Poljoprivrednici iz Bačke Topole protestovali su ispred zgrade opštine, jer je državna zemlja koju godinama obrađuju, prema ovogodišnjem planu, data u zakup isključivo velikim firmama.
Poljoprivrednici su u saopštenju, optužili predsednika opštine da je imenovao komisiju, koja je pripremila nezakonit predlog programa, po kojem bi sva raspoloživa površina poljoprivrednog zemljišta bila data na korišćenje, uz naknadu na osnovu prava prečeg zakupa, prvenstveno vlasnicima domaćih životinja i registrovanih farmi.
“Ovakvom proizvoljnom i delimičnom primenom zakona, za javno nadmetanje ne bi ostao ni jedan hektar poljoprivrednog zemljišta i time bismo mi bili drastično oštećeni, kažnjeni i diskriminisani kao nižerazredni poljoprivredni proizvodjači. Odluka je trebalo da velikim pravnim licima i gazdinstvima omogući raspolaganje državnim zemljištem sledeće tri godine, dok bi mali poljoprivrednici, koji se bave ratarstvom, u potpunosti ostali bez državne zemlje “, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da postoje osnovane sumnje da su članovi komisije u sukobu interesa, jer su neki od njih u rodbinskim, a neki u poslovnim odnosima sa pravnim licima i gazdinstvima koja su dobila zemlju na ovaj način.
Paori, koji su ostali bez zemlje, kažu da bi, ako ovaj predlog prođe, oni mogli slobodno da prodaju traktore i prestanu da se bave poljoprivredom. U lokalnoj samoupravi kažu da ne određuju oni pravila igre već ministarstvo poljoprivrede i da prema specifičnostima ove lokalne samouprave, koja ima razvijenu industruju mesa, stočari imaju pravo na preči zakup, čime su paori praktično ostali bez zemlje po zakonu.
Ipak na današnjem sastanku paora i lokalne samouprave usvojen je predlog kojim bi se stočari solidarisali sa svojim kolegama ratarima i odrekli se 10 odsto zemlje koja im je pripala. Taj predlog biće upućen ministarstvu koje treba da ga razmotri.
Član opštinskog veća, zadužen za privredu Janoš Žemberi, izjavio je za medije da Zakon o pljoprivrednom zemljištu, po kojem se favorizuju stočri, nije loš zakon, i da oni moraju da se favorizuju jer rade tokom cele godine pa ga u opštini podržavaju ali da razumeju i probleme ratara.
„Na osnovu važečeg zakona , mi nemamo pravo da damo zemlju, ali smo odlučili da stočarima umanjimo površinu za zakup i da bar sa 10 posto površine izadjemo ratarima u susret, ukoliko taj predlog odobri Ministarstvo poljoprivrede, nakon našeg pisma “-kaže Žemberi
Ratari su inače zahtevali ,50% raspoložive površine dobiju, na korišćenje putem javnog nadmetanja!
„Zahtevamo da se predlog programa i sam program donosi na vremenski period ne duži od jedne godine zato što sa pogramom na duži period vremena bilo bi omnemogućena efikasna realizacija ostalih delova Zakona, prvenstveno vezanih za mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini do 20 hektara pod propisanim uslovima!“
NAJBOLJA ŠLJIVOVICA VELIBORA BRAJOVIĆA
Uspešna je bila degustacija rakije, drugi put organizovana u Staroj Moravici kod Bačke Topole. Za ocenjivanje je 107 učesnika iz više vojvođanskih mesta poslalo 234 uzorka rakije, što je skoro stotinu uzoraka više nego lane. Predsednik Organizacionog odbora Atila Fabrik na svečanosti održanoj u prepunoj „Juhas sali” u Staroj Moravici saopštio je odluke žirija. Za najbolju rakiju na degustaciji proglašena je šljivovica Velibora Brajovića iz Crvenke dok je nagradu za najbolju rakiju iz sela domaćina dobio Jožef Januško. Posebna nagrada Udruženja „Rizling”, kao najboljem proizvođaču, uručena je Lajošu Sabou iz Pačira.
Nagrade su podeljene u prisustvu brojnih gostiju među kojima su bili narodni poslanik i zamenik predsednika Odbora za poljoprovredu republičkog parlamenta Arpad Fremond i predsednik Skupštine opštine Bačka Topola Edvin Plol.
NIČU KANCELARIJE ZA RASPODELU MADJARSKIH PARA
Svojevremeno je veliku buru u mađarskoj zajednici u Srbiji, pre svega u strankama koje politički okupljaju pripadnike manjinske nacionalne zajednice u našoj zemlji, izazvala
prošlogodišnja odluka Vlade Mađarske kojom je odobren trogodišnji paket pomoći razvoju preduzetništva i privrede u Vojvodini u vrednosti od 50 milijardi forinti, odnosno oko 160 miliona evra. Strasti su se, po svemu sudeći, stišale pa njihove kancelarije rade u Subotici i Zrenjaninu, Somboru, Kanjiži a ozvaničiće se u u Bačkoj Topoli, Bečeju i Senti. Fondacije „Prosperitati” će usmeravati pomoć Vlade Mađarske u vidu bespovratnih sredstava i kredita sa povoljnim uslovima.
Specifičnost je da, konkurisati mogu, samo oni sa dvojnim državljanstvom.
– Vlada Mađarske će trogodišnjim programom, koji će trajati od 2016. do 2018. godine, pomoći u realizaciji strategije infrastrukturnog i ekonomskog razvoja zajednica vojvođanskih Mađara. U formi povoljnih kredita biće raspodeljeno 30 milijardi forinti, a 20 milijardi će biti dodeljeno kao bespovratna pomoć, za čiju je raspodelu zadužena Fondacija „Prosperitati” – pojasnio je motive za otvaranje ove kancelarije Balint Juhas, direktor Fondacije.u izjavi za novosadski Dnevnik- Prvi javni poziv objavljen je 31. januara i sadrži deset konkursa, od kojih je jedan za kupovinu nekretnina za mlade parove, tri za razvoj privrede i šest za unapređenje poljoprivrede – precizirao je Balint Juhas, uz opasku da je za učešće na konkursima u svim slučajevima potrebno obezbediti i novčano učešće od 20 odsto.
Naši izvori saznaju da je na konkursima za unapređenje poljoprivrede maksimalni iznos donacije je 800.000 dinara, pomoć za razvoj preduzetništva je od 500.000 do 2,5 miliona dinara, dok se za kupovinu kuća za mlade parove može dodeliti najviše 1,2 miliona dinara. Tokom 2016. godine biće isplaćeno pet milijardi forinti (oko 16 miliona evra) bespovratne pomoći, a u naredne dve godine po 7,5 milijardi (oko 24 miliona evra).
OPOMENE ZA NEPLAĆENO GREJANJEOD 17. FEBRUARA
Preduzeće „TMG Toplota“ iz Batočine koje je preuzelo brigu oko proizvodnje i isporuke toplotne energije za daljinsko grejanje u stambenim zgradama u Bačkoj Topoli, korisnicima koji toplotnu energiju dobijaju iz toplane na mazut, za oko 400 korisnika, račune za januar umanjilo je za 30 odsto od osnovne cene, zbog onih dana kada grejanja zbog nedostatka mazuta nije bilo.
Problema sa radom kotlarnice na mazut bilo nešto duže od nedelju dana, kada su radijatori bili hladni. U „TMG Toplota” se nadaju da je ovo umanjenje računa sa njihove strane dovoljan pokazatelj o tome da imaju dobre namere i da delatnost u Bačkoj Topoli nisu preuzeli „samo da bi zaradili”. Oni su zamolili građane da račune za grejanje plaćaju u AIK banci, gde su prilikom uplate oslobođeni plaćanja bankarske provizije.
– Još jednom apelujemo na građane da svoje račune izmiruju redovno kako ne bismo dovodili u pitanje grejnu sezonu. Naime, naplata računa je svega 50 odsto što je apsolutno nedovoljno za redovno funkcionisanje sistema daljinskog grejanja. Veliki je broj korisnika koji do sada nisu platili nijedan mesečni račun – predočavaju iz „TMG Toplota”.
Firma iz Batočine najavljuje da će nakon 17. februara početi sa slanjem opomena po kojima će građani imati vremena, osam dana po prijema, da izmire svoje obaveze, a da će prema onima koji se ogluše na apele da izmiruju obaveze, biti prinuđeni da pokreću odgovarajuće postupke kod nadležnih organa.
RAZDOR U SAVEZU VOJVODJANSKIH MADJARA
Savet SVM doneo je na sednici odluku o konačnom isključenju 82 člana iz ove stanke, koji su istovremeno i članovi civilne organizacije Mađarski pokret. Tome je prethodila odluka krajem prošle godine o isključenju devet članova nevladine organizacije Mađarski pokret koji su sredinom novembra osnovali frakciju ovog pokreta unutar odborničke grupe SVM-a. Među isključenima je i gradonačelnik Subotice Jene Maglai. Članovi Saveta nisu prihvatili ni žalbu 52 člana SVM na odluku o isključenju. Za isključenje je glasalo 43 članova Saveta, dok je dvoje bilo protiv.
Odmazda koju SVM sprovodi nad članovima NVO “Mađarski pokret” je neviđena u istoriji mađarske zajednice u Vojvodini, izjavio je, nedavno, jedan od njenih osnivača Tamaš Korhec, izražavajući solidarnost sa devet odbornika u Skupštini grada Subotice koje je SVM isključio iz stranke jer su osnovali frakciju “Mađarskog pokreta” u odborničkoj grupi SVM, koja je tim činom prepolovljena.
Smatramo da je njihovo isključenje u potpunosti u domenu odmazde zbog toga što su iskazali svoje sopstveno mišljenje i nisu se složili sa nekim stavovima predsednika stranke i Ildiko Lovaš. Nema to nikakve veze sa statutom Saveza vojvođanskih Mađara”, izjavio je Tamaš Korhec, suosnivač NVO “Mađarski pokret”, na konferenciji za novinare u Subotici.
Predstavnik SVM zadužen za proces isključivanja članova Karolj Pal je nakon sednice izjavio da će SVM i dalje podržavati Jenea Maglaija kao gradonačelnika Subotice, jer je interes SVM da se ovaj izborni ciklus “završi bez problema”.
“I dalje ćemo sarađivati sa Maglaijem u svim onim pitanjima koja se tiču interesa građana Subotice”, rekao je Pal.
Maglai je povodom isključenja 82 člana iz SVM izjavio da je kriza unutar te stranke prisutna već neko vreme i da će isključenja stvoriti još dublje podele unutar mađarske zajednice, kao i među članovima SVM.
Medju prvima koji su bili isključeni bio je Jožef Hužvar, jedan od pripadnika frakcije „Madjarski pokret“.
“Kada se prvi put desilo da je jedini argument protiv frakcije bilo lupanje šakom o sto i povik “Partija tako hoće!”, a mi to nismo prihvatili – tada smo isključeni iz SVM-a. Ja mislim da stranka radi protiv sopstvenog interesa kada nas zbog toga isključuje iz svojih redova”, kaže Jožef Hužvar, odbornik u Skupštini grada Subotice koji je isključen iz SVM-a.
Tamaš Korhec tvrdi da su članovi “Mađarskog pokreta” izloženi telefonskim pretnjama i smenama, ističući da su svi urednici “Mađar soa” koji su članovi “Mađarskog pokreta” smenjeni sa svojih funkcija.
Adrenalin medju članovima i isključenim iz SVM-a je na visokom nivou na pragu izborne kampanje.
“Ovaj proces ide u veoma lošem pravcu. SVM je uspeo da isključi i trećeg i četvrtog gradonačelnika Subotice koji su bili iz redova ove stranke”, rekao je Maglai, misleci na sebe i na Gezu Kučeru.
On je u izjavi za B 92, dodao, da će u naredna dva meseca do izbora ovakvo stanje, i njegova saradnja sa pozicije gradonačelnika, uspeti da se održe i da nikome nije u interesu da bude problema.
“Ovaj period će se istrpeti zato što ne sme da ide na štetu građana Subotice. To je u svačijem interesu i to je razuman potez”, rekao je Maglai, koji je u stranci bio i član predsedništva i saveta.
INDUSTRISKI PARK “STANICA” ZA BEŽANIJU
Slogan Industriske zone Bačke Topole, „rastimo zajedno“ , nikako da zaživi , gotovo dve decenije, koliko je stara ideja, opštinskih vlasti, da na tritoriji grada stvori bazu za zapošljavanje nezaposlenih i ugodi investitorima da izaberu baš ovaj grad za ulaganja.
Prema zvaničnim podacima, ovaj Raj, za privrednike, ima preko 30 hektara gradskog gradjevinskog zemljišta sa 20 parcela od pola do 1,6 hektara površine. Naročito je , pišu u svom prezentu, parkovlasnici, interesantna parcela od 17 hektara koja je u vlasništvu Opštine, na izlazu iz Bačke Topole prema Subotici i prostire se sve do obale bačkotoplskog jezera. Zaigravaju potencijlne ulagače , svoga novca, podacima da tu postoji idejni plano izgradnji vikend naselja i vodeni park.
Pitanje se nameće samo po sebi. Zašto , gotovo niko neče,da ulaže, kada je sve tako lepo – idealno, pa kako tvde, predstavnici IP-a i najniža cena od 2,5 evra po kvadratnom metru.
Ipak, nije , da baš niko neće. Tu je Potker, koji se bavi proizvodnjom metalne galanterije za industriju nameštaja i Foametek koji se bavi obradom sundjerastih materijala i samolepljivih traka. Tako je za dvadesetak godina otvoreno pedesetak radnih mesta. Dva godišnje, novozaposlena, u Industriskom parku. Nije da nije.
Da bi bilo više, u svom prezentu, opštinari su dodali Lohr, koji već davno funkcioniše , ne na tom zemljištu već u zgradama bivšeg „1. Maj“-a.
Uzdanica političkih garnitura u kojima su se smenjivali Savez vojvodjanskih Madjara, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka i konačno Srpska napredna stranka služila je da se podigne „adrenalin“, u trenucima pada energije , kada su uhvaćeni u laži, da će graditi i raditi za narod obezbedjivati uslove da bolje žive, ne beže u inostranstvo „ stomakom za hlebom“. U raspodeli partiskih funkcija, po koalicionim dogovorima, dugo je Industrisku zonu, vodila, Demokratska stranka, na čelu sa direktorom Monikom Kokai.
Da bi pomogao ,da krene sa mrtve tačke, uključio se i Pokrajinski sekretar za privredu… Miroslav Vasin, krajem , 2014.
„Ove godine , akcenat je stavljen na teritoriju opštine Bačka Topola, s obzirom da se industriska zona ove opštine nalazi na atraktivnoj lokaciji, u blizini autoputa Beograd-Budimpešta. Sa deset miliona dinara se zaokružuje infrastrukturna celina jedne zone, pri čemu je efekat koji se ovakvim sufinansiranjempostiže veoma vidljiv.“obrazložio je Miroslav Vasin
Infrastruktura ili kako bi narod rekao – voda, struja, putevi bili su glavna prepreka što investitori ne dolaze. Novac iz pokrajine , republike nije pratio radove ili bolje reći radovi nisu pratili novac. Fabriku bez struje, od Tesle na ovamo, teško je zamisliti. Upinjali su se opštinari iz petnih žila po Zakonu, valjda, da plate svojim novcem, iz budžeta – ono što je plaćeno već jednom bilo.
Sada sam u dilemi, dali zato da stvore uslove da IP zaživi ili da bi pokrili, unapred potpisane situacije, za radove, koji nisu bili izvedeni a naplaćeni su.
To je valjda i ranije, posao bio, za istražne organe. To valjda niko nije u dilemi.
Nije se mnogo proslavila ni privatna trojka, koja je na nekoliko godina preuzela zemljište za razvoj, koji su formirali tu cenu d 2,5 evra po kvadratnom metru za investitore. Kada su videli da od posla nema vajde vratili su, dušebrižno, ponovo opštini, „privredno blago“ da ona nešto zaradi.
Možda bi trebalo verovati na reč, da je ovo najniža cena zemljišta, da u Subotici, Indjiji …. i mnogo gde, još, ne daju besplatno zemljište, uz još mnogo povlastica.
Od ulaska SNS-a u koaliciju i nove partiske raspodele koalicionih mesta, funkciju direktorke preuzeo je njihov kadar, Jasmina Zimonjić. Ona je magistar ekonomije, pa se od nje očekuje, pred ove izbore 2016. , spasi sve što su dosadašnji „doktori“ ekonomije upropastili.
Sudeći po njenom doprinosu razvoju Bačke Topole u Demokratskoj stranci, gde je bila do juče, valja očekivati da će biti ………
Mnogo priče, malo rada.
Uz Industriski park je autoput, Koridor 10. Radnih mesta ima na hiljade u Industriskim zonama Austrije, Nemačke…… kad već nema u Bačkoj Topoli.
МОДЕРНИЗАЦИЈА БАЊЕ РУСАНДЕ
Помоћница покрајинске секретарке за здравство, социјалну политику и демографију др Данијела Станковић – Баричак и директор Управе за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић, посетили су данас Специјалну болницу за рехабилитацију “Русанда” у Меленцима, у Зрењанину, која је, захваљујући средствима Управе за капитална улагања АП Војводине, купила болничку опрему вредну 4.434.196,80 динара.
Набављена су три болничка кревета за потребе новог павиљона за смештај болесника, два уређаја за терапију са ултразвуком и ласером и један уређај за физикалну терапију, а за потребе хидроблока ове бање, набављене су хидромасажна и четвороћелијска када.
Директор Управе за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић истакао је да је средствима Управе замењена 40 година стара опрема у хидроблоку бање “Русанде”.
“Са 4,4, милиона динара успели смо да бар мало помогнемо специјалној болници за рехабилитацију да изгледа модерно у 21. веку и постане савремени рехабилитациони и велнес центар. Помогли смо и стручном кадру да пружа врхунску здравствену заштиту не само пацијентима који бораве у бањи већ и корисницима велнес и спа услуга”, додао је Маленковић.
Говорећи о досадашњим активностима Управе, Маленковић је подсетио да је Управа за капитална улагања у 2015. години определила за област здравства преко 576 милиона динара, помажући и примарне и секундарне и терцијарне здравствене установе на територији АП Војводине.
“Ми смо желели да, иако примарна здравствена заштита није посао Покрајинске владе већ локалних самоуправа и републичке администрације, помогнемо сваку амбуланту и све домове здравља у Војводини и на том путу ћемо истрајати у овој години.”
Помоћница покрајинске секртарке за здравство др Данијела Станковић – Баричак ја указала на значај улагања у установе које се баве рехабилитацијом, али и на специфичан значај који бања “Русанда” има за ову област здравствене заштите.
„Ово је прави моменат да се помогне оваквим установама које на тај начин јачају своје капацитете и могу да одговоре на потребе наших грађана“ , истакла је др Станоковић – Баричак.
Специјална болница “Русанда” је у новије време посветила велику пажњу велнес програму што је иницирало потребу за реорганизацијом простора и за набавком нове болничке опреме, а све у циљу раздвајања болесника од корисника велнес услуга приликом спровођења терапијских третмана. Набавком нове опреме за потребе хидроблока и опремањем павиљона за потребе смештаја болесника, запослени у бањи “Русанди” ће бити у прилици да пруже квалитетније терапијске третмане свим категоријама корисника здравствене заштите.
Извор: Саопштење Управе за капитална улагања АП Војводине
НОВАЦ ЗА МЛАДЕ БРАЧНЕ ПАРОВЕ – КУЋА НА СЕЛУ
„Без развијеног и богатог села, без села у коме ће млади људи да одрастају, да раде и привређују – нема будућности, не само у Војводини, него и у целој земљи“, рекао је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић обраћајући се младим брачним паровима који су добили средства за куповину сеоских кућа са окућницом.
У другом конкурсном кругу за куповину кућа на селу, 74 млада брачна и ванбрачна пара из Војводине, којима су данас у Покрајинској влади уручени уговори, добила су кров над главом. За ту намену из покрајинског буџета издвојено је 68 милиона динара.
Покрајинска влада је у протеклом периоду креирала бројне мере намењене ревитализацији војвођанских села. Једна од најзапаженијих активности управо је додела средстава младим брачним паровима за куповину сеоских кућа са окућницом, са циљем како трајног решавања стамбеног питања младих људи, тако и подмлађивања села и доласка младих стручњака у сеоске средине. У мају 2015, након првог конкурса у укупном износу од 40 милиона динара, свој дом на селу стекле су 42 породице, а вртићи и сеоске школе у Војводини постале су богатије за скоро стотину деце.
„У нашем друштву влада убеђење како је живот у граду идеалан, а да је живот у селу мање квалитетан. Свако, ко је одрастао у селу, зна да не постоји безбрижније, безбедније и здравије одрастање од одрастања у селу“, рекао је покрајински премијер др Бојан Пајтић. Он је додао да су годинама уназад, у више стотина војвођанских села, изграђене канализационе, водоводне и путне мреже, што је омогућило да је данас живот на селу много бољи, те да је то прави амбијент у коме родитељ пожели да негује своје дете.
„Задовољство је када видимо да је резултат овог програма што ће у војвођанским селима бити три стотине становника више, од којих су око 150 деца“, истакао је председник Пајтић и додао да је то велики импулс за развој села, те да ће Покрајинска влада наставити са реализацијом овог програма све док буде заинтересованих младих парова.
Председник Пајтић је још додао да је једна од важних предности овог програма и то што ће поред крова над главом, ови млади људи добити и „хлеб у руке“, јер уз кућу имају окућницу где могу да се баве органском пољопривредном производњом.
Пајтић је изразио наду да ће овај програм бити пример другима у земљи да спроводе мере које евидентно доприносе побољшању живота у Србији.
Потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин нагласио је да Покрајинска влада кроз овај програм жели да постигне три циља.
„Желимо да покажемо да војвођанско село јесте наша предност, а не хендикеп, како се то углавном може чути. Празне куће и окућнице у нашим селима треба да искористимо на добробит грађана, а ми то кроз овај програм управо и чинимо“, рекао је потпредседник Васин и додао да овај програм, великом броји младих грађана из Војводине, може да пружи бољи живот.
„С друге стране, показали смо и да није тачно да нико неће да живи у селу, да није тачно да млади људи као свој главни циљ постављају живот у граду. Ови млади људи су показали да је велики број оних који своју будућност и егзистенцију виде на управо у селу“, рекао је потпредседник Васин и додао да је у оба конкурсна круга интересовање младих за овај програм било изузетно велико, те да још око шест стотина малих парова било заинтересовано за куповину кућа у селу, што, како је навео, Покрајинску владу обавезује да настави са програмом.
„Чињеница да данас људи исказују жељу да се врате и живе у селу, јесте завршна фаза многих пројеката Покрајинске владе којима смо унапређивали војвођанско село“ , рекао је потпредседник Васин и нагласио да је протеклих година у војвођанским селима изграђено и реновирано на десетине школских и спортских хала, домова здравља и културе, образовних установа и друго, чиме су створени услови за квалитетнији живот.
Весна Шијачки, директорка Завода за равноправност полова, истакла је да данашња активност носи неколико важних животних порука. Једна од најважнијих, из перспективе родних политика, јесте економско оснаживање жена, јер су жене имале прилику да равноправно и заједно са својим партнерима учествују на конкурсу, те да ће бити сувласнице купљених кућа. Такође, овим младим људима биће пружена и могућност да похађају обуку за органску пољопривредну производњу, те да у својим баштама гаје безбедно воће и поврће за своје потреба, али и за тржиште, ако то буду желели.
Након доделе уговора младим брачним паровима, испред зграде Покрајинске владе одржана је хумана акција – изложба паса под називом „И ја желим дом“, у сарадњи са Прихватилиштем за псе ЈАЗИП из Врбаса. Двадесет брачних парова, добитника средстава по конкурсу за куће, изјаснило се да жели да удоми пса, тако да су свој дом данас стекли и напуштени пси.
BESPLATNA DOKUMENTA ZA GRADJANE
Novim Zakonom koji je na predlog ministartsva za lokalnu samoupravu usvojila Vlada Srbije dokumenta potrebna gradjanima , a koja su u posedu države biće besplatna . Državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede.
„Izvod iz matične knjige rođenih, Uverenje o državljanstvu i mnoga druga dokumenta koja su u posedu države, a koji su građani ranije morali sami da pribavljaju kako bi ostvarivili svoja prava, ovim Zakonom će postepeno otići u istoriju. Naime, 90 dana od usvajanja ovog zakona u Skupštini Srbije, državni službenici će sve podatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, morati sami da obezbede. U suprotnom, zakonom su predviđene rigorozne kazne za nepoštovanje ove odredbe“, navodi se na sajtu ministarstva.
REVOLT MEDICINARA I ŠTRAJK UPOZORENJA
U Domu zdravlja Bačka Topola, zdravstveni radnicu su, danas, zaustavili rad na jedan sat. Odluku o štrajku upozorenja u svim ustanovama zdravstva doneo je Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.
Predsednik sindikata Vojislav Živković upozorava. „Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Namera vlasti da nam ukinu dodatak za minuli rad i da promene način obračuna naknada zarade, a već smo odavno uskraćeni za topli obrok i regres za godišnji odmor, nakon smanjenja zarade od 10% u prošloj godini i realnog pada vrednosti naših zarada koje traje godinama, dovelo je do ogromnog nezadovoljstva zaposlenih. Nezadovoljstvo nacrtom zakona, pa pregovori u Radnoj grupi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, pa dogovor koji je voljom jednog ministra bačen u smeće, uz izgovorene vrlo neprijatne aluzije na promenu države onima kojima se to ne sviđa. Pregovori se nastavljaju, a sindikati su ovog puta odlučniji nego ikada da je dostignuta crvena linija preko koje nas više ne mogu gaziti.”
U svome obraćanju javnosti Živković je istakao, da su se svi oni kojima je minimum procesa rada to dozvoljavao, odazvali pozivu Sindikata, bez obzira na sindikalnu pripadnost.
“ U glavnom hodniku na prizemlju bili su okupljeni rame uz rame lekari, sestre i nezdravstveni radnici, jedinstveni u iskazivanju odlučnosti da se minimum profesionalnog, a rekao bih i ljudskog dostojanstva, brani svim silama. Pročitano je saopštenje Sindikata i okupljenima predstavljena problematika vezana uz sporni zakon. Problema ima mnogo, ali je ovaj sada gorući. Sindikat nema nameru da dozvoli dalje atake na ionako ozbiljno narušen socijalni status zaposlenih.”