Seoskih igara bez granica. Prošle godine sam se uverio sa koliko ljubavi i posvećenosti sve ovo organizujete i kako ste to kvalitetno i dobro uradili. Ova manifestacija ima svoju dugu tradiciju i posebno mi je drago što su među 20 prijavljenih ekipa i naši dragi gosti iz Beograda, čime se potvrđuje potencijal ovih igara, da mogu da prerastu u turističku atrakciju koja će privući nacionalnu i međunarodnu pažnju“, naglasio je Bakić. Postoje udruženja i pojedinci, naveo je, koji se zalažu za očuvanje seoskog zdravog života, starih veština i zanata.
Marina Malagurski, u ime Udruženja građana „Udruženi pokrećemo selo“ i u svoje lično ime zahvalila se gradu i gradonačelniku Stevanu Bakiću, bez čije podrške bi, kako je rekla, bilo teško organizovati Seoske igre bez granica. “Zahvalila bih se i svim sponzorima, učesnicima i volonterima, svim preduzećima koji su nam na bilo koji način pomogli da se ova manifestacija održi. Osim druženja, cilj nam je očuvanje seoske tradicije i prikupljanje donacija za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR – rekla je Marina Malagurski.
Celodnevnim kulturno – umetničkim, inovatorskim i sportskim programom, u organizaciji Udruženja Ličana „Lika“, iz Subotice, na Vodicama su zatvoreni deveti „Dani Nikole Tesle“. Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je čestitajući Udruženju na odličnoj organizaciji ove manifestacije rekao da mu je veliko zadovoljstvo što i ove godine prisustvuje svečanosti u porti hrama Uspenija Presvete Bogorodice, na Vodici, oko koje se srpski narod okuplja više od jednog veka.
„Na ovom prostoru, u kome smo se danas sabrali, vi ste nam izložili ličku tradiciju, muziku, igru, sve ono što nosite u srcu i bar na jedan dan ste ovo pretrvorili u vašu dedovinu, da se sa ponosom na nju sećate. Zahvaljujem vam se od srca što ste to vaše bogatstvo izneli pred nas, vaše sugrađane i goste. Želim da se još dugo družimo i da još mnogo godina proslavljamo u zdravlju i veselju“, rekao je gradonačelnik Bakić. Miloš Borjan, predsednik udruženja Ličana “Lika” uručio je Gradu i gradonačelniku Stevanu Bakiću zahvalnici za doprinos i podršku manifestaciji „Dani Nikole Tesle“ u Subotici.
“Ličnost Nikole Tesle nas sabira i čini nas zauvek ponosnim, što smo sunarodnici jednog od najblistavijih naučnih imena u istoriji sveta. Udruženje “Lika” fantastično organizuje ovu manifestaciju i želim, ovom prilikom, da im čestitam na medalji sa likom Nikole Tesle koju su dobili od Teslinog naučnog instituta iz Filadelfije“, istakao je Bakić.
U ovoj desetodnevnoj manifestaciji, , između ostalih učestvovalo je 70 dece kao i brojni, sportisti, umetnici i inovatori iz zemlje i inostranstva. Prihod od tradicionalnog ručka vojničkog pasulja i ove godine biće doniran u humanitarne svrhe.
Letnja , kupališna sezona uveliko odmiče a mobilijar, na obali, se radi kao da se priprema za zimsku sezonu ili iduće leto. Struka ili štednja je došla do izražaja, može da sedne samo čovek sa povećom pozadinom a da ne propadne izmedju letvica. Urbani mobilijar upotpunjuje ambijent svakog prostora stavljajući akcenat na njegovu autentičnost. Iz tog razloga veoma je važno pažljivo osmisliti ambijent i obezbediti ugodan prostor u kom će se građani i turisti prijatno osećati. Ovaj to sigurno nije. Katastrofa je veća sa neuredjenim, “frankeštajn”, poslovnim prostorima.
Urbani mobilijar upotpunjuje ambijent svakog grada stavljajući akcenat na njegovu autentičnost. Iz tog razloga veoma je važno pažljivo osmisliti ambijent i obezbediti ugodan prostor u kom će se građani i turisti prijatno osećati. Klupe su neizostavni element svake javne površine bilo da je u pitanju urbano gradsko jezgro, obala jezera gde ljudi mogu da se odmore, druže, čitaju i uživaju u prirodi. Ove jezerske , koje su u procesu rehabilitacije to sigurno nisu. Moguće zbog štednje materijala, razmak na klupama i stolovima je toliki da mogu sesti samo oni sa pozamašnom pozadinom. U suprotnom preti propadanje izmedju tanušnih letvica.
Prošle godine Skupština opštine Bačka Topola u svom vlasništvu osniva firmu „Aqua Top doo“ za razvoj turizma opštine, čija je osnovna delatnost – zaštita i održavanje nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika. Ovoj firmi dato je na upravljanje oko 500 ha zemlje oko jezera, bazen u Bajši kao i kamp koji je trenutno u izgradnji u Bačkoj Topoli. Dakle poslovi oko mobiliara su medju prvim koji rade na obali jezera pa otuda i opaska šetača i kupača, “prvi se mačići u vodu bacaju” isto tako i ne prvi novci gradjana Bačke Topole. Rehabilitacija mobilijara podseća na Frankeštajna, podmsehuju se gradjani.
Mobilijar i oprema obuhvataju kompletan javni inventar koji se nalazi na obali i na ostalim javnim površinama kao što su obalske klupe, kante za otpatke, držači za bicikle, , javna rasveta, oprema za dečija igrališta i teretane na otvorenom, parking barijere i drugo.
Da ne bude sve crno valja pohvaiti odvajanje betonskim barijerama, kupališta od parkinga i onemogućavanje automobila da parkiraju na plaži. Dečije igralište je koliko toliko funkcionalno, služi svrhi.
I to je sve što se ima pohvaliti. Cena po kvadratnom metru, za izdavanje poslovnog prostora, iznosi 1500 dinara i tu spada veličina (površina) lokala, kao i prostora oko lokala koju zakupac želi da koristi. Cenu nećemo komentarisati ali zato je jezero na domak bačke topole slika za svakog studenta arhitekture prostora, kako ne treba raditi. Kućice, drvene limene, plastične. Svaka na svoj način ružna. Dakle niko nije uredio arhitektonski izgled, koji je trebao biti prilagodjen ambijentu. O materijalima se nije ni razmišljalo. Dvanaest registrovanih objekata, rade sezonski pa struka ne razmišlja, kako bi sve moglo biti kako treba.
